Prazivotinje_prezentacija_o_prazivotinjama.ppt

Prazivotinje_prezentacija_o_prazivotinjama.ppt

• 1.
  Beski Beskičmenjaci čmenjaci
• 2.
  Praživotinje Praživotinje Praživotinje su jednoćelijskiorganizmi koji Praživotinje su jednoćelijski organizmi koji se hrane heterotrofno i imaju sposobnost se hrane heterotrofno i imaju sposobnost kretanja. Nalaze se svuda oko nas, u kretanja. Nalaze se svuda oko nas, u morima, u slatkoj vodi (reci, jezeru i bari). morima, u slatkoj vodi (reci, jezeru i bari). Neke žive u vlažnoj zemlji, a neke u telu Neke žive u vlažnoj zemlji, a neke u telu razlićitih životinja. Mogu se naći u telu razlićitih životinja. Mogu se naći u telu čoveka kao manje ili više opasni paraziti. čoveka kao manje ili više opasni paraziti. U praživotinje spadaju amebe, bičari, U praživotinje spadaju amebe, bičari, trepljari. Neke od praživotinja grade trepljari. Neke od praživotinja grade kolonije, na primer volvoks. kolonije, na primer volvoks.
• 3.
  Praživotinje-ameba Praživotinje-ameba  Amebe se sporokreće Amebe se sporo kreće puzeći po supstratu. Telo puzeći po supstratu. Telo se deformiše obrazujući se deformiše obrazujući lažne nožice, neke vrste lažne nožice, neke vrste izraštaja (pseudopodija) izraštaja (pseudopodija) koje se priljubljuju za koje se priljubljuju za površinu, a zatim se za površinu, a zatim se za njim, prelivanjem njim, prelivanjem citoplazme, povlači ostatak citoplazme, povlači ostatak tela. Hrane se tako što tela. Hrane se tako što opkoljavaju čestice opkoljavaju čestice (bakteriju, jednoćelijske (bakteriju, jednoćelijske alge) a zatim ih uvlače u alge) a zatim ih uvlače u citoplazmu. Oko unete citoplazmu. Oko unete hranljive čestice formira se hranljive čestice formira se jedan mešak- jedan mešak-hranljiva hranljiva vakuola, vakuola, u kome se hrana u kome se hrana vari vari
• 4.
  Razmnožavanje amebe Razmnožavanje amebe  Hranećise ameba Hraneći se ameba raste. Kad dostigne raste. Kad dostigne određenu veličinu određenu veličinu deli se prostom deli se prostom deobom. Ovakav deobom. Ovakav način način razmnožavanja razmnožavanja naziva se bespolno naziva se bespolno razmnožavanje. razmnožavanje.
• 5.
  Bičari-euglena Bičari-euglena  Tipičan predstavnik bičaraje Tipičan predstavnik bičara je euglena. euglena. Živi u baricama, Živi u baricama, kreće se pomoću biča koji se kreće se pomoću biča koji se izvija poput propelera. Za izvija poput propelera. Za razliku od ameba svi bičari razliku od ameba svi bičari imaju elastičnu opnu koja imaju elastičnu opnu koja daje stalan oblik telu.Euglena daje stalan oblik telu.Euglena poseduju očnu mrlju koja joj poseduju očnu mrlju koja joj pomaže da odredi odakle pomaže da odredi odakle dolazi svetlost. Hrani se na dolazi svetlost. Hrani se na dva načina. Kada ima dva načina. Kada ima Sunčeve svetlosti euglena Sunčeve svetlosti euglena može da obavlja fotosintezu, može da obavlja fotosintezu, a kada je u mraku hvata a kada je u mraku hvata čestice hrane i unosi ih u telo. čestice hrane i unosi ih u telo. Ona se dakle hrani i kao biljka Ona se dakle hrani i kao biljka i kao životinja. i kao životinja.
• 6.
  Trepljari-paramecijum Trepljari-paramecijum  Praživotinje koje se Praživotinjekoje se kreću pomoću kreću pomoću kratkih kratkih citoplazmatičnih citoplazmatičnih nastavaka zovu se nastavaka zovu se trepljari. To su trepljari. To su najkrupnije i najkrupnije i najsloženije najsloženije praživotinje. praživotinje.
• 7.
  Kolonijalni bičari-volvoks Kolonijalni bičari-volvoks  Nekibičari obrazuju Neki bičari obrazuju kolonije. Takav je kolonije. Takav je volvoks. Naučnici volvoks. Naučnici smatraju da su od smatraju da su od neke ovakve slične neke ovakve slične kolonije nastali kolonije nastali višećelijski organizmi. višećelijski organizmi. Volvoks se sastoji od Volvoks se sastoji od velikog broja jedinki velikog broja jedinki (više od 50 000). (više od 50 000). Jedinke su Jedinke su raspoređene tako da raspoređene tako da kolonija liči na jednu kolonija liči na jednu šuplju zelenu loptu. šuplju zelenu loptu.
• 8.
  Sunđeri-građa Sunđeri-građa  Sunđeri su višećelijski Sunđerisu višećelijski organizmi najprimitivnije organizmi najprimitivnije telesne organizacije telesne organizacije  Nemaju tkiva, a ćelije su im Nemaju tkiva, a ćelije su im raspoređene u dva sloja raspoređene u dva sloja između kojih se nalazi jedna između kojih se nalazi jedna pihtijasta masa pihtijasta masa  Telo im je asimetrično i Telo im je asimetrično i sastoji se od središnje duplje sastoji se od središnje duplje koja je u vezi koja je u vezi sa spoljasnjom sa spoljasnjom sredinom preko velikog otvora sredinom preko velikog otvora na gornjem delu i mnoštva na gornjem delu i mnoštva malih pora sa kanalićima koji malih pora sa kanalićima koji prolaze kroz zid do unutrašnje prolaze kroz zid do unutrašnje duplje duplje
• 9.
  Upotreba-sunđera Upotreba-sunđera  Postoje ljudi čijeje Postoje ljudi čije je zanimanje lov na zanimanje lov na sunđere, koji se zatim sunđere, koji se zatim obrađuju posebnim obrađuju posebnim postupcima postupcima  Sakupljeni sunđeri Sakupljeni sunđeri koriste se za kupanje koriste se za kupanje ili brisanje table, ali se ili brisanje table, ali se sve više zamenjuju sve više zamenjuju veštačkim sunđerima veštačkim sunđerima od gume i plastike od gume i plastike
• 10.
  Sunđeri Sunđeri
• 11.
  Dupljari Dupljari  Po nekimosobinama slični Po nekim osobinama slični su sunđerima-imaju dva su sunđerima-imaju dva sloja i pihtijastu masu sloja i pihtijastu masu između njih. Mnogi su kao između njih. Mnogi su kao i sunđeri sesilni, ali za i sunđeri sesilni, ali za razliku od njih dupljari razliku od njih dupljari imaju tkiva. imaju tkiva. U dupljare U dupljare spadaju: hidre, korali, spadaju: hidre, korali, sase i meduze. sase i meduze. Odlikuju Odlikuju se radijalnom (zračnom) se radijalnom (zračnom) simetrijom i mrežastim simetrijom i mrežastim nervnim sistemom. Love nervnim sistemom. Love plen pomoću ručica i plen pomoću ručica i žarnih ćelija. žarnih ćelija. Sl. koral u Sl. koral u obliku pera obliku pera
• 12.
  Dupljari-hidra Dupljari-hidra  Hidra Hidra je stanovnik jestanovnik slatkih voda. Živi slatkih voda. Živi sesilno-pričvršćena za sesilno-pričvršćena za podlogu-grančice, podlogu-grančice, lišće, kamenje. lišće, kamenje. Dostiže veličinu do Dostiže veličinu do 2cm. Liči na grančicu, 2cm. Liči na grančicu, teško se može teško se može primetiti u vodi i primetiti u vodi i razlokovati od okoline razlokovati od okoline u kojoj živi. u kojoj živi.
• 13.
  Vi Višećelijske životinje-korali šećelijske životinje-korali Korali žive u toplim Korali žive u toplim morima i često morima i često imaju čvrst imaju čvrst krečnjački skelet krečnjački skelet Razmnožavaju se Razmnožavaju se pupljenjem, ali se pupljenjem, ali se mlade jedinke ne mlade jedinke ne odvajaju od majke, odvajaju od majke, već celog života već celog života ostaju povezane sa ostaju povezane sa njom njom
• 14.
  Dupljari-korali-kolonije Dupljari-korali-kolonije  Mogu bitiu obliku žbuna, Mogu biti u obliku žbuna, pera, lopte. Mnogi su pera, lopte. Mnogi su upadljivih boja upadljivih boja (narandžasti, žuti, plavi). (narandžasti, žuti, plavi). Najlepši su crveni i beli Najlepši su crveni i beli koje čovek koristi za izradi koje čovek koristi za izradi nakita. nakita.  Velike kolonije korala Velike kolonije korala grade koralske sprudove. grade koralske sprudove.  Poznati su sprudovi duž Poznati su sprudovi duž zapadne obale Indije i zapadne obale Indije i istočne obale Australije istočne obale Australije
• 15.
  Dupljari-meduze Dupljari-meduze  Meduze Meduze sudupljari koji su dupljari koji stalno plivaju. Imaju stalno plivaju. Imaju oblik klobuka ili oblik klobuka ili kišobrana. Plivaju tako kišobrana. Plivaju tako što prazne i pune svoj što prazne i pune svoj klobuk. Telo meduze je klobuk. Telo meduze je izgrađeno 95%, od vode izgrađeno 95%, od vode pa su zbog toga pa su zbog toga providne i teško se providne i teško se uočavaju. Neke su lepe, uočavaju. Neke su lepe, jarkih boja. Najveći broj jarkih boja. Najveći broj meduza živi u morima. meduza živi u morima.
• 16.
  Dupljari-sase Dupljari-sase  Morske sase Morske sasesu su slične hidrama, ali slične hidrama, ali imaju mnogo više imaju mnogo više pipaka. Dobile su pipaka. Dobile su naziv po tome što naziv po tome što podsećaju na podsećaju na cvetove. Stvaraju cvetove. Stvaraju prelepe podvodne prelepe podvodne vrtove. vrtove.
• 17.
  Pljosnate gliste-planarije Pljosnate gliste-planarije  Izmeđuspoljasnjeg i Između spoljasnjeg i unutrašnjeg sloja ćelija unutrašnjeg sloja ćelija pljosnatih crva postoji i treći- pljosnatih crva postoji i treći- središnji sloj. Osim tkiva, središnji sloj. Osim tkiva, pljosnati crvi imaju pljosnati crvi imaju organe organe i i sisteme organa. sisteme organa. Na Na prednjem delu tela ovih prednjem delu tela ovih organizama razvijena je organizama razvijena je glava glava. Razvijen je vrpčasti . Razvijen je vrpčasti nervni sistem. Imaju nervni sistem. Imaju dvobočnu dvobočnu ili ili bilateralnu bilateralnu simetriju tela, što znači da se simetriju tela, što znači da se mogu podeliti na dve jednake mogu podeliti na dve jednake polovine- levu i desnu. polovine- levu i desnu.  Pljosnati crvi žive u vodi. Neke Pljosnati crvi žive u vodi. Neke vrste su paraziti različitih vrste su paraziti različitih životinja i čoveka. životinja i čoveka.  U pljosnate crve spadaju U pljosnate crve spadaju planarije, metilji i planarije, metilji i pantljičare pantljičare. .
• 18.
  Pljosnate gliste-metilj Pljosnate gliste-metilj Metilji Metilji su pljosnati crvi su pljosnati crvi koji zive kao paraziti koji zive kao paraziti raznih životinja i raznih životinja i čoveka. Za domaćina čoveka. Za domaćina se pričvršćuju pomoću se pričvršćuju pomoću pijavki. Hrane se krvlju pijavki. Hrane se krvlju i tkivom domaćina. i tkivom domaćina.  Metilji izazivaju Metilji izazivaju oboljenja goveda i oboljenja goveda i ovaca, koje se zove ovaca, koje se zove metiljavost. I čovek metiljavost. I čovek moze da se zarazi moze da se zarazi metiljima ako proguta metiljima ako proguta učaurene larve. učaurene larve.
• 19.
  Pljosnate gliste-pantljičara Pljosnate gliste-pantljičara Pantljičare Pantljičare. U crevo . U crevo čoveka može da dospe čoveka može da dospe svinjska i goveđa svinjska i goveđa pantljičara. Svinjska pantljičara. Svinjska pantljičara je opasnija, ali pantljičara je opasnija, ali je zato goveđa pantljičara je zato goveđa pantljičara mnogo češća, naročito ako mnogo češća, naročito ako se goveda čuvaju u blizini se goveda čuvaju u blizini kuća. kuća.  Za domaćina se pričvršćuju Za domaćina se pričvršćuju pomoću pijavki i kukica. pomoću pijavki i kukica. Telo im je sastavljeno od Telo im je sastavljeno od članaka. Svaki članak osim članaka. Svaki članak osim najmlađeg ima sopstevni najmlađeg ima sopstevni sistem za ramnozavanje. sistem za ramnozavanje.
• 20.
  Člankovite gliste-kišna glista Člankovitegliste-kišna glista  Člankovite gliste su stanovnici Člankovite gliste su stanovnici slatke i slane vode i vlažne slatke i slane vode i vlažne zemlje. Telo im je sagrađeno zemlje. Telo im je sagrađeno iz članaka (segmenata). U iz članaka (segmenata). U člankovite crve spadaju kišne člankovite crve spadaju kišne gliste, morski člankoviti crvi i gliste, morski člankoviti crvi i pijavice. pijavice.  Kišne gliste Kišne gliste svoju hranu svoju hranu gutaju zajedno sa zemljom. gutaju zajedno sa zemljom. Gutajući zemlju kišna glista Gutajući zemlju kišna glista prokopava sebi put. Na taj prokopava sebi put. Na taj način kišna glista olakšava način kišna glista olakšava prodiranje vazduha i vode u prodiranje vazduha i vode u zemlju, sitni je i đubri. Zato je zemlju, sitni je i đubri. Zato je zemlja u kojoj ima kišnih zemlja u kojoj ima kišnih glista mnogo plodnija. Kišnim glista mnogo plodnija. Kišnim glistama se hrane mnoge glistama se hrane mnoge životinje: ježevi, krtice, ptice, životinje: ježevi, krtice, ptice, kornjače i neki insekti. kornjače i neki insekti.
• 21.
  Mekušci Mekušci  Mekušci suživotinje sa mekanim telom, ali Mekušci su životinje sa mekanim telom, ali njihovo telo je zaštićeno krečnjačkom njihovo telo je zaštićeno krečnjačkom ljušturom ljušturom. Ona je za telo pričvršćena posebnim . Ona je za telo pričvršćena posebnim mišićima, pa ne mogu da napuštaju ljušturu. mišićima, pa ne mogu da napuštaju ljušturu.  Mišićni organ Mišićni organ stopalo stopalo služi im za kretanje. Telo služi im za kretanje. Telo mekušaca obrazuje nabor- mekušaca obrazuje nabor-plašt, plašt, koji luči koji luči krečnjačku ljušturu. krečnjačku ljušturu. Između plašta i tela je Između plašta i tela je plaštana duplja plaštana duplja, gde su smešteni organi za , gde su smešteni organi za disanje. Žive u morima, slatkim vodama (izvori, disanje. Žive u morima, slatkim vodama (izvori, potoci, jezera, bare). Neke vrste mekušaca žive potoci, jezera, bare). Neke vrste mekušaca žive na kopnu. Posle insekata su najbrojnija grupa na kopnu. Posle insekata su najbrojnija grupa životinja. U mekušce spadaju životinja. U mekušce spadaju puževi, školjke i puževi, školjke i glavonošci. glavonošci.
• 22.
  Mekušci-puž Mekušci-puž  Vinogradarski puž Vinogradarski pužživi na živi na vlažnim mestima. Najčešće se vlažnim mestima. Najčešće se može videti posle kiše. Hrani se može videti posle kiše. Hrani se biljnom hranom posebno biljnom hranom posebno izdancima, pa stoga nije poželjan izdancima, pa stoga nije poželjan u baštama i vinogradima. Tokom u baštama i vinogradima. Tokom zime i žarkog leta ulazi u kućicu i zime i žarkog leta ulazi u kućicu i zatvara nepropustljivom opnom, zatvara nepropustljivom opnom, sve dok ne nastupe povoljni sve dok ne nastupe povoljni uslovi. Diše pomoću plaštane uslovi. Diše pomoću plaštane duplje, dok njegovi vodeni duplje, dok njegovi vodeni srodnici dišu na škrge. srodnici dišu na škrge. Vinogradarski puž je dvopolna Vinogradarski puž je dvopolna životinja (hermafrodit). U doba životinja (hermafrodit). U doba parenja, kada se sretnu dva puža parenja, kada se sretnu dva puža jedan izbacuje iz otvora koji se jedan izbacuje iz otvora koji se nalazi na glavi "ljubavnu strelicu"- nalazi na glavi "ljubavnu strelicu"- krečnu iglicu u telo drugog puža. krečnu iglicu u telo drugog puža. Posle toga se obavi oplođenje. Posle toga se obavi oplođenje.
• 23.
  Mekušci-puž golać Mekušci-puž golać P Puževigolaći uževi golaći nemaju ljušturu nemaju ljušturu h hran rane e se biljnom se biljnom hranom posebno hranom posebno izdancima, pa izdancima, pa iz iz tog tog razloga razloga ni nisu su poželj poželjni ni u baštama u baštama. .
• 24.
  Mekušci-školjke Mekušci-školjke  Školjke Školjke žive isključivou žive isključivo u vodi. Najveći broj vrsta vodi. Najveći broj vrsta naseljava mora, dok ih je u naseljava mora, dok ih je u slatkoj vodi daleko manje. slatkoj vodi daleko manje. Žive na dnu zarivene u Žive na dnu zarivene u pesak i mulj. Dišu na pesak i mulj. Dišu na škrge. Kreću se ali veoma škrge. Kreću se ali veoma sporo. U slučaju opasnosti sporo. U slučaju opasnosti školjke se zatvaraju u školjke se zatvaraju u svoju ljušturu, koju je svoju ljušturu, koju je veoma teško otvoriti. Ne veoma teško otvoriti. Ne tragaju za hranom, već iz tragaju za hranom, već iz vode koja prolazi kroz vode koja prolazi kroz njihovo telo cede hranljive njihovo telo cede hranljive čestice. Neke vrste školj čestice. Neke vrste školjki ki kao što su ostrige i dagnje kao što su ostrige i dagnje čovek koristi za ishranu. čovek koristi za ishranu.
• 25.
  Upotreba školjki Upotreba školjki  Ljušturenekih Ljušture nekih školjki se školjki se koriste za koriste za izradu izradu dugmadi i dugmadi i ukrasnih ukrasnih predmeta, a predmeta, a postoje i postoje i školjke koje školjke koje stvaraju biser stvaraju biser od kojih se od kojih se pravi pravi skupoceni skupoceni nakit. nakit.
• 26.
  Upotreba školjki-dagnje Upotreba školjki-dagnje
• 27.
  Zglavkari Zglavkari  Zglavkari su najbrojnijagrupa životinja, čine oko Zglavkari su najbrojnija grupa životinja, čine oko 80% svih poznatih životinja. Naseljavaju gotovo 80% svih poznatih životinja. Naseljavaju gotovo sve sredine slatku i slanu vodu, kopno, pustinje i sve sredine slatku i slanu vodu, kopno, pustinje i visoke planine. Do danas su naučnici otkrili preko visoke planine. Do danas su naučnici otkrili preko milion vrsta zglavkara. milion vrsta zglavkara.  Imaju člankovito telo. Za razliku od člankovitih Imaju člankovito telo. Za razliku od člankovitih crva, članci nisu svi jednaki. Na telu se razlikuju crva, članci nisu svi jednaki. Na telu se razlikuju segmenti: glava, grudi i trbuh. Sa telesnih segmenti: glava, grudi i trbuh. Sa telesnih segmenata polaze noge (prvi put u evoluciji) koje segmenata polaze noge (prvi put u evoluciji) koje su takođe člankovite. One su pokretno (zglobno) su takođe člankovite. One su pokretno (zglobno) vezane za telo i omogućavaju im da se aktivno vezane za telo i omogućavaju im da se aktivno kreću. kreću.  U zglavkare spadaju rakovi, paukolike U zglavkare spadaju rakovi, paukolike životinje, stonoge i insekti. životinje, stonoge i insekti.
• 28.
  Zglavkari-gradja raka Zglavkari-gradja raka
• 29.
  Zglavkari-vrste rakova,kraba ijastog Zglavkari-vrste rakova,kraba i jastog
• 30.
  Zglavkari-planktonski račići Zglavkari-planktonski račići  Ugornjim U gornjim slojevima vode slojevima vode najbrojniji su sitini najbrojniji su sitini rakovi rakovi - vodene - vodene buve (dafnije). Njih buve (dafnije). Njih ponekad ima tako ponekad ima tako mnogo da voda od mnogo da voda od njih postane njih postane obojena obojena
• 31.
  Zglavkari:Insekt-opšta građa Zglavkari:Insekt-opšta građa
• 32.
  Zglavkari-insekti sa potpunim Zglavkari-insektisa potpunim preobražajem preobražajem  Kod mnogih insekata prisutna je potpuna Kod mnogih insekata prisutna je potpuna metamorfoza (leptiri, tvrdokrilci) metamorfoza (leptiri, tvrdokrilci)  Kod potpunog razvića insekti prolaze kroz Kod potpunog razvića insekti prolaze kroz sledeće faze: jaje, larva, lutka i odrasli sledeće faze: jaje, larva, lutka i odrasli oblik (imago) oblik (imago)
• 33.
  Zglavkari-insekti sa nepotpunim Zglavkari-insektisa nepotpunim preobražejem preobražejem  Kod Kod nepotpunog nepotpunog razvića razvića razvijaju se razvijaju se larve koje liče larve koje liče na roditelje na roditelje izuzev što im izuzev što im nisu razvijena nisu razvijena krila i polni krila i polni organi. organi.
• 34.
  Vilini konjici Vilini konjici Vilinikonjici žive u Vilini konjici žive u blizini vode, a blizini vode, a njihove larve u njihove larve u vodi. Veoma su vodi. Veoma su dobri letači i velike dobri letači i velike grabljivice. Plen grabljivice. Plen love u letu love u letu
• 35.
  Insekti -vilini konjici Insekti-vilini konjici
• 36.
  Insekti Insekti-pravokrilci; zrikavac iskakavac -pravokrilci; zrikavac i skakavac
• 37.
  Insekti-stenice; smrdibube, vatrene Insekti-stenice;smrdibube, vatrene i vodene i vodene
• 38.
  Insekti-tvrdokrilci; buba mara,jelenak Insekti-tvrdokrilci; buba mara, jelenak
• 39.
  Insekti-leptiri Insekti-leptiri
• 40.
  Insekti-opnokrilci: pčela ibumbar Insekti-opnokrilci: pčela i bumbar
• 41.
  Zglavkari-pauci Zglavkari-pauci Pauci Pauci imaju imaju glavenogrudni regioni glavenogrudni region i trbuh. Na grudnom trbuh. Na grudnom delu imaju četiri para delu imaju četiri para dugih člankovitih nogu dugih člankovitih nogu za kretanje. Na trbuhu za kretanje. Na trbuhu nemaju ekstremitete. nemaju ekstremitete. Uglavnom su predatori Uglavnom su predatori i hrane se drugim i hrane se drugim sitnim životinjama sitnim životinjama
• 42.
  Paukova mreža Paukova mreža Paukžrtvu obmota Pauk žrtvu obmota nitima paučine, nitima paučine, odnese je na odnese je na sredinu mreže, sredinu mreže, izlučuje sok koji izlučuje sok koji insekta delimično insekta delimično rastvori a zatim ga rastvori a zatim ga usiše. Ako je sit usiše. Ako je sit odneće ga u odneće ga u skrovište. skrovište.
• 43.
  Paukova mreža.... Paukova mreža....
• 44.
  Zglavkari Zglavkari- -stonoge stonoge Telo stonoge sesastoji od Telo stonoge se sastoji od glave glave i i trupa trupa koji koji čini veliki broj članaka. Na svakom članku čini veliki broj članaka. Na svakom članku je po jedan ili dva para nogu. Najpoznatija je po jedan ili dva para nogu. Najpoznatija vrsta je vrsta je gujin češalj gujin češalj. .
• 45.
  Bodljoko Bodljokošci šci  Bodljokošci žive uslanoj vodi. Lako Bodljokošci žive u slanoj vodi. Lako ih je razlikovati od drugih životinja ih je razlikovati od drugih životinja jer imaju jer imaju petozračnu simetriju petozračnu simetriju. To . To znači da se njihovo telo može podeliti znači da se njihovo telo može podeliti u pet jednakih delova. Imaju u pet jednakih delova. Imaju krečni krečni skelet skelet, žive na dnu mora sesilnim , žive na dnu mora sesilnim načinom života ili načinom života ili se kreću se kreću sistemom vodenih nožica- sistemom vodenih nožica- ambulakralni sistem. ambulakralni sistem.
• 46.
  Bodljokošci Bodljokošci  Bodljokošci žive uslanoj Bodljokošci žive u slanoj vodi. Lako ih je razlikovati vodi. Lako ih je razlikovati od drugih životinja jer od drugih životinja jer imaju imaju petozračnu petozračnu simetriju simetriju. To znači da se . To znači da se njihovo telo može podeliti njihovo telo može podeliti u pet jednakih delova. u pet jednakih delova. Imaju Imaju krečni skelet krečni skelet, žive , žive na dnu mora sesilnim na dnu mora sesilnim načinom života ili načinom života ili se se kreću sistemom kreću sistemom vodenih nožica- vodenih nožica- ambulakralni sistem. ambulakralni sistem.  U bodljokošce spadaju: U bodljokošce spadaju: morsek zvezde, morski morsek zvezde, morski ježevi, morski ježevi, morski krastavci, morske krastavci, morske zmijuljice i morski zmijuljice i morski krinovi. krinovi.
• 47.
  Bodljokošci-morska zvezda Bodljokošci-morska zvezda  Morske Morske zvezde zvezdeimaju imaju pet, krakova, pet, krakova, velike su velike su grabljivice. grabljivice. Hrane se Hrane se školjkama ali školjkama ali i ribama. i ribama. Imaju veliku Imaju veliku sposobnost sposobnost regeneracije. regeneracije. Često su Često su upadljivo upadljivo obojene. obojene.
• 48.
  Bodljokošci-morski krin Bodljokošci-morski krin  Morskikrinovi Morski krinovi su su životinje koje liče životinje koje liče na biljke-otuda i na biljke-otuda i njihovo ime. njihovo ime. Većina je Većina je pričvršćena za pričvršćena za podlogu podlogu
• 49.
  Bodljokošci-morske zmijuljice Bodljokošci-morske zmijuljice Morske zmijuljice Morske zmijuljice veoma liče na veoma liče na morske zvezde morske zvezde samo čto su im samo čto su im kraci dosta tanji. kraci dosta tanji. Kraci su veoma Kraci su veoma pokretljivi, pa su pokretljivi, pa su naučnicima koji su naučnicima koji su ih prvi opisali ličili ih prvi opisali ličili na zmije i otuda na zmije i otuda naziv zmijuljice. naziv zmijuljice.
• 50.
  Bodljokošci-morski krastavac Bodljokošci-morski krastavac  Morskikrastavci Morski krastavci Veoma se razlkuju od Veoma se razlkuju od ostalih bodljokožaca. ostalih bodljokožaca. Više liče na krastavac, Više liče na krastavac, imaju mekano telo bez imaju mekano telo bez krečnih pločica. Na krečnih pločica. Na prednjem kraju telasu prednjem kraju telasu pipci kojima krastavci pipci kojima krastavci love plen. U Kini ih love plen. U Kini ih koriste u ishrani ljudi. koriste u ishrani ljudi.
• 51.
  Bodljokošci-morski jež Bodljokošci-morski jež  Morskiježevi Morski ježevi Ako Ako zamislimo morsku zamislimo morsku zvezdu koja je svoje zvezdu koja je svoje krake savila nagore i krake savila nagore i spojila biće nam jasno spojila biće nam jasno kako izgledaju morski kako izgledaju morski ježevi. Dakle netačno ježevi. Dakle netačno je da jež nema je da jež nema krakova. Sa krečnih krakova. Sa krečnih pločica morskih ježeva pločica morskih ježeva polaze duge bodlje. polaze duge bodlje. One im pomažu da se One im pomažu da se odbrane, a nekima se odbrane, a nekima se i kreću. i kreću.