O mogućim koristima od dobijanja datuma za pregovore sa EU

1. ŠTA SRBIJA MOŽE DA OČEKUJE
POSLE DATUMA ZA PREGOVORE
Evri jače
zveče tek od
2014. godine
Tada se donosi sedmogodišnji budžet gde će
se jasno videti da li će za Srbiju biti planirana
nešto veća sredstva, kažu u Evropskoj komisiji.
Naša zemlja je dosad u proseku dobijala oko
200 miliona evra bespovratne pomoći godišnje
i hoće li to otvoriti vrata ka novim fon-
dovima pomoći – pitali smo u Evrop-
skoj komisiji. Kako sada stvari stoje, bar
kada je o parama reč, do 2014. godine
se za nas ništa neće promeniti. Tada se
donosi sedmogodišnji budžet gde će se
jasno videti da li će za Srbiju biti aloci-
rana nešto veća sredstva, kažu u Evrop-
skoj komisiji. Srbiji su, pojašnjavaju,
sada dostupna samo dva stuba takozva-
ne IPA pomoći koja se odnose na projek-
te iz oblasti prekogranične saradnje i iz-
gradnje institucija. Dobijanje datuma za
početak pregovora ne znači da će se Sr-
biji automatski otvoriti preostala tri stu-
ba pomoći koja se odnose na regionalni
razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni
napredak, dodaju. To je više vezano za
razvoj institucija, decentralizaciju i us-
postavljanje posebne vrste revizije, isti-
ču u Evropskoj komisiji.
Ipak, prema oceni stručnjaka sa FEFA
fakulteta, koristi od dobijanja datuma
za početak pregovora za Srbiju bi bile
brojne.
Ana Trbović, dekan FEFA, smatra da
su pregovori sa EU kao polaganje is-
pita. Srbija se, kaže, prilagođava prav-
nim tekovinama EU, pa pregovorima,
А
ko bi se naš interes od dosa-
dašnjeg procesa pridruživanja
Evropskoj uniji merio isključi-
vo novcem, onda je korist koju je Srbija
izvukla „teška“ 2,4 milijarde evra. Toli-
ko je, prema podacima Evropske komi-
sije, od 2000. godine do danas u Srbiju
stiglo bespovratne pomoći. To znači da
smo godišnje od Evrope dobijali oko 200
miliona evra. U taj iznos nisu uključeni
povoljni krediti Evropske investicione
banke. Uz to, 80 odsto bankarske akti-
ve poreklom je iz Evropske unije, 60 od-
sto premija osiguranja isto tako, 80 od-
sto investitora u Srbiju je došlo upravo iz
EU, a polovina trgovinske razmene od-
vija se sa zemljama unije.
Šta će nam onda doneti eventualno
dobijanje datuma za početak pregovora
Dobijanje datuma za početak
pregovora ne znači da će se Srbiji
automatski otvoriti preostala tri
stuba pomoći koja se odnose na
regionalni razvoj, razvoj ljudskih
resursa i ruralni napredakAna Trbović
Magazin Biznis26
Tema

2. ustvari, dokazuje da је na odgovaraju-
ći način uvela pravnu normu EU u svoje
zakonodavstvo.
– To je još jedan pozitivan signal za
investitore da reforme idu u dobrom
pravcu i da se uslovi poslovanja usagla-
šavaju sa standardima koji važe u EU.
Međutim, ono što je najveća dobit jeste
povećan pritisak na resorna ministar-
stva da rade više jer će sada stručnjaci
EU da analiziraju stepen reformi i da
mnogo preciznije ukažu gde su „rupe“
ili u pravom smislu ili u smislu primene
propisa na delu. Građani Srbije će stoga
imati najveće koristi, jer će javna upra-
va bukvalno biti pod zacrtanim zadaci-
ma i pritiskom vremenskih rokova, jer
će članstvo Srbije u EU najneposrednije
zavisiti od njihovog tempa rada – sma-
tra Trbovićeva.
U teoriji, a i u praksi, biće veća volja
da se finansijski podrže reforme kod nas
i dodeljena sredstva iskoriste efikasnije,
dodaje naša sagovornica koja se već godi-
nama bavi pitanjem evropskih integracija.
– Za većinu zemalja u procesu pristu-
panja, glavna prekretnica je bila upravo
dobijanje statusa zvaničnog kandida-
ta i to je često bilo povezano sa dobija-
njem datuma i tek kasnije više odvojeno
– iz političkih razloga. Nakon dobijanja
ovog statusa svakako su povećana stra-
na ulaganja, ali i finansiranje EU refor-
mi koje su ove zemlje sprovodile. Po-
sebno infrastrukture i razvoja moderne
privrede što je kod nas izuzetno značaj-
no. Iskustva drugih zemalja nisu pot-
puno uporediva, ali su značajna za Sr-
biju i treba pametno da ih iskoristimo i
imamo spremne projekte, što zahteva i
određene tehničke, administrativne ka-
pacitete i na nivou države i lokalne sa-
mouprave – kaže Trbovićeva.
Prema oceni Miroslava Prokopijevi-
ća, direktora Centra za slobodno trži-
šte, eventualno dobijanje datuma teš-
ko da se može materijalizovati u nečem
opipljivom.
– Možda je najveća dobit od toga što
bi time bilo izbegnuto dalje ostajanje
na slepom koloseku „kandidata bez da-
tuma“, što može da traje jako dugo. To
pokazuje slučaj Makedonije. Dobija-
nje datuma za današnje kandidate zna-
či mnogo manje nego što je značilo za
nekadašnje, kao na primer kod proši-
renja 2007. i 2004. godine, a o ranijim
proširenjima da i ne govorim – kaže
Prokopijević.
Više je razloga za to, dodaje. Prvo,
ogromna većina evropskih zema-
lja je već u EU. Drugo, u međuvreme-
nu se lepo vidi da privlačnost neke ze-
mlje za ulaganja mnogo više zavisi od
toga kakva pravila igre ima, nego da li
je u uniji ili ne. Treće, sredstva pomoći
unije se smanjuju sa protokom vreme-
na. Četvrto, ekonomske prilike u EU
su poslednjih godina vrlo loše, navodi
Prokopijević.
– Logika kojom se služi unija je slede-
ća: sredstva pomoći se smanjuju od jedne
do druge sedmogodišnje finansijske per-
spektive. Time članice, kandidati i osta-
li, sa protokom vremena dobijaju manje
sredstava. Ali, ako neka zemlja poboljša-
va status, recimo od potencijalnog kan-
didata postaje kandidat ili od kandidata
postaje članica, onda ona usled toga do-
bija više sredstava pomoći. Srbija je pre-
ma perspektivi 2007-2013. godine dobija-
la oko 180 miliona evra godišnje, a prema
perspektivi 2014-2020. to će biti nešto
više, Ali, ne i mnogo više, sve do eventu-
alnog članstva – objašnjava Prokopijević.
On upozorava da ova transferna
sredstva nemaju samo pozitivne, nego
i neke negativne efekte, u koje spadaju
očekivanja da drugi rešavaju naše pro-
bleme, nastanak sindroma zavisnosti,
jačanje moći birokratije.
Pogoršanje stanja u EU
Činjenica je da se efekat član-
stva neke zemlje menja u zavisno-
sti od toga šta se u uniji dešava, ističe
Prokopijević.
– Evropa je u dubokoj krizi i sasvim
je izvesno da u ovom obliku neće preži-
veti. Samo je pitanje da li će se raspasti
u celini na potpuno nezavisne zemlje ili
će ostati neka mala unija oko Nemačke.
Naravno da to pogoršanje stanja u uniji
utiče i na smisao budućih kandidatura i
članstva. Zato je potrebno da vlast u Sr-
biji više misli kako da uredi zemlju, u po-
gledu vladavine prava i tržišne privrede,
nego na kandidaturu ili članstvo. Uosta-
lom, zemlje sa više vladavine prava i pro-
tržišnih rešenja, kao što su Baltičke ze-
mlje, ili Slovačka, naprimer, ekonomski
bolje stoje od zemalja koje su u tom po-
gledu lošije poput Poljske, Mađarske, Bu-
garske ili Slovenije. Članstvo u uniji nije
nikakva garancija da će zemlje u pogledu
ove dve ključne porodice ustanova kao
što su vladavina prava i tržišna privreda
biti dobro uređene. Ako u ova dva dome-
na nema dobrih rešenja, loše će biti kako
za lična prava i slobode, tako i za ula-
ganja i razvoj – zaključuje Prokopijević.
Sredstva EU nemaju samo pozitivne,
nego i neke negativne efekte:
očekivanja da drugi rešavaju naše
probleme, nastanak sindroma
zavisnosti, jačanje moći birokratije
Miroslav Prokopijević
Maj 2013. 27
Tema

3. Nekada je, kaže Prokopijević, dobija-
nje datuma možda imalo neki vidljiviji
uticaj. Danas je on minijaturan.
– Pogledajte Hrvatsku. Ona za me-
sec dana postaje članica, ali iako je to
jasno već više od godinu i po dana,
nije bilo nikakvog rasta stranih ula-
ganja u tom periodu u Hrvatskoj. A
članstvo znači mnogo više od kandi-
dature. Vreme je da se manemo man-
tri o kandidaturama i članstvima i da
pogledamo šta mi radimo na tome da
nam kuća bude urednija – smatra naš
sagovornik.
Goran Nikolić, saradnik Instituta za
evropske studije, izračunao je, sa dru-
ge strane, da prosečno godišnje u Srbi-
ju stigne oko 234 miliona evra, što je oko
1,5 odsto ukupne javne potrošnje u Srbi-
ji. Ustvari, tolika je bila neto pomoć, jer i
naša zemlja pomaže drugima, objašnja-
va Nikolić. Dakle, bruto iznos donaci-
ja nešto je viši, imajući u vidu da prose-
čan godišnji odliv sredstava iz zemlje po
osnovu donacija iznosi 26 miliona evra
u poslednjih šest godina. Od donacija još
treba odvojiti takozvane ”meke” kredite,
jer se radi o parama koje se moraju vra-
titi, smatra naš sagovornik. Kamate su
zaista vrlo niske, ali glavnica se u pot-
punosti mora servisirati, dodaje. ”Meki”
krediti u početku su bili tek mali deo po-
drške Srbiji, a poslednjih godina oni čine
preko dve trećine sredstava, napominje.
– Ipak, bez sumnje najveći donator Sr-
bije u proteklih 12 tranzicionih godi-
na bila je Evropska unija, odnosno nje-
ne najveće zemlje. Glavni donatori, pored
EU, su sedam zapadnoevropskih zema-
lja: Nemačka, Italija, Švedska, Norveška,
Švajcarska, Holandija i Britanija. Tu su i
SAD i Japan. Gro pomoći otišao je u pro-
jekte za reformu državne uprave i pomoć
lokalnoj upravi, kao i u poboljšanje tran-
sporta i energetike. Treba reći da znatan
deo tih sredstava odlazi nevladinim or-
ganizacijama, kao i stranim ekspertima,
koji nas uče kako da te pare utrošimo, kao
i kako da popunimo formulare koji su ne-
ophodni da bi se ta pomoć dobila. Jedno
od veoma traženih zanimanja, kojima se
sve više bave državljani Srbije koji dobro
znaju engleski jezik i složene birokratske
procedure EU, jeste i popunjavanje apli-
kacija za projekte, koji su neretko svrha
sami sebi. Značajan deo tih para vraća se
plaćanjem konsultantskih usluga u ze-
mlje odakle su došle – napominje Nikolić.
Lazović: Bolji uslovi poslovanja
Približavanje Srbije Evropskoj uni-
ji obezbediće bolji poslovni okvir koji
će stvoriti uslove za povećanje zaposle-
nosti i standarda građana, kao i bolji si-
stem socijalne zaštite, izjavio je Tanju-
gu član Upravnog odbora Saveta stranih
investitora Srđan Lazović.
„I za građane i za investitore od zna-
čaja je da pristupanje Srbije EU bude
proces sa jasnim početkom i krajem.
Jer, ako čitav taj proces predugo traje
gubi se interesovanje, i to onda može
da postane priča bez završetka, kao što
je to slučaj sa Makedonijom“, ukazao je
Lazović.
Dobijanje datuma za početak pre-
govora će svakako biti pozitivan signal
kako investitorima koji već posluju na
ovom tržištu, tako i onima koji planiraju
ulaganje u Srbiju.
„Tek kada Srbija dobije datum za po-
četak pregovora, biće jasno u kom se
pravcu i kojim tempom kreće, i šta se
može očekivati“, naveo je Lazović.
Datum znači jedan sasvim drugačiji
nivo obaveza iz razloga što sam proces
pregovora uključuje i procenu ispunje-
nja ekonomskih kriterijuma EU, jer ze-
mlja treba da pokaže da ima funkcional-
nu tržišnu ekonomiju koja podrazumeva
makroekonomsku stabilnost, pravni si-
stem usaglašen sa EU i konzistentnu pri-
menu zakonske regulative, objasnio je
sagovornik Tanjuga.
Goran Nikolić
Srđan Lazović
Magazin Biznis28
Tema

4. Kao ilustraciju on navodi da će samo
po osnovu doznaka naših iseljenika i
penzija iz inostranstva ove godine u ze-
mlju ući nešto preko 2,5 milijardi evra.
Što znači, da je neto bespovratna po-
moć iz inostranstva tokom protekle de-
cenije nešto niža nego godišnji priliv po
osnovu doznaka i penzija od rođaka iz
inostranstva, upoređuje Nikolić. Istina,
poklonu se u zube ne gleda, konstatu-
je. On navodi primer članice Evropske
unije – Bugarske koja trenutno prima
u neto iznosu oko 650 miliona evra od
strane EU.
Inače, ovo nije prvi put da se Srbija
nalazi na pragu Evropske unije. Svoju
šansu zemlja je propustila 1990. godine,
kada je bila toliko ispred socijalističkih
zemalja da su Jugoslaviju u to vreme
zvali „Zapad“. Iz već poznatih razloga,
tu šansu je naša zemlja propustila, a kao
epilog danas imamo da većina građana
živi lošije od Mađara, Poljaka ili Čeha.
Zato profesori sa FEFA fakulteta u
jednoj od svojih studija ističu kako je
najveća korist od integracije u EU to
što je bitno doprinela dosadašnjem ra-
stu. Pritom se misli na period pre kri-
ze kada je BDP godišnje u proseku ra-
stao 5,5 odsto.
– Integracija u EU je sertifikat rastu-
ćeg kvaliteta naše privrede. Ona sa so-
bom donosi i niz drugih vrlo značajnih
ekonomskih koristi kao što su povla-
šćen pristup najvećem tržištu na sve-
tu jer ne plaćamo carine na najveći broj
robe koju u EU izvozimo, mogućnost
korišćenja povoljnih dugoročnih kre-
dita Evropske investicione banke ne-
ophodnih za izgradnju infrastrukture,
povećanje konkurencije na domaćem tr-
žištu, ograničavanje moći lokalnih mo-
nopola, što vodi ka nižim cenama robe i
usluga – kažu autori ove studije.
Sužava se i prostor korupciji delom
zbog bržeg ekonomskog rasta, ali i zbog
snažne i efikasne antikorupcijske politi-
ke EU, ali se otvaraju i bolje mogućnosti
obrazovanja mladih i njihovog zapošlja-
vanja u tehnološki naprednim sektorima.
– Konačno, integracija u EU daje mo-
gućnost za još brži rast i razvoj i brže
približavanje ekonomskom standardu
zapadne Evrope. Irska je, zahvaljujući
EU, od najnerazvijenije postala jedna od
najrazvijenijih zemalja Evrope – zaklju-
čuje se u studiji FEFA.
Ekipa Magazina Biznis
Jedno od veoma traženih zanimanja,
kojima se sve više bave državljani
Srbije koji dobro znaju engleski i
složene birokratske procedure EU,
jeste i popunjavanje aplikacija za
projekte, koji su neretko svrha sami
sebi. Zato se značajan deo EU para
vraća u zemlje odakle su došle, upravo
plaćanjem konsultantskih usluga
Maj 2013. 29
Tema