Determinante konkurentnosti turističke destinacije - slučaj Srbije Autori: E. Marinkovic, A. Majdarevic, S.Starcevic Rad u međunarodnom tematskom zborniku "MODERN MANAGEMENT TOOLS AND ECONOMY OF TOURISM SECTOR IN PRESENT ERA", u izdavaštvu UDECOM BALKAN

1. 274
DETERMINANTE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE: SLUČAJ SRBIJE
DETERMINANTE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE:
SLUČAJ SRBIJE71
DETERMINANTS OF TOURISM DESTINATION COMPETITIVENESS:
A CASE OF SERBIA
Ema Marinković72
Aleksandra Majdarević73
Slađana Starčević74
Sažetak: Rad se bavi analizom specifičnih determinanti i njihovim uticajem na konkurentnost
turizma Srbije pojedinačno i u odnosu na zemlje Balkana i Istočne Evrope. Istraživanje ove
teme ima za cilj naglašavanje važnosti najšireg pristupa unapređenju sveobuhvatne
konkurentnosti Srbije, kao i Srbije kao turističke destinacije. Cilj rada je, između ostalog,
usmeren i na sagledavanje prednosti i nedostataka Srbije u okviru indeksa konkurentnosti
turizma i putovanja koje na godišnjem nivou izdaje Svetski ekonomski forum. Zaključna
razmatranja rada trebalo bi da sublimiraju probleme od kojih se u radu polazi i predstave
potencijalna rešenja.
Ključne reči: turizam, konkuretnost, konkurentnost turističke destinacije
Abstract: In this paper, the authors analyze the impact of specific determinants on the
competitiveness of Serbian tourism itself and in the relation to the Balkans and Eastern Europe
countires. This research aims to emphasize the importance of a comprehensive approach to
improving Serbia's competitiveness overally as well as the competetivness of Serbia as a
tourism destination. The aim of the work is focused on the consideration of advantages and
disadvantages of Serbian tourism within the Tourism and Travel competetivness index
published annually by the World Economic Forum. The conluding remarks should sublimate
the starting points on which these anaylsis is based and to present potential soulutions for the
current situation.
Key words: tourism, competitiveness, tourism destination competitiveness
1. UVOD
a razvojem procesa globalizacije, turizam kao industrijska grana sve više dobija na
značaju. Svrha ovog rada je da se, kroz primer Srbije, pokaže kako turistička destinacija
može da unapredi konkurentnost u postojećim okvirima i da se ukaže koji su ključni
faktori za unapređenje konkurentnosti, kako u pogledu nedostataka koje treba otkloniti, tako i
u pogledu potencijala koje treba iskoristiti. Ovo istraživanje ima za cilj i naglašavanje važnosti
sveobuhvatnog pristupa unapređenju ukupne konkurentnosti Srbije, kao i Srbije kao turističke
71
Rad je pripremljen u okviru projekata „Unapređenje konkurentnosti Srbije u procesu pristupanja Evropskoj
uniji”, broj 47028, za period 2011-2017. godine koji podržava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Republike Srbije.
72
FEFA Fakultet, Univerzitet Metropolitan, Bulevar Zorana Đinđića 44, Beograd, Srbija
73
FEFA Fakultet, Univerzitet Metropolitan, Bulevar Zorana Đinđića 44, Beograd, Srbija
74
FEFA Fakultet, Univerzitet Metropolitan, Bulevar Zorana Đinđića 44, Beograd, Srbija
S

2. 275
Second International Thematic Monograph - Thematic Proceedings: Modern Management Tools and
Economy of Tourism Sector in Present Era
destinacije. Cilj rada je, između ostalog, usmeren i na sagledavanje prednosti i nedostataka u
okviru indeksa konkurentnosti turizma i putovanja koje na godišnjem nivou izdaje Svetski
ekonomski forum.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, tokom protekle decenije, turizam, putovanja i
njihov podržavajući ekosistem predstavljali su značajan pokretač za ekonomski rast [3]. Ovome
posebno ide u prilog činjenica da sektor turizma doprinosi ukupnom globalnom bruto domaćem
proizvodu oko 10% na godišnjem nivou, obezbeđujući 1 od 10 radnih mesta na nivou cele
planete. Šestu godinu zaredom, rast ovog sektora nadmašuje rast globalne ekonomije, što
ukazuje na sposobnost tržišnih učesnika da se efikasno odupru prisutnoj globalno-političkoj
nesigurnosti i fluktuacijama ekonomske aktivnosti [6]. Procenjuje se da će 2030. godine na
globalnom nivou biti 1.8 milijardi turista, što ostavlja ogromni prostor za unapređenja u ovom
sektoru i za jačanje veza između naroda i kultura [6].
Evropa i Evroazija predstavljaju najsnažniji region kada posmatramo konkurentnost turizma i
putovanja i zauzimaju ukupno šest pozicija u prvih deset najkonkurentnijih zemalja u ovoj
oblasti. Ovaj region i dalje zauzima dominantnu poziciju zahvaljujući svom kulturnom
bogatstvu, razvijenoj turističkoj infrastrukturi, međunarodnoj otvorenosti, kao i visokom
stepenu bezbednosti i sigurnosti, iako usled najnovijih političkih dešavanja na globalnom planu
postoji trend opadajuće sigurnosti u Južnoj i Zapadnoj Evropi [3]. Kada posmatramo ovaj
region i dalje postoje značajne razlike među podregionama, a koje se odnose na priroritizaciju
turizma kao sektora, politike održivosti životne sredine i podržavajuće poslovno okruženje.
Podaci korišćeni za analizu ovog rada su preuzeti iz izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o
globalnoj konkurentnosti (2011-2012), Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj
konkurentnosti (2016-2017), Izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti turizma
i putovanja (2016-2017), Izveštaja Svetske banke o poslovanju u svetu (2011-2012), Izveštaja
Svetske banke o poslovanju u svetu (2016-2017) [1], [2], [3], [4], [5].
Rad je struktuiran na način da se prvi deo rada tiče stanja nacionalne konkurentnosti u Srbiji,
gledano sa strane mikroekonomskih i makroekonomskih determinanti, uz poređenje ostvarenih
rezultata u 2017. godini u odnosu na 2012. godinu. Drugi deo rada se bavi teorijskim
postavkama konkurentnosti turističke destinacije, dok u trećem delu rada prelazimo na analizu
konkurentnosti Srbije kao turističke destinacije prema metodologiji Svetskog ekonomskog
foruma. U četvrtom delu rada autori su fokusirani na interpretaciju ostvarenih rezultata i
preporuke za unapređenje postojećeg stanja.
2. STANJE RAZVOJA KONKURENTNOSTI SRBIJE
Prema najnovijem Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se nalazi na 78. mestu od
137 zemalja sveta, mereno indeksom globalne konkurentnosti. Trenutna pozicija na rang listi
predstavlja napredak od 12 mesta u odnosu na prethodni izveštaj, kao i najveći napredak na listi
u poslednjih pet godina [2]. U odnosu na prethodnu godinu, kao i na period od pre pet godina,
Srbija beleži unapređenje nivoa konkurentnosti prema svim pokazateljima mikroekonomske i
makroekonomske konkurentnosti [1]. U odnosu na zemlje Balkana i zemlje Istočne Evrope,
Srbija je zabeležila najveći skok na listi, ali je i dalje na samom začelju posmatrane grupe, kao
i uopšte, na samom začelju evropskih zemalja [2]. Srbija tek danas, skoro deset godina od
izbijanja Svetske ekonomske krize, beleži bolji rang konkurentnosti u odnosu na 2008. godinu,
kada je zauzimala 85. poziciju.

3. 276
DETERMINANTE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE: SLUČAJ SRBIJE
Prethodna istraživanja u ovoj oblasti pokazala su da su produktivnost i inovacije osnova za
unapređenje konkurentnosti, što dodatno treba da bude podstaknuto razvojem ljudskog kapitala
i sposobnosti društva za inovacije. Među ekonomistima i dalje vlada mišljenje da se
konkurentnost unapređuje kroz rast zaposlenosti i unapređenje životnog standarda, dok se
konkurentnost u stvarnosti oslanja na produktivnost. Majkl Porter ističe da postoje tri nivoa
razvoja nacionalne konkurentnosti koji nam pružaju uvid u izvor konkurentske prednosti, u
zavisnosti od toga kom nivou pojedinačna zemlja pripada: faktorski vođena privreda,
investicijama vođena privreda, kao i inovacijama vođena privreda [7]. Srbija i sve zemlje
regiona su, ili u investicijama vođenoj fazi razvoja, ili u tranziciji između investicijama vođene
faze kao inovacijama vođenoj fazi razvoja. Tačnije, Hrvatska je jedina zemlja koja je u tranziciji
između ove dve faze. Konkurentska prednost za investicijama vođene privrede leži u efikasnosti
u proizvodnji dobara i usluga, dok se konkurentska prednost za inovacijama vođene privrede
bazira na proizvodnji dobara i usluga koji su inovativni i u čijoj se proizvodnji koristi najnovija
dostupna tehnologija [8]. Razvoj nacionalne konkurentnosti mora biti usmeren na inovacije, jer
one predstavljaju okosnicu dugoročnog ekonomskog rasta u globalnoj ekonomiji zasnovanoj
na znanju [9].
Srbija je zemlja koja pripada drugoj fazi razvoja, ali i dalje nosi nedostatke iz prve faze razvoja,
koji se odnose na probleme vezane za logističku infrastrukturu, administrativnu infrastrukturu
i unapređenje ljudskog kapitala, a koji predstavljaju ključne prepreke za unapređenje
konkurentnosti [10]. Za Srbiju nije samo važno da pređe u sledeću razvojnu fazu, već i da
poboljša ukupni prosperitet [11].
Kada posmatramo makroekonomsku i mikroekonomsku dimenziju konkurentnosti, Srbija
ostvaruje bolje rezultate u makroekonomskim determinantama konkurentnosti, pri čemu ova
determinanta konkurentnosti beleži rast od 2008. godine. Za turizam kao privrednu granu, kao
i za konkurentnost, turističke destinacije obe komponente su od velikog značaja.
Srbija po dve analizirane mikroekonomske determinante konkurentnosti: osmišljenosti
poslovanja i stanju razvoja nacionalnog poslovnog okruženja, beleži unapređenje u odnosu na
2012. godinu, ali su te pozicije i dalje nepovoljne u odnosu na ostatak Evrope.
2017. 2012. Trend
Globalni indeks konkurentnosti - GCI 78 95 ↑
Makroekonomske determinante 73 92 ↑
Mikroekonomske determinante 90 104 ↑
Osmišljenost poslovanja kompanija i strategije 102 131 ↑
Nacionalno poslovno okruženje 86 103 ↑
Porterov dijamant
Faktorski uslovi 83 93 ↑
Kontekst za strategiju i rivalitet 92 117 ↑
Povezane i podražavajuće aktivnosti i klasteri 92 122 ↑
Uslovi tražnje 112 127 ↑
Tabela 1: Osnovne determinante mikroekonomske i makroekonomske konkurentnosti Srbije
Izvor: Global Competitiveness Report 2016-2017, WEF; Global Copmpetitivenes Report 2011-2012, WEF;
Doing Business 2012, The World Bank i Doing Business 2017, The World Bank. Napomena: proračun autora
Ako analiziramo komponente Porterovog dijamanta (Faktorski uslovi, Kontekst za strategiju i
rivalitet, Podržavajuće i povezane aktivnosti i Uslove tražnje), možemo da primetimo da Srbija
beleži unapređenje u svim komponentama u posmatranom periodu. Što se faktorskih uslova
tiče (administrativna infrastruktura, infrastruktura tržišta kapitala, inovaciona infrastruktura,

4. 277
Second International Thematic Monograph - Thematic Proceedings: Modern Management Tools and
Economy of Tourism Sector in Present Era
logistička infrastruktura), a imajući u vidu nivo razvijenosti zemlje, Srbija bi trebalo da bude
znatno bolje rangirana i to su nedostaci koje treba što pre otkloniti. Druga komponenta
Porterovog dijamanta jeste kontekst za strategiju i rivalitet je zabeležila unapređenje stanja u
odnosu na 2012. godinu, ali su i ovde prisutni značajni nedostaci koji se odnose na postojanje
jake dominacije monopola na tržištu, lošeg korporativnog upravljanja, nedovoljnog intenziteta
lokalne konkurencije. Ovakva situacija upućuje na, i dalje veliku, prisutnost države na tržištu i
neefikasnost tržišta rada, što se nepovoljno odražava na privatni sektor.
Komponenta dijamanta koja se odnosi na povezane i podržavajuće aktivnosti i klastere je u
prethodnih pet godina značajno unapređena, ali su i dalje prisutni ozbiljni nedostaci koji se
odnose na stepen razvijenosti klastera (100. mesto), što je potvrda nedovoljne umreženosti
domaćih firmi i drugih institucija iz sfere istraživanja i obrazovanja, a što se, i te kako, odražava
na konkurentnost Srbije kao turističke destinacije.
Četvrta komponenta dijamanta se odnosi na uslove tražnje, i iako je ova komponenta bolje
rangirana u odnosu na period od pre pet godina, tu Srbija beleži najlošije rezultate. U ovoj
komponenti Srbija ne beleži ni jednu konkurentsku prednost. Svi segmenti ove komponente su
posledica lošeg životnog standarda i ukazuju na nižu sofisticiranost kupaca, usredsređenost na
cenovnu konkurentnost, nedovoljnu zaštitu potrošača, kao i lošu zastupljenost standarda
kvaliteta [12]. Svi navedeni nedostaci u četiri komponente Porterovog dijamanta se i te kako
odražavaju kako na sveukupnu konkurentnost, tako i na konkurentnost Srbije kao turističke
destinacije.
3. TEORIJSKE POSTAVKE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE
Konkurentnost turističke destinacije može da se definiše kao sposobnost određene turističke
destinacije da stvori i integriše proizvode sa dodatnom vrednošću koristeći svoje raspoložive
resurse, istovremeno održavajući svoju poziciju u odnosu na konkurente [13]. OECD ističe da
se konkurentnost destinacije odnosi na njenu sposobnost da optimizira svoju atraktivnost za
rezidente i nerezidente, da pruži kvalitetne, inovativne i atraktivne turističke usluge potrošačima
i da stvori i zadrži tržišno učešće, kako na domaćem, tako i na globalnom tržištu, uz istovremeno
obezbeđivanje efikasnog korišćenja raspoloživih resursa na održiv način [14]. Majkl Porter
konkurentnost definiše kao dugoročnu produktivnost upotrebe svih raspoloživih resursa [7].
Ako to svedemo pod sektor turizma, za postizanje dugoročne produktivnosti od ključnog je
značaja postizanje održivosti, a za to je neophodno sagledavanje svih prednosti, nedostataka i
potencijala pojedinačne destinacije, kao i pronalaženje uporišta za dalji razvoj. Značajan broj
istraživača se bavi problematikom konkurentnosti u turizmu [13], [15], [16], [17], [18].
Iako je konkurentnost turističkih destinacija danas zastupljena tema u istraživanjima i
postojećoj literaturi, ne postoji generalni konsenzus oko toga kako postići i unaprediti
konkurentnost pojedinačnih turističkih destinacija, ako turističke destinacije posmatramo na
nivou pojedinačnih zemalja i šta konkurentnost turističke destinacije ustvari podrazumeva.
Postoje različiti modeli koji se bave konkurentnošću turističke destinacije. Pored modela
Svetskog ekonomskog foruma na kome je baziran ovaj rad, a koji će biti detaljno objašnjen u
nastavku rada, postoji i model konkurentnosti turističke destinacije koji su razvili Ritiche i
Crouch, kao i integrisan model konkurentnosti.
Ritchie i Crouch su dali jednu od najšire rasprostranjenih definicija koja se odnosi na
konkurentnost turističke destinacije, a koja ističe da je: „najkonkurentnija ona turistička
destinacija koja donosi najveći uspeh, to jest, najveće dobro za svoje stanovnike na održivoj

5. 278
DETERMINANTE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE: SLUČAJ SRBIJE
osnovi.“ [19], [20]. Ritchie i Crouch se pojmom konkurentnosti turističke destinacije bave još
od 1992. godine i nastojali su da svoj model konkurentnosti turističke destinacije izgrade na
temeljima teorija komparativne prednosti i konkurentske prednosti, istovremeno ih razdvajajući
u samom modelu. Ono što jednu turističku destinaciju čini konkurentnom je njena sposobnost
da utiče na povećanje prihoda od turizma, da privlači nove posetioce obezbeđujući im nova i
nezaboravna iskustva na efikasan i profitabilan način, istovremeno obezbeđujući očuvanje
prirodnog bogatstva destinacije i odražavajući se pozitivno na životni standard njenih
stanovnika [21]. Ritchie i Crouch su razvili model konkurentnosti turističke destinacije koji se
bazira na široko rasprostranjenom modelu nacionalne konkurentnosti, koji je razvijen od strane
Majkla Portera 1990. godine. Navedeni autori su stvorili model koji ističe da se konkurentnost
turističke destinacije bazira na ključnim resursima i atraktorima, pratećim resursima i
faktorima, menadžmentu upravljanja destinacijom, politikama koje se odnose na planiranje,
razvoj i održivost destinacije, kao i na kvalifikacionim determinantama [21]. Iz navedenog
možemo da zaključimo da prema ovom modelu na konkurentnost turističke destinacije utiču,
kako mikro faktori i trendovi, tako i makro, to jest, globalni trendovi i podržavajući faktori.
Na osnovu ovog modela je i nastao takozvani integrisani model konkurentnosti turističke
destinacije čiji su autori Kim i Dwayer. U ovom modelu se uvodi i tražnja kao značajna
determinanta konkurentnosti, dok se resursi svrstavaju u stvorene i nasleđene. Ovaj model
karakteriše činjenica da se fokusira na postizanje kako nacionalnog, tako i regionalnog razvoja
kroz shvatanje šire slike konkurentnosti turističke destinacije, kroz razumevanje svih
determinanti i izvora konkurentnosti specifične turističke destinacije [17].
Konkurentnost turističke destinacije ne može da se posmatra odvojeno od održivosti, a tu se
fokus stavlja na efektivnost upravljanja destinacijom, uz postojanje podržavajućih ekonomskih,
ekoloških i društvenih osnova. Unapređenje konkurentnosti turizma podrazumeva aktivno
uključivanje svih zainteresovanih strana, uz potpunu promenu načina upravljanja na nivou
države. Konkurentnost turističke destinacije i njena dugoročna održivost podupiru jedna drugu
i zajedno dovode do stvaranja značajne dodatne vrednosti [22]. Održivost turizma podrazumeva
značajna ulaganja u poboljšanje kvaliteta.
4. ANALIZA KONKURENTNOSTI TURIZMA SRBIJE PREMA METODOLOGIJI
SVETSKOG EKONOMSKOG FORUMA
Prema indeksu konkurentnosti i putovanja, koji svake godine objavljuje Svetski ekonomski
forum, Srbija se ove godine nalazi na 95. mestu od 136 posmatrane zemlje, što je ista pozicija
u odnosu na 2016. godinu i istovremeno pozicija na samom začelju, ukoliko posmatramo zemlje
u okruženju: Hrvatska (32.), Slovenija (41.), Bugarska (45.), Mađarska (49.), Rumunija (68.),
Crna Gora (72.), Makedonija (89.), Albanija (98.) i Bosna i Hercegovina (113.).
U ovoj analizi korišćeni su sekundarni podaci koji su preuzeti iz Izveštaja Svetskog
ekonomskog foruma o konkurentnosti turizma i putovanja za 2017. godinu. Fokus analize je na
prednostima i nedostacima, koje Srbija kao turistička destinacija poseduje u odnosu na zemlje
koje pripadaju regionu Balkana i Istočne Evrope, a kome pripada i Srbija. Kao reper za Srbiju,
a i zemlje navedenog regiona, uzet je region Zapadne Evrope, jer ovaj region ostvaruje rezultate
kojima zemlje Balkana i Istočne Evrope teže. Podela prema regionima i pripadajućim zemljama
je preuzeta na osnovu regionalne podele u okviru samog indeksa. Za utvrđivanje prednosti i
mana Srbije kao turističke destinacije, biće korišćen metod komparacije ostvarenih rezultata
prema ocenama za određene pilare u okviru 4 podindeksa, koji pripadaju indeksu
konkurentnosti turizma i putovanja Svetskog ekonomskog foruma za 2017. godinu.

6. 279
Second International Thematic Monograph - Thematic Proceedings: Modern Management Tools and
Economy of Tourism Sector in Present Era
Zemlje koje pripadaju regionu Balkana i Istočne Evrope (Slovenija, Bugarska, Poljska,
Mađarska, Slovačka, Rumunija, Crna Gora, Makedonija, Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina
i Moldavija), predstavljaju veoma heterogenu grupu zemalja i na listi Svetskog ekonomskog
foruma o konkurentnosti u turizmu, zauzimaju veoma šarolike pozicije: od 41. do čak 117.
pozicije.
Na Balkanu i u Istočnoj Evropi, cenovna konkurentnost predstavlja jednu od prednosti, dok se
kao jedan od važnih nedostataka ističe nedovoljno ulaganje u povezanost vazdušnih linija (avio
infrastrukturu), kao i nedovoljno razvijeni kulturni resursi. Analizom prvog podindeksa se može
primetiti da je međunarodna otvorenost na nižem nivou nego u Zapadnoj Evropi.
Srbija kao zemlja u razvoju ima potencijala da kroz unapređenje turističke ponude stvori prostor
za ekonomski rast i razvoj. Kroz sektor turizma, Srbija, kao i zemlje u regionu, imaju šansu da
smanje nezaposlenost, povećaju nacionalni dohodak i uravnoteže deficit platnobilansnog
računa, kao i da smanje siromaštvo i regionalne nacionalne disparitete. Nakon Svetske
ekonomske krize, zemlje u razvoju su iskoristile svoju cenovnu konkurentnost i odnos cene i
kvaliteta turističkih proizvoda i usluga i time značajno unapredile svoje pozicije. Što se Srbije
konkretno tiče, prema podacima iz Strategije razvoja turizma Republike Srbije za period 2016.
do 2025. godine, sektor turizma ima stabilan rast nakon Svetske finansijske krize 2008. godine
i doprinosi ukupnom nacionalnom bruto domaćem proizvodu 2.2%, istovremeno zapošljavajući
36 766 radnika [3].
Svetski ekonomski forum je, zajedno sa Svetskom turističkom organizacijom, pokrenuo
izdavanje Godišnjeg izveštaja o konkurentnosti turizma i putovanja sa ciljem unapređenja
konkurentnosti pojedinačnih zemalja na globalnom nivou. Da bi se izvršilo rangiranje
pojedinačnih zemalja po različitim parametrima, o kojima će u daljem radu biti više reči, koriste
se podaci dobijeni iz više relevantnih izvora, poput različitih međunarodnih organizacija,
stručnjaka i menadžera koji rade u sektoru turizma, različitih institucija i organizacija koje se
bave turizmom, partnerskih i podržavajućih organizacija, itd.
Sam indeks ima četiri podindeksa i to su: Podržavajuće okruženje, Politika turizma i uslovi,
Infrastruktura, Prirodni i kulturni resursi. Svaki od ovih podindeksa ima značajan broj pilara
(ukupno 14). U prvi podindeks, koji se tiče omogućenog okruženja, spadaju sledeći pilari:
poslovno okruženje, bezbednost i sigurnost, zdravstvo i higijena, ljudski resursi i tržište rada,
pismenost u domenu informaciono komunikacionih tehnologija. Drugi podindeks se odnosi na
politike u turizmu i podržavajuće faktore i on obuhvata sledeće pilare: prioritetnost turizma na
državnom nivou, međunarodna otvorenost, cenovna konkurentnost, održivost životne sredine.
Treći podindeks se tiče stanja razvijenosti infrastrukture i obuhvata pilare kao što su:
infrastruktura vazdušnog saobraćaja, infrastruktura drumskog saobraćaja i lučka infrastruktura,
kao i infrastruktura za pružanje turističkih usluga. Poslednji, četvrti pilar, se odnosi na prirodne
i kulturne resurse i obuhvata dva pilara: prirodne resurse i kulturne resurse i poslovni turizam.
Svaki od pilara sadrži niz različitih pokazatelja, a izveštajem za 2017. godinu je ukupno
obuhvaćeno 90 pokazatelja. Kada posmatramo Indeks globalne konkurentnosti i Indeks
konkurentnosti turizma i putovanja, možemo da primetimo da se oko 27 pokazatelja poklapa.

7. 280
DETERMINANTE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE: SLUČAJ SRBIJE
Slika 1: Kompozicija indeksa konkurentnosti turizma i putovanja
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
Izveštaj za 2017. godinu analizira konkurentnost turizma i putovanja u 136 pojedinačne zemlje,
davajući uvid u prednosti i mane svake zemlje, time im signalizirajući šta je sve potrebno
unaprediti da bi došlo do rasta konkurentnosti ove konkretne industrije. Takođe, indeks nam
omogućava da međusobno poredimo zemlje prema njihovim ostvarenim rezultatima, kao i
prema rezultatima u odnosu na izabranu grupu zemalja, koja za njih predstavlja svojevrsni
reper.
Vodeća svetska ekonomija gledano Indeksom konkurentnosti turizma i putovanja u 2017.
godini, je Španija. U prvih deset najbolje rangiranih ekonomija nema ni jedne zemlje iz
okruženja, ali je primetno da evropske zemlje dominiraju grupom od prvih deset najbolje
rangiranih zemalja: Španija, Francuska, Nemačka, Japan, Velika Britanija, SAD, Australija,
Italija, Kanada, Švajcarska. U radu će biti analiziran svaki od ovih podindeksa i urađena analiza
prednosti i mana Srbije u odnosu na region Balkana i Istočne Evrope, dok je za sve zemlje koje
pripadaju ovom regionu kao reper uzet region Zapadne Evrope.
Srbija se suočava sa čitavim nizom strukturnih nedostataka, koji, i te kako, utiču na njen ukupni
rejting. To se odnosi na neadekvatno upravljanje samim sektorom na nivou države, pravne
probleme, pravila i procedure, koji otežavaju privlačenje stranih investicija, što dodatno otežava
i sam kvalitet poslovnog okruženja, nedovoljno izgrađenu i nekvalitetnu infrastrukturu,
neadekvatno održavanje turističkih objekata, neadekvatno obučenu radnu snagu u turističkom
sektoru, nedostatak konkurentnih turističkih proizvoda.
Mnoge turističke destinacije, uključujući i zemlje u regionu, suočavaju se sa turističkom
ponudom koja je sezonska, dok Srbija ima potencijala da privlači turiste tokom cele godine, jer
poseduje kulturna i prirodna bogatstva, koja su još nepoznata velikom broju potencijalnih
turista. Turistička destinacija je konkurentna u onoj meri u kojoj su proizvodi i usluge koje nudi
sposobne da konkurišu na globalnom nivou. Neophodan je ozbiljan pristup razvoju
inovativnosti, obrazovanja, kao i podrška države razvoju turističkih klastera, koji bi povezivali
Omogućeno
okruženje
Poslovno
okruženje
Bezbednost i
sigurnost
Zdravstvo i
higijena
Ljudski
resursi i
tržište rada
Politika
turizma i
omogućava
nje uslova
Davanje
prioriteta
turizmu
Međunarodna
otvorenost
Cenovna
konkurentnost
Održivost
životne
sredine
Infrastruktura
Infrastruktura
vazdušnog
saobraćaja
Drumska i
lučka
infrastruktura
Infrastruktura
turističkih
usluga
Prirodni i
kulturni resursi
Kulturni
resursi
Poslovni
turizam

8. 281
Second International Thematic Monograph - Thematic Proceedings: Modern Management Tools and
Economy of Tourism Sector in Present Era
privredu, naučne institucije i druge interesne grupe, u cilju jačanja konkurentnosti Srbije kao
turističke destinacije.
5. INTERPRETACIJA OSTVARENIH REZULTATA
U ovom delu rada autori predstavljaju analizu svakog pojedinačnog podindeksa Indeksa
konkurentnosti turizma i putovanja. Kao što je već navedeno, pomenuti indeks ima četiri
podineksa i prednosti i mane Srbije - u poređenju sa zemljama Balkana i Istočne Evope, kao i
sa zemljama koje pripadaju regionu Zapadne Evrope, biće detaljno predstavljene. U ovoj analizi
korišćeni su sekundarni podaci koji su preuzeti iz izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o
konkurentnosti turizma i putovanja za 2017. godinu.
5.1. Podindeks omogućenog okruženja
U prvi podindeks koji se tiče omogućenog okruženja spadaju sledeći pilari: poslovno okruženje,
bezbednost i sigurnost, zdravstvo i higijena, ljudski resursi i tržište rada, kao i pismenost u
domenu informaciono-komunikacionih tehnologija.
Omogućeno okruženje
Zemlja Rang
Poslovno
okruženje
Bezbednost i
sigurnost
Zdravlje i
higijena
Ljudski
resursi i
tržište rada
ICT
pismenost
Slovenija 41 4,3 6,2 6,0 4,9 5,2
Bugarska 45 4,5 5,1 6,6 4,7 5,0
Poljska 46 4,5 5,7 6,2 4,9 5,1
Mađarska 49 4,2 5,7 6,6 4,7 4,9
Slovačka 59 4,0 5,6 6,5 4,7 5,4
Rumunija 68 4,4 5,8 6,1 4,4 4,7
Crna Gora 72 4,4 5,4 5,8 4,5 4,8
Makedonija 89 4,8 5,6 6,0 4,4 4,6
Srbija 95 4,0 5,4 6,0 4,4 4,8
Albanija 98 4,1 5,7 5,2 4,9 4,1
BiH 113 3,5 5,4 5,7 4,2 4,3
Moldavija 117 3,8 5,4 6,1 4,3 4,3
Prosek 4,2 5,6 6,1 4,6 4,8
Tabela 2: Prikaz stanja podindeksa omogućenog okruženja u regionu Balkana i Istočne
Evrope
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
U Tabeli 2. dat je prikaz ukupnog ranga pojedinačnih zemalja, kao i rang zemalja prema
pilarima koji čine prvi podindeks. U odnosu na zemlje Balkana i Istočne Evrope, Srbija
ostvaruje rezultate koji su, ili u nivou proseka navedene grupe, ili nešto ispod proseka.
U poređenju sa regionom Zapadne Evrope (Tabela 3.), zemlje koje pripadaju regionu Balkana
i istočne Evrope beleže značajno slabije rezultate po ukupnom rangu, dok se rangiranje zemalja
prema pilarima prvog podindeksa heterogeno. Zemlje Zapadne Evrope imaju značajno bolje
poslovno okruženje, stanje ljudskih resursa, tržišta rada i nivoa pismenosti u domenu
informacionih tehnologija, dok su bezbednost i sigurnost na sličnom nivou, kao i zdravlje i
higijena. Srbija takođe, ispoljava navedene nedostatke, što je u skladu sa zaključcima dobijenim
analizom mirkoekonomske konkurentnosti Srbije, gde se kao značajni nedostaci ističu stanje
poslovnog okruženja, kvalitet ljudskog kapitala i neefikasnost tržišta rada. Za Srbiju je

9. 282
DETERMINANTE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE: SLUČAJ SRBIJE
neophodno da poboljša kvalitet svog nacionalnog poslovnog okruženja u cilju privlačenja, kako
stranih, tako i domaćih investitora. Ukoliko Srbija svoje poslovno okruženje učini pogodnim
za investitore, oni će imati interesa da određene aktivnosti sprovode u Srbiji, što stvara šansu
da Srbija postane deo globalnih lanaca vrednosti.
Omogućeno okruženje
Zemlja Rang
Poslovno
okruženje
Bezbednost i
sigurnost
Zdravlje i
higijena
Ljudski
resursi i
tržište rada
ICT
pismenost
Francuska 2 4,7 5,4 6,5 5,1 5,9
Nemačka 3 5,3 5,6 6,9 5,6 5,8
V. Britanija 5 5,9 5,3 5,8 5,5 6,2
Švajcarska 10 6,0 6,4 6,5 5,7 6,4
Austrija 12 5,0 6,3 6,7 5,5 5,8
Holandija 17 5,5 6,1 6,2 5,5 6,1
Belgija 21 4,9 5,9 6,7 5,3 5,7
Irska 23 5,5 6,1 5,7 5,5 5,7
Luksemburg 28 5,8 6,3 6,3 5,3 6,2
Češka 39 4,5 5,9 6,7 5,0 5,6
Prosek 5,3 5,9 6,4 5,4 5,9
Tabela 3: Pikaz stanja podindeksa omogućenog okruženja u regionu Zapadne Evrope
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
5.2. Podindeks politike turizma i omogućavanja uslova
Drugi podindeks se odnosi na politike u turizmu i omogućavanje uslova i on obuhvata sledeće
pilare: prioritetnost turizma na državnom nivou, međunarodna otvorenost, cenovna
konkurentnost, kao i održivost životne sredine.
Na Balkanu i u Istočnoj Evropi, cenovna konkurentnost predstavlja jednu od prednosti i to je
prednost koju i Srbija poseduje. Kada posmatramo ovaj pilar, Balkan i Istočna Evropa beleže
daleko bolje rezultate u odnosu na Zapadnu Evropu, gde ovaj pilar predstavlja ozbiljan
nedostatak za zemlje kao što su Švajcarska i Velika Britanija. Kada govorimo o održivosti
životne sredine u Srbiji, ostvareni rezultati (4,1), su otprilike u nivou proseka regiona (4,4), ali
ispod proseka zemalja Zapadne Evrope (5,1). Srbija beleži značajne nedostatke u pogledu
politike turizma na državnom nivou (3,6), kao i međunarodne otvorenosti (2,4). U oba pilara
ostvareni rezultati su značajno ispod zemalja Balkana i Istočne Evrope, dok ceo region beleži
jako nepovoljne rezultate u odnosu na zemlje Zapadne Evrope.

10. 283
Second International Thematic Monograph - Thematic Proceedings: Modern Management Tools and
Economy of Tourism Sector in Present Era
Politika turizma i omogućavanje uslova
Zemlja
Prioritetnost
turizma
Međunarodna
otvorenost
Cenovna
konkurentnost
Odživost
životne
sredine
Slovenija 4,8 3,7 4,6 5,1
Bugarska 4,3 3,9 5,3 5,0
Poljska 4,1 4,1 5,5 4,6
Mađarska 4,9 4,2 4,7 4,7
Slovačka 4,1 3,9 5,0 4,8
Rumunija 3,8 3,9 4,7 4,4
Crna Gora 4,5 2,4 4,8 4,3
Makedonija 4,3 2,6 5,2 3,7
Srbija 3,6 2,4 4,8 4,2
Albanija 4,6 2,4 4,7 4,1
BiH 3,7 2,4 4,3 3,9
Moldavija 3,4 2,1 5,4 4,1
Prosek 4,2 3,2 4,9 4,4
Tabela 4: Prikaz stanja podindeksa politika turizma i
omogućavanja uslova u regionu Balkana i Istočne Evrope
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
Politika turizma i omogućavanje uslova
Zemlja
Prioritetnost
Turizma
Međunarodna
otvorenost
Cenovna
konkurentnost
Održivost
životne sredine
Francuska 5,1 4,2 4,1 4,8
Nemačka 4,8 4,3 4,2 5,2
Švajcarska 5,6 4,1 2,8 5,8
V. Britanija 5,0 4,2 2,8 4,7
Austrija 5,3 4,0 3,9 5,6
Holandija 4,7 4,3 4,1 5,1
Belgija 4,5 4,1 4,4 4,6
Irska 5,4 4,5 4,0 4,7
Luksemburg 4,8 4,3 4,6 5,5
Češka 4,2 4,2 4,9 4,9
Prosek 4,9 4,2 4,0 5,1
Tabela 5: Prikaz stanja podindeksa politika turizma i
omogućavanja uslova u regionu Zapadne Evrope
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
5.3. Podindeks infrastrukture
Za zemlje Balkana i Istočne Evrope, pilari koji čine navedeni podindeks, predstavljaju značajne
nedostatke, a to uključuje i Srbiju. Kao jedan od važnih nedostataka, ističe se nedovoljno
ulaganje u povezanost vazdušnih linija (avio infrastrukturu), u ovom slučaju Srbija ostvaruje
rezultat koji je nešto iznad proseka regiona kome pripada. Što se druga dva pilara tiče, drumske
i lučke infrastrukture i infrastrukture turističkih usluga, Srbija je među najlošije rangiranim
zemljama ove grupe, što upućuje na važnost unapređivanja faktorskih uslova u okviru prve
komponente Porterovog dijamanta. Ako poredimo prosek regiona sa prosekom regiona
Zapadne Evrope (Tabela 7.), može se videti da Balkan i Istočna Evropa ostvaruju daleko slabije
rezultate, što nas upućuje na zaključak da se stanje infrastrukture, i te kako, odražava na
konkurentnost turističke destinacije i predstavlja značajnu slabost za Srbiju.

11. 284
DETERMINANTE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE: SLUČAJ SRBIJE
Infrastruktura
Zemlja Avio transport Drumska i lučka infrastruktura Turističke usluge
Slovenija 2,5 4,8 5,4
Bugarska 2,4 3,1 5,8
Poljska 2,6 4,3 4,2
Mađarska 3,0 4,4 4,4
Slovačka 1,7 4,2 4,3
Rumunija 2,4 2,8 4,4
Crna Gora 3,0 3,2 5,4
Makedonija 2,2 3,3 4,0
Srbija 2,4 2,8 3,9
Albanija 2,0 3,1 3,9
BiH 1,8 2,5 3,9
Moldavija 2,0 2,5 2,8
Prosek 2,3 3,4 4,4
Tabela 6: Prikaz stanja podindeksa infrastrukture u regionu Balkana i Istočne Evrope
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
Infrastruktura
Zemlja
Avio
transport
Drumska i lučka
infrastruktura
Turističke usluge
Francuska 4,9 5,6 5,7
Nemačka 4,9 5,8 6,0
Velika Britanija 5,2 5,4 6,2
Švajcarska 4,9 5,9 6,2
Austrija 3,9 5,2 6,7
Holandija 5,0 6,1 4,9
Belgija 3,7 5,7 5,3
Irska 4,2 4,7 5,8
Luksemburg 3,6 5,5 5,9
Češka 3,1 4,9 5,1
Prosek 4,3 5,5 5,8
Tabela 7: Prikaz stanja podindeksa infrastrukture u regionu Zapadne Evrope
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
5.4. Podindeks prirodnih i kulturnih resursa
Poslednji, četvrti pilar, se odnosi na prirodne i kulturne resurse i obuhvata dva pilara: prirodne
resurse i kulturne resurse, i poslovni turizam. Na Balkanu i u Istočnoj Evropi se, kao jedan od
važnih nedostataka, ističu nedovoljno razvijeni kulturni resursi i poslovni turizam. Što se
prirodnih resursa tiče, Srbija (2,0) se nalazi da značajno ispod proseka regiona (2,7), kao i
daleko ispod proseka Zapadne Evrope (3,4). Kao što se može primetiti ni Srbija, ni obe
posmatrane grupe, ne beleže značajnije rezultate u ovom domenu. Prirodni resursi predstavljaju
nasleđe, ali dobijeni rezultati mogu da ukazuju na to da nisu iskorišćeni efikasno. Rezultati po
pitanjima kulturnih resursa i poslovnog turizma su jako nepovoljni, i tu je ostvareni rezultat
Srbije jednak proseku regiona Balkana i Istočne Evrope (1,7), a daleko ispod proseka regiona
Zapadne Evrope (3,9).

12. 285
Second International Thematic Monograph - Thematic Proceedings: Modern Management Tools and
Economy of Tourism Sector in Present Era
Prirodni i kulturni resursi
Zemlja Prirodni resursi Kulturni resursi i poslovni turizam
Slovenija 3,8 1,5
Bugarska 3,8 2,1
Poljska 3,0 2,8
Mađarska 2,6 2,3
Slovačka 3,4 1,5
Rumunija 3,0 2,3
Crna Gora 2,6 1,1
Makedonija 2,1 1,4
Srbija 2,0 1,7
Albanija 2,2 1,1
BiH 1,8 1,4
Moldavija 1,6 1,2
Prosek 2,7 1,7
Tabela 8: Prikaz stanja podindeksa prirodnih i kulturnih resursa
u regionu Balkana i Istočne Evrope
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
Prirodni i kulturni resursi
Zemlja Prirodni resursi Kulturni resursi i poslovni turizam
Francuska 4,8 6,7
Nemačka 4,0 6,3
Velika Britanija 4,6 6,0
Švajcarska 3,7 2,9
Austrija 4,1 3,1
Holandija 2,2 3,4
Belgija 2,2 4,1
Irska 2,8 2,9
Luksemburg 2,7 1,7
Češka 2,5 2,4
Prosek 3,4 3,9
Tabela 9: Prikaz stanja podindeksa prirodnih i kulturnih resursa
u regionu Zapadne Evrope
Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017, WEF.
6. ZAKLJUČAK I PREPORUKE
Značajan problem turizma u Srbiji koji se direktno reflektuje na konkurentnost Srbije kao
turističke destinacije jeste nepostojanje sistemskog pristupa turizmu i neprepoznavanje turizma
kao strateški važnog sektora od strane države. Vlada je na osnovu Zakona o turizmu donela
Strategiju razvoja turizma za period od 2016. do 2025. godine, koja upravo ima za cilj
sprovođenje sistemskog pristupa turizmu i to, kako se ističe, ne samo kroz unapređenje
ekonomskih pokazatelja koji se odnose na stvaranje dodatne vrednosti i smanjenja
nezaposlenosti, već i kroz efekte koje turizam ima na lokalni, regionalni i društveni razvoj,
održivi razvoj životne sredine, kao i na razvoj povezanih delatnosti [23].
Prethodna Strategija razvoja turizma za period od 2005. do 2015. nije ostvarila zacrtane ciljeve
i politika turizma u ovom periodu je vođena u potpunoj suprotnosti u odnosu na zacrtane ciljeve.
To se pre svega odnosi na činjenicu da su mala i srednja preduzeća, koja čine najveći deo
turističkog sektora u velikoj meri zanemarena i da se sprovodila politika centralizovanog
razvoja zasnovana na ulaganjima u neefikasan i nepofitabilan javni sektor. Kada se pominje
efikasnost ovog sektora, treba napomenuti da i dalje postoje objekti i imovina značajne

13. 286
DETERMINANTE KONKURENTNOSTI TURISTIČKE DESTINACIJE: SLUČAJ SRBIJE
vrednosti u turizmu, koji su potpuno van upotrebe, poput hotela i odmarališta javnih preduzeća,
napuštenih i neprivatizovanih turističkih objekata, aerodroma i rezidentalnih vila koji su
napušteni ili van upotrebe.
Efikasno upravljanje turističkim destinacijama još uvek nije uspostavljeno što se odražava na
nemogućnost stvaranja održivog razvoja u turizmu. Na to se dodatno nadovezuje nepostojanje
jakih veza između privrede, turističkih organizacija i udruženja, s jedne strane, kao i obrazovnih
institucija i nauke, s druge strane, što se dalje odražava na kvalitet radne snage u turizmu, jer
nastavni planovi i programi nisu usklađeni sa potrebama tržišta rada. Stvaranje novih i razvoj
postojećih turističkih klastera predstavlja veliku šansu za unapređenje konkurentnosti Srbije
kao turističke destinacije.
Raznovrsnost i bogatstvo turističke destinacije treba iskoristiti u svrhu podizanja
konkurentnosti. Da bi unapredila svoj imidž u globalnim okvirima, Srbija kao turistička
destinacija, treba da se fokusira na razvoj ovog sektora, sa naglaskom na održivosti i
diversifikaciju postojećih turističkih proizvoda, kao i na neophodnost obrazovanja i obuke
novog i postojećeg kadra, i to posebno u domenu menadžmenta, marketinga i informacionih
tehnologija.
Turizam predstavlja neiscrpan izvor za stvaranje dodatne vrednosti postojećih turističkih
atrakcija i znamenitosti, i zato je neophodan nov pristup ovom sektoru, u političkom smislu, i
postavljanje unapređenja turizma kao prioriteta, na državnom nivou. Radikalan pristup
rešavanju problema Srbije kao turističke destinacije bi, ne samo unapredio njenu
konkurentnosti, nego bi doveo i do stvaranja novih radnih mesta i doprinosa ekonomskom rastu.
Da bi se unapredila konkurentnost Srbije kao turističke destinacije neophodan je prelaz sa
mikronivoa na makronivo i kreiranje (ili primena) strategije za razvoj turizma na nivou države,
koja će uključivati ulaganja u infrastrukturu, rešavanje administrativnih problema, kao i
ulaganje u obrazovanje, obuke i dokvalifikaciju radne snage.
LITERATURA
[1] WEF (2013) Global Competitiveness Report 2012-2013. Geneva: WEF.
[2] WEF (2017) Global Competitiveness Report 2016-2017. Geneva: WEF.
[3] WEF (2017) The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017. Geneva: WEF.
[4] The World Bank (2012) Doing Business 2012. Washington, DC: The World Bank
[5] The World Bank (2017) Doing Business 2017. Washington, DC: The World Bank
[6] Crotti, R., Misrahi, T. (2017) The Travel & Tourism Competitiveness Index: Travel &
Tourism as an Enabler of Inclusive and Sustainable Growth. The Travel and Toursim
Competitivness Report 2017. Geneva: WEF, pp. 3-50.
[7] Porter, M. E. (2008) Clusters and economic policy: Aligning public policy with the new
economics of competition (Institute for Strategy and Competitiveness White Paper
5/18/09). Massachusetts: Harvard Business School.
[8] Porter, M. E. (1990) The competitive advantage of nations. New York: Free Press.
[9] Carrayannis. E. & Grigoroudis, E. (2014) Linking innovation, productivity and
competitiveness: implications for policy and practice. The Journal of Technology Transfer,
Volume 39, Issue 2, pp. 199-218.
[10] Savic, N., Pitic, G., & Trbovic, A. (2012) Uloga znanja, inovacija i kreativnih industrija u
savremenoj privredi. U A. Trbovic i A. Cavoski, (ur), Inovacije i preduzetništvo: alati za
uspeh na tržištu EU (str. 31-49), Beograd: FEFA i Centar za promociju nauke.

14. 287
Second International Thematic Monograph - Thematic Proceedings: Modern Management Tools and
Economy of Tourism Sector in Present Era
[11]Savic, N., Pitic, G., & Konjikusic, S. (2014) Microeconomic and macroeconomic
determinants of competitiveness of East European countries in 2012. International Journal
of Economic Policy in Emerging Economies, 7(3), pp. 264-280.
[12] Savic, N. & Marinkovic, E. (2014) Mikroekonomski uslovi poslovanja srpskih preduzeća
na bazi Porterovog dijamata (2014) in: N. Savic and G. Pitic, eds: Ime igre je
konkurentnost, FEFA: 20-33.
[13] Hassan, S.S. (2000) Determinants of Market Competitiveness in an Environmentally
Sustainable Tourism Industry. Journal of Travel Research, 38(3), pp. 239-245. doi:
10.1177/004728750003800305
[14] Dupeyras, A., & MacCallum, N. (2013) Indicators for Measuring Competitiveness in
Tourism: A Guidance Document, OECD Tourism Papers, 2013/02, OECD Publishing.
[15] Ritchie, J. R. B., & Crouch, G. I. (1993) Competitiveness in international tourism: A
framework for understanding and analysis. Paper presented at the 43rd Congress of the
International Association of Scientific Experts in Tourism, San Carlos de Bariloche,
Argentina, pp. 23-71.
[16] Thomas, R., Long, J. (2000) Improving competitiveness: Critical success factors for
tourism development. Journal of the London Economic Policy, Unit 4, pp. 313-328.
[17] Dwyer, L. & Kim, C. (2003) Destination competitiveness: determinants and indicators.
Current Issues in Tourism, 6 (5): 369-414.
[18] Mihalič, T. (2000) Environmental Management of a Tourist Destination: A factor of
Tourism Competitiveness. Tourism Management, 21(1), pp. 65-78.
[19] Ritchie, J. R. B., & Crouch, G. I. (2000) The Competitive Destination: A Sustainability
erspective. Tourism Management, 21(1), pp. 1-7.
[20] Crouch, G.I., & Ritchie, J.R.B. (1999) Tourism, Competitiveness and Societal Prosperity.
Journal of Business Research, 44, pp. 137-152.
[21] Ritchie, J.R.B., & Crouch, G.I. (2003) The competitive destination: a sustainable tourism
perspective, CABI Publishing.
[22] Notarstefano,C.(2008) European sustainable tourism: context, concept and guidelines for
action. International Journal of Sustainable Economy, Vol1, No1, pp. 44-59.
[23] Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine. Vlada
Republike Srbije, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Dostupno na:
http://mtt.gov.rs/download/3/strategija.pdf.