O instituciji guvernera, ekonomskim odnosima Srbije sa Eu s jedne i sa Rusijom i Kinom s druge strane

1. Mihajlo Crnobrnja: Ne verujem u bajke o
ruskoj pomoći
Marija Maleš | 05. 08. 2012. - 21:06h | Foto: A. Stanković | Komentara: 0
Alan Grinspen je 11 godina bio predsednik Federalnih rezervi SAD. Država je u međuvremenu
promenila četiri predsednika, što demokrata, što republikanaca, i nijedan ga nije dirao. Ovi naši
političari će sutra i patrijarha birati prema političkoj podobnosti - kaže u intervjuu za „Blic“
Mihajlo Crnobrnja, ugledni ekonomski stručnjak i profesor FEFA.
I patrijarha će uskoro birati po političkoj podobnosti: Mihajlo Crnobrnja
Crnobrnja ocenjuje da je glavni cilj izmena Zakona o NBS bila smena Dejana Šoškića s mesta
guvernera i da je to veoma opasno jer dira u nezavisnost ove institucije.
- U normalnom svetu to je nedopustivo. Mi smo u tranziciji, moramo da jačamo institucije, a ne
da ih slabimo. Drugim rečima, moramo odluke da donosimo u institucijama, a ne van njih.
Umesto toga, kod nas odluke donosi politička elita, uz došaptavanje tajkuna.
Kako ocenjujete Jorgovanku Tabaković kao naslednicu Šoškića?
- Slušao sam je jednom na Kopaoničkom forumu, gde je branila upravo Šoškića kada ga je DS
napadao. Ne znam da li je monetarni stručnjak, ali u ovoj garnituri je sigurno najkompetentniji
ekonomista, a možda i jedini.

2. Vlada mora da zasuče Da li antikrizne mere nove vlade mogu da izvuku Srbiju iz krize?
rukave - Jako teško. Zato što jedan od naših najvećih problema jeste
finansijski kolaps. I, verovatno, malo i pod pritiskom MMF-a,
pažnja je usmerena na to da se napravi fiskalna konsolidacija.
Koliko nova vlade ima snage
OK, to mora da se uradi. Ali za mene, kao ekonomistu, daleko je
da se obračuna s korupcijom?
veći problem to što imamo ogromnu nezaposlenost. Ako idemo
- Ne bih da prejudiciram da
na smanjenje potrošnje i uštede, to će neminovno dovesti do pada
ništa neće biti urađeno. Ali ako
zapošljavanja i onda se postavlja pitanje da li ćemo, da bismo
hoće stvarno da realizuju bar
izlečili grip, razviti zapaljenje pluća.
pola predizbornih obećanja,
mora da zasuču rukave i
ozbiljno krenu da rade na vrlo
Šta bi Vlada trebalo da uradi u ovom trenutku?
širokom frontu: borba s
- Morala bi da znatno veće sume novca ulaže u proizvodnju,
korupcijom, zaoštravanje
poljoprivredu i u industriju, a ne u trgovinu. Sve što se dešava s
giljotine propisa, završavanje
finansijskim deficitima - jeste važno, ali ne sme da zatamni
infrastrukture i reforma
činjenicu da se živi od proizvodnje, produktivnosti i
penzionog sistema, koji je i
zapošljavanja. A nama upravo to nedostaje. Pre devet meseci
dalje nakaradan jer se iz
sam pročitao da je 1991. u Beogradu bilo više od 230.000
budžeta plaćaju penzije.
industrijskih radnika, a sada ih je 31.000.
Pogotovo što mi imamo isti
broj penzionera i zaposlenih.
To je neizdrživo i neodrživo.
Vlada planira da u narednom periodu sprovede uštede...
- Ima dosta neracionalnosti koje mogu da se izbace i na taj način da se uštedi na rashodnoj strani
budžeta. Međutim, i kada bi sve to funkcionisalo kao u Nemačkoj, to još nije rešenje ukoliko mi
ne podignemo proizvodnju. Pritom, država ne treba da bude proizvođač, nego da stvori bolji
privredni ambijent. U tom smislu, prvo bi trebalo pojačati Dinkićevu "giljotinu propisa". Mnogi
domaći i strani investitori zaziru od investiranja u Srbiju zbog dugotrajnih i komplikovanih
procedura. Tako bez ikakve velike potrebe pravimo branu onima koji mogu da pokreću poslove i
da zapošljavaju.
Ostajete li pri mišljenju da će Srbija osetiti boljitak 2014?
- Da, mislim da veliki deo našeg oporavka zavisi od Evrope, bez obzira na to što ima mnogo
govora o tome kako mi imamo druge strateške partnere. Naša dva najveća spoljnopolitička
partnera u koje izvozimo su Nemačka i Italija, ali ne i Rusija. Rusija nam je ogroman partner
zato što uvozimo naftu i derivate odatle. Ali mi u Rusiju izvozimo manje nego u Republiku
Srpsku. Hoćemo od toga da pravimo strateško partnerstvo?

3. Prema nekim najavama, Rusija bi trebalo da pomogne
Srbiji finansijskom injekcijom?
- Skeptičan sam prema tome i uopšte ne verujem u spoljnopolitičkim odnosima u bratske,
panslavenske odnose. To su priče za malu decu. Ako Rusi imaju strateške interese prema ovom
prostoru, to je OK.
Ali da oni nama daju, što neki naši vrli političari kažu, deset milijardi tek tako - u to ne verujem.
Taj političar, naime, nije rekao pod kojim uslovima i s kolikim kamatama može da obezbedi taj
novac.
Koliko Srbija sa aktuelnom vlašću može da zadrži aktivan odnos prema EU?
- Put u EU nas ne ograničava da razvijamo i druga trgovinska partnerstva. Mislim da je sva ta
priča o proevropejstvu i antievropejstvu ideološki obojena, a ne ekonomski. Nije tačno da je
nama ekonomski bolje na Istoku. Setite se pretpristupnih fondova za EU. Da li nama Rusija ili
Kina daju pretpristupne fondove? Ne, ne daju ništa, nego gledaju svoj interes. Pogledajte
„Naftagas“, „Južni tok“... Nema tu nikakvog povlašćivanja, osim čistih komercijalnih odnosa.
Doduše, mi možemo da izvozimo u Rusiju, ali sve sa sporazumom o trgovini, gde je naš izvoz
opterećen sa svega jedan odsto carine, slabo tamo izvozimo. Nismo dovoljno dobro
organizovani, a kao drugo - tamo postoje mafije i obavezno povezivanje s lokalnim moćnicima
da bi uopšte bilo šta moglo da se radi. I dalje za nas Italija i Nemačka ostaju broj jedan i dva
kada je reč o izvozu.