Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis&Finansije dodatak

Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis&Finansije dodatak
Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96 Štampa: Rotografika, Dizajn: Studio triD Prilog priredile: Zorica Žarković i Marija Dukić 3 Stefan Strovjanovski, partner u poreskom odeljenju kompanije EY Jedinstvena prilika da upoznamo najbolje 5 Radovan Milojević, Stublina Iskoristio sam sve šanse koje su mi se pružile 8 Mina Rakićević, Delikos Delikatesi u ženskim rukama 10 Bojan Stupar i IgorVujović Nađ Na krilima uspeha 12 Milan Lončarević, Jasmil Kad nešto ne znaš, potraži onoga ko zna 14 Petar Obradović, Papir Print Zadovoljan radnik je najbolji radnik 16 Živojin Bolbotinović,Tekijanka Detalji na kojima padaš, ili pokažeš da si čovek 18 Milisav Novičić, Unipromet Svake godine po jedno novo tržište 20 Miroslav Kovačević,Vinarija Kovačević Stara receptura na nov način 22 Ivan Smiljković, član IO ProCredit banke u Srbiji Fokusirani smo na razvoj i investicije 24 Utisci žirija o izboru preduzetnika godine Preduzetnici u žiriju, preduzetnici ispred žirija 28 Učesnici Mladen Aleksić, Alpros d.o.o. Anja Ivana Milić i Aleksandar Milić, Arhi.Pro RadeVučićević iTatjanaVučićević, Art Ival d.o.o. Ljubodrag Deljanin, Dunipak d.o.o. Obrad Kovačević, Entero d.o.o. Srećko Atanasković i Mirna KojićVeljović, E-Smart Systems d.o.o Goran Janković, Inmold Plast d.o.o. Jovan Dubroja, Karin komerc MD d.o.o. Slaviša Janjušević, Kondor I d.o.o. NeđeljkoVukašin, Kristal So d.o.o. Veljko Radovanović, Logik poslovna rešenja d.o.o. ŽaklinaTanasijević, Movie Kitchen – Catering d.o.o. Milan Kostadinović, Prvako Engineering d.o.o. Zoran Rašić, Ralex d.o.o. Vladimir Marinković, Sunce Marinković d.o.o. TamašTot,T-1 Abraziv d.o.o. Ada Miroljub Kršanin,Tehnomarket d.o.o. Sanja Stanimirović,Testeral d.o.o. VladetaTomašević,Trgovinsko poslovni centar Orašac d.o.o. Dragan Anđelković,Viva 92 d.o.o. Đorđe Ivković,Yugometal d.o.o. 2 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
Z ahvaljujući programu EY preduzetnik godine, u proteklih šest godina je promovisano gotovo 150 domaćih preduzetnika, uglavnom porodičnih kompanija. Ova preduzeća su samo u 2016. godini ostvarila 30 milijardi dinara poslovnih prihoda, odnosno nešto manje od jedne milijarde evra i zapošlja- vala su oko 15.000 ljudi. U najnovijem programu su učestvovala 33 preduzetnika ispred 29 kompanija, koje su samo ove godine ukupno prihodovale 250 miliona evra, a zapošljavaju oko 4.000 ljudi. „Svake godine, u našem programu učestvuje sve više izuzetnih domaćih kompanija koje uspevaju da prevaziđu različite izazove i prepreke, a nakon toga nastavljaju sve snažnije. To nam je pružilo jedinstvenu priliku da razumemo i naučimo kako razmišljaju najbolji – njihove ideje, motivaciju, strategiju i upornost koja ih je dovela do uspeha. Ovaj program je i vrlo jasno ukazao koliko je veliki potencijal preduzetništva za rast domaće privrede“, ističe Stefan Strovjanovski, partner u poreskom odeljenju kompanije EY i dodaje: „Kada smo 2012. godine u Srbiji uveli ovu nagradu, poslovali smo na lokalnom tržištu već 15 godina i uvideli da je pravi momenat da promovišemo preduzetnički duh i inicija- tivu i odamo priznanje ljudima koji ne čekaju rešenja, već ih sami traže nezavisno od spoljnih okolnosti i uprkos predrasudama. Tokom ovih godina uverili smo se u to da je uspeh preduzetnika unapredio sektore u kojima posluju, a što je možda i važnije – lokalne zajednice u kojima žive i rade“. Stručnjaci kompanije EY do sada su imali priliku da se sretnu s preduzetnicima iz svih krajeva Srbije, „pa smo, tako, upoznali najvećeg poslodavca u Babušnici koji izvozi svoje proizvode u sve krajeve sveta, ali se nije odrekao svog rodnog mesta i značajno je unapredio region u kom posluje. Takvih pojedinaca je mnogo – velika većina naših kandidata bira da posluje baš u svojim gradovima“, naglašava Strovjanovski, „uprkos svim preprekama koje infrastruktura ponekad posta- vlja pred njih“. Najveće prepreke i moguća rešenja Saradnja sa preduzetnicima, međutim, pokazuje da je još veći izazov od neodgovarajuće infrastrukture sve izraženiji nedostatak radne snage, a što potvrđuju i rezultati istraživanja objavljeni u EY Preduzetničkom barometru, koji pokazuju da 46% najboljih preduzetnika smatra da je pronalaženje odgovarajućih kadrova najvažnije za njihov budući razvoj. „Rešenje treba tražiti u temeljnoj reformi obrazovnog sistema, od jaslica do doktorskih studija, koja je najbitnija za razvoj, pa ako Stefan Strovjanovski, partner u poreskom odeljenju kompanije EY Jedinstvena prilika da upoznamo najbolje „Ovaj program nam je pružio jedinstvenu priliku da razumemo kako razmišljaju najbolji i da se uverimo koliko je uspeh preduzetnika unapredio sektore u kojima posluju, a što je možda i važnije – lokalne zajednice u kojima žive i rade“, ističe Stefan Strovjanovski, partner u poreskom odeljenju kompanije EY. 3EY PREDUZETNIK GODINE 2017 organizator
hoćete, i za opstanak privrede i društva. U suprotnom, preti nam, u najmanju ruku, privredna stagnacija“, upo- zorava Strovjanovski. Premda je deficit kadrova prisutan u celoj Evropi, pa čak i u najrazvijenijim ekonomijama poput Nemačke, „koja takođe ima svoje ’Babušnice’, gde je stopa ne- zaposlenih negativna, dakle, nedostaju im ljudi“, a u Češkoj i Poljskoj poslodavci moraju da ulažu dodatni novac u reklamiranje svojih kompanija na tržištu rada – to nisu uporedive situacije sa našom, konstatuje Stro- vjanovski. „Veoma je pozitivno što sve više kompanija u Srbiji osnivaju svoje akademije za različite vidove usa- vršavanja u struci i što se pruža podrška mladima da kroz startap preduzeća počnu da stiču preduzetnička iskustva, ali to ne može da zameni neophodnu reformu obrazovanja, niti taj proces mogu da finansiraju samo privrednici“. S druge strane, čak 89% najboljih preduzetnika izja- vljuje u pomenutom istraživanju da bi ključni poreski podsticaj za razvoj preduzetništva bilo snižavanje stope oporezivanja zarada. Komentarišući ovakav predlog, Strovjanovski pojašnjava da ga poslodavci pokreću s ciljem da se umanji ukupan trošak zarada na nivou kompanije. „Očekuje se da bi ’ušteda’ ostala firmi, iako, striktno zakonski, ukoliko se smanji porez, to bi trebalo da ide u džep radnika, dok bi se ušteda na doprinosima delila podjednako, osim ako se ne umanjuju samo doprinosi na teret poslodavaca, u kom slučaju može biti govora o nekakvoj uštedi“. U EU fiskalno opterećenje na plate je u proseku iz- među 40% i 45%, a u Srbiji je 58% kod minimalne, 64% kod prosečne a 67% kod petostruke plate. Podataka o procentu isplaćenih prihoda „na crno“, naravno nema, „ali je za verovati da smo i tu iznad proseka. To je povezano jedno s drugim, što više prijavljenih plata, više prostora za smanjenje poreskog opterećenja, i obrnuto, manje poreske stope, više prijavljenih prihoda. Pri tome, kod nas udeo poreza u fiskalnom opte- rećenju je nizak, između 7% i 10%, dok sve ostalo čine doprinosi za penzije i zdravstvo. Istovremeno, novca za penzije nikad dovoljno, a u zdravstvu su prisutni manjkovi. Dakle, u pitanju je komplikovaniji rebus“, ocenjuje Strovjanovski, ali napominje da bez obzira na to, „sa stanovišta poslodavaca, navedene mere bi svakako pozitivno uticale na dalji rast i razvoj, jer bi kompanijama omogućile dodatna slobodna sredstva koja bi mogle da iskoriste na način koji smatraju najboljim u datom trenutku i datim okolnostima“. Potrebne su hrabre odluke Kada je reč o najvećim poreskim izazovima u izvozu, među kojima preduzetnici posebno ističu neizvesnosti u pogledu primene carinskih i propisa u deviznom poslovanju, Strovjanovski smatra da je neophodno poboljšati mehanizme koji će unaprediti procedure, „a što je moguće uraditi na dva načina: reformom admini- stracije i administrativnih postupaka, i ukidanjem admi- nistracije. Za ovo drugo verovatno neće biti hrabrosti, nema je ni u Evropi, to se s vremena na vreme dogodi u SAD. Kada je u pitanju devizni zakon, činjenica je da se radi o recidivu iz prošlosti, barem u delu koji se bavi administriranjem. Obzirom da imamo valutu, ovakav zakon bi trebalo da omogućava njenu zaštitu od neke ’više sile’, ali to bi trebalo da bude sve. Pokušaj da se kontrolišu plaćanja, naplate i slično, u poretku koji se temelji na privatnom vlasništvu, nekako ne ide jedno s drugim“, naglašava naš sagovornik. Upitan šta bi nakon dugogodišnjeg iskustva kompanije EY u podršci najboljim preduzetnicima mogle biti preporuke koje bi poboljšale poslovnu klimu i ohrabrile nove generacije da se upuste u preduzetni- švo, Strovjanovski kaže: „Svi preduzetnici sa kojima sarađujemo ne kriju određenu gorčinu kada je reč o ukupnim uslovima poslovanja kod nas. To nije preovla- đujući osećaj, ali svi su morali da potroše mnogo više energije, strpljenja, živaca, novca i još mnogo toga da bi postali to što jesu. Diplomatski rečeno, postoji značajan prostor za dalje, snažno unapređenje i razvoj ukupnih uslova poslovanja, uključujući i uslove za razvoj mladih preduzetnika“. Ekonomski analitičari i preduzetnici su saglasni da su za početnike najveće prepreke pristup finansijama, fiskalni i parafiskalni sistem, kao i nedostatak informacija, veština i mentorstva. „Stoga, ako u budžetu nema novca za direktnu podršku preduzetnicima, društvo bi moralo bar da ponudi mogućnost mladima da stiču znanje koje će ih osposobiti za posao. Od toga zavisi kako će izgledati naša sutrašnjica, a što zahteva hrabre odluke da se budžetska sredstva ulažu u primenljivo znanje, umesto u propale kompanije“, zaključuje Stro- vjanovski. Dobra odluka Objašnjavajući odluku da ovogodišnji nezavisni žiri čine isključivo preduzetnici, Stefan Strovjanovski na- glašava da se pretpostavka kako su preduzetnici najpo- zvaniji da ocenjuju svoje kolege pokazala ispravnom. „Bili smo svedoci ogromne posvećenosti članova žirija, koji su potrošili mnogo vremena detaljno analizirajući kandidate i njihovo poslovanje. Činjenica da o izboru preduzetnika odlučuju baš oni, koji su uspeli da svoje inovativne, brzorastuće i uspešne kompanije dovedu na nivo na kom su danas, svedoči o transparentnosti programa, ali i dokazuje da su naši pobednici svoju titulu poneli opravdano i zasluženo. Samim tim, izuzetno nam je drago što baš najuspešniji odlučuju o tome ko će biti naredni nosioci ovog priznanja. Još jednom velika zahvalnost na predanom radu“. 4 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
J a u svom životu nemam čega da se stidim – pri- čam pošteno onako kako se sve zaista odi- grava, što u današnjem svetu može da deluje naivno, a nekima i ne- verovatno – da iz poljoprivrede odete u trgovinu i na kraju uspete u proizvodnji u metalskoj industriji o kojoj u početku ništa niste znali. Ali ja sam se našao u pravom trenutku na pravom mestu i iskoristio sam sve šanse koje su mi se pružile. Mnogima su se pružale prilike, ali ih nisu iskoristili“, počinje priču o sebi Radovan Milojević, vlasnik kompanije „Stublina“ iz sela Stojnik kod Aranđelovca. Ovakvo predstavljanje sebe i uspeha koji ste ostvarili teško ćete čuti na bilo kom modernom kursu o tome kako se pišu radne biografije ili među savetima sku- po plaćenih konsultanata kako se promovisati u javnosti. Ali za- to, nasuprot ukalupljenim i bez- ličnim „uspešnim pričama“ koje deluju kao da su „štancovane“, već na početku razgovora sa Ra- dovanom Milojevićem, shvatite kako imate priliku da upoznate čoveka koji je uspeo baš zato što ima hrabrosti da se „odupre kalupu“. Ne krije da potiče iz siromašne porodice i da nije imao uslova da studira ekonomiju, pa je zato pokušao da u postojećim prilika- ma nađe najbolje rešenje. „Prvo sam se okrenuo poljoprivredi sa željom da zaradim početni novac za nešto perspektivnije, jer poljoprivredu svi hvale, ali to je jako težak i mukotrpan ži- vot. Naš seljak je potcenjen, a s druge strane ne ume samostalno da se organizuje kako bi obezbedio profitabilnije poslove. U Radovan Milojević, Stublina Iskoristio sam sve šanse koje su mi se pružile U selu koje su zvali „Pusti Stojnik“, jer nije imalo ni puta, ni struje, a kamoli druge proizvodne uslove, Radovan Milojević je razvio kompaniju koja danas izvozi tri četvrtine svoje proizvodnje i pokreće sopstvene pogone u Rusiji. Zahvaljujući ovom preduzetniku, danas Stojnik ima put, vrtić, školu i bolnicu, jer je Milojević uveren da „samo ako mladi imaju perpsektivu tu gde su rođeni, onda će budućnost imati i naša preduzeća“. „ 5EY PREDUZETNIK GODINE 2017 pobednik
to vreme, međutim, nisam imao drugih načina da zaradim po- četni kapital, osim porodičnog imanja i posla u zemljoradničkoj zadruzi. No kako je u to vreme država zaista davala povoljne kredite za razvoj poljoprivrede, ja sam to iskoristio da napravim uspešne poslove jer sam prepo- znavao šanse gde mogu više da zaradim“. Ko je prvi, taj je pobednik Možda bi Milojević izrastao u velikog poljoprivrednika, da se početkom devedestih nije raspa- la tadašnja država i životi mnogih, pa i njegov, okrenuli se „na- opačke“. Stoga je rešio da se i on okrene trgovini i početni kapital je uložio u lokal u novoizgrađe- nom tržnom centru u Mladenov- cu, ali nije imao dovoljno novca da bi u njemu nešto pokrenuo. Šansu je uočio kada je slučajno upoznao direktora trgovine iz firme „Bane Sekulić“, koji mu je predložio da franšizno prodaje okove za građevinsku stolariju koje je proizvodila ova fabrika. Mada o tim proizvodima nije znao ni kako se prave ni kako se prodaju, uspeo je da nađe tr- žište, ali taman kada je počeo da zarađuje, usledile su sankcije, inflacija, nedostak robe na tržištu, propast fabrika među kojima je bila i „Bane Sekulić“... U takvoj situaciji, Milojević ne samo da nije odustao, već se odlučio za nesvakidašnje reše- nje – da proizvode koje je do tada prodavao sam pravi, te da se pre svega okrene okovima za aluminijumsku stolariju. „Ja ništa nisam znao o toj proizvodnji, ali sam našao ljude koji to znaju da rade i imao sam tržište na kome te proizvode mogu da prodam. I to je bilo presudno. Nisam imao vremena da učim šta treba da zna mašinac ili tehnolog – hteo sam svakako što pre da izađem na tržište, jer ko je prvi, taj je pobednik. Zato sam poverio poslove ljudima koji su počeli da rade za mene alate, konstrukcije i dizajn, a ja sam nalazio firme koje su tim alatima pravile proizvode i na kraju radionicu koja je sve to sklapala. Tako sam uspeo da do 1997. uspostavim kompletnu proizvodnju, iako nisam imao nijednu svoju mašinu“. Te godine se posao razvijao jako dobro i Milojević je ponovo doneo netipičnu odluku: da se vrati u selo, na svoje porodično imanje, renovira poljoprivredne objekte i u njima započne proizvodnju. „Prve, polovne mašine sam kupio u Ukrajini i počeo sam da radim u mestu gde nije bilo ni puta ni struje – nisam imao elementarne resurse za proizvodnju, ali imao sam viziju. To nisu bila velika očekivanja, znao sam da mogu pristojno da zaradim, ali da ću razviti firmu do ovog nivoa – to ni ja u počet- ku nisam očekivao. Međutim, kada uđete u to, onda morate dalje. Bitno je da poštujete kupce, da budete uvereni da je to što proizvodite pravi proizvod za tržište i da je takvog kvaliteta da biste ga i sami kupili – onda budite sigurni da ćete uspeti“. Novi pogoni i van Srbije Danas, nakon četvrt veka razvoja, kompanija „Stublina“ proizvodi oko 1.500 artikala, koji su uglavnom namenjeni proizvodnji prozora i vrata i najvećim delom su od aluminijuma. U pitanju su velike serije pogonskih ručica i kvaka, spojnica, brava, prihvatnih ploča, zasuna, okret- nih i okretno-nagibnih okova, cilindara, kao i univerzalnih za- tvarača vrata, kod nas poznati- jih pod brendom „Diplomat“. Vlasnik „Stubline“ objašnjava da plasman na domaćem i stranim tržištima organizuju preko distri- butera, „odnosno preko partnera koji prodaju robu pod našim uslovima, a naši najveći kupci su proizvođači vrata i prozora, proizvođači profila i distributeri aluminijumskih profila“. U Srbiji pokrivaju skoro 70% tržišta bravarije za aluminijumsku stolariju, no Milojević ističe da iako je u ovoj branši ogromna konkurencija kineskih, turskih i kompanija iz EU, uspevaju da izvezu 75% ukupne proizvodnje, najviše na rusko tržište, a potom u Belorusiju, Ukrajinu i bivše jugoslovenske republike. „Prvo smo krenuli od zemalja u regionu, a sledeća je bila Rusija koja nam je sada primarno tržište i gde izvozimo najviše. Mi smo u Ukrajini bili čak organizovali proizvodnju, zbog dostupnosti radne snage – što je kod nas sve veći problem, i imajući u vidu da će Srbija, pridruživanjem EU, izgubiti u nekom trenutku povoljnosti koje ima u trgovini sa ruskim tržištem. Ali kada se situacija u Ukrajini iskomplikovala zbog sukoba sa Rusijom, morao sam te objekte da prodam i pre- neli smo ulaganja u Rusiju“. Nasuprot i dalje prisutnim ste- reotipima da rusko tržište „guta sve i svašta“, Milojević ističe da je ono izuzetno zahtevno, ne samo u pogledu velikih količina koje treba obezbediti u kontinuitetu, već i kada je reč o kvalitetu. „Kupili smo zemlju, radimo projekte, sada počinjemo prvi segment proizvodnje u jednom naselju u Moskvi, što će nam logistički olakšati plasman i na tr- žišta bivših sovjetskih republika. Uveren sam da u Rusiji imamo perspektivu, uprkos veoma jakoj konkurenciji evropskih i svetskih proizvođača, kao i ruskih kompanija koje upravo zbog sankcija nastoje da sve više same proizvode većinu stvari koje su ranije uvozile“. „Stublina“ je prošle godine proširila svoje kapacitete, pa su počeli da izvoze manje količine i na evropsko tržište. Za am- bicioznije planove potrebno je vreme, „jer ne zaboravimo da 6 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
se velike industrijske kompanije razvijaju decenijama, a mi smo za 25 godina doslovno ni od čega stigli do ovog nivoa“. Pri tom, put od proizvodnje u po- ljoprivrednom objektu od sto kvadrata do današnjih kapacite- ta od 27.000 kvadratnih metara, uglavnom je finansiran iz sopstvenih sredstava. U poslednjih pet godina, u opremu je ulo- ženo 17 miliona evra, a vlasnik „Stubline“ kaže da je jedno od retkih pozitivnih iskustava sa bankama bila saradnja sa EBRD, kada je iskoristio kreditne linije koje je plasirala preko doma- ćih poslovnih banaka za pove- ćanje energetske efikasnosti. To je olakšalo kompaniji da dalje ulaže u naprednu proizvodnju, uključujući i izgradnju izuzetno savremene laboratorije koja se bavi kontrolom kvaliteta. Ono što je za kompaniju mali izdatak, za društvo može biti mnogo Upitan da li eventualno raz- mišlja o strateškom partnerstvu sa nekom zapadnom kompanijom, naš sagovornik kaže da je razmatrao i takve mogućnosti. „Ali moramo da budemo realni – nijedna kompanija iz Evrope ne može da percepira neko na- še preduzeće, ma koliko ono bilo uspešno, kao ravnopravnog partnera. U eri globalizacije njima ne treba partner kao što smo mi, jer smo slabiji od svih takvih kompanija. Mi ne možemo da postavljamo bilo kakve uslove kada su prisutne tako ogromne razlike u ekonomskoj moći. Zato oni traže od nas samo jeftinu radnu snagu, i tu se priča za- vršava – mogu da vas ’usisaju’ u sistem da radite za njih, pod njihovim uslovima za jako malu zaradu, što nama nije cilj. Mi imamo ponude, pa i pritiske da prodamo kompaniju, ali uspeva- mo još uvek sami i zato o tome i dalje ne razmišljam. Stvorili smo određenu količinu kapitala i nismo prisiljeni da uzimamo kredite, niti da se zadužujemo. Nemam želju da radim za neke velike kompanije – za te plate koje se nude ne možete da na- đete kvalitetne radnike, a deficit radne snage je generalno sve veći problem u Srbiji, pa i naša preduzeća dolaze u situaciju da moraju da pokreću posao na nekoj drugoj destinaciji, gde će lakše obezbediti radnike“. „Stublina“ zapošljava preko 300 zaposlenih, a kako imaju problem da pronađu iskusne, stručne kadrove, posebno pro- gramere, ekonomiste i mašinske inženjere, to donekle rešavaju obukama i pripravničkim pro- gramima. Milojević ističe da u kompaniji posebno podstiču one koji su zainteresovani za posao i spremni da se usavršavaju. Osim dobrih uslova za postojeće radnike, vlasnik Stubline dugo- ročno ulaže i u poboljšanje ži- votnih uslova za generacije koje tek dolaze. „Mislim da su ljudi koji su nešto uspeli da urade u životu, dužni da svojoj sredini nešto i vrate – ono što za nas nije veliki izdatak, za društvo može da bude mnogo. Moje selo Stojnik su zvali ’Pusti Stojnik’, jer nije imalo ni prilaz za autobus, a kamoli put. Bili smo kao slepo crevo. Kao dete morao sam kojekuda da pe- šačim da bih stigao do autobusa i u školu i svaki put sam razmišljao o tome kako bih mogao nešto da uradim da nam bude bolje, makar da napravim taj put. Na kraju sam ga i napravio, donirali smo u vrtić, u školu, u bolnicu – to je moj dug prema društvu koje mi je dalo šansu da se iškolujem. Ponosim se time, ta ulaganja nisu firmu usporila u razvoju, a doprineće boljem životu mladih i nastojanjima da u svojoj sredini imaju perspektivu. Ako oni imaju perspektivu tu gde su rođeni, onda će je imati i naše kompanije“, uveren je Radovan Milojević. Kada je reč o budućnosti same „Stubline“, Milojević priznaje da je poslom „zarazio“ ne samo suprugu, već i ćerku, za koju je uveren da će jednog dana uspe- šno preuzeti upravljanje predu- zećem. 7EY PREDUZETNIK GODINE 2017 pobednik
„Mi ne idemo prečicama, ne zamenjujemo meso sojom ili nečim drugim, ne primenjujemo poslovnu filozofiju koja vodi ka pojeftinjenju proizvoda, ali neminovno i ka smanjenju kvaliteta“, ističe Mina Rakićević, vlasnica porodične kompanije Delikos u kojoj mesne delikatese prave uglavnom žene, a žene su i najčešći kupci. K ada se opredelite za proizvodnju suhomesnatih proizvoda vrhunskog kvaliteta, verovatno vam ne bi palo na pamet da ih reklamirate sloganom: „Ovo ima prvi ukus mesa“. Ali upravo to je bio prvi komentar potrošača koji su tokom više od 500 degustacija u domaćim maloprodajnim objektima prošle godine, bili u prilici da probaju proizvode pod nazivom „Kosmajska delikatesna radionica“, kompanije Deli- kos. „U početku, takav komentar potrošača mi nije bio sasvim jasan, ali u razgovoru sa njima shvatite da mnogi proizvodi od mesa nemaju i ukus mesa“, objašnjava Mina Rakićević, vlasnica ove kompanije, koju je 2005. na Kosmaju osnovao njen otac, mašin- ski inženjer. „On je tokom svoje karijere učestvovao u iz- gradnji mnogih industrijskih pogona za mesnu industriju. Potom je odlučio da napravi sopstveni pogon za preradu mesa, sa idejom da primenimo koncept koji, za razliku od Italije ili Španije, kod nas nije mnogo zastupljen – da se usko specijalizu- jete za jednu tržišnu nišu, ali da to što proizvodite bude izuzetno kvalitetno i da u tome vladate“, pri- ča naša sagovornica, koja upravlja kompanijom od 2013. godine. Premda je, kaže, preuzimanje odgovornosti za preduzeće i zaposlene bio jedan od najtežih trenu- taka u njenom životu, uspela je da za pet godina tro- struko uveća promet i broj radnika. Danas u Deliko- su radi 30 ljudi, koji proizvode mesne delikatese bez glutena i alergena, veštačkih boja i aroma i pojačiva- ča ukusa, a od najkvalitetnijeg svinjskog i goveđeg mesa, uz dodatak najfinijih začina. I to na Kosmaju koji omogućava odlične uslove za prirodan tretman mesa i daleko od svih zagađivača vazduha. „Mi ispunjavamo najviše standarde u proizvodnji hrane, prolazimo redovne kontrole kuća za stan- dardizaciju i naših inspekcija. Takođe, iskoristili smo najbolje iz tehnologije što smo mogli u našoj proizvodnji, ali ne po cenu skraćivanja procesa proizvodnje i automatizacije do nivoa u kojem ono što proizvodite praktično i ne vidite“, ističe Rakićević. Tradicija kao inovacija Kako, onda, taj proces izgleda? „Nama svaki ko- mad mesa prođe kroz ruku još od trenutka dopre- manja, i dalje ga ručno usoljavamo, ručno stavljamo začine, ručno se to meso kači radi sušenja. Proces zrenja traje između 30 i 100 dana, zavisno od proizvoda i to vreme mora da se ispoštuje, jer radimo sa mesom koje ne prolazi kroz termičku obradu – Mina Rakićević, Delikos Delikatesi u ženskim rukama 8 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
to je ’živo’ meso koje je osušeno“, objašnjava naša sagovornica. Prema njenim rečima, takav način proizvodnje uslovlja i višu cenu, jer u suprotnom ne bi mogao biti isplativ. „Danas, kada se teži tome da se pomo- ću tehnologije proizvode sve veće količine, što više proširi asortiman i pokrije što veći broj tržišta a da se snize troškovi, mi smo se svesno opredelili da u ponudi imamo samo osam proizvoda i da proizvo- dimo ograničene serije, ali da budemo dosledni u kvalitetu, jer je to naš najveći adut koji se vidi već na prvi pogled – kako taj proizvod izgleda. Mi ne idemo prečicama, ne zamenjujemo meso sojom ili nečim drugim, ne primenjujemo poslovnu filozofiju koja vodi ka neprirodnom pojeftinjenju proizvoda ali neminovno i ka smanjenju kvaliteta. Činjenica da mi u ponudi imamo više pršute nego kobasice je, takođe, hrabra odluka, jer u fermentisanom programu poput kobasica danas možete da se poslužite raznim trikovima. Sa pršutom ili slaninom nema trikova – ili ćete to raditi kako treba, ili vas neće biti na tržištu“. Stoga ne čudi što je i na policama domaćih radnji uočljivo da je mesna prerađivačka industrija fokusirana na polutrajne proizvode i fermentisane kobasice i da se u tom segmentu vodi najveća trka među proizvođačima. Takav trend je i posledica ni- skog životnog standarda, „ali to što smo siromašnije tržište i jedemo manje mesa i mesnih prerađevina nego stanovnici EU, ne znači da naši ljudi ne prepoznaju kvalitet. Uostalom, svako od nas je imao neke rođake na selu koji su gajili životinje i sami spravljali mesne prerađevine, tako da znamo kakvi su ukus i izgled neindustrijskih proizvoda“, podseća Rakiće- vić i dodaje da istraživanja među ovdašnjim potro- šačima, ali i iskustva drugih proizvođača u mesnoj industriji pokazuju da većina stanovnika Srbije nije sklona eksperimentisanju u ishrani i da radije biraju tradicionalne proizvode. „Zato, iako bi se od manje firme kao što je naša možda očekivalo da bi pre isprobavala nešto novo i na taj način tražila svoje mesto na tržištu – za mene je važno da mi u vreme masovne proizvodnje treti- ramo proizvod na tradicionalan način. Mi, ustvari, pravimo proizvod za sebe, ono što bismo mi rado jeli i tako se odnosimo prema proizvodnji i našim kupcima“. Oni su, pak, prilično različiti, kaže vlasnica Deli- kosa. Podaci sa tržišta pokazuju da su to najčešće ljudi od 30 do 60 godina, zaposleni i sa zaradama koje su više od proseka, te da su najbrojnije že- ne, ali da među kupcima ima i penzionera, kao i onih sa nižim prihodima koji ovakve proizvode ne mogu da priušte često, ali ih kupuju za specijalne prilike i proslave. „Mada je ovo tržište malo, ono je istovremeno i zahtevno jer je konkurencija veoma izražena, naročito kada je reč o proizvođačima koji su ovde prisutni decenijama, ali mi smo uspeli da nađemo svoje mesto i na trgovinskim policama i kod potrošača“, kaže Rakićević. Lojalnost prema partnerima Imajući u vidu da je reč o premium proizvodima, mogućnosti koje Delikos ima za njihov plasman se uglavnom svode na veće trgovinske lance, a trenutno su im najveći kupci Merkator i Deleze. Na pitanje koliko potresi na tržištu, kao što su dešavanja vezana za Agrokor, pa time i za njegove ćerke firme poput Merkatora mogu negativno da utiču na doba- vljača, naročito manjeg, Rakićević kaže: „Merkator je bio prvi veliki lanac koji nam je ukazao poverenje još 2010. godine. Oni su nam dali šansu i podržali su nas na početku, kada je najteže i naš odnos je od prvog dana bio zasnovan na poverenju, tako da i sada, uprkos otežanim oklonostima, nalazimo način da uspešno sarađujemo“. Komentarišući situaciju koju karakterišu brojne pritužbe dobavljača na trgovinske lance zbog nepo- štovanja rokova plaćanja, vlasnica Delikosa kaže da to nije problem nekog pojedinačnog trgovinskog lanca već je to sistemski problem u zemlji, odnosno poslovnog ambijenta i mera koje se kreiraju. „Ovo je veoma važno pitanje za funkcionisanje celokupne privrede i, naročito, novog talasa malih i srednjih preduzeća i mora se naći način kako da se rokovi plaćanja smanje sa sadašnjih 90 do 100 dana, na 30, koliko je, na primer, u Sloveniji“, ističe Rakićević. U Delikosu nisu skloni ni da menjaju dobavljače samo radi povoljnije cene. „Imamo svoje dobavljače sa kojima radimo dugo godina“, priča naša sagovornica, „jer ono na čemu mi stalno insistiramo jeste kvalitet, koji mora da se dokaže posebnim anali- zama i sertifikatima, kao što i mi našim kupcima moramo da dokažemo kvalitet našeg proizvoda“. U nabavci kvalitetnog mesa, međutim, sve veći problem predstavlja konstantan pad stočarstva u Srbiji, pa Rakićević kaže da se u kompaniji raduju aktivnostima usmerenim na jačanje domaćeg stočnog fonda, „jer verujemo da će se kroz te aktivnosti još više unaprediti kvalitet domaće hrane“. Iako kompanija poseduje izvozne dozvole za tržišta van EU i kapacitete da proizvodi više od trenutnih 180 do 200 tona godišnje, Mina Rakićević planira da rast u neposrednoj budućnosti ostvaruje pre svega na domaćem tržištu. „Smatramo da prvo ovde treba da stojimo čvrsto na nogama, pa potom da se širimo u druge zemlje. Osim toga, zaista želi- mo da verujemo da će ipak doći vreme kada ćemo svi živeti bolje i sebi moći da priuštimo kvalitenije stvari, a pre svega hranu“. 9EY PREDUZETNIK GODINE 2017 finalista
B ojan Stupar i Igor Vujović Nađ su pravi primer kako se od ra- nijeg usputnog posla i ličnog interesovanja može napraviti novi i veoma uspešan biznis. Svoj preduzetnički debi imali su pre 25 godina, kada su osnovali kompaniju Fashion Em- pire za organizaciju koncerata, modnih revija, izbora za mis i sličnih događaja. Zbog čestih odlazaka u inostranstvo koje su organizovali za svoje klijente, ali i strasti za putovanjima, naučili su kako da pronađu avionske karte po pristupačnoj ceni. U to vreme, takvu uslugu su našim putnicima nudili uglavnom strani sajtovi, što je motivisalo dvojicu prijatelja i poslovnih partnera da osnuju do- maću kompaniju koja će kupovati karte za putnike iz Srbije i pruža- ti im korisničku podršku putem interneta i direktno u svojim po- slovnicama. Stečena iskustva i kontakti omo- gućili su nastanak nove kompanije, 2009. godine počinje sa radom agencija Fly Fly Travel. Iskustva iz prethodnog biznisa koji su vodili, posebno marketinška, pomogla su im da se veoma dobro pozicio- niraju na srpskom tržištu u onlajn prodaji avionskih karata. Prema rečima Vujović Nađa, početni ko- raci bili su teški, ali su uz po- moć stručnog kadra i inovativnog pristupa u poslovanju, stvorili brend koji je danas prepoznatljiv u ovom delu Evrope. „Naši građani često misle kako u Srbiji kaskamo za svetom u upotrebi tehnologije, ali pošto se mi u principu bavimo onlajn biznisom, odgovorno tvrdim da ni u trenutku kada smo počinjali sa ovim poslom mi nismo mnogo zaostajali za razvijenim zemljama u onlajn bukiranju avionskih karata. I te 2009. godine je mnogo naših ljudi kupovalo karte preko stranih sajtova, ili direktno od avionskih kompanija. Verovatno su Bojan Stupar i Igor Vujović Nađ, Fly Fly Travel Na krilima uspeha Vlasnici kompanije Fly Fly Travel su u pravom trenutku, 2009. godine, shvatili da prodaja avionskih karata preko interneta nudi brojne mogućnosti za razvoj i dobro su ih iskoristili. Danas, pored ovog posla, bave se i zastupanjem aviokompanija na Aerodromu „Nikola Tesla“, kargo industrijom, pružanjem jeftinijeg parkinga u blizini aerodroma, ali i mnogim drugim delatnostima vezanim sa avio saobraćaj. 10 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
zbog toga svi kojima smo izneli ideju o osnivanju ovakve kompanije smatrali da ona nema perspektivu jer – ljudi umeju sami da kupe kartu. Da takvo razmišljanje nije ispravno, dokazali smo tako što smo tržištu obezbedili maksi- malni kvalitet i uslugu tokom 24 sata, kako preko interneta tako i lično na prodajnim mestima. Smatrali smo da nije isto kada kupite kartu preko nekog indij- skog sajta i kada kupite od naše agencije, u čije prostorije možete da odete i da potražite savet ili da dobijete predlog kako najlakše i najjeftinije da dođete do krajnje destinacije“, kaže naš sagovornik. Fly Fly sada zapošljava 118 oso- ba i to najviše stručnjaka za avi- ondustriju. Oni konstantno prate ponude aviokompanija i znaju koje su najjeftinije, najefikasnije i od kojih se može očekivati najbolja usluga. „Svaki putnik može da ode na internet pretraživač i da pogleda koliko košta putovanje od Beo- grada do bilo koje destinacije. Međutim, naš agent prati sve vrste popusta, zna koje su to mo- gućnosti da se za mnogo manje novca putuje iz, recimo, Niša ili Budimpešte, kako da se kupe odvojene karte uz dovoljno vremena da bi se osigurao dolazak na drugi let u slučaju kašnjenja prvog... Treba imati mnogo zna- nja o aviosaobraćaju da bi se taj posao radio kvalitetno, i zato se putnicima često više isplati da kupuju karte preko nas, nego da ih sami pronalaze u mnoštvu informacija na Internetu“, kaže Igor Vujović Nađ. Širenje posla i rast rejtinga Kompaniju Fly Fly Travel je me- đu brojnom konkurencijom izdvojila odluka da pružaju svoje usluge non-stop kao i razne do- datne pogodnosti za putnike. Bri- ga o putnicima podstakla je rast poverenja u Fly Fly i razvoj poslovanja. No, kompanija se nije tu zaustavila, već je nastavila da širi i inovira svoju ponudu. U početku su im kupci bili uglavnom fizička lica, da bi pre tri godine proširili poslovanje i na korporativne klijente, te iz tog razloga pokrenuli sopstveni loyalty program za poslovna putovanja – Fly Vip. Pro- gram se deli na više nivoa: „silver, gold i platinum“, a uz pomoć njega sve kompanije koje su članovi imaju brojne pogodnosti. Osim saradnje sa poslovnim sektorom, počeli su da rade i za pojedine avio kompanije. Sada zastupaju pet stranih avioprevo- znika na beogradskom aerodromu, što znači da kontrolišu i oba- vljaju više aerodromskih aktivnosti kako bi se ti letovi odvijali nesmetano. Ušli su i u kargo biznis, investi- rajući svoj brend u ovaj posao, ali i uspostavili saradnju sa jednom parking kompanijom u blizini Aerodroma „Nikola Tesla“, koja će pod imenom Fly Fly nuditi usluge parkiranja po četiri puta nižoj ceni od aerodromske. Pošto se ovaj parking nalazi na nekoliko minuta od samog aerodroma, oni će svoje klijente prevoziti auto- mobilom od parkinga do aerodroma i nazad. Osnovali su i Fly Fly Academy, prvi privatni obrazovni centar u regionu za obuku stjuarda, stju- ardesa i drugih kadrova iz avi- oindustrije. Takođe izdaju i Fly Travel inflight magazin, prvi i jedini bilingvalni srpski mesečnik o civilnoj avijaciji i turizmu. Potvrda kvaliteta i poverenja klijenata došla je u vidu višestrukih nagrada i priznanja na najbolju turističku agenciju jugoistočne Evrope: Brand Leader Award, Business Partner, Serbian Brend, Top Serbian Brands Award i dr. Trka u modernizaciji Kako bi održali stabilnost poslovanja, Bojan Stupar i Igor Vujo- vić Nađ su proširili svoju prodajnu mrežu u regionu, otvaranjem predstavništava Fly Fly Travel-a u Podgorici, Banja Luci, Istanbulu, Rijeci, Beču i Ljubljani. Primarni cilj im je franšizni razvoj na nivou Evrope a kasnije i celog sveta, jer kako kažu, prilike za rast ovakvog modela poslovanja, zasnovanog na internetu, su gotovo neogra- ničene. Prema rečima Vujović Nađa, svet se brzo menja i onaj ko želi da opstane na tržištu mora biti u toku sa ovim promenama. U avioindustriji to pre svega zahteva da se prati razvoj tehnologija i neprestano ulaže u moderan način poslovanja. Naš sagovornik ističe kako je jedna od najboljih inovacija koju su uveli – eksluziv- na saradnja sa kompanijom ATPI, koja se bavi menadžmentom u putovanjima. Ona okuplja veliki broj turističkih agencija iz svih zemalja sveta i nudi im uvid u ponudu aviokompanija. „Na taj način smo saznali za veoma specifične povlastice pri kupovini karata. Aviokompani- je uglavnom imaju slične cene karata, ali nude i popuste za njihovu kupovinu u različitim delovima sveta. Uzmimo kao primer da kartu od Beograda do Tivta iz Srbije možete kupi- ti za najmanje 100 evra, ali da postoji mogućnost da se ona kupi u Australiji za 90 evra. Tako aviokompanije vezuju za sebe one ljude koji bi iz Australije došli u Beograd, ali bi možda usput i posetili Crnu Goru“, ob- jašnjava Vujović Nađ i dodaje: „Korišćenjem ATPI-ovog rešenja mi sada možemo bukirati karte u Australiji i ponuditi ih po nižoj ceni našim korisnicima ovde. Naravno, i aviokompanije prate razvoj inovacija, pa će u jednom trenutku sigurno smisliti nove načine da osiguraju bolju prodaju, ali agencije poput naše kompanije će, takođe, pratiti njihovu modernizaciju i nalaziti nove na- čine da putnicima osiguraju što pristupačnije letove“. 11EY PREDUZETNIK GODINE 2017 finalista
„Kada si svestan da ne znaš dovoljno za nivo koji želiš da postigneš, treba da tražiš ljude koji to znanje imaju. Čini mi se da je ovde, na žalost, taka stav malo izražen iako sam uveren da se baš na njemu zasniva razlika između onih koji su manje ili više uspešni“, objašnjava Milan Lončarević, direktor kompanije Jasmil kako je nekadašnja zanatska radionica iz Arilja osvojila svet mode sa proizvodnjom od oko četiri miliona odevnih artikala godišnje. R eklama, ma koliko bila dobro osmišlje- na, ne može da kaže sve o proizvodu. Recimo, da je brend „Extreme Intimo“, danas tako prepoznatljiv u segmentu modnog rublja, nastao u krajnje van- rednim okolnostima. „Za vreme NATO bombardovanja smo radili na prvim detaljima izgleda ’Extreme Intimo’ zaštitnog znaka“, priča Milan Lončarević, direktor kompanije Jasmili iz Arilja, kako je rešio da unapredi porodični posao koji su još krajem osamdesetih započeli njegovi ro- ditelji kao proizvodnju pamučnog rublja. „Shvatio sam da postoji potreba na tržištu za nečim novim, što ćemo i promovisati na drugačiji način. Morao sam da analiziram šta dobro prolazi napolju a nedo- staje kod nas, kako razmišlja potrošač koga percipi- ram kao mogućeg kupca, kako ćemo kao mala radionica sa tridesetak zaposlenih to da realizujemo“... To jeste bila avantura, priznaje Lončarević, kada su 1999. krenuli u proizvodnju modernog pamuč- nog programa za odrasle i decu pod nazivom „Extreme Intimo“. U početku su plasirali proizvode u saradnji sa veleprodavcima, ali su ubrzo počeli da spoznaju i mane takvog pristupa na tržištu, „jer našu robu nisu prezentovali i prodavali na način kako smo mi to želeli“. Zato su u Jasmilu rešili da se oprobaju u maloprodaji i prvu radnju su otvorili 2004. godine, da bi već 2007. imali maloprodajnu mrežu sa 20 sopstvenih prodavnica. „Tada smo shvatili da ne možemo isti brend da plasiramo i kroz veleprodaju i kroz maloprodaju, zato što nemamo potpunu kontrolu nad cenama, prezentacijom, ili lokacijom i objektom u kojoj se naša roba prodaje. Stoga smo doneli odluku – koja se iz ove perspekive pokazala kao strateška ali je u to vreme bila veoma hrabra – da ukinemo veleprodaju, što je značilo i odricanje od značajnog dela prihoda. Istovremeno, planirali smo da do 2010. otvorimo 40 radnji i mi smo taj plan prebacili“. Mreža sopstvenih prodavnica Objašnjavajući kako su kao proizvođači uspeli da uspostave uspešan maloprodajni lanac, što je speci- fičan i vrlo zahtevan poslovni poduhvat, Lončarević posebno ističe odluku da angažuju specijalizovane konsultante. „Mislim da znam da slušam ljude i da iz toga primenim ono što smatram da je dobro. Karakteristično za našu firmu je da mi od 2001. pa do danas u svakom trenutku imamo bar jedan tim konsultanata. Kad si svestan da ne znaš dovoljno za nivo koji želiš da postigneš, treba da tražiš ljude koji to znanje imaju. Čini mi se da je ovde, na žalost, taka stav malo izražen iako sam uveren da se baš na Milan Lončarević, Jasmil Kad nešto ne znaš, potraži onoga ko zna 12 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
njemu zasniva razlika između onih koji su manje ili više uspešni“. Tako je Jasmil krenuo u maloprodaju uz savete stručnjaka iz Nemačke, Luksemburga i drugih zemalja o tome kako da razvije prodavnice, dizajnira kolekcije, izlaže, prodaje... Upitan zašto su morali da angažuju strane stručnjake, čije usluge nisu baš pristupačne za ovdašnje uslove, naš sagovornik ob- jašnjava da je razlog – nedostatak domaćih. „Za razliku od, na primer, aktuelnog projekta digi- talizacije koji sprovodimo sa domaćim stručnjacima – jer u Srbiji imamo kadrove koji dobro poznaju svetska kretanja ali znaju i kako da ih prilagode ov- dašnjim uslovima – ulazak u maloprodaju u modnoj industriji zahteva vrlo usko specijalizovane ljude koji su trebali da nas nauče, recimo, kako se radi razvoj kolekcije. On kreće više od 13 meseci pre početka prodaje, sadrži oko 70 koraka i dinamički plan razvojnog procesa u koji je uključen veliki broj ljudi. Mi nemamo takvu vrstu stručnjaka, jer je ono malo iskusnih kadrova koji su još aktivni radilo u potpuno drugačijim uslovima. U međuvremenu se tempo lansiranja novih kolekcija toliko promenio da mi danas radimo po šest kolekcija za sezone proleće/leto i jesen/zima. Za to je potrebna izuzetna organizacija, logistika i kontrola procesa, što može da vas nauči samo neko ko je već radio u takvim sistemima“. Na žalost, takvu priliku nisu imali ni mlađi kadro- vi, jer je zajedno sa padom domaće tekstilne industrije opao i kvalitet školovanja u ovoj delatnosti, pa je nedostatak odgovarajućih radnika boljka koju Ja- smil deli sa svim uspešnim preduzetnicima u Srbiji. Podela rizika kroz franšizu Važan pokretač brzog razvoja bilo je i uvođenje franšiznog modela poslovanja od 2008. godine. „Prepoznali smo da možemo tako da se širimo uglavnom po manjim mestima, sa partnerima koji su u tim sredinama mogli da imaju veću prodajnu snagu nego šef naše radnje, bez obzira koliko ga mi motivisali. Lokalni partner investira u prodajni prostor a mi dajemo robu na komisionu prodaju. On nema problem zaliha, a mi, zahvaljujući dobrom sistemu kontrole, širimo mrežu u kojoj je u potpunosti ujednačen celokupan sistem prodaje“. Danas Jasmil predstavlja integrisan sistem sedam kompanija koje posluju u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i ima više od 100 malo- prodajnih objekata u našoj zemlji, regionu, Češkoj i Rusiji. U sistemu je zaposleno oko 650 radnika, a dodatno je angažovano oko 50 franšizera i preko 350 zaposlenih u velikoj mreži kooperanata koji proizvode 60 odsto ukupne proizvodnje od oko četiri miliona odevnih artikala godišnje. Planiranje proizvodnog obima i upravljanje zalihama nije jednostavno ni za jednog proizvođača, ali je u modnoj industriji to naročito zahtevan zadatak. Na osnovu kompletne statistike nekoliko sezona unazad i softvera koji omogućava da se detaljno prate podaci o prodaji svakog pojedinačnog artikla, već na početku nove sezone se može zaključiti da li se prodaja odvija na planiranom nivou, te da li je i u kom segmentu potrebno da se ona poboljša akcij- skim kampanjama. Za svaku prodavnicu se sačinjava poseban plan prodaje, zavisno od njene lokacije u neposrednom okruženju, ali i i od potrošačkih navika na različi- tim tržištima, jer za razliku od nas i južne Evrope, gde se kupovini pristupa uglavnom emotivnije, u centralnom delu Starog kontinenta preovlađuje pragmatičnost. „Stoga se svako tržište posebno prati, što je izuzetno obiman i složen posao. Ukoliko se ispostavi da ste proizveli previše, to je trošak zbog zaliha, ako se pokaže da artikala ima premalo, to konkurencija odmah iskoristi, pa je balansiranje između ta dva nepoželjna ishoda prava umetnost“, ističe Lončarević. Udruženi tekstilci Kada je reč o širenju na zapadna tržišta, direktor Jasmila naglašava da takav plan iziskuje potpuno drugačiju poslovnu filozofiju. „Mislim da ćemo za oko dve godine biti spremni da započnemo plasman, ali za to je potrebna ogromna priprema, u kojoj su organizacija i logistika još zahtevnije od obezbeđivanja finansijskih sredstava. Na tako razvijenim tržištima potencijalni partneri su vrlo zahtev- ni – očekuju da sami nađete uvoznika, obezbedite logistiku i sve što je potrebno da bi se vaša roba našla tačno određenog datuma u, recimo, nekoj prodavnici u malom mestu na severu Nemačke“. U tome, kao i u povećanju prodaje na već osvojenim tržištima, Lončarević očekuje mnogo od digitalne platforme koju razvijaju, „sa veoma ambicioznim ci- ljevima da multipliciramo prodaju preko Interneta i globalnu prepoznatljivost našeg brenda posred- stvom društvenih mreža“. Inače, Milan Lončarević je veoma aktivan u klasteru modne i odevne industrije Srbija FACTS, koji je sa još dvojicom kolega osnovao 2010. godine, a koji trenutno uključuje 19 firmi iz tekstilne indistrije, ali i obrazovne institucije, modne i razvojne agencije. „U klasteru diskutujemo o bitnim temama, vodimo članove na sajmove, obezbeđujemo redovnu edukaciju iz različitih poslovnih oblasti...Imamo vrlo jasne rezultate i konkretne koristi za sve članove klastera“, kaže Lončarević, „posebno za male firme koje nemaju kapacitete za takve aktivnosti kao veće kompanije“. 13EY PREDUZETNIK GODINE 2017 finalista
A ko su sve srećne porodice nalik jedna drugoj, kao što je tvrdio ruski pisac Lav Tol- stoj, onda je sasvim sigurno da je svaki uspešan preduzetnik poseban na svoj način. Tako je Petar Obradović, osnivač i većin- ski vlasnik porodične kompanije „Papir Print“ iz Gornjeg Milanovca koja proizvodi ambalažu od fleksi- bilnih materijala, svojim poslova- njem uspeo, između ostalog, i da pobije tako često ponavljanu dija- gnozu da su naš obrazovni sistem i preduzetništvo dva paralelna sveta koja se ne dodiruju. Obradović, koji je karijeru za- počeo u društvenom preduzeću „Tipoplastika“, bio je i profesor na grafičkom smeru u srednjoj školi u Milanovcu i prvo je dokazao da „zaposleni u društvenom sektoru“ i „čovek iz obrazovanja“ može uspešno da se otisne na tržište, kada je 1992. osnovao preduzet- ničku radnju za grafičku delatnost koja je, potom, izrasla u kompanju od 120 zaposlenih. Među njima su i neki od deset generacija đaka koje je Obradović „ispratio“ tokom svoje profesorske karijere, a koji su sada, ističe, „na veoma odgovor- nim mestima u firmi“. Tu se uspešna kombinacija obrazovanja i rada nije završila, budući da „Papir Print“ sarađuje sa svim školama koje obrazuju profile u ovoj branši kroz stručnu praksu u svojim pogonima, a one koji su već zaposleni šalje na sajmove u svetu, ali i na razgovore sa proizvo- đačima opreme od kojih dobijaju aktuelne informacije o kretanjima na tržištu. Sam vlasnik napominje da ide na obuke i stručne pose- te koje se održavaju u školama u Švedskoj, te da traži način kako da tamo pošalje na edukaciju i svoje zaposlene. Uveren da je „zadovoljan radnik najbolji radnik“, naš sagovornik kaže da njegova kompanija, osim mogućnosti za pogađanje različi- tih obuka i stručnih seminara nudi i stipendiranje tokom školovanja, pa zahvaljujući svemu tome obez- beđuje tim izuzetno stručnih teh- nologa, grafičara, dizajnera i me- nadžera, „koji svojim napretkom direktno utiču na napredak pre- duzeća“. Uz to, spremnost da zala- ganje svojih zaposlenih nagradi i odgovarajućim platama i insistira- nje na stavu da se uspešan posao gradi na međusobnom poverenju rukovodstva i radnika, omoguća- vaju Obradoviću da bezbrižno ode na godišnji odmor i isključi mobilni telefon, i što je još važnije – da nema probleme sa nedostatkom odgovarajućih kadrova. Kvalitetni proizvodi su najbolja reklama Pomenute prednosti postaju još očitije kada se ima u vidu da danas ova kompanija proizvodi mesečno oko 250 tona raznovr- snih ambalaža, od čega je oko 80 Petar Obradović, Papir Print Zadovoljan radnik je najbolji radnik San svakog domaćeg preduzetnika da dugoročnije obezbedi odgovarajuće kadrove, ostvario je Petar Obradović, vlasnik kompanije „Papir Print“, uspešnom kombinacijom obrazovanja i preduzetništva. To, međutim, nije jedina odluka koja ovu kompaniju iz Gornjeg Milanovca čini veoma specifičnom na domaćem tržištu i njenom osnivaču omogućava da na odmoru isključi mobilni telefon. 14 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
odsto za prehrambenu industriju, te da izvozi gotovo trećinu svoje proizvodnje. „Papir Print“ pravi etikete za razne napitke, ambalaže za čipseve, čokolade i kafu, kao i pakovanja od složenih materijala za visokim stepenom zaštite proizvoda kao što su lekovi i agresiv- ne materije. „Štampamo na fleksibilnim ma- terijalima, uglavnom poliesterskim i polietilenskim filmovima“, obja- šnjava Obradović i dodaje da di- menzije i izgled ambalaže zavise od zahteva klijenata. Papir Print je karakterističan po tome što svakom klijentu može da izda serti- fikat o ispravnosti štampe, što je itekako značajno za poslovanje u prehrambenoj industriji. Kompanija proizvodi etikete za vodu Rosa, Knjaz Miloš, Vodu Vrnjci, Saint Johns i druge. Iako rade za velike klijente, trude se da ne zavise isključivo od njih. Sara- đivali su sa jednom od najvećih svetskih kompanija ali su raskinuli taj ugovor jer im je, prema reči- ma Obradovića, ovaj veliki tržišni igrač nametao uslove na koje nisu želeli da pristanu. „Raskinuli smo tu saradnju“, kaže „i započeli da radimo sa nekoliko manjih firmi, što se pokazalo kao dobra poslovna odluka“. Ono po čemu se „Papir Print“ izdvaja od većine kompanija jeste i odluka da ne ulažu u klasičan marketing. Nemaju sektor koji se bavi promotivnim aktivnostima jer smatraju da su kvalitetni proizvodi njihova najbolja reklama. „Jedini vid promocije koji imamo su naš sajt i razne prezentacije i brošure o kompaniji. Nije nam potreban bolji marketing, zato što radimo za poznate kupce, tako da ko želi da sazna nešto o nama, saznaće“, tvrdi Obradović. Kad počnu da nas kopiraju, mi smislimo nešto novo Objašnjavajući kako je „Papir Print“ došao u ovakvu poziciju, Obradović izdvaja tri ključ- ne faze u razvoju kompanije. Prva se odnosi na period od 1992. do 2000. godine, kada se proizvodnja odvijala na mašina- ma za štampu u četiri boje, u hali od 100 kvadratnih metara. Druga faza razvoja je vreme od 2001. do 2005. godine, kada su kupili mašine za laminiranje i mašine za štampu u šest boja, dostigavši obim proizvodnje od 50 tona godišnje. Najzad, treća faza započinje 2006. godine, koju karakterišu značajna ulaganja u proizvodnu infrastrukturu, od izgradnje hale od 4.500 kvadratnih metara, do nabavki najsavre- menijih mašina. Naš sagovornik dodaje kao va- žnu prednost i nastojanje da uvek budu korak ispred drugih. Tako su, prvobitno, osmislili način na koji njihove mašine mogu precizno da seku kese pomoću foto ćelija. Kasnije su taj metod kopirali mnogi, pa se „Papir Print“ povukao iz ovog posla. Potom su nabavili mašine za štampu sa bakarnim valjcima koje su im otvorile vrata kod novih klijenata, a takvu praksu nastavljaju i danas. „Nabavljamo savremenu tehnologiju zbog koje smo konkurentni evropskim konverterima. Upravo sada radimo na instalaciji jedne štamparske mašine iz Nemačke, čija cena i adaptacija iznose oko 2.000.000 evra“, kaže Obradović i dodaje da povraćaju ovakvih inve- sticija veoma doprinosi i efikasan način organizacije u kompaniji, koji omogućava da se bolje iskoriste pogoni. „Prvo grupišemo naloge koje dobijemo od klijenata, a potom se organizujemo tako da mo- žemo u kontinuitetu da radimo za jednog kupca jer je u tom slučaju i korišćenje mašina najisplativije, pa tek kada završimo taj posao krećemo u izradu ambalaže za na- rednog klijenta“. Osim inoviranja opreme, kompanija planira i da, zajedno sa drugim milanovačkim preduzećima, oformi svoju laboratoriju koja će kontrolisati zdravstvenu isprav- nost proizvoda, kako ovu uslugu ne bi više plaćali drugima. Cilj im je da buduća laboratorija stekne neophodnu akreditaciju, jer će samo tako moći da pruža usluge i drugim kompanijama. Odabir pravih bitki Uprkos navedenim investicijama i stabilnom razvoju, i „Papir Print“ se, kao i druga domaća preduzeća suočavao sa problemima u naplati svojih potraživanja na ovdašnjem tržištu, pa su zato revidirali svoju poslovnu strategiju i pooštrili kriterijume pri sklapanju ugovora. Što se tiče saradnje sa bankama, Obradović kaže da je ona napre- dovala uporedo sa jačanjem firme. Za kupovinu neophodnih sirovina ponekad koriste i faktoring, a osmislili su i druge načine za finansiranje razvoja poslovanja. Naime, uskoro će potpisati ugovor sa novim partnerom sa kojim će osvajati tržišta severne Evrope od Danske do Nemačke, a mo- žda i osnovati novu kompaniju sa partnerom iz Italije koji će uložiti finansijska sredstva u ovaj posao, a Papir Print „know-how“. Na taj način bi ova domaća kompanija mogla da povlači sredstva sa sopstvenog računa, umesto da traži pomoć od banaka. Osim toga, navedeni primer je i deo strategije ovog preduzeća u nadmetanju sa izuzetno oštrom konkurencijom u grafičkom sektoru, „pa treba pametno birati svoje bitke“, ističe Obradović i dodaje: „Iako su turske kompanije povoljnije sa cenama jer ih u izvozu sub- vencioniše država, naša prednost je brzina isporuke u ovom regionu. Ipak, trudimo se da razmišljamo dugoročno i zato smo odlučili da sa italijanskim partnerom pokušamo da proširimo poslovanje na severu Evrope, gde su nam konkurencija italijanske, grčke i hrvatske kompanije koje nemaju beneficije kao turske, pa su i uslovi za nadmetanje mnogo korektniji“. 15EY PREDUZETNIK GODINE 2017 finalista
Nemoguće je uraditi bilo šta pametno i dobro ako će lični interes ugroziti sve druge, uveren je Živojin Bolbotinović, vlasnik kompanije Tekijanka. On je u kraju iz koga mnogi odlaze uspeo da izraste u regionalnog poslodavca baš zato što se u svojoj sredini nije ponašao samo kao poslodavac, već kao čovek koji tu živi i poštuje one sa kojima živi, sa kojima radi i od kojih zarađuje. K o je Živojin Bolboti- nović najšira javnost je mogla da sazna kada je u jeku ka- tastrofalnih popla- va koje su zadesile našu zemlju 2014. godine, spasao celu Tekiju i za to dobio priznanje Vojske Srbije. Žitelji Timočke krajine znaju ga decenijama, kao preduzetnika koji obezbeđuje egzistenciju mnogima, ne samo kroz zapošljavanje u svojim trgovinama i u Hotelu „Đerdap“, već i podrškom malim poljoprivrednim proizvođačima sa kojima radi. Turisti koji dolaze u Kladovo poznaju ga, pak, kao hotelijera koji im donosi vodu ako se pokvari autobus na putu i zove šlep službu, obezbeđuje majstora ako se gostu pokvari auto i kod koga nikada nećete ostati gladni, makar stigli u hotel iza ponoći. Znaju ga dobro i zaposleni u Crvenom krstu i u mnogim drugim hu- manitarnim organizacijama koje pomaže. A najbolje ga poznaju članovi njegove porodice, sa kojima je „dan i noć“ razvijao posao. On sam, malo-malo ističe da tog posla ne bi ni bilo, da uz njega nije bila porodica. Ipak, u razgovoru sa ovim pre- duzetnikom, ni u jednom trenutku nećete čuti pomodne fraze o „društvenoj odgovornosti“. Živo- jin Bolbotinović smatra da se po- naša onako kako bi se ponašao svaki zdravorazumski i moralan čovek, sa svešću da osim što posluje, on u svojoj sredini i živi. A što je sredina manja, to su ljudi upućeniji jedni na druge, pa se ništa pametno i dobro ne može uraditi, kaže, ako će lični interes ugroziti sve druge. Takav stav, međutim, ređe će steći neko ko se i sam nije na- mučio da obezbedi egzistenicju. „Rođen sam u siromašnoj seoskoj porodici“, priča Bolbotinović, „i navikao sam od malena da radim po ceo dan, pa kada sam se zaposlio u društvenoj trgovini, osećao sam se kao da sam došao na godišnji odmor“. I pored toga, stalno je razmišljao kako da za- počne „nešto svoje“. U tadašnjoj firmi mnogo je naučio o trgovač- kom poslu – i kako valja, i kako ne valja raditi, što mu je bilo od velike koristi kada je 1990. otvorio sopstvenu trgovinsku radnju u Tekiji, iako je već znao „da je ma- loprodaja rudarski posao“. Od kreveta u kancelariji do regionalnog poslodavca Prodavnica je, osim novopeče- nog vlasnika, imala još samo jednog radnika i krevet u kancelariji, „jer tu sam i spavao prvih desetak godina kako bih mogao sve da kontrolišem“. To „sve“ je teško i pobrojati, a kamo li objasni- ti, ali na primer: „Krenuo je ras- pad države, pa sankcije, inflacija, bombardovanje, prošli smo tri države, vreme kad sam za svaku promenu cene morao da pišem saveznoj vladi da dobijem odo- brenje... Sve smo to moja porodica i ja preživeli uz rad, upornost i strpljenje“. Živojin Bolbotinović, Tekijanka Detalji na kojima padaš, ili pokažeš da si čovek 16 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
Danas Bolbotinovići imaju maloprodajnu mrežu od 25 radnji, a kompaniju Tekijanka čine i dve pekare, restoran i Hotel „Đerdap“. Premda je poslovanje prošireno na ugostiteljstvo i turizam, trgovi- na i dalje obezbeđuje najveći deo prihoda. „Sada imamo 500 zaposlenih, naš promet je prošle godine do- stigao 3,3 milijarde dinara, imamo složen sistem i zato moramo drugačije da upravljamo njime. Baš zato što smo porodična firma u maloj sredini, jako vodimo ra- čuna o zaposlenima – naše plate ne kasne, pomažemo ih u teškim životnim trenucima, puno ulaže- mo u edukaciju jer se odgovara- jući stručni profili više ne školuju, dodeljujemo jubilarne nagrade svake godine, a kako radimo sa ’živim novcem’ uspostavili smo efikasan sistem kontrole, podr- žan novim tehnologijama. Zahva- ljujući tome, i pored svih teškoća, za 28 godina nikada nismo bili u blokadi, nemamo dugovanja prema državi, prema zaposlenima, niti prema partnerima“, ističe naš sagovornik. Istovremeno, u kraju u kome prosečni prihodi stanovnika baš i „ne pretiču“, veliko je umeće us- postaviti isplativi poslovni model. „Mi dobro poznajemo lokalnu ekonomsku situaciju i potrošačke navike, ali su i u lokalu izražene razlike među naseljima. Zato imamo posebnu politiku za svaku prodavnicu, jer roba koja u jednoj radnji odlično prolazi, u drugoj se uopšte ne prodaje – mlečni proizvodi neće se prodavati tamo gde većina stanovništva gaji krave ili ovce. To znači da moramo da rešavamo probleme svaki dan, kako bismo uspešno upravljali zalihama, troškovima, asortima- nom, radnom snagom“... Prednost nad konkurencijom, pre svega kada je reč o velikim trgovinskim lancima, Živojin Bol- botinović zasniva na sledećem: „Osim robe koja se može naći i kod drugih, mi imamo i drugačiju ponudu jer radimo sa malim po- rodičnim firmama i poljoprivrednim proizvođačima u lokalu, od kojih nabavljamo sveže voće, po- vrće, mlečne proizvode i meso. To nas čini konkurentnim, kao i način na koji pružamo uslugu jer smo bliži kupcima“. Postigli smo čudo, udružili smo Srbe A bliže su i malim dobavljači- ma koje isplaćuju najkasnije za sedam dana, „jer veoma dobro znamo njihovu situaciju. Što se tiče velikih dobavljača, tražimo povoljnosti koje zahtevaju i svi drugi, ali svoje obaveze plaćamo u propisanim zakonskim roko- vima. To što pojedini trgovinski lanci, na žalost, ne poštuju svoje obaveze prema dobavljačima uni- štava i proizvodnju, i dobavljače i nas trgovce koji se pridržavamo zakona – što znači da je taj problem pre svega odgovornost dr- žave“, ocenjuje Bolbotinović. Sve to je, dodaje, nateralo manja domaća preduzeća iz oblasti trgovine da se 2011. godine udruže u „Domaći trgovinski lanac“ (DTL), svojevrsni klaster od 13 kompanija, koje zajedno imaju 610 malo- prodajnih objekata širom Srbije, zapošljavaju više od 5.000 radnika i prošle godine su zajedno ostvarile 40 milijardi dinara prometa. Vlasnik Tekijanke kroz smeh kaže da su ove firme doka- zale nemoguće – kako 13 srpskih privredenika mogu uspešno da sarađuju već sedam godina. „Sada imamo mnogo veću finansijsku snagu, tražište koje pokriva i sva ona mesta gde veliki trgovinski lanci nemaju intersa da posluju, što je uticalo i na veće dobavljače da nas prepoznaju kao ozbiljnog partnera i daju nam bolje uslove“. I pored toga, značaj ovog udru- ženja država još uvek nije prepo- znala, što je žalosno, konstatuje Bolbotinović, „jer mi podstičemo regionalni razvoj – velike fabrike neće da posluju u malim sredinama kao što su Kladovo ili Negotin, iz kojih se iselio veliki broj stanovnika i nema dovoljno radne snage. S druge strane, mi kroz našu prodaju razvijamo lokalnu poljoprivredu i male agro- proizvođače, kroz to podržavamo proizvodnju, direktno i posredno zapošljavamo ljude i na taj način pokušavamo da umanjimo iselja- vanje. To činimo i kroz rad našeg hotela – mi čak u samom Kla- dovu ne možemo da pribavimo sve ono što nam treba. Mišljenja sam da država više pažnje usme- rava na strane kompanije nego na domaće, nama ostaje da se sami snalazimo, uprkos očigled- nom doprinosu celom regionu i pokušajima da udružimo i male proizvođače, umesto da odlaze u inostranstvo. Ne kukam ja na dr- žavu, mogu i bez njihove pomoći, ali žao mi je kada vidim kako mladi ljudi masovno odlaze“. Ipak, ljudi sve više i dolaze, makar kao turisti, zahvaljujući sve privlačnijoj turističkoj ponudi i vlasnicima ugostiteljskih i hotel- skih objekata u Kladovu i okolini, koji kako ističe Živojin Bolboti- nović, takođe sarađuju. U Hotel „Đerdap“ već sedam godina se vraćaju gosti i dolaze novi, kapa- citeti su im stalno popunjeni, a na pitanje kako su podstakli toliko interesovanje turista, Bolbotino- vić kaže: „To nisu učinile sobe, već pažnja. Mi od početka nismo gledali goste samo kroz cifre, jer slušajući ljude na šta se žale u objektima gde smo i sami bili gosti, shvatili smo da iako danas svi pričaju samo o novcu, ljudi su željni pažnje. Uvek ću vratiti uplaćeni avans gostu ako ga ne- što spreči da dođe u zakazanom terminu, otvoriti kuhinju iako je došao kasno i sve što je potrebno da bi se osećao kao u svojoj kući. Ako ti je taj gost već obezbedio 95% zarade, onda na onih preo- stalih 5% ili padaš ili pokažeš da si čovek“. 17EY PREDUZETNIK GODINE 2017 finalista
D a je čovek mlad onoliko koliko ima u sebi motiva i po- kretačke energije da nešto stvori dokazuje Milisav Nov- čić, vlasnik čačan- ske kompanije „Unipromet“, koji i danas, nakon gotovo tri decenije preduzetništva i prethodnog staža u društvenoj firmi, prelazi bezbrojne kilometre radi posla. „U toku meseca provedem oko četiri dana u Čačku, svo ostalo vreme sam na putu. Život je takav, niko neće da vam dođe na noge ako hoćete da ugovorite neki ozbiljan posao. Samo ako ste prisutni na tržištu i srećete ljude, imate šansu i da nešto uspešno uradite. Ja sam uporan i što zacrtam moram da uradim – moj je cilj da svake godine osvo- jimo jedno novo tržište u nekoj novoj zemlji“. Ovih nekoliko rečenica možda najbolje objašnjavaju kako je ovo preduzeće osnovano 1989. godine, od trgovačke kancelarije bez stola i stolica „u kojoj ni stranke nisu imale gde da sednu“, izraslo u respektabilnog proizvođača sa više od 450 zaposlenih. Osnov- na delatnost kompanije je proizvodnja i ugradnja saobraćajne opreme za puteve i to različitih sistema čeličnih zaštitnih ograda, žičanih ograda, reflektujućih, ap- sorpcionih i transparentnih pa- nela za zaštitu od buke i šavnih cevi, koji se proizvode u okviru dve fabrike i sopstvenog pogona za toplo cinkovanje. Kompanija poseduje svoj vozni park, osam mobilnih ekipa za ugradnju če- ličnih zaštitnih ograda, a osim osnovne delatnosti ima i dve solarne elektrane u svom vlasni- štvu. Opisujući koliki rast je „Uni- promet“ ostvario u proteklom periodu, Novičić, između ostalog, kaže: „Počeo sam sa desetak kilometara zaštitne ograde i kada sam uspeo da je prodam – to je Milisav Novičić, Unipromet Svake godine po jedno novo tržište Uporan da svake godine osvoji makar jedno novo tržište, Milisav Novičić, osnivač kompanije „Unipromet“ iz Čačka danas izvozi saobraćajnu opremu za putnu infrastrukturu širom sveta. Ovo preduzeće, koje zapošljava preko 450 radnika, jedno je od osam kompanija u Evropi koje imaju licence za proizvodnju zaštitnih ograda na putevima. 18 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
tada bio uspeh. Prvo tržište nam je bila Bosna i Hercegovina, a potom Nemačka, u koju sada izvozimo oko 50 odsto ukupne proizvodnje. Krenuli smo sa dva, tri kamiona mesečno, a sada na- ših 25 kamiona dopremaju robu na 23 tržišta i pređu 900.000 kilometara godišnje. Prošlu godinu samo završili sa 53 miliona evra prihoda i 1.400 kilometara zaštit- ne ograde, dok u ovoj planiramo da proizvedemo 2.000 kilometara zaštitne ograde i da izvozimo na 25 tržišta“. Kvalitet na prvom mestu Posebno važan momenat u istoriji kompanije je onaj kada se „Unipromet“ okreće naučnom razvoju novih proizvoda, i zaštiti svojih proizvoda kroz patentna prava, kaže Novičić. Postali su član Evropske putne federacije i Instituta za razvoj bezbednosnih sistema 1998. godine. To je i vreme kada „Unipromet“ počinje ubrzano da raste na domaćem tržištu i da osvaja strana, a od 2003. godine njegovi stručnjaci se uključuju u usavršavanje če- ličnih zaštitnih sistema sa struč- njacima još jedanaest evropskih proizvođača zaštitnih ograda. Ta saradnja se odvija kroz članstvo čačanske kompanije u Društvu dobrog kvaliteta (Gutegemeinsc- haft Stahlschutzplanken e.V ) iz Nemačke i u Društvu za razvoj čeličnih zaštitnih ograda iz Zige- na (Studiengesellschft vuer Sta- hlschutzplanken e.V), dela asoci- jacije poznate kao „RAL“. Kako je u narednim godinama „Unipromet“ uvećavao proizvodnju između 15 i 25 odsto godišnje, „morali smo da proši- rimo kapacitete i angažujemo nove zaposlene“, priča Novičić. Kompanija je 2007. godine ku- pila pogon za toplo cinkovanje u Čačku i tako su proizvodnju čeličnih ograda upotpunili uslu- žnim cinkovanjem čeličnih kon- strukcija. Pet godina kasnije, dodatno su proširili delatnost ku- povinom fabrike šavnih cevi u Kraljevu i u tom periodu beleže nagli skok u poslovanju, uvećav- ši obim proizvodnje za 34 odsto, a prihode za čak 45 odsto. Novi- čić navodi da su prošle godine uspeli da proizvedu 11.000 tona šavnih cevi, a projekcije ukazuju da ova fabrika može da dostigne obim proizvodnje do čak 20.000 tona. Trenutno, obe proizvodne fabrike godišnje prerade oko 60.000 tona čelika, a Novičić ističe da najveći broj sirovina pribavljaju u Srbiji, u saradnji sa brojnim dobavljačima i kooperantima. Prilikom sklapanja poslova, „Unipromet“ sarađuje sa različitim poslovnim partnerima. U pojedinim projektima ugovori se sklapaju direktno sa investi- torima, ali partneri mogu biti i kompanije koje posluju u izgrad- nji puteva, potom preduzeća koja ugrađuju opremu za puteve, pa i sami proizvođači zaštitnih ograda na inostranim tržištima. „Mi smo svoj nastup na doma- ćem i stranim tržištima bazirali isključivo na kvalitetu naših proizvoda, konkurentnim cenama, poštovanju svih ugovorenih rokova nezavisno od veličine posla i na jačanju finansijskih kapacite- ta“, ističe Milisav Novičić. Zahvaljujući takvom pristupu, danas je „Unipromet“ jedna od vodećih kompanija u Evropi koja ima sve potrebne sertifikate i testove za proizvodnju zaštitnih ograda. Naš sagovrnik napominje da Evropska komisija posta- vlja izuzetno visoke standarde i izdvaja velike količine novca za infrastrukturnu bezbednost, kako bi se umanjile štete od nesre- ća na putevima koje se u Evropi procenjuju na oko 406 milijardi evra. Stoga, u proizvodnji čačan- ske kompanije postoji rigorozna procedura: rade se mnogobrojni testovi, po potrebi se šalju uzorci na testiranje u Nemačku, dok u Srbiji kontrolori prate proizvodnju 24 sata. Na kraju se vrši zavr- šna kontrola kojom se utvrđuje da li proizvod može da izađe na tržište. Nova tržišta – siguran rast „Unipromet“ trenutno izvozi oko dve trećine svoje ukupne proizvodnje na 23 tržišta koja obuhvataju region, zemlje EU, Rusiju, Libiju i Tursku, s ciljem da se u narednom periodu dodatno uvećaju poslovi u Rusiji, u baltič- kim zemljama, kao i na tržištima Bliskog Istoka gde se očekuju veliki infrastrukturni projekti. Ove godine akcenat je na novim proizvodima za zaštitu od snega i od peska, za koje naš sagovornik ističe da su izuzetno inovativni na tržištu i čiji izvoz bi kompaniji trebalo da obezbedi novi rast. Osim toga, planiraju se nova ulaganja u unapređenje infor- macionog sistema, s obzirom da u „Uniprometu“ nastoje da što više inoviraju i sopstveni sistem proizvodnje. Tako u vlasništvu imaju i dve solarne elektrane: jedna proizvodi 500 kilovata struje za prodaju, dok druga sa proizvodnjom od 250 kilovata obezbeđuje deo električne energije za sam proizvodni proces u kompaniji. Kako bi se obezebedilo da pre- duzeće nastavi sa brzim tempom rasta koji je karakterisao celo- kupno dosadašnje poslovanje, Novičić najavljuje planove da se u narednih nekoliko godina po- veća obim proizvodnje na oko 75.000 tona, te da se od toga izvozi više od 80 odsto. Naš sagovornik ističe da je za budućnost kompanije podjednako važna odluka kojom je uvede- no korporativno upravljanje, kao i njegovo nastojanje da u saradnji sa drugim privrednicima i lokal- nim vlastima u Čačku pospeši lokalni ekonomski razvoj i da se time stvore uslovi koji će umanji- ti odliv mladih kadrova. 19EY PREDUZETNIK GODINE 2017 brzorastući preduzetnik godine 2017
K ada se neko odluči da proizvodi svoje vino, prva pomisao onih koji nisu iz ove delatnosti može biti da je to odluka koja proizvođača vezuje isključivo za vinograde i vinariju, „od jutra do sutra“. Ipak, dok vodimo ovaj razgovor sa Miro- slavom Kovačevićem, vlasnikom „Vinarije Kovačević“, on je hilja- dama kilometara daleko od svog Iriga i Fruške Gore. Nalazi se u Moskvi, gde se zaputio kako bi započeo sa realizacijom planova da njegova vina budu prisutnija na ruskom tržištu. „Vinarija Kovačević“, koja danas proizvodi oko milion litara vina godišnje, ima porodičnu tradiciju dužu od veka. Sadašnji vlasnik je treća generacija i uklju- čio se u posao pre petnaest godina, s ciljem da vinogradarska i vinarska iskustva svojih predaka uvede u 21. vek, uz pomoć najsa- vremenije vinarske tehnologije. Već 2001. godine kompanija je izgradila novu vinariju, koja se, iako je imala savremenu tehnolo- šku opremu, pridržavala tradicio- nalnih metoda proizvodnje ovog pića. Posle kreiranja sopstvene robne marke i brendiranja imena vinarije, Kovačević se upustio u proširenje posla angažovanjem profesionalnih somelijea, a kasnije i u ugostiteljstvo. „Kada smo postali jedna od vodećih vinarija u Srbiji, shvatili smo da moramo biti autentični, odnosno da ne smemo zabora- viti tradiciju. Zato smo počeli da sadimo i nove sorte grožđa, ali i autohtone sa prostora Fruške gore”, objašnjava Kovačević i dodaje da je taj region, specifičan po strukturi zemljišta i položaju terena, veoma povoljan za uz- gajanje vinove loze, zbog čega je još u vreme Rimskog carstva važio za vinogradarski kraj. Proširivanje sopstvenih vinograda Proboj na tržište započeli su 2003. godine Chardonnay-om i Aurelius-om koji su vrlo brzo osvojili vinske sladokusce. U po- Miroslav Kovačević, Vinarija Kovačević Stara receptura na nov način Nešto potpuno novo na savremenom vinskom tržištu može biti „retro inovacija“, kako naziva Miroslav Kovačević svoja Oranž vina, spravljena po veoma staroj gruzijskoj recepturi. Ove godine, vlasnik „Vinarije Kovačević“ među mnogobrojnim novostima u proizvodnji, uvodi i poseban metod rezanja vinograda i biodinamičku praksu u spravljanju organskih vina. 20 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
četku su proizvodili 10.000 litara vina godišnje, ali je ta količina rasla uporedo sa reklamom „od usta do usta“ o kvalitetu ovih proizvoda, „a od takve reklame nema bolje“, uveren je Kova- čević. Naš sagovornik, pri tom, podseća da u vreme kada su počinjali, „mnogi u Srbiji su bili nepoverljivi prema kvalitetu domaćih vina, ali se poslednjih godina situacija drastično menja. Kod nas je došlo da prave ’vinske revolucije’ – otvoreno je mnogo novih vinarija i to nam je omogućilo da postajemo sve prepoznatljiviji na ’svetskoj mapi vina’, dok je ovde interesovanje za vino preraslo u svojevrsnu kulturološku revoluciju. Za po- jedince je vino čak postalo kult življenja“. Ipak, nove navike ne prati podjednako brzo druga vrsta oporavka u vinskoj industriji – povećanje poljoprivrednog ze- mljišta pod vinogradima. Nai- me, statistika pokazuje da je u prvoj polovini osamdesetih godina pod vinogradima bilo pri- bližno 120.000 hektara, dok je početkom ove decenije ukupna površina zasada pod grožđem iznosila tek 30.000 hektara, odnosno čak četiri puta manje! Od 2011. je došlo do blagog rasta, ali nedovoljnog da bi se rezultati značajnije ispoljili. Stoga i Miroslav Kovačević, kao i druge njegove kolege, sa- rađuje sa kooperantima da bi pribavio dovoljnu količinu kvalitetnog grožđa. „Vinarija Kovače- vić“ finansira tokom godine sve kooperante sa kojima posluje, kako bi oni mogli da ispoštuju dogovore, ali uprkos tome nije moguće sa sigurnošću raču- nati da će celokupna isporuka zadovoljiti traženi kvalitet. Zato ovaj problem u „Vinariji Kova- čević“ pokušavaju da prevaziđu proširenjem sopstvenih vinograda. Naš sagovornik veruje da će zakupom 180 hektara zemlje u Beočinskoj opštini na kojoj planira da posadi 150 hektara vinograda u narednih pet godina, ne samo obezbediti kvalitetnu osnovu za organsku proizvodnju, već i da će podstaći razvoj ovog kraja iz koga se stanovni- štvo sve više iseljava. Kako bi proširili proizvodnju, 2013. godine kupili su i Iriški po- drum i pokrenuli potpuno novi koncept proizvodnje kvalitetnog vina niže cenovne kategorije, za kojim, prema proceni Kovačevi- ća, postoji velika tražnja na tržištu. Cilj ovog uspešnog preduzetnika je i širenje u druge delatnosti, pa osim restorana sa apartmanima u porodičnom vlasništvu, planira i izgradnju malog butik hotela u Novom Sadu. Hotel bi trebalo da ima i vinski bar u kojem bi veći broj sugrađana, ali i turista imao mogućnost da proba i kupi Kovačevićeva vina. Istovremeno, njegov sin Milan, koji je još uvek student, osnovao je kompaniju za proizvodnju suhomesnatih proizvoda, što će dodatno zaokružiti porodični posao. Brojni ulagački poduhvati nisu omeli stabilan rast „Vinarije Kovačević“, naprotiv, u planu je dalje širenje poslovanja na strana tržišta. Za sada izvoze 20 odsto svoje proizvodnje, od čega polo- vinu u zemlje regiona, a ostatak u Evropu i Australiju. „Imamo veliki broj upita za izvoz na ki- nesko tržište, ali za sada nemamo dovoljnu količinu za ovako veliku ponudu. Odlučili smo da se fokusiramo na ostvarivanje značajnije saradnje u ovom segmentu sa Rusijom, koja nam je bliža i kulturološki i ekonomski”, kaže Miroslav Kovačević. Arome „retro stila“ Osim proboja na nova tržišta, „Vinarija Kovačević“ se okrenula i novim proizvodima. Zanimlji- vo je da je ova kompanija, kao jednu od svojih najvećih inovacija, zapravo izdvojila vraćanje „retro stila“ u proizvodnju vina. „Chardonnay oranž je vino koje nastaje bez upotrebe enoloških sredstava, specifičnog je ukusa i ćilibarne boje. Ovo vino kao i naša ostala oranž vina, Sauvig- non i Rajnski Rizling proizvode se po tradicionalnoj recepturi poreklom Iz Gruzije“, objašnjava Kovačević. On najavljuje da će ove godine uvesti i biodinamičke metode u spravljanju organskih vina, u saradnji sa stručnjacima iz Austrije koji se već godinama bave takvom proizvodnjom. Još jedna od inovacija je i proizvodnja nove vrste vina po ugle- du na italijanski Prosecco, čija je tehnologija veoma skupa, ali je proizvod cenovno pristupačan. U ovu investiciju su krenuli 2016. godine, a prema planu prve flaše vina Fresco bianco i Roze bianco bi trebalo uskoro da se nađu u prodaji. „Ono što ja volim da popijem, to želim i da proizvedem, i da podelim sa ostalim ljubiteljima vina. U poslednje vreme to su vina, čiji proces nastanka zahteva detaljnu i temeljnu pripremu u vinogradu, dosta ručnog rada i da vino duže odleži i sazreva u podrumu. Sav taj trud se isplati kroz užitak u krajnjem proizvodu, ali i kroz širu i autentičniju ponudu naših vina na tržištu”, objašnjava Kovačević odluku da investira u kreiranje ovih inova- tivnih vina. „Vinarija Kovačević“ u posled- njoj deceniji intenzivno sarađu- je sa najuglednijim fruškogor- skim vinogradarima u želji da zajednički što uspešnije promo- višu vina sa izrazitim pečatom fruškogorskog podneblja. Kova- čević najavljuje da je, zato, u planu da se u sklopu turističke ponude uredi Vinska ulica u centru Iriga i obnove kuće sa najdužom tradicijom. U planu „Vinarije Kovačević“ je, pak, cilj da Irig postane centar vinskog turizma u Srbiji. 21EY PREDUZETNIK GODINE 2017 inovativni preduzetnik godine 2017
U kupna vrednost kredita koje je ProCre- dit banka odobrila malim i srednjim preduzećima u Srbi- ji je prošle godine porasla za 20%, što je samo deo podrške koju je ova banka pružila firmama i poljoprivrednicima u iznosu od preko 415 miliona evra. Akcenat je bio na investicionim kreditima, „što je najdirektnija podrška jačanju konkurentnosti i ukupnom razvoju domaće privrede“, smatra Ivan Smiljković, član Izvršnog od- bora Procredit banke. Ovaj segment finansijske po- drške je, međutim, nedovoljno zastupljen u Srbiji, budući da su investicione pozajmice u 2017. činile tek jednu petinu ukupnih kredita koje su odobrile banke, a više od 60% je bilo namenjeno finansiranju obrtnih sredstava i likvidnosti. „Za razliku od toga“, napominje Smiljković, „struktura plasmana u ProCredit banci je u potpunosti drugačija – oko 40% svih naših plasmana u 2017. godini, odnosno više od 137 miliona evra su bili investicioni krediti, odobreni domaćim MSP, što samo još jednom potvrđuje našu stratešku posvećenost razvoju do- maće privrede“. Ovakav rast kreditne aktivnosti ProCredit banke, naročito kada je reč o investicionim kreditima, naš sagovornik objašnjava izuzetno povoljnim uslovima finansiranja i nižim kamatama na domaćem tržištu, ali pre svega drugačijim pristupom banke, koja ume da prepozna kvalitetne projekte i va- žnost finansijske podrške upravo u fazi kada se oni razvijaju. „U tome leži naša najveća sna- ga i prednost na tržištu“, uveren je Smiljković, ističući da je Pro- Credit banka tokom 18 godina rada sa MSP i poljoprivrednicima stekla ogromno iskustvo o njihovim realnim potrebama i zahvaljujući tome ima i najbolje stručnjake za ove, vrlo specifične klijente. „Takav naš pristup su prepoznale i vodeće evropske finansijske i razvojne institucije koje su nam pomogle da kroz ra- zličite kreditne linije i programe koji olakšavaju pristup finansij- skim sredstvima, utičemo dodatno na poboljšanje celokupnog poslovnog ambijenta“. Podsticanje inovacija Na pitanje šta su najvažniji para- metri za procenu rizika prilikom odobravanja investicionih kredita, imajući u vidu da se oni plasi- raju na duži rok, Smiljković odgovara da se procene vrše za svakog klijenta, jer se razlikuju i projekti i preduzeća sa kojima sarađuju. „Važno nam je da ta preduze- ća imaju tržišno održiv poslovni plan, određeno iskustvo, da su finansijski odgovorna i prema Ivan Smiljković, član IO ProCredit banke u Srbiji Fokusirani smo na razvoj i investicije ProCredit banka je tokom prošle godine odobrila najviše investicionih kredita malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima na domaćem tržištu. „Insistiramo na toj vrsti kredita, jer je podrška preduzetničkim ulaganjima, podrška razvoju cele privrede“, ističe Ivan Smiljković, član IO ProCredit banke u Srbiji. 22 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
svom poslovanju i prema svom okruženju, jer su to vrednosti na kojima je zasnovano i poslovanje naše banke“, objašnjava naš sagovornik. U prilog takvoj tvrdnji navodi i podatak da je stopa svih problematičnih kredita ProCredit banke u 2017. iznosila svega 2,1%, dok je prosek na domaćem ban- karskom tržištu iznosio 13%. ProCredit banka je do sada odobrila i preko 85 miliona evra inovativnim perduzećima u Srbi- ji, kroz program „Innovfin“, koji realizuje u saradnji sa Evropskim investicionim fondom. „Ova ga- rancijska šema predstavlja jedan od trenutno najzanimljivijih projekata“, ocenjuje naš sagovornik, „a suština je u tome da EIF obezbeđuje našoj banci garanciju od 50% vrednosti neophodnog obezbeđenja i to umesto predu- zeća kom će pozajmica biti ispla- ćena. Na taj način, mala i srednja preduzeća u našoj zemlji mogu da dođu do izuzetno povoljne kreditne podrške uz mnogo manje sopstvenog obezbeđenja, što je značajan podsticaj za mnoge. Sve što je potrebno jeste da njihov poslovni projekat zaista bude inovacija za njih same“. „Innovfin“ program je prven- stveno namenjen preduzećima koja su razvojno oriientisana ka novim proizvodima, uslugama, tržištima i unapređenju sopstvenog poslovnog procesa, kao što je poboljšanje energetske efikasnosti. Uslovi kreditiranja uz „In- novfin“ garancijsku šemu će i ove godine biti isti kao i prethodnih, kaže Smiljković i podseća da je ProCredit grupa tokom prošle godine potpisala ugovor o saradnji i sa Evropskim investicionim fondom, „a što je našoj banci omogu- ćilo da uz podršku Garancijskog fonda za Zapadni Balkan malim i srednjim preduzećima u Srbiji odobravamo kredite uz, takođe, manje zahteve u pogledu neophodnog obezbeđenja. Uz sve to, aktivno učestvujemo i u odobra- vanju kredita poljoprivrednicima koji su zainteresovani za podsti- caje iz IPARD fondova Evropske unije. Do sada su već raspisana dva poziva za projekte naših poljoprivrednika, a tokom marta se očekuje i treći poziv“, najavljuje naš sagovornik. Novi model štednje za male firme Prema njegovim rečima, Pro- Credit banka će, kao i prošle godine, biti veoma aktivan partner Ministarstva privrede i Ministar- stva poljoprivrede u programi- ma finansijske podrške malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima. „Tokom 2017. godine naše učešće u isplati subvencionisanih kredita malim i srednjim preduzećima je bilo najdominantnije i od ukupnog iznosa isplaćenih kredita naša banka je isplatila više od jedne četvrtine. Istovremeno, naše učešće u isplati subvencionisanih agro kredita je bilo oko 30% i tu smo, takođe, bili najuspešni- ja banka. U proteklom periodu, aktivno smo učestvovali i u programu fondacije ’Prosperitati’, koju podržava mađarska vlada, gde smo svojim kreditima po- mogli našim ratarima, voćarima i povrtarima u Vojvodini da rea- lizuju projekte u vrednosti većoj od 26 miliona evra, što je više od 63% od ukupne vrednosti in- vesticija koje će biti realizovane u okviru ovog programa“, kaže Smiljković i posebno skreće pa- žnju na ohrabrujući trend da u Srbiji ima sve više kvalitetnih projekata i u oblasti poljoprivrede. „Stoga, naša banka je, slično kao i u sektoru MSP, poljoprivrednim gazdinstvima odobrila najviše investicionih kredita. To su pre svega krediti za nabavku nove mehanizacije, mada značaj- no učešće imaju i krediti namenjeni nabavci repromaterijala, ali i kupovini poljoprivrednog zemljišta“. ProCredit banka uvodi i novi model štednje za mala i srednja preduzeća, „Flex štednju“, pod- staknuta veoma dobrim rezulta- tima koje je ova usluga postigla među građanstvom. „To je jedin- stven model štednje u našoj zemlji“, ističe Smiljković, „jer op- timalno kombinuje sve ključne prednosti oročene i štednje po viđenju. Kamatna stopa je daleko iznad tržišnog proseka kada je reč o oročenoj štednji, a istovremeno korisnicima donosi potpunu slobodu u upravljanju njihovim depozitima i mogućnost da bez ikakvih penala i ograničenja tokom oročenog perioda podižu svoj novac sa štednog računa i da na njega uplaćuju. Zbog svih tih kvaliteta, ’Flex štednja’ predstavlja vrstu štednje koja najbrže raste u ProCredit banci – za više od 15 miliona evra svakog meseca - i takav trend se ubrzava, pa je naša želja bila da ovakvu fleksibilnost, ali i atraktivnu kamatnu stopu omogućimo i malim i srednjim preduzećima“. Nastojanja ProCredit banke da klijentima omogući da svojim sredstvima upravljaju na na- čin koji je za njih najpovoljniji, ogledaju se i u odluci njenog rukovodstva da već četvrtu godinu za redom podrži EY program za izbor najboljeg preduzetnika u Srbiji. „Za nas je to još jedna mogućnost da dopri- nesemo unapređenju i ohrabri- mo preduzetništvo u našoj zemlji. Ovogodišnji konkurs EY Predu- zetnik godine je, kao i prethodni, ukazao na veliki broj odličnih preduzeća i omogućio nam da se upoznamo sa njihovim kvalitetima, ali i izazovima u svakodnev- nom radu. To je prilika i da bolje sagledamo šta svi mi zajedno treba da radimo kako bi se preduzet- ništvo u Srbiji razvijalo i otvarala se nova radna mesta, i kako da mala i srednja preduzeća podrži- mo na najbolji način“, zaključuje Ivan Smiljković. 23EY PREDUZETNIK GODINE 2017 generalni sponzor
N ajnoviji izbor za EY preduzetnika godine bio je specifičan po mnogo čemu. Kompanije koje su učestvova- le na ovogodišnjem takmičenju, na- ročito kandidati koji su ušli u najuži izbor za prestižnu titulu najboljeg, pored svih drugih kvaliteta imaju i veliku ekonomsku snagu koja ih izdvaja na doma- ćem tržištu. Nezavisni žiri, koji bira pobednika u glavnoj i dve potkategorije predviđene programom, po prvi put od kako je ovaj EY projekat počeo da se sprovodi pre šest godina – čine isključivo preduzetnici, koji su i sami predstavljali Srbiju na svetskom takmičenju za najboljeg preduzetnika godine u Monte Karlu, ili su osvojili titule najino- vativnijeg i najbržerastućeg preduzetnika. Članovi žirija, koji su ujedno i na čelu veoma uspešnih kompanija, posluju u vrlo različitim delatnostima, različitih su godina, a po prvi put su među njima bile i dve žene. Kako izabrati najboljeg među najboljima Darko Budeč, ovogodišnji predsednik EY nezavi- snog žirija i njegove kolege Radojko Janić, Ljiljana Živković Karaklajić, Vladimir Mastilović i Zorica Crno- gorac Ilić, iako su i sami preduzetnici koji su krenuli „od nule“ i mogu iz prakse da sagledaju sve ključne aspekte nečijeg poslovanja, nisu nimalo lako doneli odluku ko će poneti titulu najboljeg. Naprotiv, baš zato što iza sebe imaju takvo poslovno iskustvo, vagali su svaki detalj, pa je prema njihovim rečima, osim bilansa Utisci žirija o izboru preduzetnika godine Preduzetnici u žiriju, preduzetnici ispred žirija Ove godine, po prvi put se odluka o najboljem preduzetniku godine donosila tako što su i sa jedne i sa druge strane stola, i u žiriju i među finalistima bili – preduzetnici. To je, možda, i jedan od najvidljivijih pokazatelja koliko je ovaj program kompanije EY za samo šest godina doprineo promociji preduzetništva u Srbiji, ali i srpskog preduzetništva u svetu. Darko Budeč – EY Preduzetnik godine 2012 u Srbiji: Buck Darko Budeč, po obrazovanju inženjer elektroteh- nike, ušao je u preduzetništvo odmah pošto je završio angažman na svom prvom radnom mestu, gde je od mesta pripravnika stigao do rukovodioca ogranka za Irak za nepune tri godine. Osnivanjem BUCK-a 1992. godine, u osvetljenju je spojio svoju strast prema elek- trotehnici, estetici i funkcionalnosti. Za četvrt veka postojanja, BUCK je izrastao u međunarodni brend, priznat u stručnim krugovima po svom doprinosu u oblastima industrijskog, grafičkog i korporativnog dizajna. Darko Budeč ističe važnost timskog rada i inovacija, o čemu svedoči dvadesetak međunarodno registrovanih dizajnerskih rešenja i registrovan žig. Ulaganjem u lični i profesionalni napredak svojih zaposlenih, pažljivim osluškivanjem i predviđanjem trendova, kako u branši, tako i u poslovnom okruže- nju, a nikad skroman kad su ambicije u pitanju, Bu- deč smatra da zlatno razdoblje BUCK-a tek predstoji. 24 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017
kompanije, itekako bilo važno i mnogo toga drugog: šta motiviše konkretnog preduzetnika da razvija posao, kako to utiče na bližu i širu okolinu, kako se odnosi prema zaposlenima, koliko i kako inovira svoje poslovanje, kakve su mu trenutne strateške pozicije, da li ima jasna rešenja za budućnost... Ako preduzetnicima koji su ušli u najuži izbor nije bilo jednostavno da odgovore na pomenuta i mnoga druga pitanja, žiriju je bilo još teže kada je trebalo doneti odluku. Naime, njegovi članovi kažu da im je ova uloga bila daleko složenija nego kada su na takva pitanja i sami odgovarali kao kandidati za titulu najboljeg pred drugim žirijem. Šta više, dodaju „te dve situacije ne mogu ni da se porede“, jer kada treba „preseći ko je najbolji od najboljih“, to je daleko veća odgovornost, naročito kada se ima u vidu da pobednik u Monte Karlu neće predstavljati samo sebe i svoju kompaniju, „već je to slika o celokupnom preduzetništvu u Srbiji“. Ljiljana Živković Karaklajić – EY Brzorastući preduzetnik 2014. godine u Srbiji: D-Express Gospođa Ljiljana Živković Karaklajić se kurirskim poslom bavi već 30 godina. Kompanija YU-PD Expre- ss ili poznatije D-Express, osnovana je 2008. godine i predstavlja najsigurniju i najperspektivniju ekspresnu kurirsku službu, koja obavlja prijem, prenos, isporuku i kurirsku dostavu pošiljaka. Kvalitet usluge i sigurnost pošiljaka kompanija garantuje jer ima prilagođena sof- tverska rešenja za ekspresnu kurirsku dostavu, koja zajedno sa najsavremenijim automatizovanim sortirom omogućavaju uspešne isporuke pošiljaka na teritoriji čitave Srbije. Sa novoizgrađenim logističkim centrom i stalnim inovacijama, D Express čvrsto drži lidersku poziciju i prati svetske trendove u branši, a sa nešto vi- še od 600 transportnih vozila svakodnevno opslužuje više od 19.000 registrovanih klijenata. Radojko Janić –EY Preduzetnik godine 2016 u Srbiji: Radijator-inženjering Kompaniju Radijator-Inženjering osnovao je 1991. godine Radojko Janić u Kraljevu. Delatnost kompanije je montaža i održavanje centralnog grejanja, kao i proizvodnja kotlova na čvrsta goriva, bio masu i naftu. Radijator- Inženjering danas zapošljava preko 400 radnika, od kojih je 40 diplomiranih mašinskih inženjera koji svakodnevno rade na usavršavanju kvaliteta proizvoda. Radijator-In- ženjering proizvodi kotlove od 15 do 1500 kilovata koje izvoze u Rusku Federaciju i sve evropske zemlje, a počeli su sa ugradnjom kotlova u Srbiji i inostranstvu. Preduzeće u današnjoj organizaciji postoji od 2002. godine, i iz godine u godinu napreduje velikim kora- cima, uvek se trudeći da bude prvo u primeni novih tehnologija, kvalitetu proizvoda i osvajanju novih, evropskih tržišta. Osim osnovne delatnosti, Radijator- Inženjering Kraljevo izvodi radove termotehničkih instalacija (grejanje, ventilaciju-klimatizaciju, insta- lacije tehničkih gasova), izrađuje i montira čelične konstrukcije. Radojko Janić bi voleo da posao nasledi i treća generacija njegove porodice, jer se unuci već spremaju za odgovarajuće studije kako bi mogli i sami da doprinesu kompaniji, dok je druga generacija aktivno uključena u rad i rukovođenje kompanijom. 25EY PREDUZETNIK GODINE 2017 nezavisni žiri
U najužem izboru su bile tri kompanije, sa veoma razvijenom proizvodnjom koju su započeli u nimalo zavidnim uslovima, sve tri su respektabilni izvoznici, zapošljavaju veliki broj ljudi i mnogo su učinili za po- kretanje lokalne ekonomije, ali i za društveni napredak cele zajednice u kojoj rade i žive. Zato, kada preduzetnici u žiriju kažu da su na kraju ipak „prevagnule nijanse“, to znači da su ih vagali dodatnih sat vremena. Premda se, priznaju, „nisu oko svega slagali“, na kraju su postigli konsenzus i jednoglasno izglasali da po- tencijale domaćeg preduzetništva ovog juna u Monte Karlu predstavlja Radovan Milojević, osnivač i vlasnik kompanije „Stublina“ iz sela Stojnik u blizini Aranđelov- ca. „Njegova životna i preduzetnička priča je najimpre- sivnija“, saglasni su u žiriju, jer je reč o preduzetniku koji je počeo kao poljoprivrednik, potom se bavio trgovinom i na kraju pokrenuo proizvodnju u delatnosti čiju tehnologiju nije poznavao, i to u sredini u kojoj u to vreme nije bilo elementarnih industrijskih uslova. Sve to mu nije bila prepreka, jer je imao veoma jasnu sliku šta treba tržištu, a proizvod koji pravi je praktično jedini takve vrste ne samo u Srbiji, već i u zemljama ne- kadašnje Jugoslavije. Žiri ističe da se Milojević pokazao kao odličan strateg, kao čovek izuzetne energije koji je razvio svoje poslovanje do nivoa za koji bi i mnogim zapadnim firmama, koje posluju u daleko povoljnijim uslovima, trebalo više decenija. Pri tom, shodno rezul- tatima koje ostvaruje na tržištu, „Stublina“ spada među „veoma mali broj najprofitabilnijih i najbolje izbalansi- ranih firmi u Srbiji“. To je veoma stabilno preduzeće, sa jasnom vizijom promene, a članovi žirija ističu kako im se posebno dopalo i to što ova porodična firma ima dostojnu i veoma sposobnu naslednicu, što dodatno govori o upravljačkim kvalitetima koje Milojević ima. Najupečaljiviji utisak: humanost Prilikom izbora EY Brzorastućeg preduzetnika godine, prema rečima naših sagovornika, kao ubedljivo najbolja pokazala se kompanija „Unipromet“ iz Čačka i njen osnivač Milisav Novičić. „To je izuzetno jaka firma, sa brzim rastom i jasnim opredeljenjem kako će se dalje razvijati“, obrazlažu članovi žirija i ističu da najnoviji poslovi koje je preduzeće ugovorilo i strategija za narednih nekoliko godina ukazuju da je realno očekivati kako će se takav rast i nastaviti. Priznanje za EY Inovativnog preduzetnika godine ovoga puta je dobila „Vinarija Kovačević“, pri čemu u žiriju ističu da nije reč samo o inovaciji, već da je osni- vač kompanije Miroslav Kovačević u svojoj proizvodnji iskazao veliku kreativnost. Ovaj vinar iz Iriga, kažu, „ima jasno strateško opredeljenje da svoj prodor u inostranstvu zasniva na autohtonoj domaćoj sorti vina, a njegovi dosadašnji rezultati i vizija šta planira ubuduće kako bi još uspešnije promovisao srpsko vino u svetu, kvalifikovali su ga upravo za ovu potkategoriju“. VladimirMastilović–EYInovativniPreduzetnik godine2014uSrbiji:3Laterald.o.o. Kompaniju 3Lateral d.o.o. osnovao je 2012. godine Vladimir Mastilović. Primarna usluga koju kompanija 3Lateral trenutno pruža klijentima je u domenu kompjuterske animacije lica i razvijanja tehnologija za napredno snimanje ljudske forme i pokreta. Kompa- nija 3Lateral se takođe bavi izradom algoritama za 3D rekonstrukciju ljudskog lica i izradom modela bazira- nog na veštačkoj inteligenciji koji će moći da se koristi za identifikaciju lica kao i za mašinsko prepoznavanje emotivnog sadržaja facijalne ekspresije. Takođe, tokom poslovanja razvijen je prototip skenera za ljudsko lice koji čini sfera prečnika 3m, sa 150 kamera, 5000 svetala i pruža mogućnost kreiranja simuliranih svetlosnih okruženja, sortiranja odbijenog i apsorbovanog svetla i precizno rekonstruiše geometriju do rezolucije od desetog dela milimetra. Vladimir Mastilović ističe da je njegov cilj u naredne dve godine da kompanija izađe iz okvira industrije za- bave i da softver koji se trenutno koristi za populaciju virtuelnih svetova nađe i nove uzbudljive primene poput napredne biometrije, prepoznavanja lica za potrebe automobilske industrije, korisnika mobilnih uređaja kao i u medicini i psihologiji. Za sebe kaže da je konzer- vativan i da ne voli rizična ulaganja, ali je svoju kompaniju osnovao zato što je bio siguran u njenu uspešnost. 26 EY PREDUZETNIK GODINE 2017 2017

Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis&Finansije dodatak

Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis&Finansije dodatak

Recommended

More Related Content

Slideshows for you(19)

Similar to Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis&Finansije dodatak(20)

More from Mila Dimitrijević(9)

Recently uploaded(20)

Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis&Finansije dodatak