O pokušajima Vlade Srbije da proširi dijapazon kreditora, ne zbog povoljnosti tih pozajmica, već zbog nastojanja da se smanji nivo zavisnosti od Zapada, tj.od MMF-a

1. 27/01/2013 14:55 | Može li Srbija bez podrške najmoćnijeg svetskog kreditora: Jesenji susret
predstavnika MMF-a i Vlade Srbije
Oglasite se na www.danas.rs
Srbija nastavlja da se zadužuje ne pitajući za cenu pozajmica
Na listi kreditora Rusi, Kinezi, Arapi, ali ne i
MMF
Autor: Mirjana Stevanović
Srbiji će, za pokrivanje budžetskog deficita, kao i za refinansiranje državnog duga i druge
potrebe, u 2013. godini biti potrebno 4,5 milijardi evra. Sudeći prema izjavi ministra finansija i
privrede MlaĎana Dinkića, tri milijarde evra biće obezbeĎeno zaduživanjem na meĎunarodnom

2. tržištu pri čemu će na sumu od dve milijarde evra biti emitovane evroobveznice, a još milijardu
evra dobićemo od Rusije.
Srbija, dakle, nastavlja da se zadužuje i to uprkos upozorenjima da je po visini javnog duga, koji
je na kraju novembra 2012. premašio 17,5 milijardi evra, odnosno 60,5 odsto bruto domaćeg
proizvoda, uz MaĎarsku i Albaniju, najgora u regionu. Doping, u vidu novih pozajmica, biće
nam potreban i u 2013. i sad je samo pitanje kom kreditoru ćemo se obratiti za pomoć. U tom
kontekstu nameće se pitanje: da li će se na toj listi naći i MeĎunarodni monetarni fond, ili još
preciznije, da li je Srbiji potreban novi aranžman sa tom finansijskom institucijom.
- Imam utisak da ovoj vladi, a pre svega ministru finansija, ne odgovara novi aranžman utoliko
pre što kredite može da uzima iz drugih suverenih izvora, pa čak i sa komercijalnog tržišta.
Predstavnici vlasti spremni su da se odreknu i kredita Svetske banke od 400 miliona evra, koji je
uslovljen tim aranžmanom, jer su procenili da im se više isplati da novac potreban za obnavljanje
železnice, ali i druge infrastrukturne projekte, pozajmljuju od Rusa ili Kineza. Činjenica je,
takoĎe, da uzimanje kredita Svetske banke podrazumeva izlazak na tender, dok ove druge
pozajmice znače angažovanje opreme, pa čak i radne snage iz tih zemalja. Drugim rečima, ova
vlada ne želi nikakva ograničenja koja im nameće MMF - kaže za Danas Vladimir Gligorov,
profesor Bečkog instituta za meĎunarodne ekonomske studije.
Komentarišući izjavu stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu Bogdana Lisovolika da je Srbija,
u poreĎenju sa drugim zemljama u regionu, „zabrinjavajući izuzetak jer je u prošloj godini
zabeležila najniži ekonomski rast, a najveći budžetski deficit“, naš sagovornik konstatuje da to
nije nikakvo iznenaĎenje s obzirom na to da već nekoliko godina unazad Srbija beleži pad
potrošnje, pre svega privatne, kao i sve manji obim investicija. Osim toga u 2012. zabeležen je i
pad neto izvoza koji je, inače, u prethodnih nekoliko godina dobro funkcionisao. Svi ti negativni
trendovi za posledicu su imali pad bruto domaćeg proizvoda.
- Budžetski deficit delimično je kompenzovao pad privatne potrošnje, ali bilo je neophodno da se
inflacija u 2012. svede na razumnu meru. Od toga se, meĎutim, odustalo već sredinom godine, i
to uprkos činjenici da usporavanje inflacije za posledicu ima rast realnih dohodaka. To ima
povoljne efekte na tražnju, ali, s druge strane, stvara problem kod punjenja budžeta koji se u tom
slučaju značajnim delom finansira iz inflacije. Svoj „doprinos“ rastu budžetskog deficita dali su i
izbori - prema računici MMF-a na izborne aktivnosti potrošeno je oko sedam odsto BDP-a -
podseća naš sagovornik.
Gligorov procenjuje da će za ostvarivanje programa fiskalne konsolidacije biti veoma važno i to
kakve će poteze vući centralna banka, koja najavljuje da će kurs dinara držati na sadašnjem
nivou. To će, s jedne strane, pojeftiniti strane kredite, ali će, s druge, destimulisati izvoz.
Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), smatra da
aktuelna Vlada Srbije pokušava da proširi dijapazon kreditora i to čini ne toliko zbog povoljnosti
tih pozajmica, koliko zbog nastojanja da se smanji nivo zavisnosti od MMF-a. On kaže da se
predstavnici aktuelne vlasti rukovode onom narodnom logikom prema kojoj jaja ne treba čuvati
u istoj korpi, već ih treba rasporediti na više mesta, i da uzimanje kredita od Azerbejdžana,
Ujedinjenih Arapskih Emirata, Rusije, Kine... sugeriše upravo takav način razmišljanja.

3. - Veliko je pitanje da li Srbija ima kapacitet da se dodatno zadužuje, naročito ako to čini kako bi
izmirila stare obaveze. Ja bih, da sam na poziciji ministra finansija, više razmišljao o tome kako
da se smanji naš spoljni dug, a ne kako da se dodatno zadužujemo. Jer, iskustvo nas uči da se
krediti, ukoliko nisu, kao u slučaju Fijata, iskorišćeni za pokretanje proizvodnje i otvaranje novih
radnih mesta, lako potroše za potrebe penzijskog fonda ili na subvencije, kako opravdane tako i
na neopravdane - komentariše za Danas Crnobrnja.
On izražava skepticizam u vezi sa spekulacijama da je moguć sporazum iz predostrožnosti i kao
argument navodi da gotovo niko od srpskih zvaničnika više i ne pominje MMF, čime se šalje
poruka: možemo i bez vas. To, meĎutim, ne znači da je ta opcija sasvim isključena, utoliko pre
što se time podiže kredibilitet zemlje.
- Za strane investitore, poput Fijata, koji je ušao na naše trište, ili Ikee, koju već godinama
pokušavamo da dovedemo, veoma je važno kakva je saradnja neke zemlje sa MMF-om. Za njih
je aranžman sa tom institucijom zapravo garancija da će se ekonomska politika voditi u skladu sa
njihovim očekivanja. Oni znaju da MMF ne odobrava kredite zemljama koje ne ispunjavaju
precizno utvrĎene kriterijume i da će ekonomska politika biti pod nadzorom tog kreditora - ističe
Crnobrnja.
Dolazak misije MeĎunarodnog monetarnog fonda, najavljivan za kraj januara ili početak
februara, po svemu sudeći biće prolongiran. Do kada, to u ovom trenutku niko pouzdano ne
može reći. Izvesno je, meĎutim, da će se redovne konsultacije, inače predviĎene članom 4
Statuta MMF-a, dogoditi pre ili kasnije. Ali to nikako ne znači da će tada biti postignut i
sporazum o novom aranžmanu. Ima se utisak da to pre svega zavisi od procene predstavnika
vlasti da li nam je ta vrsta podrške potrebna. A ako je suditi prema izjavama ministra finansija,
Srbija bi mogla da se odrekne kredita MMF-a i da se, eventualno, opredeli za sporazum iz
predostrožnosti koji bi podigao kredibilitet zemlje. S druge strane, to bi značilo da MMF ne bi
postavljao uslove, već bi prihvatio politiku koju vlada vodi. Ni stalni predstavnik MMF-a u
Beogradu Bogdan Lisovolik nije mogao da precizira kada će misija stići u Beograd - rekao je
samo da se to može očekivati u narednim nedeljama. U meĎuvremenu će predstavnici MMF-a
analizirati fiskalne podatke za 2012. godinu. On je nedavno, na konferenciji za novinare
upriličenoj povodom predstavljanja novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi,
izjavio da su dva najvažnija izazova za Srbiju da kroz fiskalnu konsolidaciju javni dug svede u
realne okvire i da ubrza ekonomski rast zasnovan na izvozu. Ako se zna da se javni dug velikom
brzinom primiče kritičnoj granici od 65 odsto BDP-a i da je u 2012. zabeležena negativna stopa
privrednog rasta od 0,5 odsto, onda se, nekako logično, nameće pitanje može li Srbija da ostvari,
inače ambiciozno projektovane ciljeve, bez podrške, pa makar i one nadzorne, MMF-a.
Inflatorno oporezivanje
Budžetom za 2013. projektovan je deficit od 121,9 milijardi dinara, odnosno 3,6 odsto
planiranog BDP-a. Preambiciozan poduhvat, kažu analitičari, a i Fiskalni savet upozorava da je
nerealno da se budžetski deficit, sa 6,7 odsto, koliko je iznosio u 2012, gotovo prepolovi. Prema
oceni Vladimira Gligorova, profesora Bečkog instituta za meĎunarodne ekonomske studije, plan
fiskalne konsolidacije zasniva se na inflatornom oporezivanju jer je predviĎeno da se obaveze po
osnovu plata i penzija zamrznu na prošlogodišnjem nivou, ili da porasti za dva do tri odsto. „Kad

4. je reč o inflaciji, NBS procenjuje da će biti 5,5 odsto, a Fiskalni savet da će se kretati izmeĎu
devet i 11 odsto. Ta razlika, zapravo, odslikava pad fiskalnih prihoda i obezbeĎuje fiskalnu
konsolidaciju jer će plate i penzije, kao i svi drugi izdaci, biti realno manji. Drugim rečima,
preko inflacije će biti ostvaren dodatni porez“, tvrdi Gligorov.
Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za meĎunarodne ekonomske studije
- Imam utisak da ovoj vladi, a pre svega ministru finansija, ne odgovara novi aranžman utoliko
pre što kredite može da uzima iz drugih suverenih izvora, pa čak i sa komercijalnog tržišta.
Spremni su čak da se odreknu i kredita Svetske banke od 400 miliona evra, koji se uslovljava tim
aranžmanom, jer su procenili da im se više isplati da novac potreban za obnavljanje železnice, ali
i druge infrastrukturne projekte, pozajmljuju od Rusa ili Kineza
Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju
- Vlada Srbije pokušava da proširi dijapazon kreditora i to čini ne toliko zbog povoljnosti tih
pozajmica, koliko zbog nastojanja da se smanji nivo zavisnosti od Zapada, konkretno od MMF-a.
Predstavnici aktuelne vlasti rukovode se onom narodnom logikom prema kojoj jaja ne treba
čuvati u istoj korpi, već ih treba rasporediti na više mesta. Uzimanje kredita od Azerbejdžana,
Ujedinjenih Arapskih Emirata, Rusije, Kine... sugeriše upravo takav način razmišljanja.