O dometima Davosa, ekonomskim trendovima u svetu i poziciji Srbije govorio je rukovodilac doktorskih studija Poslovne ekonomije FEFA, prof. dr Milan Nedeljkovic u emisiji #DanUživo Tatjana Veselinovic TV N1 / CNN exclusive news channel affiliate

1. N1 Biznis
21.01.2019. |22:06 |
0
Još je nizak nivo investicija, preti li Srbiji
"zamka srednjeg dohotka"?
Autor:
Jelena Petrović
Izvor: N1

2. Milan Nedeljković, profesor na Fakultetu za finansije i ekonomiju, kaže da Srbija još ima nizak
nivo investicija koje bi trebalo da omoguće ubrzavanje zdravog privrednog rasta i podseća da je
to 21 odsto BDP-a, što je mnogo manji procenat nego u drugim ekonomijama. Ipak, privredni
rast se zasniva na zdravijim osnovama nego pre 2008/9, dodaje.
Neke stvari jesu urađene, ali neke i nisu, navodi profesor Nedeljković, ističući da druga strana
priče može da bude i nešto što se zove "zamka srednjeg dohotka".
Tokom boravka u Davosu, predsednik Aleksandar Vučić obratiće se skupu na temu
"Sloboda medija u kriznim situacijama" i prisustvovati brojnim sesijama svetskog ekonomskog
foruma, navedeno je iz predsednikovog kabineta.
Upitan o tom u Danu uživo, Nedeljković kaže da je svaki razgovor pozitivan i da svaka prilika
razgovora sa vodećim ljudima iz svetskih kompanija može imati pozitivan uticaj, ali da odluka
da li će neka kompanija negde investirati - ne zavisi samo od takvih susreta. "Zavisi od analize
kompanije u smislu kakvi su tu stabilnosti poslovanja, kakve su karakteristike ekonomije".
Akcenat kod nas, smatra profesor Nedeljković, treba da bude na promovisanju uslova
poslovanja. Jedan način privlačenja investitora je putem subvencija, što mi i radimo, međutim sa
neke perspektive dugoročnog razvoja, mislim da su za investitore mnogo značajnije komponente
kvaliteti poslovanja i vladavina prava, kvalitetne institucije i sve ono što čini institucionalno
okruženje, navodi gost N1.
Međunarodni monetarni fond smanjio je predviđeni svetski rast za ovu godinu, navodeći
trgovinske tenzije i povećanje referentnih kamata u SAD. MMFje saopštio da očekuje rast u
svetu ove godine od 3,5 odsto, dok je 3,7 odsto bio prošle godine, koliko je MMF predviđao u
oktobru i za ovu godinu. I, kako dodaje Nedeljković, 3,6 za 2020.
Na nas to može da utiče na nekoliko načina - jedan je direktan, jer naš izvoz zavisi od naših
trgovinskih partnera i situacija u njihovim zemljama, kaže gost N1. "Ono što vidimo iz
poslednjih MMF-ovih prognoza jeste da oni predviđaju usporavanje privrednog rasta u
Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, kao najznačajnijim trgovinskim partnerima. Naravno, uz SAD,
gde se, takođe, očekuje usporavanje privrednog rasta", navodi Nedeljković dodajući da je to
jedan važan tip informacija za nas. Drugi važan tip informacija jeste da se rizici o kojima je
pričala šefica MMF-a Kristin Lagard odnose prevashodno na potencijal trgovinskog rata, što će
uticati na globalnu trgovinu, a ako je globalna trgovina pod stresom, to će se onda odraziti i na
investicije velikih kompanija, dodaje Nedeljković.
Treće, navodi profesor, je da ako se povećava neizvesnost na svetskom tržištu, to će znatno
uticati na kapitalne tokove, koji su za nas veoma bitni, ne samo zbog stranih direktnih investicija
već i zbog toga kako će uticati na devizni kurs. "Ukoliko imamo povećanu neizvesnost, to znači
da ćemo imati povećane odlive kapitala i manje prilive, i u tom slučaju to se odražava na devizno
tržište koje u Srbiji još nije dovoljno duboko, i dolaziće do depresijacije", kaže Nedeljković,
dodajući da će u tom slučaju morati da interveniše centralna banka.

3. Ipak, ukoliko postoje jaki odlivi kapitalnih tokova, u tom slučaju ni intervencije NBS ne mogu
da zaustave depresijacije, ističe gost N1.
Govoreći o poziciji Srbije, kaže da je ona bolja, jer je model privrednog rasta pre krize (2008/09)
bio zasnovan prevashodno na potrošnji. Danas se privredni rast zasniva na dugoročno zdravijim
osnovama koje se odnose na investicije i neto izvoz, dodaje. Međutim druga strana priče o kojoj,
kaže gost N1, treba da se razmišlja jeste to da je period od 2012. do 2018. bio globalno veoma
miran, kada su bili znatno veliki globalni kapitalni tokovi i kad nije bilo puno stresa, osim
pojedinačnih epizoda, što je trebalo da omogući zemljama da ojačaju svoje ekonomije, kako bi
bile u situacijama da se, kad dođu krize, to manje odrazi na njihovu ekonomiju.
"U našem slučaju, neke stvari su urađene, ali moramo priznati da postoje neke stvari koje nisu...
Iz iskustva drugih zemalja, imamo nešto što se zove "zamka srednjeg dohotka", dakle ekonomije
koje brzo rastu na početku svoje liberalizacije, kao što je Srbija bila od 2000. do 2010. godine,
kada smo imali izuzetno velike stope rasta, ali to je posledica prevashodno otvaranja ekonomije,
da se poveća produktivnost koja je automatska kad dolaze nove firme... Ono što se, međutim,
dešava kasnije, jeste da kada treba da dođe do novog zamajca rasta, da njega ne bude i dolazimo
do "zamke srednjeg dohotka" koja znači da ćete bi ostvarivati neke stope rasta, ali ne stope rasta
koje vam omogućavaju dostizanje nekog nivoa razvoja koji je uporediv sa razvijenim
zemljama... Kod nas još uvek imamo nizak nivo investicija koje bi trebalo da omoguće
ubrzavanje zdravog privrednog rasta", kaže gost N1, dodajući da su one 21 odsto BDP u proseku
i da je to mnogo niži nivo od onih u drugim ekonomijama.
Tagovi:
FEFA Milan Nedeljković ekonomija davos privreda poslovanje MMF