Investirajte u srbiji 2012

2,737 views

Published on

Published in: Investor Relations
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
2,737
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
11
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Investirajte u srbiji 2012

  1. 1. INVESTIRAJTEU SRBIJIIn Privredni specijalno izdanje novembar 2012. Br.3
  2. 2. Počeo novi talas investiranja? ane su bruto investicije u Srbiji premašile tri mili− ba sagledati rešenja drugih zemalja i primeniti ona najbolja, L jarde dolara, pa je naša zemlja imala veći priliv investicija od svih okolnih država, čak i od Rumu− nije, koja je tri puta veća od nas, i pri tom je čla− nica EU. Po tome se može reći da Srbija ima do− bar imidž kod stranih investitora, bolji nego recimo Sloveni− ja, Hrvatska, Bugarska, ali moramo još puno da uradimo, pre svega na ukidanju birokratske procedure u izdavanju kako bi se lakše i brže izdavale dozvole i rešio ovaj veliki problem. Dodatni problem s kojim se suočavaju investitori je neefikasan pravosudni sistem − postupci traju neprihva− tljivo dugo i to je dodatna prepreka za donošenje investici− onih odluka. Praksa i ovo izdanje "Privrednog pregleda" pokazuju da su upravo gradovi i opštine koje su našle rešenje da pojed− građevinskih i drugih dozvola. nostave proceduru i brzo odgovore na zahteve investitora, Dobrim rezultatima u privlačenju investicija doprinela su ostvarili najbolje rezultate. pre svega, dva faktora. Prvo, veoma povoljan geografski U ovoj godini priliv stranih investicija je međutim, upola položaj na glavnom putu od zapada ka istoku, i drugo, po− manji nego lane. Ali, od septembra je primetan uzlazni vlastice koje Vlada daje kompanijama za otvaranje novih trend, pa se očekuje veći priliv i znatno bolji učinak u odno− radnih mesta. Pokazalo se da se te subvencije višestruko su na 600 miliona evra koliko je pristiglo u prvih šest mese− vraćaju kroz plate zaposlenima, doprinose, poreze, ci. Prema podacima SIEPE trenutno se razmatra oko 65 in− društveno odgovorno poslovanje kompanija i slično. vesticionih projekata, od kojih su neki u početnoj a neki u Da bi jedna investicija počela da radi treba pribaviti pre− završnoj fazi realizacije. To je svakako dobar rezultat ima− ko 20 različitih dozvola, a najteža procedura vezana je za jući u vidu zastoj interesovanja u vreme i neposredno posle osnivanje firmi i izdavanje građevinskih dozvola, u čemu izbora, kao i ekonomsku krizu u svetu i kod nas. smo na neslavnom začelju među ozbiljnijim zemljama. Tre− RedakcijaPrivredni pregled: Palmira Toljatija 5,11070 Novi Beograd; Izdavač: Ecoprint d.o.o. www.pregled.rs; generalni direktor: Dušan Jugović; glavni i odgovorni urednik: Slobodan Kljajić;direktor marketinga: Drago Delić; urednik specijalnih izdanja: Dinko Jeličić; novinari: Lidija Ćoćaj, Ljiljana Kostadinović, Ljiljana Lukić, Mariola Pantelić i Marija Jovanović; dizajn i marketing: Ivana Projović, Momčilo Konta, Radovinka Stojković, Duško Borović i Nebojša Marković; prelom: Zoran Mihailović i Miroslav Popović; urednik fotografije: Predrag Todorović; korektura: Ljiljana Vranić; Sekretarijat: tel./fax: 011 31 96 320; Centrala: 011 31 93 929; Redakcija: 011 31 96 318 Pretplata: tel.: 011 31 96 321; e−mail: pretplata@pregled.rs; Marketing: tel.: 011 31 96 322; 011 31 96 323; e−mail: oglasi@pregled.rs štampa: Politika a. d; novembar 2012.
  3. 3. Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede Važni su nam i istok Japanci pokazuju interes da dođu u Srbiju, sa Kinezima nameravamo da gradimo auto−pute− ve, a sve je veće interesovanje američkih kom− panija za dolazak na naše tržište Emiratima firme umesto zemljišta Ministar finansija Mlađan Dinkić objasnio je da Vlada Sr− bije nije odustala od poljoprivrednog aranžmana sa inve− stitorima iz Abu Dabija, ali će dogovor biti ispunjen tako što će njima biti prepušteno strateško partnerstvo u srp− skim poljoprivrednim kombinatima. „Imajući u vidu da Srbija ima 10 kombinata iz takozva− nog zelenog pula koje želi da privatizuje i da imamo i PKB koji je u restrukturiranju i duguje državi za neplaćen po− rez oko četiri milijarde dinara, smatramo da ćemo kroz prepuštanje strateškog partnerstva kompanijama iz Emi− rata u ovim kombinatima moći da ispunimo sporazum ko− ji smo sa njima dogovorili“, rekao je Dinkić. On je novinarima na privrednoj konferenciji Rajfajzen banke objasnio da to ne znači odustajanje od aranžmana Ministar Dinkić u poseti fabrici Japan Tobako u Senti sa investitorima iz Emirata, dogovorenog tokom nedavne posete delegacije Srbije Abu Dabiju, već njegovo pre− komponovanje. elimo da sarađujemo sa svima, da idemo i na istok „Zemljište koje je Vlada nameravala da izda kompani− jima iz Abu Dabija biće izdato srpskim paorima. Tako će svi biti zadovoljni“, kazao je Dinkić. Ž i na zapad, da nalazimo partnere u svim delovima sveta. Početkom oktobra boravio sam u Japanu. I nisam tamo išao samo da bih se sreo sa predstavnicima Dinkić je pojasnio da je dogovoreno da se napravi na− Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke već crt međudržavnog sporazuma, najkasnije do januara sam razgovarao i sa četiri, pet najvećih japanskih kompa− 2013, a da se ugovori konkretizuju i sprovedu do kraja nija. Oni pokazuju interes da dođu u Srbiju i sada ispituju marta iduće godine. uslove i mogućnosti za ulaganje u srpsku privredu. Namera je da novac uđe u Srbiju već na proleće iduće Očekujemo i završetak tendera za Železaru Smederevo i godine i bude uložen u poljoprivredu, rekao je Dinkić. najozbiljnija ponuda je stigla od jedne ruske kompanije. On je ocenio da je aranžman sa investitorima iz Emi− Sa Kinezima nameravamo da gradimo auto−puteve u Sr− rata jedan od najboljih za srpsku poljoprivredu u posled− biji. njih par decenija, jer ta zemlja koja ima interes za hranom Jedna američka kompanija, koja ima preko dve mili− i želi da investira ozbiljan novac u Srbiji u čišćenje kana− jarde godišnjeg prometa uložiće dvadeset miliona evra u la za navodnjavanje i odvodnjavanje i izgradnju novih. izgradnju fabrike za proizvodnju automobilskih delova u „Sa druge strane investitori iz Emirata su zaintereso− Sremskoj Mitrovici. Dakle, svako ko će u Srbiju doneti ka− vani da obrađuju zemlju u Srbiji i zanima ih da krenu sa pital, zaposliti naše ljude, napraviti proizvodnju koja ima obrađivanjem 25 do 30 hiljada hektara zemljišta“, rekao tržište dobro je došao. Naravno da strateška orijentacija je Dinkić. za otvaranje pregovora sa Evropskom unijom kod nas Poljoprivrednici iz Vojvodine usprotivili su se davanju stoji, međutim, činjenica je da osim toga moramo znati da u zakup državnog zemljišta kompanijama iz Emirata, na− je Evropska unija trenutno u velikim problemima, da je za− kon što je Dinkić tokom posete Abu Dabiju objavio da je bavljena svojim mukama i da neće baš mnogo vremena to dogovoreno. provoditi razmišljajući kako će u Srbiji biti bolje. Mi želimo što pre da otvorimo pregovore sa Evropskom unijom i računamo da će se to dogoditi već sledeće godine i da će6 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  4. 4. u Vladi Srbije Zorana Mihajlović, ministarka energetike Kraća procedura za i zapad investicije u energetici M inistarka energetike, razvoja i životne sredine Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će se smanjiti biro− kratska procedura za izgradnju postrojenja koja ko− riste obnovljive izvore energije. Mihajlović je na Međunarodnom forumu o obnovljivim iz− u svakom slučaju značajno doprineti stva− vorima energije u No− ranju povoljnijeg imidža Srbije na global− vom Sadu rekla da će nom investicionom tržištu. Ministarstvo broj dozvo− Dakle, sami pregovori sa EU koje treba la potrebnih za to sma− otvoriti nisu dovoljni za naš napredak. Do− njiti sa sadašnjih 27 na voljan uslov je da mi sami moramo omo− pet−šest i investitorima gućiti da našim građanima bude bolje. Vla− obezbediti svu neop− da Republike Srbije to mora da učini i to će hodnu dokumentaciju učiniti. I zato sam i rekao u izlaganju na za njihove projekte. promociji Bele knjige Saveta stranih inve− Mihajlović je navela stitora u Srbiji da ja ovde vidim uglavnom da su investitori u pro− investitore sa zapada. seku do sada čekali dve Moramo da se borimo za sve investito− do dve i po godine za re bez obzira na naciju, boju kože, veroi− dobijanje 27 dozvola. spovest, ali samo za dobre investitore, one Po njenim rečima, koji ne obećavaju i ne pričaju prazne priče udeo obnovljivih izvora energije u energetskom bilansu Srbi− nego one koji će konkretno da zaposle je je između tri i sedam odsto, ne računajući velike hidroelek− naše ljude. Kao što je Boš, kao što je Si− trane. mens, kao što je Fijat, kao što su investito− „Kao razlog zašto se obnovljivi izvori ne koriste više u Sr− ri Kuper Starsa, Mišlena, to su dobri strani biji, vidim birokratsku proceduru i tihi otpor javnih preduzeća investitori. Ali nećemo i ne smemo zabora− i političkih elita. Stav ove vlade je da takvih otpora ne sme bi− viti ni domaće kompanije i zato prvi talas ti“, kazala je ona, uz podsećanje da se Srbija obavezala da mera Vlade Srbije mora ići na poboljšanje će do 2020. udeo obnovljivih izvora u ukupnom energetskom likvidnosti domaćih preduzeća i kompanija, bilansu zemlje povećati do 27 odsto. Cilj je da 57 toplana u što smo započeli ukidanjem 138 parafi− Srbiji postepeno mazut i ugalj zameni bio−masom, kazala je skalnih nameta, smanjili smo subvencije ministarka. za gubitaše i tako smanjili deo državnih rashoda, a smanjićemo i javne nabavke i krajnje racionalizovati kupovine raznih potrošnih materija− RWE gradi TENT la i poboljšati uslove poslovanja. Ministarka energetike Zorana Mihajlović potvrdila je da će Mi ćemo razvijati saradnju i sa Republikom Srpskom. nemačka energetska kompanija RWE graditi novu termoelek− Očekujem da se krajem godine realizuje sporazum o rob− tranu "Nikola Tesla" B3 u Srbiji i navela da iza te odluke stoje nom kreditu Republike Srbije prema Republici Srpskoj za svi članovi Vlade Srbije. Odluka Vlade Srbije je da TENT B3 isporuku određenog broja roba proizvedenih u Srbiji i gradi RWE i iza toga je stala cela Vlada Srbije, kazala je kompjutera za obuku u školama s obzirom da smo opre− Mihajlović novinarima nakon sastanka sa predstavnicima mili prošle godine i ove godine 50.000 učionica u Republi− Naftne industrije Srbije i kineske korporacije Čajna Mašineri ci Srpskoj. Što se tiče saradnje u energetici pre svega u Indženiring (China Machinery Engineering Corporation). toku Drine, svakako da je to ogroman potencijal. U ovom Ona je podsetila da je potpisan memorandum o saradnji trenutku je nekoliko zemalja zainteresovano za gradnju Elektroroprivrede Srbije i nemačke kompanije RWE. elektrana na Drini, posebno Nemci, Kinezi i Japanci. Razlika koja postoji u odnosu na potpisivanje ovog i svih Dinkić je precizirao da će biti uveden porez po odbitku prethodnih memoranduma, jeste ta što je Vlada Srbije donela za transfere u poreske rajeve i da će ta poreska stopa naj− odluku da se taj memorandum potpiše. Vlada je stala iza verovatnije iznositi 30 odsto i da će u okviru poreske refor− takvog potpisa, rekla je Mihajlović. me biti uvedeno i oporezivanje nekorišćenog poljoprivred− Ona je kazala da je TENT B3 infrastrukturni objekat koji je nog i gradskog zemljišta. trebalo da se pojavi na mreži 2007. godine. Od drugih reformi, Dinkić je najavio i ograničavanje taksi i naknada na fiksni iznos, unapređenje u oblasti građevinskih dozvola i elektronske uprave. Cilj je i izgradnja malih hidroelektrana, kakvih je, kako je Dinkić je kazao da od septembra raste interesovanje navela, u Srbiji samo sedam iako postoji 900 pogodnih loka− stranih investirora za ulaganja u Srbiji i da je mnogo veće cija. nego što je ikada bilo. Ministarka je ponovila da je stav Vlade da preispita tako− Najveće interesovanje investitora je za ulaganja u zvane „fid−in“ tarife jer su one previsoke i „pitanje je da li bi enegetiku i infrastrukturu, ali i poljoprivredu. tržište to moglo da izdrži“. Beta INVESTIRAJTE U SRBIJI II 7
  5. 5. Kostin Bork, predsednik Saveta stranih investitora Vlada pokazala da ima sluha za naše probleme Poboljšanja su, pre svega, potrebna u sektoru građevine, zakona o radu i poreza Srbija je do− bro mesto za investiranje, kaže Bork rpski premijer Ivica Dačić je poslao značajnu poru− S ku investitorima u Srbiji, a ja mogu samo da ocenim da je saradnja sa novom Vladom Srbije dobra i da je posle sto dana od kad je preuzela dužnost, Vlada pokaza− la da ima sluha za naše propbleme i da su za nas otvore− na vrata u Nemanjinoj 11, kazao je Bork. − Uložićemo sve svoje resurse da napravimo bolji po− slovni ambijent i u tom pogledu 2013. godina biće ključna, kazao je Bork. On je ocenio da je saradnja s novom Vla− dom Srbije dobra i da je FIC najbolji ambasador za sve ko− ji žele da dođu u Srbiju i investiraju. Bork je naglasio da će samo ekonomske reforme i libe− ralizacija tržišta približiti Srbiju Evropskoj uniji, a strukturu srpske privrede učiniti konkurentnijom. „Želimo predvidljivi− je i stabilnije poslovno okruženje i uložićemo sve svoje re− većavanja konkurentnosti Srbije još nije ostvaren. surse da napravimo bolju poslovnu klimu, a Srbiju poslov− „U nekim momentima Vlada je pokretala inicijative da no i investiciono privlačnijom destinacijom“, istakao je Bork. se unapredi poslovna i investiciona klima“, navodi FIC i Kako bismo u narednim godinama ostvarivali solidnu dodaje da je giljotina propisa još daleko od željenog rezul− ekonomsku strategiju trebalo bi da radimo svi zajedno. „U tata, a da formiranje Saveta za konkurentnost još nije da− ovom procesu Savet je posvećen tome da i dalje bude ak− lo vidljive rezultate. Potrebno je smanjenje i pojednosta− tivan partner u dijalogu sa Vladom, podržavajući svaku vljenje birokratskih procedura na nacionalnom i lokalnom njenu meru koja će doprineti predvidljivosti i većoj stabil− nivou. Poboljšanja su, kako se navodi, potrebna u sektoru nosti privrednog okruženja, ali se poverenje gradi pre sve− građevine, zakona o radu i poreza. ga na stvaranju i očuvanju jednakih uslova poslovanja za Kako se navodi u Beloj knjizi 2012, potrebno je stvara− sve privredne subjekte, od javnog do privatnog sektora, za nje ambijenta konkurencije u okviru dobro regulisanog domaće i strane investitore“, naglasio je on. tržišta, pružajući jednaka prava svim učesnicima, i dobrom Bork je ocenio da je Srbija dobro mesto za investici− antimonopolskom politikom. je i da ima obrazovanu i stručnu radnu snagu, ali da je Srbija treba da pojača borbu protiv korupcije, pošto se za investitore ključno poboljšanje ekonomske klime i pri− ona doživljava kao jedna od najneprijatnijih stvari u poslo− bližavanje EU. „Srbija ima dobru osnovu za industriju, vanju u Srbiji. poljoprivreda može da se unapredi, ali je za veća ulaga− „Treba voditi dobro izbalansiranu ekonomsku politiku nja potrebno stabilno i predvidivo poslovno okruženje, koja će biti podsticajna za privredu i koja će privući investi− nastavak strukturnih reformi, transparentnost, odnosno tore“, navodi se u preporukama FIC−a. bolja raspodela sredstava, javnost nabavki, moderniza− Predsednik Saveta stranih investitora, Kostin Bork, re− cija administracije“,kazao je predsednik FIC−a. I dodao kao je da je poslovno okruženje u Srbiji postalo veoma „da potrebno da se Vlada Srbije manje fokusira na krat− zahtevno, i da i dalje ima potencijal za razvoj, i zbog toga koročna rešenja, a više na dugoročna i da nas, uveri treba da se nastavi dinamičan i otvoren dijalog između in− kako će nastavkom strukturnih reformi definitivno po− vestitora i Vlade. boljšati klimu za ulaganje“. Prema podacima Bele knjige 2012. najveći napredak Što se tiče konkretnih poteza i mera koje je nametnula je ostvaren u oblastima elektronske trgovine i intelektual− kriza on je ocenio „ da su novi otkazi neminovnost, poseb− ne svojine, zatim slede poboljšanja u okviru opšteg prav− no kroz stečajeve, ali da stečajevi ne moraju da budu loši nog okvira i u oblastima duvanske industrije i telekomuni− za ekonomiju. Naprotiv“. kacija. Savet stranih investitora (FIC) poručio je Vladi Srbije Takođe, skorašnje ukidanje 130 parafiskalnih nameta da nastavi liberalizaciju tržišta, uspostavi stabilnost i pred− predstavlja korak u ispravnom pravcu. vidljivost poslovnog okruženja i nastavi približavanje Bork je istakao da FIC u Srbiji sada ima preko 130 čla− Evropskoj uniji. nica koje su investirale 17 milijardi evra, i ostvaruju 16 od− U Beloj knjizi 2012. navodi se da se tokom protekle sto bruto društvenog proizvoda Srbije i zapošljavaju godine nije popravila poslovna klima u Srbiji i da cilj po− 88.000 radnika.8 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  6. 6. Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma I Kinezi grade Koridor 11 lada Srbije uplatiće avans azerbejdžanskoj firmi Azvirt bejdžanske firme Azvir koja gradi od Ljiga do Preljine. Ilić jeV u iznosu većem od 60 miliona evra kako bi domaći građevinari mogli da se uključe u gradnju auto−puta odLjiga do Preljine na Koridoru 11, izjavio je ministar građevine rekao da ćemo dobiti od kineske Eksim banke veoma povo− ljan kredit sa kamatom ispod tri odsto. On je kazao da se priprema i javno privatno partnerstvoVelimir Ilić. "Taj novac će biti infuzija za oživljavanje srpskih sa Kinezima za gradnju auto−puta od kineskog mosta u Beo−putara", rekao je Ilić otvarajući sedmi Međunarodni sajam in− gradu do Obrenovca, u okviru koga će biti izgrađen velikivesticija i nekretnina BELRE na Beogradskom sajmu. Ilić je most na Savi i Surčinska petlja. „Krenuli smo Koridor 11 darekao da je na Koridoru 11 kod Ljiga i Gornjeg Milanovca već gradimo punom parom i već otvorili pet gradilišta“, naglasio jeotvoreno pet gradilišta s obzirom da je na sednici Vlade Ilić podsetivši da je rok za auto−put od Beograda do Preljinerešeno pitanje PDV−a, carine, eksproprijacije, ali i drugi pro− 38 meseci. On je dodao da se priprema i dokumentacija zablemi koji su kočili realizaciju tog projekta. On je kazao da je gradnju auto−puta od Preljine do Pojata. Ministar je najavio dasad obezbeđen i avans i da je gotova građevinska dozvola. će se uskoro graditi most preko Drine na oko 15 kilometara iz−Ilić je rekao da je započeta izgradnja dva tunela kod Ljiga i nad Ljubovije i da je već završena projektna dokumentacija.Gornjeg Milanovca. Ilić je rekao da će uskoro biti raspisan tender, ali da BiH mo− On je najavio da će za nekoliko meseci na radovima biti ra da se saglasi jer je to zajednički projekat Srbije i Republi−angažovano oko 5.000 ljudi i brojna mehanizacija. U prvom ke Srpske i dodao da će Srbija dati 450 miliona dinara, a osta−avansu će više od 30 miliona dobiti srpske firme, jer veliki broj lo RS.naših radnika radi kod azerbejdžanskih kompanija, koje suangažovane na izgradnji Koridora 11. "Nosioci posla, kada su u pitanju naša preduzeća, su Pla− Kinezi grade put Novi Sad − Šabac?num i Energoprojekt. Pokušavamo da se kao podizvođač po− Predstavnici kineske kompanije CICO (Chongqing Inter−javi firma Putevi Užice, kako bi se ubrzao proces gradnje“, is− national Construction Corporation) iz Čungkinga izrazili su in−takao je Ilić. Ministar građevine i urbanizma je najavio da se teresovanje za učešće u projektu izgradnje Koridora M21, od−za nekoliko meseci očekuje početak radova na drugom delu nosno deonice Novi Sad − Ruma. Oni su u razgovoru sa po−deonice Obrenovac−Ljig, Obrenovac−Beograd, mostu na Savi krajinskim sekretarom za privredu Miroslavom Vasinom kaza−kod Obrenovca i Surčinskoj petlji, što je sve u sklopu Korido− li da su zainteresovani za izgradnju deonice Novi Sad − Ru−ra 11. „Na ovom projektu uposliće se oko 5.000 ljudi, ali i me− ma, uključujući i izgradnju tunela kroz Frušku goru, kao i deo−hanizacija sa ovog područja“, rekao je Ilić. nicu od Rume do Šapca i do granice sa Bosnom i Hercegovi− Govoreći o ponudi kineskih kompanija da učestvuju u nom, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Nagradnji Koridora 11 od Beograda do Ljiga, ministar je naveo sastanku je predloženo i da se sačini memorandum o sarad−da će Vlada potvrditi izbor najpovoljnijeg kineskog ponuđača nji između Vlade Vojvodine i kineskog partnera, kojim bi seza gradnju auto−puta od Obrenovca do Ljiga, izuzev deonice definisao pravno−ekonomski okvir i mogućnosti saradnje, kojiUb − Lajkovac koju već grade domaći građevinari. Prema reči− mora biti usaglašen sa Vladom Srbije. Na sastanku je na−ma ministra, jedna kineska kompanija ponudila je da gradi de− glašeno da je projekat izgradnje Koridora M21 prioritetan zaonice od Obrenovca do Ljiga za cenu od 5,8 miliona evra po Vojvodinu, te da će Vlada Vojvodine formirati tim s Vladomkilometru, što je za oko dva miliona evra jeftinije od azer− Srbije za praćenje realizacije tog projekta.Kalanović: U 2013. prioritet regionalni putevi duće godine počeće realizacija regionalnih projekata u Na taj način će se, prema rečima Kalanović, povezatiI putnoj infrastrukturi, a budžet za te namene neće biti manji nego prethodni, ali će biti drugačije raspoređen,najavila je ministarka regionalnog razvoja i lokalne samo− sedam opština sa oko 500.000 stanovnika, među kojima su Kruševac, Kraljevo i Čačak. „Plan je da taj auto−put bude završen za četiri godine,uprave Verica Kalanović. Završetak auto−puta Kraguje− imamo predviđena sredstva, u procesu pregovora smo savac−Batočina, koji je neophodan za razvoj Šumadije kao kineskom firmom o uslovima finansiranja i realizacije“, ka−automobilskog centra Balkana, do kraja 2013. biće glavni zala je Kalanović. U planu je, osim toga, rekonstrukcija re−prioritet, rekla je Kalanović na konferenciji „Finansiranje gionalnog puta Novi Pazar−Sjenica−Aljinovići prema Pešte−infrastrukture na lokalnom nivou − mogućnosti i izazovi“. ru i izgradnja 10 kilometara novog puta u tom regionu. Ka−Kao drugi prioritet ministarka je navela početak izgradnje lanović je rekla da se u mandatu ove vlade planira za−regionalnog auto−puta na proleće 2013. koji će povezati vršetak Koridora 10 i jednog dela Koridora 11 od Obrenov−Koridor 10 i Koridor 11. ca do Čačka, a možda i od Beograda do Čačka. INVESTIRAJTE U SRBIJI II 9
  7. 7. Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja Nema bolje preporuke od Lane su bruto prilivi pre− mašili tri milijarde dolara, što znači da je Srbija ima− la veći priliv investicija od svih bivših jugoslo− venskih republika, kao i Rumunije koja je tri puta veće tržište od našeg i pritom je članica Evrop− ske unije. − Najviše je zastupljen finansijski sek− tor, na drugom mestu je prerađivačka industri− ja, a trenutno najveće interesovanje je za auto− industriju. − Verujem da će krajem 2013. godine i "Ikea" otvoriti svoje objekte u Srbiji o prilivu stranih investicija prošla godina bila je izu− P zetno uspešna. Prema zvaničnim podacima Narod− ne banke Srbije, bruto prilivi su premašili tri milijar− de dolara, što znači da je Srbija imala veći priliv investici− ja od svih bivših jugoslovenskih republika kao i recimo Ru− munije koja je tri puta veće tržište od našeg i pritom je čla− nica Evropske unije. Ove godine smo se usredsredili na realizaciju velikog broja projekata, a među njima svakako jedan od posebno značajnih je izgradnja "Bošove" (Bosch) fabrike u Pećincima, jer smo time kao zemlja dobili "pečat optimizam. Priliv bruto investicija u prvoj polovini godine kvaliteta". Budući da je takav svetski prepoznatljiv brend premašio je 600 miliona dolara i u poređenju sa prošlom doneo odluku da investira u Srbiji, nama koji se bavimo godinom u prvom tromesečju on je bio manji za oko 40 od− promocijom Srbije kao investicione destinacije sada je sto, ali je u drugom tromesečju taj zaostatak smanjen, pa mnogo lakše da predstavimo poslovnu klimu u zemlji dru− je u prvom polugođu u odnosu na isti period prošle godine gim nemačkim kompanijama − ističe na početku razgovo− priliv bio za 25 odsto manji. Šta će biti do kraja godine vi− ra za specijalno izdanje "Privrednog pregleda" "Investiraj− dećemo, ali je činjenica da je veliki broj kompanija veoma te u Srbiji", Božidar Laganin, direktor Agencije za strana aktivan, ima novih interesovanja, organizovan je veliki broj ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). sastanaka, naši savetnici su svakodnevno na terenu i ra− de sa kompanijama. Koliko je do sada došlo stranih investicija i kakve su šanse da se dostigne ranije najavljeni cilj od 2,5 Koje još investicije možemo očekivati do kraja milijardi evra? godine? − Imajući u vidu odličnu prošlu godinu kao i neke najave − Među projektima čija je realizacija u toku je i investici− iz tog perioda bilo je realno očekivati izuzetan rezultat i ja kompanije "Geoks" (Geox) u fabriku obuće u Vranju. ove godine. Međutim, u ovoj godini se svetska kriza, a na− "Geoks" je vodeći u obućarskoj industriji, a u lajfstajlu je ročito ona u Evrozoni odakle dolaze glavni investitori u Sr− drugi brend na svetu, pa imajući u vidu takvu pozicionira− biju, nastavila, pa čak i produbila. Kada se na to doda i nost i performanse kompanije možemo da budemo zado− činjenica da je ovo bila izborna godina kod nas, sa du− voljni postignutim rezultatom. Posebno je značajno i to što gačkim predizbornim i gotovo podjednako dugačkim posti− je to radno intenzivan projekat, što je i te kako bitno s ob− zbornim ciklusom, kada u Srbiji tradicionalno pada realiza− zirom na visoku stopu nezaposlenosti u našoj zemlji. U pr− cija u svemu, jer se usporava rad administracije, treba biti voj fazi u ovoj fabrici biće zaposleno 1.250 ljudi. Tako gle− realan i reći da je i ovo dobar rezultat. dano ovo je jedan od projekata koji će imati višestruko po− S tim u vezi SIEPA se ipak fokusirala na nesmetanu re− zitivan efekat na našu ekonomiju. alizaciju ugovorenih projekata. Ovih dana, međutim, pri− Treba pomenuti i "Kuper standard" (Cooper Standard), metno je veće interesovanje investitora i imamo razloga za američku kompaniju koja planira investiciju u Sremskoj Mi−10 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  8. 8. i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA)zadovoljnog investitora trovici koja premašuje 20 miliona evra, a u ovoj fabrici auto− mobilskih zaptivnih sistema posao će dobiti 500 ljudi. Ova kretnine, kao i informaciono−komunikacione tehnologije, kompanija je dobavljač vodećih brendova kao što se Mer− koje postižu sve bolje rezultate. cedes, BMW i drugi, a njenim dolaskom otvara se dobra perspektiva ne samo za sam grad, lokalnu samoupravu, Iz kojih zemalja je najviše investicija stiglo? Republiku, već i našu automobilsku industriju. − Prema podacima NBS najviše su ulagale Austrija, Ono što nas zaista uvek posebno raduje je trend reinve− Norveška, Grčka, Luksemburg, Nemačka, Italija, Holan− stiranja, jer nema bolje preporuke od zadovoljnog investito− dija, Rusija, Slovenija, Francuska... Uglavnom su to ze− ra. U tom pogledu vrlo je aktivno "Gorenje" koje proširuje fa− mlje EU, ali i među najvećim investitorima je svakako i briku u Valjevu i na taj način će otvoriti 400 novih radnih SAD koji ima veliki broj projekata, a dolazi i već pome− mesta, a osim toga i lokalni dobavljači "Gorenja" moraće da nuti Kuper standard. povećaju broj zaposlenih za još 200 ljudi da bi mogli ne− smetano isporučivati potrebne količine fabrici kada bude Ekonomska kriza i recesija i dalje "tresu" svet, a završena. Očekujemo da će test−proizvodnja početi 15. ja− pre svega EU, koja je naš značajan trgovinski part− nuara, a serijska proizvodnja trebalo bi da krene već 15. fe− ner i investitor. Kako se to odražava na priliv novih bruara 2013. godine. Dodatno se proširuje i kompanija "Me− investicija? gle" (Meggle) u Kragujevcu. − Mi smo deo globalnog tržišta i takva kriza se reflek− Očekujemo do kraja ove godine i neke nove ugovore. tuje i na nas. U uslovima manjeg obima poslovanja na Trenutno je najveće interesovanje u sektoru automobilske evropskim tržištima teško da su moguće ekspanzivne industrije, ali ima i dosta razgovora sa kompanijama koje aktivnosti kompanija, dakle one su konzervativnije, spo− posluju u drugim sektorima. Nadam se da ćemo uskoro rije donose odluke o novim ulaganjima. Činjenica da moći da damo konkretna imena i detalje projekata. naša zemlja nudi nešto povoljnije uslove poslovanja, omogućava nam da realizujemo i privučemo nove pro− Koliko je SDI stiglo u protekloj deceniji? jekte i investitore. Optimizam temeljim i na dosadašnjim − Na promociji Bele knjige Saveta stranih investitora, koji aktivnostima nove vlade koje se odnose prevashodno okuplja najveći broj stranih kompanija pominje se da je u na sektor energetike, a posebno su nam velika očekiva− protekloj deceniji u Srbiji uloženo oko 17 milijardi evra i da nja s obzirom na potpisivanje memoranduma sa ne− je u tim kompanijama zaposleno oko 90 hiljada ljudi. Kao mačkim gigantom RWE, koji bi trebalo ovaj sektor da što je poznato postoji više izvora podataka o stranim inve− podigne na znatno viši nivo, što podrazumeva i velika sticijama jedan je NBS, koja preuzima izveštaje od banaka ulaganja. za transfer u novcu i izveštaje od naše carine za transfer ili Osim toga Vlada najavljuje da će imovina koja nije u investicije u opremi, ali na te podatke treba dodati sve one funkciji biti ponuđena investitorima. Kao što je poznato izvore finansiranja koji dolaze iz zemlje − kreditna za− imamo veliki broj objekata koji se ne koriste, a mogli bi duženja u zemlji, reinvestiranje iz dobiti, itd. Zbog toga biti konvertovani za neke komercijalne potrebe kao što često udruženja, pa i sama agencija ima podatke o nešto su hoteli, poslovni prostori i slično. Neka preduzeća ko− većem obimu investicija od zvaničnih podataka Narodne ja su još u državnom vlasništvu mogu da dobiju manjin− banke. ske ili većinske partnere, a znatan potencijal u tom po− gledu imaju kompanije u prehrambenoj industriji i poljo− U koje delatnosti je do sada najviše investirano i da privrednom sektoru za koje već postoji interesovanje li se menja ta struktura? potencijalnih partnera. − Na naše veliko zadovoljstvo struktura priliva se menja, mada je i dalje najviše zastupljen finansijski sektor. Na dru− Nedavno ste bili u Japanu. Da li se može u neko gom mestu je prerađivačka industrija i to je ono što nas čini dogledno vreme očekivati neka investicija iz ove zadovoljnima, jer mi promovišemo zemlju kao idealnu za zemlje? proizvodne industrije. Dosta je ulaganja i u trgovinu na ma− − Godišnja skupština Svetske banke i MMF−a ove go− lo (lane je recimo belgijska kompanija "Delez" završila svo− dine u Japanu je okupila više od 20 hiljada učesnika, a ju akviziciju), kao i u sektor nekretnina, građevine, prehram− mi smo na marginama ovog događaja imali više sasta− bene industrije i poljoprivrede. Ako posmatramo Siepa ba− naka sa najvećim japanskim kompanijama sa izuzetnim zu podataka koja sadrži podatke o projektima, odnosno ula− finansijskim potencijalom. Ti sastanci su bili na visokom ganjima po kompanijama onda je sektor prehrambene indu− nivou, a mi smo dobili priliku da im prezentujemo inve− strije i poljoprivrede na prvom mestu, a zatim slede automo− sticione mogućnosti Srbije, da ih informišemo o planovi− bilska i tekstilna industrija, građevinarstvo, drvna i industri− ma Vlade, ali i da čujemo njihova razmišljanja. Izuzetno ja nameštaja, elektro, metalska, mašinska industrija, ne− smo zadovoljni ishodom ovih razgovora, jer neke od tih INVESTIRAJTE U SRBIJI II 11
  9. 9. kompanija kao što su "Itoču", "Micui", "Micubiši" imaju in− mo na tome da dobra iskustva iz drugih gradova prenese− teresovanja, čak i određene aktivnosti u našoj zemlji, na mo, kako bi tu zonu na adekvatan način popunili. primer "Micui" je aktivan u projektu odsumporavanja na TE "Nikola Tesla" Kompanije su pokazale konkretno intereso− Da li će stići veliki trgovinski lanci, jer to što ih ne− vanje prvenstveno za sektor energetike i očekujemo dalji ma oseća se na tržištu kroz zloupotrebu monopol− nastavak razgovora na ekspertskom nivou. Imali smo i sa− skog položaja, kartelske dogovore i slično? stanke sa onim kompanijama koje već posluju ovde kao − Procedura dolaska velikih trgovinskih lanaca može što je JTI, koji ima izuzetno ozbiljne planove i uskoro ćemo zaista da traje jako dugo. Što je na tržištu veća konku− biti svedoci uvođenja novih tehnologija i otvaranja novih rencija to je bolje za nas potrošače, jer imamo veći iz− radnih mesta. I "Panasonik" u Svilajncu ima nove planove. bor, a možemo da dođemo do kvalitetnijih proizvoda po U svakom slučaju ima razloga da očekujemo jako dobre povoljnijim cenama. Prilično dug administrativni put tre− vesti sa ovoga tržišta. ba da pređe svaki tgovinski lanac pre nego što otvori svoje objekte. Oni moraju da ispune zakonske pretpo− Od čega zavisi dolazak stranih investitora? Šta im stavke, zahteve lokalnog tržišta u vezi sa informisanjem ovde najviše smeta? potrašača preko deklaracija. Kod nas se najčešće pomi− − Puno je razloga koji utiču na konačnu investicionu od− nje dolazak "Lidla" i "Ikee", kompanija iz različitih seg− luku. Investiciona klima u zemlji podrazumeva mnogo to− menata i sa različitom praksom ulaska na nova tržišta. ga počev od poreskog, zakonskog okruženja, administra− "Lidl" recimo u zemlju naše površine ulazi samo ako cije, preko pomoći koje kompanije očekuju da bi ušle na može da obezbedi otvaranje deset objekata, a da bi se tržište. To što smo po uslovima poslovanja napredovali na toliko prostora našlo, da bi se kupilo ili zakupilo ze− rang−listi Svetske banke popevši se sa 95. na 86. mesto mljište, opremila lokacija, potrebno je vreme. U ovom možemo da zahvalimo činjenici da su olakšane admini− poslu "Lidl" je daleko odmakao i možemo očekivati da strativne procedure vezane za osniva− uskoro budu otvorena vrata njihovih pro− nje firmi i slično, ali ono što je naš veliki dajnih objekata. problem i posle toliko godina jeste izda− Strane direktne investicije S druge strane kompanija "Ikea" koja u vanje građevinskih dozvola, koje nas u Srbiji 2000−2012. godine svetu ima više od tri hiljade dobavljača, mo− drži na neslavnom začelju ove liste i za− (u milionima dolara) ra da odštampa deklaraciju za sve njih kako ista nam predstavlja ogroman problem. 2012 (jan−jul) 603 bi se ti proizvodi našli na policama. Ulazak Makedonija je, na primer, uspela da na− 2011 3,125 "Ikee" na japansko tržište recimo trajao je pravi izuzetan proboj na ovoj lestivici 2010 1,519 više od pet godina. "Ikea" je sada odabrala upravo rešavajući ovo pitanje. Mi danas 2009 2,498 lokacije, a današnja kancelarija "Ikee" u Be− imamo 19 procedura i one moraju da se 2008 3,603 ogradu predstavlja sedište za region, a ve− svedu na manji broj. Često rešenje u 2007 3,921 rujem da će krajem 2013. godine i "Ikea" nekim zemljama svodilo se na to da se 2006 5,425 otvoriti svoje objekte za potrošače. izbegne susret sa administracijom tako 2005 1,616 Da li vidite mogućnosti za dolazak in− što umesto investitora potrebne podat− 2004 987 vestitora iz zemalja iz kojih ih do sada ke i saglasnosti jedna administracija sa− 2003 1,388 nije bilo? ma traži od neke druge . Treba videti 2002 504 − Lakše je ubediti neke nove igrače da rešenja drugih zemalja i primeniti ona 2001 178 dođu ukoliko je okruženje povoljnije i verifi− najbolja, kako bi se lakše i brže dobijale 2000 52 kovano od strane neke svetske institucije dozvole. Dakle naš cilj treba da bude kao što je slučaj sa rang−listom Svetske smanjenje broja dana i procedura za banke. Mi godišnje pošaljemo hiljade pisa− dobijanje dozvola. Drugi problem s kojim se suočavamo je ma na adrese selektovanih kompanija, na neke odgovore, neefikasan pravosudni sistem − postupci traju neprihvatlji− na neke ne. To je deo standardnih aktivnosti. Obraćamo vo dugo i to je dodatni teret za donošenje investicionih od− se svuda gde mislimo da ima šanse da se nešto napra− luka. To su najuža grla u administrativnom okruženju i kre− vi.Sarađivati sa takvim tržištima je izazov, ali potrebno je iranju poslovne klime. razumeti i poslovnu kulturu tih zemalja i kako joj se prila− Ima i dobrih primera gradova i opština koje su formirale goditi i doći do obostranog interesa u nekim novim projek− industrijske zone i infrastrukturno opremili zemljište i done− tima. I do sada smo bili otvoreni prema svim tržištima, le urbanističke planove. U nekim slučajevima za samo želja nam je da i ona tržišta koja rastu budu deo i naše po− šest meseci okončavane su ne samo administrativne i slovne zajednice. Imamo dobra iskustva sa kompanijama građevinske aktivnosti, nego su pogoni počinjali i da rade. praktično iz celog sveta. Upravo takvih primera bilo je više u Vojvodini nego Imate li u vidu potencijalne partnere za veliki broj u centralnom ili južnom delu Republike. Da li se situ− preduzeća u restrukturiranju, s obzirom na to da je acija menja? Vlada predvidela da se do sredine 2014. godine reši − Verujem da se menja. U Vojvodini je nekoliko opština njihova sudbina? zaista veoma napredovalo, ali smo imali jako dobro isku− − Agencija ima ove kompanije u svojoj ponudi, ali većina stvo u Nišu gde smo uspeli da za godinu dana popunimo njih ima strukturne probleme i potrebno im je zaista ozbilj− prostor koji je bio predviđen za ove aktivnosti. Sada to isto no restrukturiranje pošto su bile projektovane za drugačije želimo da uradimo i u Vranju i "Geoksov" pogon biće tržište, bile su deo drugačijeg sistema. Ponekad je investi− smešten u novoj industrijskoj zoni, a to je nekada bilo voj− torima, iako se bave istom ili srodnom delatnošću, prihva− no zemljište koje nije dugo upotrebljavano i nalazi se na tljivije i isplativije da realizuju grinfild projekat nego da kon− dobroj lokaciji, blizu gradu i sa infrastrukturom. Sada radi− vertuju postojeći sistem u nešto što njima odgovara.12 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  10. 10. Slobodan Petrović, generalni direktor „Danjub fuds grupe“, preko koje je u Srbiji prisutan investicioni fond Salford Među devet najvećihSalford je uspešan investitor na srpskom tržištusa investiranih više od 500 miliona evra, koji jekupovinom dobrih srpskih brendova i kompani−ja nastavio da ulaže u unapređenje proizvodnjeu fabrikama koje je kupio u Srbiji počev od2003. godine alford je uspešan investitor na srpskom tržištu sa in−S vestiranih više od 500 miliona evra, koji je kupovi− nom dobrih srpskih brendova i kompanija nastavioda ulaže u unapređenje proizvodnje u fabrikama koje jekupio u Srbiji počev od 2003. godine, kaže za „Privrednipregled“ generalni direktor „Danjub fuds grupe“ (DanubeFoods Group) Slobodan Petrović. „Više se ponašamo kaostrateški partner nego kao investicioni fond jer smatramoda ćemo na taj način da postignemo više i za kompanijekojima upravljamo i za nas kao investitore, a to je u intere−su i zajednice i naših zaposlenih. Da se nismo tako po−našali, u ovim kriznim vremenima bismo se ugušili“, kažePetrović. „Značajan smo proizvođač mleka i mlečnih proiz−voda, flaširanih voda i bezalkoholnih pića, kao i u konditor−skoj industriji, sa prosečnim tržišnim učešćem od 30 odsto. predstavljalo veliki izdatak, ali se potvrdilo kao dugoročnoDanas smo direktni poslodavac 4.000 radnika u sve tri isplativo. Broj zaposlenih smo smanjili u skladu sa zako−naše kompanije, „Imlek“, „Knjaz Miloš“ i „Bambi“, a indi− nom, uz isplatu otpremnina, pa je u proseku svaki radnikrektno, taj broj je znatno veći. Tako na primer, preko 6.000 koji je otišao, na primer, iz Knjaza dobio po 15.000 evra.naših dobavljača „Imleka“ funkcioniše samostalno, ali uz Da tako nismo uradili, Knjaz Miloš danas ne bi mogao današu konsalting i finansijsku podršku, kako u povećanju postoji“, odgovara Petrović na pitanje u čemu je tajnakoličine proizvoda, tako i podizanja kvaliteta. Salford je u uspešnosti Salforda kao investitora.grupi najvećih stranih direktnih investitora u oblasti proiz− „U Srbiji je Salford imao jak lokalni menadžment, kojivodnje hrane, pošto je uložio 220 miliona dolara go− se opredelio da razvija svoje firme po međunarodnimtovine i 110 miliona evra kredita upotreblje− standardima, jer će na taj način da poveća profi−nih za kupovinu akcija firmi. Uz to smo tabilnost i razvija kompanije, koje imaju do−nastavili da investiramo u naše kom− bar imidž, sa jakom proizvodnom bazompanije iz sopstvenog keša, iz Vlasnik „Imleka“, usklađenom sa evropskim standardi−ostvarene dobiti samih kompa− „Knjaz Miloša“ ma, što povećava vrednost kompani−nija, kao i iz ukupno 120 milio− i „Bambija“ je. To je u interesu svakog vlasnika,na evra kompanijskih kredita. pa i investicionog fonda, koji će poTako smo, mimo spomenu− Britanski investicioni fond Salford je, prema prirodi svog postojanja, da prodatog, samo u 2010. godini u podacima Sijepe koji se odnose na 2011. godi− svoje firme i na taj način ostvari i„Imlek“ investirali 110 milio− nu, deveti investitor u Srbiji po veličini realizova− veću zaradu. Ogromna su našana evra − u kupovinu nove nih investicija od 2000. godine. U Srbiji je prisu− ulaganja u sopstvenu sirovinskuopreme, nove objekte, kami− tan od 2003. godine preko „Danjub fuds grupe“ bazu i to po standardima EU, štoone i slično“, navodi Petrović. kao vlasnik sadašnjeg „Imleka“ koji je objedi− nam omogućava da budemo kon− „Kupili smo jake brendove nio četiri mlekare, „Knjaz Miloša“ i „Bambi− kurentniji na međunarodnomi dobre kompanije na ovom de− ja“. Inače, Salford je investicioni fond tržištu. Opšte prilike su nametnulelu tržišta, a doveli smo i stručnja− koji najviše ulaže u tržišta zemalja da Salford u Srbiji ostane duže negoke sa Zapada da nam u Srbiji po− bivšeg SSSR−a i Istočne što je to prirodno za jedan investicionimognu u razvoju funkcije moderne Evrope. ciklus investicionog fonda. Nije kao investi−prodaje i marketinga, što se potvrdilo tor dobio nikakve državne olakšice, ali jekao dobar potez. Ovde smo već imali dobre uspešno sačuvao i podigao rejting svojih firmi u sa−kadrove u ostalim oblastima, pa smo uspešno restrukturi− mom sektoru, u ukupnoj privredi naše zemlje i regona“,rali naše firme i, na primer, spojili smo četiri mlekare u jed− kaže Petrović, navodeći da nestabilnost deviznog kursa inu, što je obezbedilo uštede po svim osnovama. Zatim inflacije, kao i otvaranje domaćeg tržišta, više odbija negosmo konsolidovali ovaj segment industrije. To je trenutno što privlači strane investitore. INVESTIRAJTE U SRBIJI II 13
  11. 11. Aleksandar Stojkov, direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP Fond) Još 20 kompanija hoće da investira... Nemačka je sa oko 30 kompa− nija, 8.000 zaposlenih i gotovo 900 miliona evra ulaganja, ze− mlja sa najviše investicija u Vojvodini ond za podršku investicija u Vojvodine je institucija F koja je i te kako zaslužna za dolazak stranih kompa− nija u Vojvodinu. One su u razne oblasti industrije do sada investirale skoro sedam milijardi evra. Naš sagovor− nik je Aleksandar Stojkov, direktor VIP Fonda Vojvodine Kakvo je interesovanje stranih investitora za ula− ganja u Vojvodini. Da li je manje u odnosu na prošlu godinu? Interesovanje investitora postoji i to potvrđuje dolazak novih dvadesetak kompanija u ovoj godini, među kojima su „Mecen IPC“ u Novoj Pazovi, „Magna Seating“ i „Greiner Packaging“ u Odžacima i Novoj Pazovi, „Quivogne“ u Sta− rom Bečeju, tržni centri „Lidl“, „Big CEE“ u Novom Sadu, „Aqua Terming Invest“ je u Bačkom Petrovcu izgradila veli− ki akva park itd. Ali, investicije nisu na nivou na kojem bismo mi to želeli. Razlog tome su ekonomska kriza, ne samo kod nas, već i u zemljama iz kojih dolaze naši tradicionalni inve− stitori, kao i ukupna makroekonomska situacija u Srbiji. Koliko je do sada investirano u Vojvodini u po− slednjih desetak godina? Autoflex“, „Fornetti“), Austrija (OMV, „Lagermax“) i druge. Gotovo sve od 244 kompanija, koliko ih po našoj sta− tistici trenutno radi u Vojvodini, došle su upravo u posled− Kakvo je interesovanje domaćih investitora. Da li njih desetak godina. One su investirale 6,6 milijardi evra i i njima pružate odgovarajuću podršku? zaposlile skoro 67 hiljada radnika. VIP Fond je osnovan od strane Vlade Vojvodine sa ci− ljem da pruži podršku stranim kompanijama u Vojvodini, Koje su investicije najznačajnije? ali svakako da odgovarajuću podršku pružamo i domaćim Nemačka je sa oko 30 kompanija, 8.000 zaposlenih i kompanijama. To se prvenstveno odnosi na povezivanje gotovo 900 miliona evra ulaganja, zemlja sa najviše inve− sa stranim kompanijama koje traže dobavljače ili radi re− sticija u Vojvodini. Tu su „Frezenius“ u Vršcu, „Henkel“ u alizacije zajedničkih projekata. Inđiji, „Continental“ od prošle godine u Malom Bajmoku, „Bosch“ dolazi u Pećince, tu su i „Linde Gas“, „Tarkett Koju vrstu podrške VIP pruža kompanijama koje Sommer“, „Siemens Loher“, „ThyssenKrupp“, „DAD žele da investiraju, kako ih animirate? Draexlmaier“, „IGB Automotive Bauerhin“ i drugi. Druga ze− Stranim kompanijama pružamo svu neophodnu ope− mlja investitor je Francuska, iz koje su došle kompanije rativnu i logističku podršku koja je potrebna za realizaciju „Tarkett“, „Lactalis – Dukat“, „Bongrain“, „Saint Gobain“ i dr, investicija: pomažemo im u pronalaženju lokacije, lokal− a odnedavno je tu i kompanija „Quivogne“, koja je zakupi− nih partnera, dobavljača, u procesu dobijanja dozvola i la stari deo „Fadipa“ u Bečeju gde će već početkom sle− subvencija, pronalaženju poreskih, carinskih i drugih deće godine početi proizvodnju različitih priključnih poljo− rešenja. Mi smo njihov oslonac i kada se već počne sa ra− privrednih mašina i uložiti oko milion evra. Tradicionalni in− dom i održavanje redovne komunikacije sa postojećim in− vestitori u Vojvodini su i Italija („Fulgar“, „Fondiaria – vestitorima je za nas jednako važna aktivnost koliko i do− DDOR“, „Calzedonia“), Slovenija („Gorenje“, „Maksim Ce− vođenje novih. Primera radi, prošle godine su strani inve− lje“), Grčka („Hellenic Sugar“, „Alumil“), Rusija („Gazprom“, stitori u Vojvodini otvorili 3.188 novih radnih mesta, od ko− „Vogel&Nott“), SAD („Coca Cola“, „Pepsico“, „Alltech Fer− jih su više od 2.000 otvorili već postojeći investitori kroz min“, „Van Drunen Farms“, „Eaton“), Mađarska („Knott reinvesticije, proširenja pogona, izgradnju novih hala.14 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  12. 12. Koji su najčešći problemi sa kojima se sada Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodinesuočavaju investitori? Upravo smo nedavno organizovali četvrti „Otvoreni di−jalog između Vlade Vojvodine i stranih investitora“ koji, po−red predstavljanja novih programa i inicijative vojvođanske Brzo izdavanjevlade, za cilj ima i da investitorima omogući da Vladi ukažuna probleme koje imaju u poslovanju. Na dijalogu, kao i to− dozvola investitorimakom obilaska kompanija, investitori uvek ističu dva proble−ma: brzinu izdavanja saglasnosti i dozvola i obučenost rad−ne snage. Upravo ta dva problema pokušaćemo da rešimokroz inicijative koje će Vlada Vojvodine implementirati unarednom periodu. Priprema se sistem koji će lokalnim sa−moupravama omogućiti da ubrzaju proceduru izdavanjadozvola i saglasnosti koje su potrebne investitorima pri za−počinjanju biznisa, a formiran je i Edukativni centar uz po−moć Vlade Austrije, koji će omogućiti obuku nezaposlenihi prekvalifikaciju zaposlenih prema realnim potrebama uprivredi. Da li možete da najavite neke nove investitore, ko−je su grane ili oblasti najviše zanimljive za stranekompanije? Prošle godine su ugovorene investicije velikih kom−panija kao što su „Bosch“, „Continental“, „Swarovski“,„Siemens“ proširuje svoj proizvodni pogon,„Draexlmaier“ proširuje svoje proizvodne pogone, prak−tično duplira kapacitet, došao je i „Quivogne“ i u tomsmislu 2011. godinu ocenjujemo kao izuzetno pozitivnu. redsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio jeNeki od najperspektivnijih sektora Vojvodine su se većizdvojili i pokazuju odlične rezultate kada su strane in−vesticije u pitanju. U prvom redu, tu je agrobiznis sa 53 P da je Pokrajina pripremila sistem koji će lokalnim samoupravama omogućiti da ubrzaju izdavanje dozvola investitorima pri započinjanju posla.strane kompanije, više od 2 milijarde investicija i više od Pajtić je na susretu sa investitorima na Novosad−12.100 zaposlenih. Po visini investicija, tu su odmah i fi− skom sajmu rekao da su glavne sporne tačke za novenansijski sektor, građevinska industrija, energetski sek− strane investitore vreme izdavanja saglasnosti i dozvola,tor i naftna industrija, kao i auto−industrija, metalski i i obučenost radne snage za potrebe investitora.mašinski sektor. Velike potencijale imaju i industrija in− −Zato smo formirali i Edukativni centar koji je finansi−formacionih tehnologija, naročito se Novi Sad profilisao rala Vlada Austrije, da upodobimo strukturu ljudi koji ni−kao IT centar, kao i sektor obnovljivih izvora energije, za su zaposleni onome što traže investitori", rekao je Pajtić.koji ima sve više interesovanja. Pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin rekao je da je Vojvodina region sa najviše stranih investicija u Šta preduzimate da se otvore pogoni i u nerazvi− Srbiji − sa 230 stranih kompanija sa oko 65.000 zaposle−jenim opštinama? nih. VIP Fond pruža pomoć lokalnim samoupravama u U Vojvodini je realizovano 45 odsto stranih investici−planiranju razvoja infrastrukture, kreiranju nastupa pred ja u Srbiji, rekao je Vasin.investitorima, otvaranju industrijskih zona i poslovnih in− Kao jednu od najvažnijih mera Vasin je naveo po−kubatora, edukativnim seminarima "Znanjem do investi− dršku "grinfild investicijama" većim od tri miliona evra, zacija“ čiji je cilj da one postanu još konkurentnije u pri− koje će Vlada Vojvodine finansirati zakup proizvodne ha−vlačenju stranih investicije. Nama je cilj da poboljšamo le dok ne bude sagrađen novi objekat.ukupnu ponudu Vojvodine, ali na kraju je ipak investitor Vasin je rekao da Razvojna banka Vojvodine pripre−taj koji odlučuje. Oni često idu za industrijskom tradici− ma poseban kreditni program za investitore, dok će Ga−jom, pa je tako npr. italijanski proizvođač obuće pokre− rancijski fond Vojvodine imati posebnu meru podrške po−nuo proizvodnju „Serbian Manifatture“ u Novom Bečeju, ljoprivrednicima i proizvođačima poljoprivredne mehani−u fabrici koja nije radila petnaest godina i koja je isto zacije.proizvodila obuću. Nemačke kompanije „Bauerhin“ i Na Novosadskom sajmu je od 23. do 25. oktobra„Draexlmaier“ došle su su u Inđiju, odnosno Zrenjanin, održan 7. sajam investicija "Investekspo" na kojem su in−između ostalog, i zbog prethodne tekstilne industrije i vesticione potencijale predstavile 44 lokalne samoupra−obučene radne snage, „Loher“ je u Subotici zbog ATB ve iz Srbije i regiona. Na Sajmu je prvi put organizovanSevera, koji je proizvodio elektromotore itd. Ipak, neki Dunavski biznis forum, koji ima za cilj da investiciono po−investitori se odlučuju i za manje razvijene opštine. U veže privrednike i institucije iz 18 zemalja podunavskogBelu Crkvu su, recimo, u kratkom periodu ove godine regiona. Ove godine 23 lokalne samouprave iz Srbije idošli italijanski proizvođač konfekcije „Pieffe Fashion“ i regiona predstaviće svoje investicione projekte, a okvirninemački proizvođač kerozinskih potpaljivača „Flam− budžet 95 projekata je 750 miliona evra, Projekti su naj−mat“. Sve lokalne samouprave u Vojvodini imaju neke više usmereni razvoju banjskog i gradskog turizma, iz−svoje specifičnosti i, bez obzira na to što neki imaju jaču gradnji i obnovi infrastrukture, industrijskih zona i parko−industrijsku tradiciju, gotovo sve imaju industrijsku zonu va, kao i u vezi sa energetskom efikasnošću, sportom ii bar po jednog investitora, što je ohrabrujući podatak. kulturom. Beta INVESTIRAJTE U SRBIJI II 15
  13. 13. BEOGRAD Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda Grad vrhunskih potencijala eograd je grad budućnosti, B grad najvećih potencijala i investicija, grad koji nudi najbolje administrativne, socijalne i svake druge uslove za život, i grad koji bi trebalo svojim privrednicima od onih najmanjih koje zovemo "STR Bata i Seka" do onih najvećih koji zapošljavaju stotine i hiljade radnika, da pomogne da nađu naj− bolje uslove za svoje poslovanje, kaže predsednik Privredne komore Beograda, Milan Janković. U Beogradu se nalaze naj− veće kompanije, ali i najviše malih i srednjih firmi, u Beogradu rade najveće banke i i najbolji me− nadžeri u regionu. Mi bi sada trebalo da vidimo kako da uklonimo administrativne prepreke, kako da otvorimo nove industrijske zone, kako da Skupština grada Beograda zajed− no sa nadležnim sekretarijatima i resornim službama, zajedno sa Privrednom komorom Beograda i drugim agencijama i institucijama koje zastupaju interese privrede omogući da svi zajdno imaju potpuno istu šansu. Odredni− Važan deo aktivnosti jeste međukomorska saradnja. ca koja vodi sve nas ka prosperitetu jesu investicioni pro− Mi imamo sporazume o saradnji sa Privrednom komorom jekti u Beogradu. Zagreba, sa Obrtničkom komorom Istre, odlične odnose Zato država mora da bude veoma pažljiva kada se imamo sa privrednicima iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore meša, a država treba da se umeša i u deo privrede, na i celog regiona, ali i sa komorama drugih velikih gradova i način da pruži podršku projektima kao što su industrijske zemalja, ka što je Komora Pariza, Komora Pekinga ili Ko− zone, čime stvara bolji ambijent za privređivanje. mora Moskve. Želimo ne samo da učestvujemo na sajmo− vima i izložbama, nego i da zajednički nastupamo na Stalni dijalog sa privrednicima trećim tržištima, da ponudimo ono što od nas očekuju pri− Privrednici moraju da imaju priliku za stalni dijalog sa vrednici i što oni ne mogu da urade sami. gradskim vlastima jer Beograd to zaslužuje. Želimo da Be− ograd bude grad institucija, da bude takmac ne onima sla− Beograd centar regiona bijim od sebe nego onima koji su na Koridoru 7 i da se tak− Privredna komora Beograda kao kuća privrede organi− mičimo u količini investicija, u broju privučenih partnera, zuje sastanke, nudi saradnju i zajednički nastup na stra− brzini izdavanja i dobijanja dozvola i dobijanju određenih nim tržištima. Jer ono što proizvedemo, treba da izvezemo prava i obaveza. i ako nastupamo pojedinačno mi smo potpuno beznačajni, Beograd zaslužuje stalni dijalog privrednika i gradskih šta više nemamo nikakve šanse ukoliko se ne udružuje− vlasti i zato što će Beograd pomoći ne samo građanima da mo. mirno žive nego i da lepo žive, jer Beograd mora da bude Beograd je najveće tržište, centralna administrativna grad investicija i najjači privredni centar u ovom delu sveta. adresa za sve u regionu jer svi prvo dolaze ovde. I kada Privredni momenat je izuzetno komplikovan i takav ka− se dolazi u ovaj region, najpre se dođe u Beograd, pa on− kav jeste, ali mi svi zajedno moramo sve da učinimo da da u druge centre. nam bude bolje. Mi smo malo tržište, nemamo dovoljno ro− Privrednici uvek prvi povlače nogu u bilateralnim odno− be, sredstava za finansiranje i marketing i moramo da se sima i prednjačiće u odnosu na političare. Hoćemo da do− usmerimo na tržišta koja nam se nude, kao što su Rusija, bijemo ono što nam pripada, i da podignemo kvalitet živo− zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i Kina. ta svima koji žive u ovom gradu, naglašava Janković.16 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  14. 14. BEOGRAD Dragan Ðilas, gradonačelnik Beograda Privredne zone će postati Privredne zone ćemo graditi na obodu struje i gasa. Mi ne možemo da damo besplatno, ali smo spremni da sa svakim ko hoće tu da pokrene posao i Beograda, od Batajnice do Surčina i dalje zaposli jedan broj ljudi napravimo sporazum da to obilaznicom, a 2014. godine ćemo imati i zemljište dobije tako što ćemo njegovu vrednost predstavi− most između Borče i Zemuna i to će s vre− ti kao vlasništvo firmi i omogućiti da biznis sebe otplaćuje. menom postati novi deo Beograda. Batajnica i Surčin kao Inđija − Privredne zone ćemo graditi na obodu Beograda, od Batajnice do Surčina i dalje obilaznicom, a 2014. godine ćemo imati i most između Borče i Zemuna i kilo− metre auto−puta sa Pančevom i to će s vremenom postati neki treći Beograd, neki novi deo Beograda. Danas kad pogledate mapu Beograda, vidite sa leve strane Dunava Zemun i Novi Beograd sa 500.000 ljudi, a sa druge strane vidite samo zeleno, tu nema ničega. Da biste stigli do tog zelenog dela Beograda, morate prvo kroz centar, pa preko Pančevačkog mosta. Sve će se promeniti kada stigne novi most. I nije tu važno ko je gradonačelnik, nego da će se Beograd tamo razvijati. Napravićemo prilazni deo, stambeno− poslovni kompleks, sportske terene, indus− triju, usluge i to je budućnost Beograda. Kao onda kada su se neki drugi delovi grada razvijali i u početku je izgledalo nemoguće, a danas je realnost. Most Zemun−Borča i 21 kilometar pris− tupnih saobraćajnica i obilaznica veliki su potencijal za razvoj Beograda. Kada sve na kraju spojimo, moći ćemo da kažemo da smo uspešno rešili najveći saobraćajni problem Beograda jer će građanima iz Borče trebati samo dva minuta da bi stigli do Zemuna, a onima koji dolaze iz pravca Novog Beograda trebaće isto toliko da pređu u Banat. Infrastruktura prvi korak − Bez razvoja infrastrukture i osnovnih preduslova da neko pokrene biznis, ne eograd želi da uđe u projekte razvoja privrednih može se dalje. Mislim da smo u tome dosta uradili i da će B zona oko grada. Mi danas imamo završen dobar deo obilaznice i tu ima dosta prostora za izgradnju industrijskih zona a u protekle četiri godine nismo se upuš− se nastaviti, ali neće biti potrebe da se toliko energije, toliko vremena ulaže u razvoj infrastrukture Beograda nego ćemo samo nastaviti sa tim. Ono što je bila naša tali u takmičenje sa drugim gradovima u Srbiji u privlačen− ideja, tako smo je i koncipirali, jeste da se u naredne četiri ju velikih investitora. Sada mislim da smo im dali dovoljno godine bavimo najviše ljudima. Kad kažem ljudima, znači vremena. A i iskreno se pitam zašto bi sve investicije išle da ljudi dobiju posao i da mi kao grad pomognemo da od u Inđiju, zar samo zbog toga što se graniči sa Beogradom, svog posla mogu i dobro žive, rekao je Dragan Ðilas . umesto da se ulaže u Obrenovac ili Surčin ili neke druge U proteklom periodu vodili smo politiku razvoja grada delove grada, rekao je Dragan Ðilas, gradonačelnik pre svega u oblasti socijalne politike i pokušali da onima Beograda, promovišući industrijske zone i nove pravce koji nemaju omogućimo da žive bolje. Naravno da ćemo razvoja glavnog grada u Privrednoj komori Beograda. raditi na tome i dalje i pokušavati da učinimo i nešto više, − Naša obaveza će biti da koristeći gradsko zemljište kao i da od ovog grada napravimo ono što svi ponavljaju − napravimo ove privredne zone i dovedemo tamo sve što je da je grad budućnosti, a ja želim da bude što više grad potrebno, da pripemimo sve što treba, počev od vode, sadašnjosti. Što se tiče privrede, u protekle četiri godine18 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  15. 15. treći Beogradnaš razvoj bazirali smo na onome što je neophodno da bi va i mi iz toga možemo da dobijemo nekoliko deseti−građani u njemu normalno živeli: to su obdaništa, škole, na miliona evra i da time pokrenemo novu privredu.mostovi, sve ono što je neophodno da bi svi u gradu nor− Koja će s novim radnim mestima 80 odsto uloženogmalno živeli, rekao je sumirajući protekle četiri godine vratiti gradu Beogradu kroz budžet, pa ćemo opetkoliko je na čelu grada. ulagati u razvoj. Od plate se živi I Prokop jedan od prvih prioriteta − Za mene je najveći patriota onaj koji nekoga zapošlja− − Završetak železničkog čvora Prokop je isto takova i daje mu redovno zaradu, od koje može da se živi. jedan od prioriteta za ukupan privredni razvojOno što je naša ideja jeste da uspostavimo interaktivan Beograda, ali i cele Srbije. Intenziviraće se izrada pro−odnos sa privrednicima kako bismo došli do zajedničkog jekta stanične zgrade i prilaznih saobraćajnicazaključka šta u Beogradu može da bude bolje, počev od železničke stanice, što bi omogućilo da se privukuporeza na firme, da tadavanja budu fiksirana ilismanjena. Trudićemo se ida rešavamo neke prob−leme koji su se usputpojavljivali sa preduzetnici−ma, a i mnogo toga smo većuspeli zajedno da uradimo. Ja ne verujem u ideju dadržava može da bude velikimenadžer, ali neka našapreduzeća pokazuju da je toipak moguće, kao PKBkojim se mi danas ponosimozahvaljujući dobrim rezulta−tima. Ono što ćemo ubudućnosti raditi jeste nje−gov dalji razvoj u dogovorusa sindikatima. Jer, tamoimate ljude koji hoće darade, menadžment koji znada radi i onda možete danapravite kvalitet. Zadržaćemo sve onekoji vrede, napravićemobonuse za menadžment ibonuse za radnike u pre−duzećima koja rade uspešno i koja su u našoj nadležnosti. potencijalni investitori, koji bi mogli da ulože sredstva Nama je vraćena imovina i grad sada može da raspo− na oko 70.000 kvadratnih metara raspoloživog prosto−laže njome, Beograd ima i poslovni prostor. Nismo je do ra, koji se nalazi iznad ploče.sada prodavali jer bi deo sredstava išao i republici, ali Ispod ploče je planirano da se završi gradnja kom−sada ćemo je prodati. pletne železničke infrastrukture, a prostor iznad postao bi privlačan investitorima za komercijalne usluge, s Novac od poslovnog prostora ide u Zone obzirom na moguću frekvenciju i broj putnika na − Ne mislim da grad treba da se izdržava zauvek od železnici.rentiranja poslovnog prostora. Trebalo bi jednostavno Kompleks železničke stanice Beograd centar,omogućiti ljudima koji zakupljuju taj prostor godinama poznatiji kao Prokop, planiran je kao centralni putnič−da umesto da plaćaju nama mesečni najam, plaćaju u ki terminal glavnog grada, koji integriše sve vidovetom iznosu ratu banci i da taj poslovni prostor postane saobraćaja i obuhvata železničku i metro stanicu i sto−njihov. A kad je njihov, onda se ipak sa tim lakše raspo− varišta javnog gradskog saobraćaja. U ovoj stanicilaže, lakše se planira. Naravno, sredstva dobijena od ukrštaju se pruge Koridora 10 iz pravca Subotice, Šidaprodaje poslovnog prostora nećemo da potrošimo, nego i Niša, kao i pruga Beograd − Bar i pruga Beograd −ćemo ih upotrebiti za razvoj industrijskih zona i za pod− Vršac. Realizacija ovog projekta otvara velikesticanje zapošljavanja. Beograd će to da finansira iz mogućnosti da se posle više decenija realizuje izvrsnasvojih sredstava. ideja o iskorišćenosti Savskog amfiteatra, koji zauzi− Beograd je pored poslovnog prostora vlasnik i stano− ma veliki prostor u centralnoj gradskoj zoni. INVESTIRAJTE U SRBIJI II 19
  16. 16. BEOGRAD BEOGRAD – PRIVREDNE ZONE Mapiranjem, opremanjem i marketingom zona name− Grad Beograd, prestonica Srbije, nalazi se u njenih privredi, Grad investitorima želi da ponudi jasnu samom centru Jugoistočne Evrope na ušću situaciju u vezi sa pitanjem zemljišta i svojinskih Save u Dunav i na raskrsnici evropskih korido− odnosa. ra VII i X. Zbog povoljnog geografskog Osnova za izradu mreže prostora namenjenih privredi položaja, Beograd je na listi atraktivnijih grado− su Generalni plan Beograda, Plan generalne regulacije Beograda i prostorni planovi sedam rubnih opština: va za investitore. U skladu sa svojim prioriteti− Obrenovac, Surčin, Mladenovac, Lazarevac, Barajevo, ma efikasnog, socijalno ujednačenog i ekološki Grocka i Sopot. Donošenje planske dokumentacije održivog upravljanja građevinskim zemljištem, kojom će biti obuhvaćeno područje celog grada je u strateško opredeljenje Grada Beograda je da se završnoj fazi. investitorima olakša pristup zemljištu i dozvola− Direkcija za građevinsko zemljište Beograda priprema ma za gradnju. Grad Beograd će usvajanjem katalog investicionih projekata koji će sadržati zone za greenfield i brownfield investicije. Pored lokacije, strateških planskih dokumenata i razvojem sao− investitori će u njemu imati podatke o mogućnostima braćajne infrastrukture obezbediti uslove da se gradnje (odnosi se na parametre iz urbanističkih plano− investitorima ponude kompleksi privrednih va), opremljenost lokacije (u slučaju lokacija brownfield zona. investicija postojaće podatak o izgrađenim objektima na parceli), vlasničkoj strukturi. Investitor će odmah znati gde i čime raspolaže, bez20 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  17. 17. grad mogućnosti strukturom i rešene imovinsko−pravne odnose. Beogradu su potrebne strate− gijski velike investicije, jer znamo da velike investicije u odabrane sektore industrije efektom multiplikatora mogu da ožive i druge sektore i samo velike firme sa oprobanom i dokazanom tehnologijom mogu da dovedu do osni− vanja malih i srednjih preduzeća, koja bi bila sateliti oko matične firme. U Beogradu su planskim dokumentima predviđene lokacije za sledeće privredne zone i parkove: 1. Privredna zona „Auto−put” 2. Privredna zona „Gornji Zemun” 3. Privredni parkovi Batajnica uz Dunav 4. Pribredni parkovi obilaznica Batajnica − Dobanovci 5. Privredna zona „Surčin” 6. Privredna zona uz Pančevački put 7. Privredna zona uz železničku prugu Pančevački most – Pančevo 8. Mala privredna zona uz Zrenjaninski put 9. Kompleksi: IMT, Brodogradilište, Luka Beograd planirano za transformaciju 10. Privredna zona Železnik – kompleks „Lola” 11. Privredna zona Rakovica i Resnik 12. Privredna zona Železnik 13. Privredna zona Umka 14. Privredna zona Velikoselski rit 15. Privredna zona kod „Bubanj potoka” 16. Privredna zona uz Kumodrašku ulicu 17. Privredna zona kod petlje Lasta 18. Privredna zona uz SMT između Bulevara i Mirijeva 19. Privredna zona Leštane 20. Privredna zona Rasadnik Mali Mokri Lug Mogućnost proizvodnje i prerade organske hrane u voćarskim i povr− tarskim zonama prigradskih opština jeobzira na to da li počinje od nule (greenfield investitor) ili je u naša komparativna prednost.pitanju oživljavanje starih pogona (brownfield investitor), pa U cilju povećanja atraktivnosti življenja u prigrad−će samo ulaganje biti olakšano na celoj teritoriji grada. skim oblastima,očekujemo usavršavanje primarne poljoprivredne proizvodnje, obrade i marketinga OPREMANJE KOMUNALNOM INFRASTRUKTUROM poljoprivrednih proizvoda, težeći da se u lokalnim Grad Beograd je Zakonom o javnoj svojini dobio zajednicama proizvodi što više proizvoda viših fazamogućnost upisa vlasništva na zemljištu i nepokretnosti− prerade. Ovakav koncept zanimljiv je za prigradskema koje su do sada bile korisništvo Grada, a u vlasništvu opštine kao što su Grocka, Mladenovac, Barajevo iRepublike Srbije i uskoro će i formalno dobiti status vlas− Lazarevac, gde postoji razvijeno voćarstvo i povr−nika. tarstvo. Namera Grada Beograda je da investitorima ponudi Od izuzetnog je značaja i ulaganje u razvojneophodne uslove − zemljište opremljeno osnovnom infra− lokalnih specifičnosti i razvoj banjskih lečilišta INVESTIRAJTE U SRBIJI II 21
  18. 18. BEOGRAD Turistička mapa Beograda22 INVESTIRAJTE U SRBIJI II
  19. 19. (Selters kod Mladenovca, Koraćičke banje kod propisima kao i na uvođenju pozitivnih mera i instrumenataMladenovca i Obrenovačke banje), ali i u oživljavanje poreske, kreditne, zemljišne i komunalne politike.starih zanata i tradicionalnog ugostiteljstva. PODRŠKA KOMPANIJAMA REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA BEOGRADA Grad Beograd će obezbediti i podršku kompanijama čija Sve je spremno i za skoro formiranje Regionalne razvo− vrednost proizilazi iz znanja, umeća, veština i iskustvajne agencije Beograda, sa ciljem da se objedini veliki broj zaposlenih.aktivnosti koje se sada rade u sekretarijatima i agencija− Naučnotehnološki park, moderan open space prostorma. Regionalna razvojna agencija će kreirati i učestvovati teži da postane epicentar razvoja nove ekonomije grada.u planiranju, realizaciji i implementaciji strateških projeka− Kada se ovih 16.000 m2 napuni u celini, imaćemo 80ta. Zadatak RRA je da omogući stvaranje uslova i da stim− kompanija sa preko 1000 zaposlenih, uglavnom visokoo−uliše ekonomski i društveni razvoj Beograda, da ostvari brazovanih. Cilj ovog kompleksa na Zvezdari je da separtnerstvo javnog sektora, biznis sektora, kluba ekspera− komercijalizuju inovacije, transferišu znanja i tehnologije,ta, NVO sektora i finansijskog sektora. ojačaju kapaciteti naučne zajednice, stvore nove start up Za stvaranje atraktivnog poslovnog ambijenta, privlačnog kompanije. Želimo da stvorimo dobar poslovni ambijent iza ulaganje, Grad će insistirati na podršci u zakonima i zaposlimo mlade fakultetski obrazovane ljude. INVESTIRAJTE U SRBIJI II 23
  20. 20. BEOGRAD Gradska opština Čukarica − šansa za investitore Deo obilaznice oko Beo− grada, kao veza između evropskih puteva E 70 i E 75, prolazi preko teritorije Čukarice. Komercijalne zo− ne „Bora Kečić“ − Železnik i Ibarska magistrala, kao i privredne i komercijalne zone na Obilaznici, ma− kiškoj strani Ade Ciganlije i Hipodromu, koje trebaju da se definišu plan− skim dokumentima Grada, kao i izuzetni turi− stički potencijali sa akcentom na izgradnju smeštajnih kapaciteta, put su ka boljim uslovi− ma privrednog razvoja Čukarice ukarica je deo Grada Beograda koji se prostire duž Č desne obale Save i spada u centralne gradske opštine, sa preko 200.000 stanovnika. Od svog osnivanja pa sve do 60−ih godina 20. veka Čukarica je bila poznata kao prigradsko−radničko naselje. Od tada počinje nagla ekspanzija i razvoj Čukarice, iz− gradnjom stambenih i privrednih objekata, infrastrukture, podizanjem sportsko−rekreativnih centara na Adi Ciganliji i Košutnjaku i drugih sadržaja. Danas, Čukarica je grad za sebe, moderan i urbanizo− učešće, po broju preduzeća, ima trgovina na veliko – van deo velegrada sa gradskim i seoskim područjem, sa 2.047 preduzeća. Najviše zaposlenih je u izgradnji stam− poljoprivrednim i šumskim površinama od 12.000 hektara, benih i nestambenih objekata i u izdavačkoj delatnosti. i gradskim jezgrom koje u sklopu površina od 155 km2 Osnivanje radnji na opštini Čukarica uvek je imao za− predstavlja preduslov za dalji razvoj privrede, pre svega pažen rast tako da trenutno Čukarica broji 5.950 radnji malih i srednjih preduzeća, razvoj stanogradnje, izlet− koje zapošljavaju 9.580 radnika ili u proseku 1,6 zaposle− ničko−turističkih kapaciteta kao i za intenzivniji razvoj trgo− nih po radnji . vine i poljoprivredne proizvodnje. Od većih preduzeća sa sedištem na Čukarici posebno Na teritoriji opštine Čukarica nalaze se značajni sport− treba pomenuti „ADOC“ d.o.o. „FMP“ d.o.o, „Gradcoop“ sko−rekreativni centri: Ada Ciganlija, Hipodrom, Košutnjak, d.o.o, „Gramis invest“ d.o.o, „Doming“ d.o.o, „Beorol“ Lipovačka šuma. Atraktivnost ovih sadržaja garantuje vi− d.o.o, „Zlatibor gradnja“ a.d, „Zlatiborac“ d.o.o, „Decco sok stepen okupljanja Beograđana i gostiju glavnog grada, internacional“ d.o.o, „Graditelj Beograd“ a.d, „Beoguma“ što je i pretpostavka uspešnog poslovanja već aktivnih ali a.d, „Vračar“, „Vlatacom“, „Inos−papir servis“, „Vizartis“, i budućih objekata trgovine, zanatstava, uslužnih delatno− „Pionir“ d.o.o, „Umka“, „Ateks“. sti, turističkih agencija i drugih poslovnih subjekata koji će Prema zvaničnim podacima prosečna zaposlenost u na Čukarici naći svoj komercijalni prostor i interes. opštini Čukarica iznosila je 32.600 lica, kod privatnih Požeška ulica, sve manje kao saobraćajna, a sve više kao preduzetnika 9.800 lica i ostalih pravnih lica 22.800. Na trgovačka transferzala Čukarice, udaljena je svega 5 km evidenciji NSZ evidentirano je 13.110 lica koja traže po− od centra grada i svojom raznolikošću i bogatstvom sa− sao što čini 10,75 % svih tražioca zaposlenja u Beogra− držaja i ponude, sve češće se pominje kao „nova Knez Mi− du. Najviše nezaposlenih je sa IV stepenom stručne hailova“. spreme − 4.635 lica, zatim sa III stepenom − 2.670 lica, sa Privredni sektor opštine Čukarica broji 3.815 aktivnih I i II stepenom − 2.208 lica, sa VII stepenom 2.125 lica i preduzeća koja zapošljavaju 18.980 radnika. Najveće sa V i VI stepenom stručne spreme 1.467 lica. Posao pr−24 INVESTIRAJTE U SRBIJI II

×