Downloaded 116 times
More Related Content
Potrazi me, pronadji me
- 1.
- 2. 1. čas 3. čas GEOGRAFIJA MATEMATIKA 2. čas RAČUNARSTVO I INFORMATIKA
- 3.
- 4. • Geografska koordinatna mreža je mreţa meridijana i paralela opisanih oko zemljinog elipsoida. To su zamišljene linije koje ne postoje u prirodi.
- 5. MERIDIJANI (podnevci) • Polukruţne linije koje povezuju severni i juţni pol nazivaju se MERIDIJANI. • Sva mesta na istom meridijanu imaju podne u isto vreme pa ih zato nazivamo još i PODNEVCI.
- 6. Meridijani se niţuka istoku i zapadu od polaznog, Griničkog meridijana: •180 meridijana na istočnoj i 180 na zapadnoj strani; •Ukupno ih je 360; •Između svaka dva meridijana razmak je 1º.
- 7. • Početni meridijannaziva se GRINIČKI MERIDIJAN i on prolazi kroz Grinič. Grinič je deo Londona u kojem je 1675. godine podignut Kraljevski opservatorijum. Danas je na tom mestu muzej.
- 8. PARALELE (uporednici) • Kruţnelinije koje se niţu ka jugu i severu i međusobno su paralelne nazivaju se PARALELE (ili uporednici) • Uporednici su kruţnice različite veličine • Ima ih ukupno 180, 90 na severnoj polulopti i isto toliko na juţnoj polulopti.
- 9. •Poloţaj uporednika određujese u stepenima. •Svaki stepen se moţe podeliti na 60 minuta a svaki minut na 60 sekundi. To se radi zbog preciznijeg merenja. Rastojanje između dva uporednika, koje na g. karti iznosi 1 stepen, predstavlja rastojanje od oko 100km na površini 50º Zemlje. To znači da jedan minut na g. Karti predstavlja 100:60=1,7km na Zemlji, a jedan sekund predstavlja rastojanje od oko 28m (1700m:60).
- 10. • Najveći uporedniknalazi se na pola puta između polova i naziva se EKVATOR (polutar). Naziv ekvator vodi poreklo od engleske reči equal (jednako, isto), što ukazuje na činjenicu da je ekvator podjednako udaljen od polova.
- 11. Meridijani Paralele Meridijani i paralele stvaraju geografsku mreţu, koja sluţi da svako mesto na karti (ili u prirodi) moţemo precizno i jednoznačno da lociramo pomoću dve koordinate. To su: GEOGRAFSKA ŠIRINA i GEOGRAFSKA DUŢINA.
- 12. KOORDINATE 30º sgš 90º zgd Svaka tačka na površini Zemlje potpuno je određena sa dva broja koja su zadata kao uglovi. Ti brojevi se nazivaju koordinate. Koordinate su brojni ili uglovni elementi koji određuju poloţaj neke tačke u ravni ili u prostoru.
- 13. Sada na svomradnom listu pronađi zadate gradove uz pomoć njihovih geografskih duţina i širina. Završen zadatak potpiši i predaj nastavniku.
- 14. 2. čas INFORMATIKA I RAČUNARSTVO
- 15. GUGL ZEMLJA (Google Earth) • Gugl zemlja je program virtualnog prikazivanja planete Zemlje. U ovom programu moţete zumirati bilo koju lokaciju (grad, ulica, zgrada...) i dobiti njen prikaz sa neverovatnim detaljima.
- 16. • Program sepokreće duplim klikom na karakterističnu ikonu koja se nalazi na radnim površinama vaših računara.
- 17. • Da bistelakše pronašli ţeljenu lokaciju, koristite pretraţivač koji se nalazi u levom delu prozora. • Kad u prazno polje upišete naziv mesta, virtuelna Zemlja počinje da se okreće i namešta za prikaz traţene lokacije. Pogledaj kako se koriste osnovni alati u ovom programu ovde.
- 18. • Na Guglzemlji moţete pročitati geografsku širinu i duţnu bilo koje zadate lokacije, tako što ţeljeno mesto označite ţutom čiodom iz menija. Pogledaj kako moţeš da označiš mesto na Zemlji i saznaš njegovu geografsku duţinu i širinu (longitude, latitude) ovde.
- 19. • Međutim, programGugl zemlja moţe da pretraţuje Zemlju po geografskoj širini i duţini, a to je ono što će vam trebati u današnjem zadatku koji ste dobili u štampanom obliku.
- 20. • Kad kliknetena čiodu, pojaviće se prozor sa geografskom širinom i duţinon mesta na Zemlji koje je označeno ţutim kvadratom.
- 21. • U iskačućemprozoru treba izabrati jezičak Prikaţi.
- 22. • Sada moţeteu poljima za geografsku širinu i duţinu izmeniti postojeće vrednosti, a na slici će se pojaviti traţena lokacija na Zemlji. • Paţnja: koristi ćirilični font za strane sveta.
- 23. • Klikom naopciju Potvrdi i zumiranjem uz pomoć klizajuće skale u desnom gornjem delu slike, otkrićete gde je traţena lokacija (npr. grad Salamanka u Španiji).
- 24. • Na sajtuearth.google.com moţete preuzeti ovaj besplatni program. • Instalacija traje kratko, a program je preveden na naš jezik u ćiriličnom pismu.
- 25. • A sadanastavite sa radom na vašem zadatku. • Na kraju časa radove treba potpisati i predati nastavniku.
- 26.
- 27. • Na časumatematike ćemo se nadovezati na poslednji čas geografije. • Geografska širina i duţina nam sluţe da veoma tačno lociramo poloţaj nekog mesta na Zemlji. • Matematičkim jezikom rečeno, to su koordinate jedne određene tačke na geografskoj karti.
- 28. GEOGRAFSKA DUŢINA zapad istok GEOGRAFSKA ŠIRINA sever jug 50º sgš GRINIČKI EKVATOR 80º igd MERIDIJAN
- 29. “Cogito ergo sum” •Ovakav način jednoznačnog - Mislim, dakle, postojim. lociranja tačaka u ravni osmislio je francuski matematičar i filozof Rene Dekart još 1637. godine. Normalne ose nazivaju se: apscisa (x osa) i ordinata (y osa), a svaka tačka je potpuno određena dvema koordinatama(x,y).
- 30. • Rene Dekartje rođen 1596. godine u Francuskoj. • Za vreme školovanja je imao problema sa zdravljem pa je dobio dozvolu da ostaje u krevetu do 11 ujutru. Tu naviku je zadrţao do kraja svog ţivota. • Studentske dane je proveo kao i svaki imućniji student: provodio se sa lepim ţenama, lumpovao, mačevao i jahao, ali je uvek dobijao najbolje ocene na ispitima. Po završetku školovanja ţiveo je usamljenim ţivotom i često je menjao mesto boravka (ţiveo je na čak 18 različitih mesta). Bavio se filozofijom i matematikom i napisao puno naučnih dela.
- 31. • 1649. godinešvedska kraljica Kristina ubedila je Dekarta da dođe u Stokholm i bude joj učitelj. • U trenutku kada je Dekart došao na njen dvor ona je imala 23 godine, a već 17 godina se nalazila na prestolu. Imala je čudne navike koje je malo ko razumeo. Spavala je samo pet sati dnevno i ţivela u hladnim prostorijama Kristina poput Sneţne kraljice. •Razmaţena kraljica je ţelela časove geometrije u pet sati ujutru, tako da je Dekart razbio svoju ţivotnu naviku kasnog ustajanja. • Posle samo nekoliko meseci provedenih na hladnoj severnoj klimi, hodajući svako jutro do palate, Dekart je umro 11. februara 1650. godine od zapaljenja pluća, u pedeset i četvrtoj godini. Kristina i Dekart
- 32. Dekartov doprinos matematici: • Pravougli koordinatni sistem • Promenljiva veličina • Analitička geometrija (veza geometrije i algebre) • Savremena terminologija.
- 33. • Kratak filmo ţivotu i radu Rene Dekarta iz serijala “Iz ţivota poznatih matematičara” redakcije školskog programa RTS-a: • Prvi deo: • http://www.youtube.com/watch?v=aOVKkhJuyMY • Drugi deo: http://www.youtube.com/watch?v=XB_8kB5geD8&featurе • Treći deo : http://www.youtube.com/watch?v=teVXn85fA5c&feature
- 34. DEKARTOV PRAVOUGLI KOORDINATNISISTEM negativno pozitivno y pozitivno 3 (4, 3 ) 2 1 -5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 x -1 negativno -2 -3 X – osa Y – osa APSCISA ORDINATA
- 35. KOORDINATNI POČETAK negativno pozitivno y pozitivno 3 2 1 O(0,0) -5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 x -1 negativno -2 -3 Tačka preseka apscise i ordinate naziva se koordinatni početak, označava se sa O i ima koordinate (0,0).
- 36. KVADRANTI KOORDINATNOG SISTEMA negativno pozitivno y II kvadrant I kvadrant pozitivno 3 (-,+) 2 (+,+) 1 -5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 x -1 negativno III kvadrant -2 IV kvadrant (-,-) -3 (+,-)
- 37. KOORDINATE TAČAKA negativno pozitivno y (-4, 3 ) pozitivno 3 (4, 3 ) 2 1 -5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 x -1 negativno -2 -3 (-4, -3 ) (4, -3 ) Prva koordinata ili Druga koordinata ili x koordinata y koordinata
- 38. KOORDINATE Koordinate neke tačkeuvek zapisujemo u obliku (x,y). npr (4, -3). Zapis (4, -3 ) nazivamo uređeni par brojeva. Pazi: Uvek prvo pišemo x-koordinatu pa y-koordinatu.
- 39. ZADATAK 1: y Odredi koordinate 5 zadatih tačaka 4 A ( 2, 3) 3 B ( -4, 2 ) 2 1 D ( -5, 0 ) -5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x -1 Tačka koja leţi na osi x ima drugu koordinatu 0. -2 Tačka koja leţi na osi y -3 ima prvu koordinatu 0. -4 C ( 0, -4) -5
- 40. y D (0, 5) ZADATAK 2: 5 A (2, 4) a) Odredi 4 koordinate 3 ovih tačaka. F (-2,1) 2 1 C (3, 0) b) Odredi kom - 5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 x kvadrantu ili -1 kojoj osi one -2 E (4, -3) pripadaju. -3 B (-2, -4) -4 -5
- 41. A sad radišsam! Kad završiš rad na radnim listovima koje si dobio, zadatak potpiši i predaj nastavniku.
- 42. Mislim da je vreme za kraj !
- 43. Prezentaciju pripremila Jelena Volarov nastavnik matematike OŠ”Đorđe Krstić” Beograd