1. ZEMLJOTRESI: UZROCI I MESTA NASTANKA, TIPOVI
ZEMLJORESA
Opsti deo
Potresi, kretanja I udari u Zemljinoj kori I njenoj povrsini nastali kao posledica oslobodjene
unutrasnje energije, poznati si pod opstim imenom – trusovi ili zemljotresi. Naucna disciplina koja
proucava zemljotrese naziva se seizmologija. Cesto se za skup svih seizmickih pojava upotrebljava
zajednicki naziv seizmizam. Disciplina geologije koja proucava tektonske procese I uslove koji dovode
do nastanka zemljotresa naziva se seizmotektonika.
U zavisnosti od inteziteta, seizmicke pojave se mogu podeliti na: Mikroseizmicke – registrovane
iskljucivo seizmickim instrumentima; makroseizmicke – koje covek moze da registruje svojim culima I
megaseizmicke – koje plate silna razaranja objekata I znatne deformacije u Zemljinoj kori I na njenoj
povrsini.
Uzroci pojavljivanja zemljotresa
Najveci broj zemljoresa nastaje u procesu naglog kidanja stenskih masa duz raseda, usled visokih
napona u stenama koji su se dugo akumulirali u siroj zoni hipocentra.
Unutrasnja toplotna energija je jednim delom zracila u kosmos, delom se trosila na fizicko –
hemijske procese, a znatnim delom na tektonske pokrete I deformacije stenskih masa u
tektonosferi(kori I gornjem omotacu). Najznacnije izvore seizmicke energije predstavljaju procesi koji
se odvijaju u Zemljinoj unutrasnjosti. U periodima sirenja litosfere dolazi do otpustanja unutrasnje
toplote zbog propustljivosti koja je uslovljena nastankom velikog broja raseda. Usled oslobodjene
toplote astenosfera postaje gusca I manje aktivna.
Mesta nastajanja zemljotresa
Iako su zemljotresi cesta pojava, ipak su ograniceni na odredjene delove Zemlje. U zavisnosti od
prostiranja i inteziteta seizmickih pojava mogu se izdvojiti: Seizmicke oblasti, seizmicke zone I
seizmicki pojasevi. Ove oblasti, zone I pojasevi su u genetskoj vezi sa nabornim planinskim vencima:
Podrucje Mediterana, Himalaja, zatim planinskim sistemima koji se nalaze na rubnim podrucjima
Pacifika I drugim. Velika seizmicka aktivnost vezana je I za centralne delove Pacifika, Atlanskog I
Indijskog okeana. Ploce plutaju po astenosferi, I krecu se u razlicitim pravcima, jedna ka drugoj; jedna
od drugo ili mimoilaze.
Vrste I tipovi zemljotresa
Da bi bolje razumeo I objasnio fenomen potresa, neophodno je definisati vrste I tipove a zatim izneti
process pripreme I nastanka zemljotresa. Prema nacinu postanka sve zemljotrese smo podelili na dve
osnovne vrste: prirodne I vestacke. Prirodne zemljotrese mozemo razmatrati u tri tipa ili podvrste I to:
tektonski, vulaknski I urvinski.
2. Tektonski zemljotresi
Najveci broj zemljotresa se javlja kao posledica tektonskih pokreta u Zemljinoj kori I omotacu.
Njima pripada 90% svih potresa, od cega je 86% neposredno povezano sa kretanjem blokova duz
rasednih struktura u Zemljinoj kori. Neophodni uslov za to je dugotrajno nagomilavanje energije pod
dejstvom visokih napona u stenama. Posle naglog kretanja stenskih masa duz odrednjenih rase
oslobadja se seizmicka energija u vidu seizmickih talasa koji se raspostiru u svim pravcima kroz
Zemljinu koru I unutrasnjost Zemlje. Zemljotres se javlja kao posledica poremecene ravnoteze
unutrasnje dinamike Zemlje I spoljanjih sila.
Vulkanski zemljotresi
Vulkanski zemljotresi nastaju kao posledica kretanja magme u oblastima savremenih vulkana. U
neposrednoj su vezi sa snaznim vulkanskim erupcijama I eksplozijama vulkanskih gasova I para.
Snazni potresi mogu nastati I prilikom sleganja vulkanskih kupa I stvaranja kaldera, Oblast
rasprostranjenja truseva nije veca od 30-50 km, tako da lokalno gledano oni mogu biti veoma razorni,
ali se retko, osecaju na vecim udaljenostima. Epicentar se nalazi blizu kratera a hipocentar na relativno
maloj dubini od povrsine. U osnovnim crtama karakteristike ovih trusova su: veza sa vulanskom
aktivnoscu, centralni karakter te aktivnosti, ogranicena oblast rasprostranjena I relativno mala kolicina
oslobodjene energije, narocito u poredjenju sa tektonskim zemljotresima.
Tektonski vulkanski zemljotresi se mogu javiti I kao pomorski(submarinski) trusovi. Tada se potrsi
morskog dna prenose na vodu I na povrsini cesto stvaraju ogromne talase.
Urvinski zemljotresi
Urvinski zemljotresi nastaju kao posledica obrusavanja svodova I blokova velikih pecina I
podzemnih prostorija. S obzirom da su obrusavanja I klizenja rezultat razlicitih denudacionih
procesa(na primer obrusavanje svodova vecih pecina), ovi potresi su dobili naziv I denudacioni.
Denudacioni zemljotresi obicno se javljaju u terenima od krecnjaka, gipsa I drugih stena podloznim
lakom razaranju u kojima nastaju pecine razlicitih dimenzija. Ukoliko je veca masa stena I veca visina
sa koje se obrusava material u pecinama, to ec se na povrsini osecati jace oscilacije I snaznije
podrhtavanje terena.
Vestacki zemljotresi
Vestacke zemljotrese izaziva covek razlicitim vidovima delatnosti. Nekontrolisanim zahvatima pri
razlicitim tehiogenim procesima moze da dodje do narusavanja ravnoteze stanja blokova u Zemljinoj
kori, koji prirodno ne bi bili aktivirani postojecim tektonskim naponima. Brojni su primeri aktiviranja
seizmogenih sistema I pojave zemljotresa tehnickim zahvatima, bilo da su izazvana na direktan nacin
ili indirektno.
Indukovani zemljotresi(tehnoizostaticki) javljaju se kao posledica izmene lokalne ravnoteze
blokova. Do ove pojave dolazi na prostorima izgradnje velikih vestackih vodenih akumulacija. Povecan
hidrostaticki pritisak na dno I bokove akumulacije dovodi do seizmicke aktivnosti lokalnog obima.
