2. Fizicke karakteristike Laste
Po kratkom i manje rascepljenom repu razlikuje se gradska lasta, koja se kod nas
nalazi u velikom broju, od seoske laste. Osim toga gradska lasta je manja, dugacka
svega 14 cm, raspon krila joj meri u širinu 27 cm. Perje ove laste je na gornjoj strani
tela plavicastocrno, na donjoj strani i na trtici belo, i nema smedju boju na celom telu i
vratu kao što je nalazimo kod seoske laste. Crna boja gornje strane tela kod mladih
ptica je mutnija, a bela na vratu manje je cista nego kod starih.
3. Staniste
Gradska lasta živi u istoj domovini kao i seoska lasta, ali ipak dopire više na sever od
nje. Izgleda da se u srednjoj Evropi radije zadržava u gradovima. Njena gnezda
nalazimo na velikim, starim zgradama. U domovinu stiže vecinom nekoliko dana posle
seoske laste, ali zato duže ostaje. U prolece stiže pojedinacno, ali za vreme jesenje
seobe skupljaju se velike družine koje ponekad narastu u tako velika jata da broj ptica
u njima ne možemo ni da ocenimo. Ta jata okupljaju se na krovovima visokih zgrada, a
na put krecu obicno odmah posle zalaska sunca. Za vreme seobe ponekad se
odmaraju u šumama i na drvecu. Kod nas se gradska lasta gnezdi iskljucivo na
zgradama u gradovima i selima, a u zemljama koje nisu gusto naseljene, gnezdi se
masovno na strmim stenama, na primer, u Španiji i na krecnjackim stenama ostrva
Rigena, a isto tako, prema Šincu, na povoljnim stenama Švajcarskih Alpa. Redovno
odabira takvo mesto na kome je gnezdo zašticeno odozgo tako da ga ne pokvasi kiša,
pa ga u kucama gradi ispod nastrešnica i na odgovarajucim mestima. Ponekad se
naseli i u neku rupu u zidu, pa zazida ulaz ostavljajuci otvoren samo mali prolaz kroz
koga može da uleti i izleti.
4. Ponašanje
Po svojoj prirodi obe laste su slicne, ali ih pri pažljivijem posmatranju ipak lako
možemo da razlikujemo. Gradska lasta je ozbiljnija, promišljenija i bezazlenija od
seoske laste. Manje je poverljiva, ali nije plašljva, ne leti tako brzo kao seoska
lasta, ali ipak dosta brzo pa duže i cešce lebdi u vazduhu, i vecinom leti na vecoj
visini od seoske laste. Let joj je blag i nije tako jako brz i promenljiv, ali i gradska
lasta leti zaokrecuci se u raznim krivinama i zaokretima, cas visoko, cas nisko.
Ako pada kiša, zna da poleti na vrlo velike visine pa tamo lovi hranu. Po glasu
gradsku lastu lako razlikujemo od seoske laste. Njeno dozivanje zvuci kao šer ili
skri, a izraz straha je skiir. Pesma joj je jednostavno ponavljanje tonova koji se
neprestano ponavljaju i nisu baš prijatni.
5. Gnezdo
Gnezdo gradske laste razlikuje se od gnezda seoske laste po tome što je uvek
citavo zazidano osim rupe za ulaz pa nije odozgo otvoreno. Na njemu preovladuje
oblik polukugle, ali ima i raznih drugih oblika. Obe stare ptice revnosno grade
gnezdo, ali to je dug posao pa ga retko završe pre 12 do 14 dana. Samo izuzetno
nalazimo jedno usamljeno gnezdo gradske laste. Obicno više ptica grade vrlo
mnogo gnezda jedno pored drugog ili iznad drugoga. Par gradskih lasta koji je
sagradio gnezdo, ne samo što ga upotrebljava za oba svoja legla u toku jednog
leta, vec se u njega naseljava i iducih godina, ali iz njega uvek izbaci svu
necistocu i unosi nov materijal za oblaganje udubljenja. Oštecena mesta spretno
popravlja, pa zna cak i da zakrpi i rupe u zidovima.
6. Prirodni neprijatelji
Soko lastavicar i mali soko najgori su neprijatelji gradske laste. Njihova gnezda pljacka kukuvija, a ponekad i
lasice, pacovi i miševi. I stare i mlade ptice dosta trpe od parazita. Od drugih neprijatelja štiti ih njihova spretnost.
Samo sa jednom pticom moraju da izbore upornu bitku, sa vrapcem, a te borbe cesto se završavaju smrcu.
Mužjak vrapca obicno zaposeda gnezdo cim ga laste dovrše. Jednostavno se uvuce u gnezdo i drsko viri kroz
ulazni otvor. Laste ne mogu ništa da preduzmu protiv takve otimacine nego da, u društvu svojih suseda, lepršaju
oko gnezda plašljivo kriceci pokušavaju da kljucnu uljeza, ali se ne usuduju da ga stvarno zgabe. U takvim
okolnostima cesto prolazi po nekoliko dana pre nego što laste odustanu od borbe i vrapcu prepuste gnezdo. On
ga sad brzo ureduje na svoj nacin, oblaže ga iznutra sa mnogo mekanog materijala da bude toplo. Dugacki
koncici i travke vise uvek sa ulaznog otvora i pri tom svedoce da je gnezdo izmenilo vlasnika. Pošto vrapci vrlo
rado stanuju u takvim gnezdima oni, oduzimajuci lastama gnezda, znatno ometaju njihovo leženje. Par lasta koga
ova nesreca zadesi dva puta tokom jednog leta, uopšte ne mogu da izvedu mlade. I poljski vrapci vole da se
uvuku u lastina gnezda. A prica da laste iz osvete zazidaju vrapca, samo je naivna bajka. Vrabac sigurno ne bi
cekao u gnezdu dok ga ne zazidaju. Gradske laste mogu jedino tako da se zaštite od uljeza, što sagrade tako
uzak ulaz u gnezdo, da jedino one mogu da se provuku kroz njega, dok deblji vrabac nikako ne može da se
uvuce. I zaista, u gnezda sa vrlo uskim otvorom ne useljavaju se vrapci.
7. Ishrana
Lasta se hrani raznim insektima, uglavnom dvokrilcima i opnokrilcima, leptirima i
tvrdokrilcima. Pcele i ose naoružane oštrom žaokom ne jede. Lovi samo u letu i
ne može da hvata plen koji sedi. Zato može, ako potraje kiša duže vremena i
ostanu insekti u svojim skloništima, često da zapadne u nevolju, pa bojažljivo
pokušava da, preletajuci pored njihovih skloništa poplaši insekte i natera ih na to
da polete. Već prema tome da li lovi izjutra ili uvece odnosno kakvo je vreme,
lasta leti u višim ili nižim slojevima vazduha, pa ljudi po njenom letu zakljucuju
kakvo će biti vreme. Kada je lepo vreme trpeza joj je obilno prostrta i ona je
vredna i vesela, a po lošem vremenu gladuje i postaje tiha i žalosna. Buduci da se
neprestano kreće, lasta treba nesrazmerno mnogo hrane i jede dokle god leti.
Ono sto pojede probavlja brzo, a nesvarene ostatke, krila tvrdokrilaca i noge,
izbacuje kroz usta u obliku gvalica.
8. Razmnožavanje
U maju ženka snese cetiri do šest jaja koja na potpuno beloj podlozi imaju pepeljastosive i
crvenkastosmede tačke. Na njima leži bez pomoci mužjaka, a kada je vreme povoljno mladi se
izlegu vec posle 12 dana. Ako je vreme loše, a pogotovo ako pada kiša, lasta mora na nekoliko
sati da napusti jaja da uhvati potrebnu hranu, pa se u takvim prilikama može dogoditi da se mlade
ptice izlegu tek posle 17 dana. Na pocetku mlade ptice vrlo su ružne, imaju upadljivo široke
kljunove. Oba roditelja marljivo ih hrane, a kad su okolnosti povoljne, mladi brzo rastu i ubrzo
mogu da izvire preko ruba gnezda, a ako sve ide u redu, mogu vec u trecoj nedelji života da
polete sa roditeljima u slobodu. Roditelji ih još neko vreme hrane, pa ih prvih dana svake veceri
vode natrag u gnezdo. Kasnije mlade ptice spavaju izvan gnezda, i naposletku ih roditelji
prepuštaju njihovoj sudbini. Zatim, vecinom prvih dana avgusta, osnivaju stare ptice drugo leglo.
Ponekih godina drugo leglo toliko može da zakasni, da su ugrožene i stare i mlade ptice. U
severnijim zemljama roditelji moraju ponekad da napuste mlade. Ako su okolnosti povoljne i mlade
ptice vec davno nauce da lete pre nego što ih jesen pozove na odlazak. Mlade laste u društvu
roditelja i ostalih rodaka sakupljaju se zajedno sa pliskama i cvorcima u tršcacima pored jezera i
tu se odmaraju sve dok ne dode noc kada krenu na pu
