2. Orthoptera - Pravokrilci
• Naziv potiče od grčke reči ’ortho’ – prav i ’ptera’ – krila.
Red Orthoptera obuhvata preko 22000 vrsta i deli se na
dva podreda: Ensifera i Caelifera.
• Podred Ensifera obuhvata vrste koje imaju antene duže
od polovine tela, a ženke odlikuje pljosnata legalica,
oblika sličnog maču ili sablji.
• Podred Caelifera obuhvata vrste koje imaju kratke i
debele antene, a ženke odlikuje kratka i zdepasta
legalica. Predstavnici ovog reda su srednji do krupni
insekti. Nisu vešti letači, nego se kreću sa jednog mesta
na drugo pretežno skačući, što im omogućuju dugačke i
veoma razvijene zadnje noge.
3. Orthoptera - Pravokrilci
• Druga osobina pravokrilaca jeste proizvodnja zvuka
(stridulacija) koja se može koristiti u odbrambene i
teritorijalne svrhe, ali je svima najpoznatiji njihov zov na
parenje, što obično rade mužjaci. Postoje dva osnovna
mehanizma za stvaranje zvuka. Kod prvog, insekti trljaju
posebne vene u korenu prednjih krila, i ovaj mehanizam
je karakterističan za vrste podreda Ensifera. Drugi
mehanizam podrazumeva pomeranje zadnjih nogu gore-
dole, pri čemu se zvuk proizvodi trenjem femura o nerve
prednjih krila. Ovaj mehanizam je karakterističan za vrste
podreda Caelifera. Takođe imaju i čulne organe, koji
mogu biti na tibijama prednjih nogu (Ensifera) ili na
prvom abdominalnom segmentu (Caelifera). Svi insekti iz
ovog reda imaju usni aparat za grickanje. Većina su
biljojedi, ali ima i vrsta koje se hrane drugim insektima
4.
5. Acrididae-skakavci
• Skakavci su insekti pravokrilci čija su glavna karakteristika
snažno razvijene zadnje noge koje im omogudavaju kretanje
skokovima. Mnoge vrste mogu da prave skokove koji su i do
200 puta vedi od njihove sopstvene dužine.
• Veličina im se krede od 3 do 7 cm, a kod tropskih vrsta ona
može da bude i mnogo veda. Najviše vole suva i topla stepska
staništa. Glava je u tzv. ortognatnom položaju, odnosno,
upravljena je nadole. Usni aparat je prilagođen za grickanje, a
antene se sastoje od velikog broja članaka i najčešde su
čekinjaste ili končaste. Hrane se uglavnom biljnom, a ređe
životinjskom hranom (insektima i dr.).
6.
7.
8. Marokanskiskakavac
(DociostaurusmaroccanusThunb.)
• Odrasli oblik je žutosmeđe boje s tamnim pegama. Vratni je
štit sužen u sredini i na njemu je svetli crtež u obliku slova X.
Dužina tela je oko 3cm.
• Ženke odlažu jaja u ootekama dugim oko 20 mm, koje sadrže
prosečno 30 jaja. Jedna ženka odloži oko 200 jaja.
• Razvoj larve prolazi kroz pet stadijuma, a traje 4-7 dana.
• Izuzetno su proždrljivi: dnevno konzumiraju znatno više hrane
od vlastite težine.
• Aktivni su samo kod temperatura viših od 10-15 °C.
• Napadaju vinovu lozu, krmno bilje i povrde, ratarske kulture,…
• Prirodni neprijatelji su im ptice (čvorak najčešde)
• Primena preparata na bazi karbarila, hlorpirifosa i fenitrotiona,
bioinsekticidi na bazi gljiva, zatrovani mamci (opasni po ptice)
9.
10.
11. Italijanskiskakavac
(Caliptamusitalicus)
• Ima jednu generaciju godišnje.
• Takođe česta vrsta kod nas. Izgledom i veličinom liči na
marokanskog skakavca.
• Na vratnom štitu su tri gotovo paralelna uzdužna
grebena. Njegova biologija je slična kao kod
marokanskog skakavca.
• Italijanski skakavac je češće u svojoj solitarnoj fazi, a u
gregarnu fazu (masovna pojava uz nagon seljenja)
obično stupa zajedno sa marokanskim skakavcem kao
prateća vrsta.
• Prirodni neprijatelji i suzbijanje isti su kao i za
marokanskog skakavca.
12.
13. Sibirskiskakavac
(Gomphocerus sibiricus)
• Dužina tela je od 2 do 2,5cm
• Optimalna zona za razvide je preko 1500m nadmorske visine.
• Ženka polaže jaja tokom leta u ooteke na 2-3cm dubine.
• Piljenje larvi je naredne godine od kraja maja do sredine juna.
• Larva prolazi kroz 4 stupnja koji traju 30-40 dana.
• Ima osobinu stvaranja gregarnih oblika.
14.
15.
16. Putničkiskakavac
(Locustamigratoria)
• Tipična je jatna vrsta. Brojna je u tropskim i suptropskim
oblastima.
• Ima jednu generaciju godišnje.
• Odrastao insekt je dužine do 5,5cm. Ooteka je veličine 2 do
2,8cm i može da sadrži 50-100 jaja složenih u 4-5 reda.
• Ranije se često javljala u Vojvodini.
• Migrirajude forme potiču iz podvodnih područja sa peskovitim
staništima.
• Jaja koja su položena u pesku imaju nisku stopu smrtnosti a
ispiljene larve imaju povoljne uslove za razvoj.
20. Egipatskiskakavac
(Аnacridiumaegyptium)
• Jedan od najvedih predstavnika pravih skakavaca na našim
prostorima.
• Dužina tela može da dostigne do 7cm.
• Prezimljava u stadijumu imaga i polaže jaja u prolede,
• Česta je vrsta u Primorju, Hercegovini i Makedoniji.
• Nanosi štete na duvanu i pamuku , ali s obzirom da se javlja
pojedinačno, štete nisu velike.
21.
22.
23. Zelenizrikavac
(TettigoniaViridissima)
• Dužina tela je 2.5 do 4cm; dužina legalice je do 3cm.
• Prezimljava u stadijumu jajeta.
• Ženka polaže jaja u leto a ona se pile narednog proleda.
• Larve se presvlače 5 do 7 puta pre nego što postanu imago.
• Aktivan uglavnom nodu.
• U pojedinačnim primercima ga sredemo na drvedu i grmlju.
• Kada se javi u vedem broju nanosi štete na duvanu, krompiru,
pasulju i lucerki.
• U određenim slučajevima je karnivoran.
24.
25. Livadskizrikavac
(Decticusverrucivorus)
• Imago je dužine 2 do 2,5cm.
• Trbuh je žut sa donje strane. Legalica je duga i sabljasta.
• Živi na livadama i može da ošteti žita i povrtarske biljke.
• Javlja se i na šumskim proplancima do 2000m nadmorske
visine.
• Imago se javlja tek u julu i avgustu na planinama.
• Aktivan je uglavnom danju.
• Takođe se može smatrati i karnivorom.
27. Stepskipopac
(Gryllus desertus)
• Najrasprostranjenija vrsta kod nas.
• Ima jednu generaciju godišnje.
• Dužina tela je 1,2 do 1,9cm; Krila ne pokrivaju trbuh potpuno.
• Legalica je duga i igličasta.
• Polifag je i hrani se velikim brojem biljaka; Ošteduje vinovu
lozu, jagode, rasadnike,...
• Najaktivniji je nodu.
• Lokalizovan je uglavnom na vlažnim terenima.
• Ženka polaže jaja krajem maja i u junu u grupicama od 3-5 jaja
(može da položi 3000 jaja) na dubini od 1 do 1,5cm dubine.
• Posle 2 do 3 nedelje pile se larve koje se presvlače 7 i više puta
dok ne odrastu.
• Prezimljavaju kao odrasli insekti ili kao larve.
29. Rovac
(Gryllotalpagryllotalpa)
• Dužine je od 3,5 do 5cm.
• Prezimljava larva, ali i odrasli i to obično u stajskom đubrivu,
gomilama komposta i dr. toplim mestima do dubine od 1m.
Pojavljuju se rano u proleće i prvo oštećuju biljke u toplim
lejama gde su dospeli u jesen sa stajnjakom. Kopaju dosta
duge hodnike, obično u rastresitim humusnim zemljištima. Pri
tom pregrizaju korenje rasada i tek rasađenih biljaka.
• U junu izlaze na površinu, kopuliraju, a zatim ženka kopa
hodnik, koji na kraju proširuje u komoricu u koju polaže 350-
600 jaja. Posle 1-2 nedelje pile se larve, koje se kraće vreme
zadržavaju sa majkom a zatim se razilaze kopajući odvojene
hodnike. Najštetnije su u starijim uzrastima. Hrane se velikim
brojem biljaka, a najveće štete izazivaju na kupusu i dr.
krstašicama, paprici, šargarepi, paradajzu,.. Posebno je
ekonomski značajna štetočina na mladim biljkama i rasadu u
toplim lejama, staklarama i plastenicima u proleće. Može se
hraniti i sitnim puževima, glistama, larvama drugih insekata.
Suzbijanje: Mehaničko suzbijanje, hemijski-pomoću otrovnih
mamaca, insekticidima.
32. Uholaža
(Forficula auricularia)
• Vode skriven, noćni način života, odgovara im topla i
vlažna sredina. Ima 2 generacije godišnje, prezimljavaju
u stadijumu oplođene ženke. U aprilu-maju polažu 50-
100 jaja u grupama i staraju se o njima i o mladim
larvama.
Značaj:
Široko su rasprostranjene, ali retko pričinjavaju ozbiljne
štete. Hrane se organskim materijama u raspadanju, ali i
živim biljnim tkivima, pre svega nežnim kruničnim
listićima, ali i ivičnim delovima lišća, mladim izdancima,
pupoljcima, prašnicima,..
Suzbijanje: Sprečiti unošenje i ulaženje u staklaru i
plastenike, hemijsko suzbijanje.
35. Crnabubašvaba
(Blattaorientalis)
• Duga je 2 do 2,5cm, tamnosmeđe do crne boje.
• Mužjak ima dobro razvijena krila a ženka ima skradena.
• Ooteka (kapsula u koju polažu jaja) je duga oko 1cm sa 2 reda
od po 8 jaja.
• Embrionalni razvoj u povoljnim uslovima traje 2 do 3 meseca.
• Larva je beličasta i bez krila a ved posle 10-tak sati postaje
smeđa. Razvoj larvi traje godinu dana i ima 6 stupnjeva.
• Crna bubašvaba se smatra prenosiocem raznih patogenih
bakterija.
38. Smrdljivimartin
(Dolycoris baccarum)
• Odrasle stenice su duge oko 10mm.
• Prezimljava Imago, pod opalim lišdem, starom korom,...
• Najbrojniji su na jagodama i kupinama.
• Sisanjem izazivaju deformaciju plodova, prenosedi u njih i
neugodan miris.
• Ženka polaže oko 40 jaja po listu. Ima 1. generaciju godišnje.
• Ne podnosi miris belog luka i nane.
• Prilikom primene insekticida mora se voditi računa jer brzo
razvijaju rezistentnost.
