SlideShare a Scribd company logo
1 of 9
Катарина Деспотовић IV4
 Део физике који се бави кретањем тела
назива се кинетика
 У односу на тло тела мирују или се крећу
 Нека тела у односу на тло увек мирују:
куће, планине, стубови,...
 Тела се могу покретати на различите
начине: радом властитих мишића, радом
мотора, снагом ветра или воде, деловањем
силе земљине теже, магнетним
привлачењем или одбијањем итд.
 Људи и животиње се могу кретати на
различите начине. Људи ходају, трче,
скачу, роне,... Неке животиње могу да
пливају, неке и да лете.
 Машине које лете су дронови, авиони,
хеликоптери
 Тела се крећу тако што се клате, котрљају
или падају
 Како ће се тело кретати зависи од његовог
облика и начина на који је покренуто, као и
од подлоге и средине по којима се креће
 Према облику путање кретање може бити
праволинијско или криволинијско. Посебан
облик криволинијског кретања назива се
кружно кретање
 Свако кретање има свој правац и свој
смер (правац има два смера)
 За тело које се креће по делу кружне
путање час у једном, час у другом
смеру кажемо да се клати. Тело које се
клати називамо клатно
 Време које је потребно клатну да се
врати у положај из ког је започело
кретање не зависи од његове масе већ
од дужине
 Карактерисика кретања је и брзина кретања
 Дужина пута које тело пређе за одређено време
назива се пређени пут
 Тела се заустављају на свом пут: аутомобил
кочењем, бицикл када престанемо да окрећемо
педале, итд.
 Док се тело креће кроз ваздух или воду наилази
и на отпор средине и тако се смањује брзина
кретања
 Постоји и отпор подлоге по којој се тело креће:
ако је подлога храпава и мекана отпор је већи, а
ако је равна и тврда отпор је мањи. Отпор зависи
и од облика тела које се креће.
 Облик тела које се креће утиче на дужину
пређеног пута.
 Тела са заобљеним површинама се котрљају
и прелазе дужи пут у односу на тела са
равним површинама која клизе по подлози:
дужи пут ће прећи тело које има мању чеону
површину
 Звук производи тело које вибрира или трепери
 Око тела које производи звук, честице ваздуха се
крећу и преносе звучни талас који чујемо
 Звук се разликује по боји, јачини и висини
 Према боји звука, препознајемо одређене музичке
инструменте, гласове животиња или људи које
познајемо
 Према јачини, звук може бити тих или гласан
 Када је ваздушни стуб најдужи, тада се чује најнижи
звук
 Када је ваздушни стуб најкраћи, чује се највиши звук
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!

More Related Content

More from dvucen

Чардак ни на небу ни на земљи
Чардак ни на небу ни на земљиЧардак ни на небу ни на земљи
Чардак ни на небу ни на земљи
dvucen
 
Uranijum, Luka Janković
Uranijum, Luka JankovićUranijum, Luka Janković
Uranijum, Luka Janković
dvucen
 
Nafta,Andrea Dodik
Nafta,Andrea DodikNafta,Andrea Dodik
Nafta,Andrea Dodik
dvucen
 

More from dvucen (20)

Женидба врапца Подунавца
Женидба врапца ПодунавцаЖенидба врапца Подунавца
Женидба врапца Подунавца
 
Чардак ни на небу ни на земљи
Чардак ни на небу ни на земљиЧардак ни на небу ни на земљи
Чардак ни на небу ни на земљи
 
Материјали
МатеријалиМатеријали
Материјали
 
Раван, права
Раван, праваРаван, права
Раван, права
 
Шта смо до сада научили из геометрије
Шта смо до сада научили из геометријеШта смо до сада научили из геометрије
Шта смо до сада научили из геометрије
 
Речи које се исто пишу,а различито значе
Речи које се исто пишу,а различито значеРечи које се исто пишу,а различито значе
Речи које се исто пишу,а различито значе
 
L jubivoje Ršumović
L jubivoje RšumovićL jubivoje Ršumović
L jubivoje Ršumović
 
Uranijum, Luka Janković
Uranijum, Luka JankovićUranijum, Luka Janković
Uranijum, Luka Janković
 
Snaga vetra, Isidora Jovanovic
Snaga vetra, Isidora JovanovicSnaga vetra, Isidora Jovanovic
Snaga vetra, Isidora Jovanovic
 
Nafta,Andrea Dodik
Nafta,Andrea DodikNafta,Andrea Dodik
Nafta,Andrea Dodik
 
So, Mia Pavlov
So, Mia PavlovSo, Mia Pavlov
So, Mia Pavlov
 
Zvuk, Petra Dilparić
Zvuk, Petra DilparićZvuk, Petra Dilparić
Zvuk, Petra Dilparić
 
Василије Бројчин, Нуклеарна енергија
Василије Бројчин, Нуклеарна енергијаВасилије Бројчин, Нуклеарна енергија
Василије Бројчин, Нуклеарна енергија
 
Григорије Остојић, Природна богатства и природне сировине
Григорије Остојић, Природна богатства и природне сировинеГригорије Остојић, Природна богатства и природне сировине
Григорије Остојић, Природна богатства и природне сировине
 
Бројеви
БројевиБројеви
Бројеви
 
Свети Сава
Свети СаваСвети Сава
Свети Сава
 
Suri orao, Iva Bajin
Suri orao, Iva BajinSuri orao, Iva Bajin
Suri orao, Iva Bajin
 
Banja Vrujci, Luka Janković
Banja Vrujci, Luka JankovićBanja Vrujci, Luka Janković
Banja Vrujci, Luka Janković
 
Zvornicko jezero, Iva Bajin
Zvornicko jezero, Iva BajinZvornicko jezero, Iva Bajin
Zvornicko jezero, Iva Bajin
 
Dunav, Andrea Dodik
Dunav, Andrea DodikDunav, Andrea Dodik
Dunav, Andrea Dodik
 

Кretanje,Katarina Despotović

  • 2.  Део физике који се бави кретањем тела назива се кинетика  У односу на тло тела мирују или се крећу  Нека тела у односу на тло увек мирују: куће, планине, стубови,...  Тела се могу покретати на различите начине: радом властитих мишића, радом мотора, снагом ветра или воде, деловањем силе земљине теже, магнетним привлачењем или одбијањем итд.
  • 3.  Људи и животиње се могу кретати на различите начине. Људи ходају, трче, скачу, роне,... Неке животиње могу да пливају, неке и да лете.  Машине које лете су дронови, авиони, хеликоптери
  • 4.  Тела се крећу тако што се клате, котрљају или падају  Како ће се тело кретати зависи од његовог облика и начина на који је покренуто, као и од подлоге и средине по којима се креће  Према облику путање кретање може бити праволинијско или криволинијско. Посебан облик криволинијског кретања назива се кружно кретање
  • 5.  Свако кретање има свој правац и свој смер (правац има два смера)  За тело које се креће по делу кружне путање час у једном, час у другом смеру кажемо да се клати. Тело које се клати називамо клатно  Време које је потребно клатну да се врати у положај из ког је започело кретање не зависи од његове масе већ од дужине
  • 6.  Карактерисика кретања је и брзина кретања  Дужина пута које тело пређе за одређено време назива се пређени пут  Тела се заустављају на свом пут: аутомобил кочењем, бицикл када престанемо да окрећемо педале, итд.  Док се тело креће кроз ваздух или воду наилази и на отпор средине и тако се смањује брзина кретања  Постоји и отпор подлоге по којој се тело креће: ако је подлога храпава и мекана отпор је већи, а ако је равна и тврда отпор је мањи. Отпор зависи и од облика тела које се креће.
  • 7.  Облик тела које се креће утиче на дужину пређеног пута.  Тела са заобљеним површинама се котрљају и прелазе дужи пут у односу на тела са равним површинама која клизе по подлози: дужи пут ће прећи тело које има мању чеону површину
  • 8.  Звук производи тело које вибрира или трепери  Око тела које производи звук, честице ваздуха се крећу и преносе звучни талас који чујемо  Звук се разликује по боји, јачини и висини  Према боји звука, препознајемо одређене музичке инструменте, гласове животиња или људи које познајемо  Према јачини, звук може бити тих или гласан  Када је ваздушни стуб најдужи, тада се чује најнижи звук  Када је ваздушни стуб најкраћи, чује се највиши звук