SlideShare a Scribd company logo
1 of 2
Download to read offline
Aristotel-pedagoške misli | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Aristotel-pedagoške misli". Rad ima 15 strana. Ovde je
prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi
se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu
ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Sadržaj
Uvod 3
1. Biografija 4
2. Pedagoške ideje u antici 7
3. Aristotel o vaspitanju 8
4. Vaspitanje zarad jednakosti 12
Zaključak 15
Literatura 17
Uvod
"Onaj koji poseduje razum uvek radi sa izvesnim ciljem."
Aristotel (384-322.p.n.e.) se rodio u Stagiri, gradiću nadomak Soluna, ali je slavu stekao u Atini. Za razliku
od Platona, njegova glavna dela nisu dijalozi, već rasprave u kojima je navodio mišljenja prethodnih filozofa,
kritikovao ih, postavljao filozofska pitanja i odgovorao na njih, nudeći svoja rešenja. Dok je Platon bio živ,
Aristotel je bio član Akademije, a kasnije je (335. p.n.e.) osnovao vlastitu filozofsku školu - Likej. Sledbenici
Aristotela su se nazivali i peripatetičari jer se škola nalazila u natkrivenom šetalistu. Bio je učitelj Aleksandra
Makedonskog.
Po njegovom učenju, najviša je od svih nauka "prva filozofija" (posle nazvana metafizikom), jer proučava
biće kao biće i otkriva da ono po sebi ima razna, to jest analogna značenja (biće kao kategorije: supstancija
i njenih 09:00 akcidenata; biće kao zbilja i kao mogućnost; biće kao istinito). Sastavni i najviši deo "prve
filozofije" jest teologija. Ona proučava božanski nus ili "um", koji je prvi, nepokretni i nepokrenut pokretač
sveukupne stvarnosti. Objašnjavajući kretanje i nastajanje kao prelaz supstancije ne iz nebića u biće, nego
iz bića kao mogućnosti u biće kao stvarnost, Aristotel daje jedan od najvažnijih odgovora na središnji
problem grčke filozofije. Taj prelaz omogućavaju metafizička načela materije (mogućnost neke stvari) i
forme (ostvarenje te mogućnosti), koje u osetnom svetu ne postoje odvojeno, nego tek zajedno stvaraju
konkretnu supstanciju. Gibanje se, dakle, događa tako da moguće biće postaje stvarno i stvarno moguće,
čemu nema kraja, zbog čega je svet večan. Ali, da bi se ono potpuno objasnilo, potrebni su još tvorbeni i
finalni uzrok, kao i "prvi uzrok", koji je sam nepokretan i stoga samo jedan. On je čista forma i čista zbilja
(shvaćena kao čisto mišljenje, jer je mišljenje najviši oblik postojanja), dakle, najsavršenije biće, to jest
bog. On se za svet, koji mu je suvječan i nestvoren, ne zanima, niti ga misli, nego ga pokreće na način
finalnog uzroka. Čovek ima udela u toj božanskoj zbilji po svom umu, koji je stoga besmrtan. Ali Aristotel ne
objašnjava dovoljno u kakvom je odnosu um, koji on naziva i aktivnim, prema ostalim delovima ljudske
duše (koju shvata kao formu tela) i prema božanskom nusu.
1. Biografija
Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao
dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi
preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu
sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET
 
početna
kategorije
kontakt
Seminarski, diplomski, maturski radovi iz razlicitih oblasti

More Related Content

More from seminarskidiplomski3

Tjelesne tecnosti krv i limfa maturski-24
Tjelesne tecnosti krv i limfa maturski-24Tjelesne tecnosti krv i limfa maturski-24
Tjelesne tecnosti krv i limfa maturski-24seminarskidiplomski3
 
Tipovi inflacije i mere za njihovo suzbijanje
Tipovi inflacije i mere za njihovo suzbijanjeTipovi inflacije i mere za njihovo suzbijanje
Tipovi inflacije i mere za njihovo suzbijanjeseminarskidiplomski3
 
Tipologija braka i porodice sociologija
Tipologija braka i porodice   sociologijaTipologija braka i porodice   sociologija
Tipologija braka i porodice sociologijaseminarskidiplomski3
 
Tipografija kao komunikacija multimediji karakteristike, mogucnosti- - hr
Tipografija kao komunikacija multimediji  karakteristike, mogucnosti- - hrTipografija kao komunikacija multimediji  karakteristike, mogucnosti- - hr
Tipografija kao komunikacija multimediji karakteristike, mogucnosti- - hrseminarskidiplomski3
 
Timski rad, formiranje i organizovanje timova
Timski rad, formiranje i organizovanje timovaTimski rad, formiranje i organizovanje timova
Timski rad, formiranje i organizovanje timovaseminarskidiplomski3
 

More from seminarskidiplomski3 (20)

Tolerancije frekvencija n
Tolerancije frekvencija  nTolerancije frekvencija  n
Tolerancije frekvencija n
 
Toksicni efekti pesticida
Toksicni efekti pesticidaToksicni efekti pesticida
Toksicni efekti pesticida
 
Toksicni efekti pesticida hr
Toksicni efekti pesticida   hrToksicni efekti pesticida   hr
Toksicni efekti pesticida hr
 
Toksicni efekti alkohola
Toksicni efekti alkoholaToksicni efekti alkohola
Toksicni efekti alkohola
 
Tokovi vrednosti u biznisu
Tokovi vrednosti u biznisuTokovi vrednosti u biznisu
Tokovi vrednosti u biznisu
 
Token ring1
Token ring1Token ring1
Token ring1
 
Tjelesne tecnosti krv i limfa maturski-24
Tjelesne tecnosti krv i limfa maturski-24Tjelesne tecnosti krv i limfa maturski-24
Tjelesne tecnosti krv i limfa maturski-24
 
Tipovi promena
Tipovi promenaTipovi promena
Tipovi promena
 
Tipovi mreze lan
Tipovi mreze   lanTipovi mreze   lan
Tipovi mreze lan
 
Tipovi licnosti u organizaciji
Tipovi licnosti u organizacijiTipovi licnosti u organizaciji
Tipovi licnosti u organizaciji
 
Tipovi inflacije i mere za njihovo suzbijanje
Tipovi inflacije i mere za njihovo suzbijanjeTipovi inflacije i mere za njihovo suzbijanje
Tipovi inflacije i mere za njihovo suzbijanje
 
Tipovi i tipologija licnosti
Tipovi i tipologija licnostiTipovi i tipologija licnosti
Tipovi i tipologija licnosti
 
Tipovi elektronskog poslovanja
Tipovi elektronskog poslovanjaTipovi elektronskog poslovanja
Tipovi elektronskog poslovanja
 
Tipovi dionickih drustava
Tipovi dionickih drustavaTipovi dionickih drustava
Tipovi dionickih drustava
 
Tipologija braka i porodice sociologija
Tipologija braka i porodice   sociologijaTipologija braka i porodice   sociologija
Tipologija braka i porodice sociologija
 
Tipografija kao komunikacija multimediji karakteristike, mogucnosti- - hr
Tipografija kao komunikacija multimediji  karakteristike, mogucnosti- - hrTipografija kao komunikacija multimediji  karakteristike, mogucnosti- - hr
Tipografija kao komunikacija multimediji karakteristike, mogucnosti- - hr
 
Timski rad, formiranje i organizovanje timova
Timski rad, formiranje i organizovanje timovaTimski rad, formiranje i organizovanje timova
Timski rad, formiranje i organizovanje timova
 
Timski rad 5
Timski rad 5Timski rad 5
Timski rad 5
 
Timski rad 4
Timski rad 4Timski rad 4
Timski rad 4
 
Timski rad 3
Timski rad 3Timski rad 3
Timski rad 3
 

Aristotel pedagoske-misli

  • 1. Aristotel-pedagoške misli | seminarski diplomski Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Aristotel-pedagoške misli". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada. Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti. Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE. Sadržaj Uvod 3 1. Biografija 4 2. Pedagoške ideje u antici 7 3. Aristotel o vaspitanju 8 4. Vaspitanje zarad jednakosti 12 Zaključak 15 Literatura 17 Uvod "Onaj koji poseduje razum uvek radi sa izvesnim ciljem." Aristotel (384-322.p.n.e.) se rodio u Stagiri, gradiću nadomak Soluna, ali je slavu stekao u Atini. Za razliku od Platona, njegova glavna dela nisu dijalozi, već rasprave u kojima je navodio mišljenja prethodnih filozofa, kritikovao ih, postavljao filozofska pitanja i odgovorao na njih, nudeći svoja rešenja. Dok je Platon bio živ, Aristotel je bio član Akademije, a kasnije je (335. p.n.e.) osnovao vlastitu filozofsku školu - Likej. Sledbenici Aristotela su se nazivali i peripatetičari jer se škola nalazila u natkrivenom šetalistu. Bio je učitelj Aleksandra Makedonskog. Po njegovom učenju, najviša je od svih nauka "prva filozofija" (posle nazvana metafizikom), jer proučava biće kao biće i otkriva da ono po sebi ima razna, to jest analogna značenja (biće kao kategorije: supstancija i njenih 09:00 akcidenata; biće kao zbilja i kao mogućnost; biće kao istinito). Sastavni i najviši deo "prve filozofije" jest teologija. Ona proučava božanski nus ili "um", koji je prvi, nepokretni i nepokrenut pokretač sveukupne stvarnosti. Objašnjavajući kretanje i nastajanje kao prelaz supstancije ne iz nebića u biće, nego iz bića kao mogućnosti u biće kao stvarnost, Aristotel daje jedan od najvažnijih odgovora na središnji problem grčke filozofije. Taj prelaz omogućavaju metafizička načela materije (mogućnost neke stvari) i forme (ostvarenje te mogućnosti), koje u osetnom svetu ne postoje odvojeno, nego tek zajedno stvaraju konkretnu supstanciju. Gibanje se, dakle, događa tako da moguće biće postaje stvarno i stvarno moguće, čemu nema kraja, zbog čega je svet večan. Ali, da bi se ono potpuno objasnilo, potrebni su još tvorbeni i finalni uzrok, kao i "prvi uzrok", koji je sam nepokretan i stoga samo jedan. On je čista forma i čista zbilja (shvaćena kao čisto mišljenje, jer je mišljenje najviši oblik postojanja), dakle, najsavršenije biće, to jest bog. On se za svet, koji mu je suvječan i nestvoren, ne zanima, niti ga misli, nego ga pokreće na način finalnog uzroka. Čovek ima udela u toj božanskoj zbilji po svom umu, koji je stoga besmrtan. Ali Aristotel ne objašnjava dovoljno u kakvom je odnosu um, koji on naziva i aktivnim, prema ostalim delovima ljudske duše (koju shvata kao formu tela) i prema božanskom nusu. 1. Biografija Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca. ... CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET   početna kategorije
  • 2. kontakt Seminarski, diplomski, maturski radovi iz razlicitih oblasti