Границе и просторГраницеи простор
• Границе државе одређене су на
Версајској мировној конференцији, 1919.
• Уговором у Сен Жермену, југословенској
држави припао је део Истре, Далмације и
Словенија, док је Италији припао део
Истре и још нека мања подручја.
• Уговором у Тријанону југословенској
држави припале су Хрватска, Славонија и
Војводина (око 200.000 Мађара остало је
у саставу југословенске државе).
• Банат је подељен између Краљевине СХС
и Румуније.
4.
Државно уређењеДржавно уређење
•Крајем 1918.год. формирана је прва
привремена влада, од најзначајнијих
представника странака сва три народа.
• Председник владе био је радикал Стојан Протић,
потпредседник владе био је Антон Корошец
(Словенац), министар спољних послова Анте
Трумбић (Хрват), а министар унутрашњих
послова Светозар Прибићевић (српски
политичар из Хрватске)
• Прва велика сила која је признала нову државу,
почетком 1919.год., биле су САД.
• Одлуком владе држава је добила име
Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, тај назив
је промењен јула 1920.год., када је држава
добила име Краљевина Срба, Хрвата и
Словенаца.
Народна радикалнаНародна радикална
странкастранка
•Најзначајнија српска
странка била је
Народна радикална
странка, на челу са
Николом Пашићем.
• Странка се залагала
за стабилну
јединствену државу,
са локалном
самоуправом и
српском династијом
на челу.Никола
Пашић
8.
Демокраска странкаДемокраска странка
•Залагањем
престолонаследника
Александра, 1919.год. у
Сарајеву основана је
Демократска странка,
на челу са Љубомиром
Давидовићем и
Светозаром
Прибићевићем.
• Странка се залагала за
државу на идеји
интегралног
југословенства,
јединственог
југословенског народа,
и стварање модерне
грађанске нације.
• Странка је имала
подршку двора, којем је
одговарало слабљење
радикала.
Љуба
Давидовић
9.
Хрвастка републиканска сељачкаХрвасткарепубликанска сељачка
странкастранка
• Најпопуларнија странка у
Хрватској била је Хрватска
републиканска сељачка
странка (ХРСС).
• На челу странке био је
Стјепан Радић.
• Странка се залагала за
федерално државно
уређење, право Хрвата на
самоопредељење и
републикански облик
владавине.
• 1925.год. странка одбацује
републиканизам, мења
име у Хрватска сељачка
странка (ХСС), прихвата
династију Карађорђевића.
Стијепан
Радић
10.
Словенска људска странкаСловенскаљудска странка
• Доминантна
странка у Словенији
била је Словенска
људска странка
(СЛС), на челу са
Антоном
Корошецом.
• То је била католичка
странка, чувар
словеначког
националног,
културног
идентитета.
Антон
Корошец
11.
КомунистиКомунисти
• 1919.год. основанаје Социјалистичка радничка партија
Југославије, која је 1920.год. променила име у
Комунистичка партија Југославије.
• Партија се залагала за републиканско уређење и долазак
на власт револуционарним путем, због чега се одмах
нашла на удару власти.
• 1920.год. донета је уредба “Обзнана” којом је рад
странке привремено забрањен, на шта је странка
одговорила терористичким нападима на регента
Александра и убиством министра унутрашњих послова
Милорада Драшковића
• Након ових атентата 1921.год. донет је Закон о заштити
државе, којим је странка стављена ван закона, а мандати
комунистичких посланика одузети.
• Свој рад странка је наставила у илегали.
12.
Избори за УставотворбнуИзбориза Уставотворбну
скупштинускупштину
• Одржани су крајем 1920.год.
• Највише посланичких мандата освојиле су
четири странке; по распореду: Демократска
странка, Народна радикална странка,
Комунистичка партија и Хрватска
републиканска сељачка странка
13.
Први устав-Први устав-
ВидовданскиВидовдански
•Први устав изгласан је на Видовдан 28.јуна
1921.год., па је добио назив Видовдански.
• Устав је донет тесном већином и без учешћа
хрватских посланика; главни заговорници устава
били су демократе и радикали.
• Уставом је држава дефинисана као уставна,
парламентарна монархија, под династијом
Карађорђевића
• Законодавну власт вршили су краљ и Народна
скупштина, али је краљ имао веома широка
овлашћења, што му је давало предност
(сазивао је и распуштао скупштину, потврдјивао
је законе, био је врховни командант војске)
• Краљ је именовао владу, која је вршила извршну
власт
14.
• На политичкојсцени Краљевине било је
много партија са различитим
националним, верским или социјалним
програмом, што је ишло у прилог краљу
Александру, који је тежио апсолутној
власти и био противник јаких странака и
лидера.
• До 1929.год. он је изазвао велики број
политичких криза, смењивањем и
посталвљањем влада.
• Ослонац у својој владавини он је пре
свега налазио у војсци, двору, преко којих
се мешао у рад странака.
Спољна политикаСпољна политика
•Од уједињења, Краљевина СХС се у спољној
политици ослањала на силе Антанте и везивала за
“версајски систем безбедности”.
• Била је део француског система колективне
безбедности, упереног против јачања Немачке и
ширења совјетског комунизма.
• Повезивала се са земљама Балкана и Средње
Европе, пре свега због опасности од претензија
Мађарске и Бугарске, које су имале подршку
Италије.
• 1920-1921.год. Краљевина СХС, Румунија и
Чехословачка формирале су Малу антанту.
• Циљеви савеза били су: одбрана од мађарских
претензија, и спречавање повратка династије
Хабсбург.
• Мала антанта се уклапала у француски систем
колективне безбедности.