Downloaded 17 times
More Related Content
Similar to Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansa
- 1.
- 3. • Између 1348.и 1350. више од 1.5 милиона људи у Европи од укупно 4 милиона, умрло је од куге.
- 6. РЕЛИГИЈА • Верски раскол •Протестантизам – Мартин Лутер - Немачка – Калвин - Швајцарска – Јан Хус - Чешка Spaljivanje Jana Husa Протестантизам је у почетку била реформска струја унутар Католичке цркве која се потом засебно организовала као протестни покрет против корупције Католичке цркве и њених „средњевековних измишљотина“.
- 7. 13. век 16.век 17. век Тема,техника?
- 8. БОГ СРЕДЊИ ВЕК Свет је самодолина суза којом се иде до раја.... Материјални, стварни свет је само варка. Треба га одбацити да бисмо спасили душе... Теоцентризам
- 9. БОГ XIV-XV – ПРЕДЗНАЦИ РЕНЕСАНСЕ Желим даспознам живот и свет око себе... Можда бих могао, својим радом и трудом, себи да створим рај на земљи... Можда није све воља виших сила... Можда бих могао да променим сам своју стварност... Антропоцентризам
- 10. Јохан Гутенберг ПРВА ШТАМПАРИЈА 1439. Почетакере масовне комуникације
- 11. ХУМАНИЗАМ Идеја која јепроменила начин размишљања људи и започела свеопшти културни покрет у Европи: ренесансу. Буђење културе, почетак модерног времена! • СЕКУЛАРНО (световно) – КЛЕРИКАЛНО (црквено)
- 12. • У 14.и 15. веку се ствара један нови поглед на свет, а све се догађа у Италији. • Хуманизам: културно-историјска појава, добила име по средњевековној пракси да се профане, научне дисциплине називају људским, хуманим (лат. Хуманус), насупрот божанским (теологија). • Ренесанса: име потиче од француске речи la renaissance, што значи поновно рађање; ако хуманизам означимо као базу, научно - духовни садржај, онда је ренесанса целокупна култура
- 14. ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА •КОЈЕ ДРУШТВЕНЕ ОКОЛНОСТИ СУ УСЛОВИЛЕ ПОЈАВУ ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ? 14., 15., 16. ВЕК
- 15. РАЗВОЈ РОБНОНОВЧАНЕ ПРИВРЕДЕИ ГРАЂАНСКЕ КЛАСЕ ВРЕДНОСТИ СУ МАТЕРИЈАЛИЗОВАНЕ СИРОМАШТВО И ПАТЊА ВИШЕ НИСУ СТВАР СУДБИНЕ И ВОЉА ВИШИХ СИЛА ЧОВЕК САМ, УМЕ И МОЖЕ ДА СЕБИ ОБЕЗБЕДИ “РАЈ НА ЗЕМЉИ” СВОЈИМ УМОМ И ТРУДОМ! (секуларизација културе – постаје световна) СРЕДЊОВЕКОВНА ЦРКВЕНА КУЛТУРА НЕ МОЖЕ ДА ЗАДОВОЉИ ПОТРЕБЕ ГРАЂАНСКЕ КЛАСЕ КОЈОЈ ЈЕ БИО ПОТРЕБАН СТВАРАН ЖИВОТ, А НЕ “ОГРАНИЧЕНОСТ” ВЕРЕ И ИЛУЗИЈА!
- 17. Трајање • Претече сејављају још у XIII веку. Под хуманизмом се подразумева период који траје од XIV и у XV веку, док се ренесансом називају духовне и уметничке појаве XVI века.
- 18. Место • Италија • Најзначајнији центриокупљања биле су академије. Замениле су ср. универзитете који су били под контролом цркве. Настајале су у великим културним средиштима: Рим, Фиренца, Напуљ.
- 19.
- 20. УЧЕСТАЛЕ УМЕТНИЧКЕ ТЕМЕ •Религиозне: Света породица Марија с дететом (Мадона с дететом) Бег у Египат Мука Христова Пиета (Марија држи у крилу мртвог Исуса) Rafael, Gospa od češljugara, Ermitaž, Sankt Petersburg, Rusija Andrea Mantegna, Mrtvi Krist, oko 1500., tempera na platnu, 66 × 81 cm, Mailand.
- 21. Уметност • Световне: • Портрети великаша •Призори из грађанског живота • Холандски реализам – призори из сеоског живота Jan van Eyck, Giovanni Arnolfini sa ženom, 1434., ulje na drvu, 81,9 x 59,7 cm, Nacionalna galerija, London.
- 22. Књижевност • Оживљавање античких родоваи врста • традиционални лирски облици • еп • трагедија и комедија (плаутина) • МЕЦЕНЕ – поклоници уметности (породица Медичи у Фиренци, папа Јулије) • УГЛЕДАЊЕ НА АНТИКУ – врлине, склад разума и осећаја, тела и душе, овоземаљског и оностраног • Хедонизам – уживање у животу • Есеј – Михаел де Монтањ, Огледи Sandro Botticelli, Portret Cosima Starijeg s medaljom, 1474., tempera na drvu, 57,5 x 44 cm, Ufifizi, Firenza
- 23. • Античка књижевностпостаје узор; • Латински језик потискује народни (италијански); • КЊИЖЕВНОСТ ПРИПАДА САМО ЕЛИТИ; • Хуманистички и ренесансни књижевни облици: трактат, епистола, расправа, сатира, епиграм, сонет, новела. ЖАНРОВИ
- 24. ЧОВЕК – главнипредмет интересовања науке, књижевности и уметности СРЕДЊИ ВЕК ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
- 25. • Напуштање анонимностиуметника из средњег века “Насупрот средњовековним религиозним представама о човеку као безличној јединки која се утапа у хришћански колектив и која сања о загробном животу, ренесансни човек, подстакнут примерима антике, развија много сложенији појам о животу и праву на њега: човек је слободно и свестрано биће које има право на уживање овоземаљског живота и на постизање земаљске среће, која се састоји и у чулним задовољствима и у духовним контемплацијама...”
- 26. • Човекова срећаи благостање – ЦЕНТРАЛНИ МОТВИВ СТВАРАЛАШТВА! (Хуманизам) • ИМИТИРАЊЕ ГРЧКЕ И РИМСКЕ КУЛТУРЕ – ОБНОВА АНТИКЕ! СКЛАД, ПРЕЦИЗНОСТ, ПЕРФЕКЦИОНИЗАМ, ТАЧНОСТ...
- 28. ОДЛИКЕ СТВАРАЛАШТВА • ИНДИВИДУАЛИЗАМ– окретање себи и личним осећањима и доживљајима – КУЛТУРА СЕ ОДВАЈА ОД ЦРКВЕ И СВЕ ВИШЕ ОКРЕЋЕ ЧОВЕКУ! • Хармонија, одмереност, сразмерност, равнотежа, ведрина, оптимизам... хладноћа... • Петрарка покушава да покаже да постоји континуитет између античке и хришћанске мисли. Његова филозофија може се назвати хришћанским хуманизмом. • ФОРМАЛИЗАМ – строг, готово научни приступ (стих, ритам, рима, облик песме) – УТВРЂЕНИ АНТИЧКИ (КЛАСИЧНИ) ОБРАСЦИ КОМПОНОВАЊА ПЕСМЕ! (Аристотел, Квинтилијан, Хорације...)
- 29. Разлике: • ХУМАНИЗАМ –ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК (узвишен, универзалан; пробране теме) • РЕНЕСАНСА – НАРОДНИ ЈЕЗИК (обичне, животне теме)
- 30. Представници • Хуманистички представници: Данте Алигијери, Франческо Петрарка,Ђовани Бокачо. •Ренесансни представници: •Италија - Лодовико Ариосто и Торквато Тасо; •Шпанија - Мигуел де Сервантес •Енглеска - Виљем Шекспир •Француска - Франсоа Рабле, Мишел Монтењ
- 31. СТАРИ ВЕК СРЕДЊИВЕК УСМЕНО СТВАРАЛАШТВО ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
- 32. ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ ___________________ КАТРЕН – 4 СТИХА КАТРЕН– 4 СТИХА ТЕРЦЕТ – 3 СТИХА ТЕРЦЕТ – 3 СТИХА СОНЕТ
- 33. ПОРЕЂАЈТЕ РЕЧИ ПОХИЈЕРАРХИЈИ. КОЈИ ЈЕ ГЛАВНИ МОТИВ У ОВОЈ СТРОФИ КОЈЕМ СУ ПОДРЕЂЕНИ ЕЛЕМЕНТИ КОЈИМА ПЕСНИК ПРИЗИВА БЛАЖЕНОСТ? ДАН МЕСЕЦ ДОБА ГОДИНА ЧАС ТРЕНУТ ВРЕМЕ КРАЈ МЕСТО НЕКА ЈЕ БЛАЖЕН...
- 34. • ВРЕМЕ, ДОБА,ГОДИНА, МЕСЕЦ, ДАН, ЧАС, ТРЕНУТ, КРАЈ, МЕСТО... • ШТА СУГЕРИШЕ ИСПРЕМЕШТАНОСТ ОВИХ РЕЧИ У ПЕСМИ? ОКА ДВА ГЛАВНИ МОТИВ СТРОФЕ
- 35. • КОЈИМ СИНОНИМИМАМОЖЕМО ЗАМЕНИТИ “БЛАЖЕНО”? • НЕКА ЈЕ ..... ДАН, МЕСЕЦ И ДОБА,...
- 36. • БЛАГОСЛОВЕН, СВЕТАО,ЗАПАМЋЕН, НЕИЗБРИСИВ, ВЕЧАН, БОЖАНСКИ, ТРАЈАН, УЗВИШЕН... • ИЗ КОЈЕ ЛЕКСИКЕ БИ МОГЛА БИТИ РЕЧ “БЛАЖЕН”?
- 37. БЛАЖЕНИ ТРЕН ИМЕСТО ГДЕ ГА ОКА ДВА СПУТАШЕ ОБА... БЛАЖЕНА СПУТАНОСТ УЗВИШЕНА ОГРАНИЧЕНОСТ КОНТРАСТИРАЊЕ – АНТИТЕЗА – поређење по супротности – ИСТИЦАЊЕ ОБА ЧЛАНА! ДОПУЊУЈУ СЕ А РАЗЛИКУЈУ! КОНКРЕТИЗАЦИЈА!
- 38. 2 • БЛАЖЕНЕ –ПАТЊЕ које вежу у слатком споју са љубављу мене, и лук и стреле што погодише ме, и ране које до срца ми сежу. ИНВЕРЗИЈА? МОТИВ ИЗ МИТОЛОГИЈЕ?
- 39. 3 • БЛАЖЕНИ –СВИ ГЛАСОВИ које уз уздах, жудњу и сузе без броја просух зовући име Госпе моје; МЕТАФОРА? БИБЛИЈСКИ МОТИВ?
- 40. 4 • БЛАЖЕНЕ –СВЕ ХАРТИЈЕ где пишем у славу њену, и мисао моја која је њена, и ничија више. У каквом су односу мотив љубавне патње и мотив стваралаштва?
- 41. РАСПОРЕД МОТИВА ИКОМПОЗИЦИЈА 1 СУСРЕТ – околности, судбина – ОЧИ 2 ПАТЊА – спознаја љубави – СРЦЕ 3 ПРИЗИВАЊЕ – надање у услишење – ГЛАС 4 СТВАРАЛАШТВО – разочарење, самоћа, спас – МИСАО ПАТЊА ПОБУЂУЈЕ СТВАРАЛАШТВО ПЕТРАРКИЗАМ – љубав на први поглед, обожавање издалека, неуслишена љубав, разочарење у овоземаљско и спас у “тихој патњи” стваралаштва!
- 42. • На којиначин је изражена патња за неуслишеном љубављу?
- 44. CCXXII - 1 •ЛАУРИНА СМРТ – прошло време – очи о којима тако топло зборих • ОБГРЉЕНА РИМА • ОЧИ, РУКЕ, ЛИЦЕ, СТОПАЛА, ДЛАНИ због којих свету остадох по страни и самом себи странцем себе створих НА КОЈИ НАЧИН СУ ПЕТРАРКИНА ЗАЉУБЉЕНОСТ У ЛАУРУ И ЊЕНА СМРТ УТИЦАЛИ НА САМОГ ПЕСНИКА? (упоредити први и други сонет)
- 45. • Први сонет:блаженство, узвишеност, стваралачки нагон, свеобухватна потчињеност... ЖИВОТ • Други сонет: узрок повлачења, изгубљеност, очај, потчињеност сећању на њу... СМРТ
- 46. 2 • МОТИВ ИЛУМИНАЦИЈЕЊЕНЕ ЛЕПОТЕ – КОНТРАСТИРАЊЕ • Увојци косе сјајна злата, блесак смешка анђеоског... • СВЕ – прегршт глувог блата! ..што је на земљи небо сатворило МОЈЕ... ДА ЛИ ПЕСНИК ПРИЗНАЈЕ ИДЕАЛИЗАЦИЈУ ЛАУРЕ?
- 47. 3 • ...но ипакживим, што ми жалост ствара, без оног светла, милог ми толико у бури, кад је брод без кормилара; • ЧЕГА ЈЕ СИМБОЛ “СВЕТЛОСТ”, А ЧЕГА “БРОД БЕЗ КОРМИЛАРА”?
- 48. • СВЕТЛОСТ -Лаура • СУДБИНСКА ПРЕДОДРЕЂЕНОСТ ПЕСНИКА НА ПАТЊУ – брод у бури без кормилара • ЉУБАВ ЈАЧА ОД РАЗУМА – брод без кормилара...
- 49. 4 • НЕК... љубавна мипесма сврши ту се, пресахну жица ума свеколиког, а цитра моја у плач обрну се. ИМПЕРАТИВНА РЕЧЦА “НЕКА”
- 50. ЉУБАВНА ПЕСМА ЖИЦА УМАСВЕКОЛИКОГ ДА ЛИ ПЕСНИК ПОСЛЕ ЊЕНЕ СМРТИ ПРЕСТАЈЕ ДА ПЕВА ИЛИ САМО МЕЊА СТРУНЕ НА СВОЈОЈ ЦИТРИ? ПОЕЗИЈА СТОЈИ ПРЕМА НАУЦИ КАО ЛЕТ ПТИЦЕ ПРЕМА СПОРОМ, СИТНОМ ХОДУ ЧОВЕКОВОМ. ФАНТАЗИЈА ЛЕТИ, УМ ОПИПАВА; ФАНТАЗИЈА ИДЕ ПРЕКО СТВАРИ, УМ КРОЗ СТВАРИ!! Песник не мисли само о садашњем тренутку. Нити само о прошлости или будућности. Песник мисли безвремено...
- 51. Уметност је великооткривање. Уметност има задатак да превреднује наш свет. • НЕРАСКИДИВА ВЕЗА УМЕТНОСТИ И ЖИВОТА (живот – усхићеност, оптимизам... смрт – очај, безнађе...) СТВАРАЛАШТВО универзално, постојано, безвремено, непресушно, спасоносно, оплемењујуће...
- 52. МОТИВИ • 1 МОТИВОТУЂЕНОСТИ – узрок: неостварена љубав и њена смрт • 2 МОТИВ ПОИСТОВЕЋИВАЊА ЛЕПОТЕ СА СВЕТЛОШЋУ И НИШТАВНОСТИ СА ТАМОМ • 3 МОТИВ РЕЗИГНИРАНОГ ТРАЈАЊА НАКОН ЛАУРИНЕ СМРТИ • 4 МОТИВ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ НАЧИНА ПИСАЊА – ЉУБАВ НЕСТАЈЕ СА ЛАУРОМ - поезија се претвара у плач