Култура у раном средњем веку

1. КУЛТУРА У РАНОМ
СРЕДЊЕМ ВЕКУ

2. ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ПОСТАНАК
ФЕУДАЛНЕ КУЛТУРЕ
Рани средњи век је обележила нова,
феудално-католичка култура. Она
се није појавила одједном; били су
потребни векови. Њеном зачетку је
претходила криза и пропаст културе
у античком свету.
Наука, уметност и књижевност
добијају црте које се разликују од
оних типичних за античку
робовласничку културу.

3. ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ПОСТАНАК
ФЕУДАЛНЕ КУЛТУРЕ
Читава средњевековна култура је добила
црквено обележје:
• Главна интелигенција-свештенство;
• Главна књижевна врста: житије;
• Главна врста историјских дела: манастирска
хроника;
• Поезија и музика су стављене у службу цркви;
• Центри културног живота-манастири;
• Школе: црквено-манастирске;
• Појавиле су се и манастирске библиотеке.
• Насупрот световној филозофији у антици,
јавља се католичка теологија.

4. АНТИЧКА КУЛТУРА И ХРИШЋАНСКА
ЦРКВА IV-V ВЕКА
Темељ културе средњег века је
представљала античка култура.
Она није у потпуности нестала,
зато што је хришћанска црква
спасла поједине њене комаде.
Доба позне антике одликовао је
суживот хришћанске и
паганске вере и културе.
Аугустин, црквени писац и
епископ, указивао је на
нужност проучавања античке
књижевности и науке.

5. НАУКА
Реторика – вештина писаног или
усменог изражавања; неопходна за
многе јавне службе.
Правна наука – неопходна за
практичне потребе власти и живота.
Историографија – у мањој мери
црквена (Јевсеније из Цезареје –
”Црквена историја”), а много више
класицистичка (Прокопије –”Историја
ратова”, “Тајна историја”).

6. НАУЧНЕ ПРЕДСТАВЕ
“Етимологије”- Исидор (епископ
севиљски)→енциклопедија у Шпанији;
покушај систематизовања остатака
античких знања и књижевности.

7. “Хришћанска топографија”- Византинац
Козма Индикоплеуста; тврди да је Земља
облика пљоснатог паралелограма који је
окружен океаном, да је иза океана рај...;
представља пример ниског нивоа науке о
природи, зато што је присутно потпуно
занемаривање података посматрања и
искуства, тј. враћање почетном митолошком
стадијуму.

8. ОБРАЗОВАЊЕ И СЕДАМ СЛОБОДНИХ
ВЕШТИНА
Седам слободних вештина
(Septem artes liberales) је
преглед свих знања антике
које је дао, у девет књига
свог дела “О браку
филологије и Меркура”
афрички писац Марцијан
Капела.
Образовање је обухватало 2
степена:
1. тривијум (граматика,
реторика и логика)
2. квадривијум
(аритметика,
геометрија, музика и
астрономија).

9. ЈЕЗИЦИ
Дела класичне античке књижевности стварана су
на грчком и латинском језику.
На истоку се, поред грчког, писало и на: латинском,
арамејском, коптском, грузинском...
На западу, језик и писмо хришћанске културе били
су искључиво латински.
Временом се на истоку изгубило знање латинског.
Покрштавање Словена у 9. и 10. веку је утицало на
то да словенски језик буде језик хришћанске
културе.
Унутар царства, упоредо је трајала и јеврејска,
старозаветна култура, чија су дела стварана на
хебрејском језику.

10. ПИСМЕНОСТ И КЊИЖЕВНОСТ
У раном средњем веку је потреба за писменим
људима била много мања.
За писање је био коришћен пергамент.
Званични документи владара су били писани и
издавани у владарским канцеларијама.
У манастирима су
документи писани у
посебним просторијама-
скрипторијима.
У канцеларијама
Византијско-римског
царства је првобитно
употребљаван латински, а
потом грчки језик и
писмо; на западу-латински
језик и писмо.

11. Изван дворова, манастира и епископија
само су учени или имућни људи имали
средстава и знања за писање.
Документи су, ради лакшег чувања, били
савијани у свитке - ротулусе.
Рукописи су обично били део кодекса
(рукописна књига која је најчешће била
препис дела разних аутора или жанрова,
међусобно неповезаних).
Појединачне књиге су најчешће имале
богослужбену намену.

12. ПИСМЕНОСТ И КЊИЖЕВНОСТ
Главне теме: богословске.
Главни жанр: светска
хроника→излаже догађаје од
стварања света па до времена у коме
аутор пише.
Написан је велики број житија, као и
похвалних песама светитељима,
неколико општих и много локалних
историја хришћанске цркве,
историје мањих раздобља, посвећене
владавинама царева.

13. НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ
Усмена народна књижевност, најчешће
вековима препричавана и надограђивана пре
него што би била записана, постојала је изван
дворске и манастирске културе и писане
књижевности.
• германски еп о Нибелунзима
• англосаксонски еп о Беовулфу
• викиншке саге (најстарије, првобитно
усмене, а потом записане, скандинавске
приповести) о њиховим најстаријим
владарима и ратним походима
• англосаксонске легенде о краљу Артуру,
Светом Гралу и витезовима округлог стола

14. АРХИТЕКТУРА
Коришћена су и развијана знања и грађевинске
технике античког света.
Црква Сан Витале у Равени-узор за осмоугаону цркву
у Ахену (престоница царства Карла Великог).
Најзначајније грађевине од чврстог материјала
(камена/опеке) су биле: дворови племића и владара,
куле, замкови, утврђења, цркве и манастири.

15. СЛИКАРСТВО
Почетком 8.века, у Византији, под утицајем
старозаветног јудаизма, а и ислама, појавио се
иконоборачки покрет, чије су присталице сматрале да
је поштовање слике исто што и поштовање идола.
Иконоборци су уништавали ликовне представе, цркве
су осликавали биљним и геометријским мотивима.
После победе иконофила 843. године, византијска
ликовна уметност је доживела нов и већи процват.
На западу је верско поштовање икона било мање
раширено.
Рукописи су билу украшавани илустрацијама, тзв.
минијатурама.
Минијатуре су
добиле назив по
латинском
називу за црвену
оловну боју-
минијуму.

16. ДВОРОВИ И МАНАСТИРИ
Владарски дворови, катедрале и већи
манастири су били средишта културе.
Писменост је опстала на владарским
дворовима на западу услед практичних
потреба везаних за државну управу, као и у
епископским и манастирским средиштима где
су стварана и преписивана дела богослужбене,
литургијске намене и богословске садржине.
Услед варварских најезда хришћанска
епископија у неком граду често би опстајала
као једина преживела установа, способна да
школује и описмени.

17. Хришћанске мисије су биле веома значајне, јер
су проповедале нову веру у удаљеним областима.
Мисија Светог
Патрика→крајем 5.века
је основао прве
манастире у Ирској;
захваљујући њему,
хришћанска култура се
раширила.
Манастир Светог
Бенедикта у Монте Касину
(6.век), очувао је и проширио
манастирску писменост и
књижевност кроз следбенике,
бенедиктинце.

18. ВИЗАНТИЈА
Византија је, због арабљанских освајања, сведена на грчко
говорно подручје.
Константинопољ је био главно културно средиште;
нарочито значајна културна средишта: престонички и
провинцијски манастири, у којима су се стварала дела
богослужбене књижевности али и дела паганских
античких аутора.
У граду су постојале:
• школе за основно образовање(тривијум)
• универзитет или висока школа (за будуће државне
службенике)
• бројне цркве и друге грађевине.
Византија је познавала и неговала знања античког света,
док то на западу није био случај (тамо су била
заборављена и одбачена).

19. КАРОЛИНШКИ РЕНЕСАНС
СТАРАЊЕ КАРЛА ВЕЛИКОГ О
ПРОСВЕТИ
У свом првом капитуларију (769)
прописује да се одстране неписмени
свештеници из црквене службе, а
касније захтева да се ликвидира
неписменост свештенства.
Доводи граматичаре и реторе из
Италије, Британије и Ирске, окупља
све учене монахе на свом двору и даје
им задатак да саставе уџбенике за
новоотворене школе по манастирима.
Каролиншки ренесанс је доба препорода
за време Карла Великог.

20. ДВОРСКА АКАДЕМИЈА И ШКОЛА
ПОД КАРЛОМ ВЕЛИКИМ
Карло Велики је и сам
био неписмен-под
старост је учио да пише.
Тежећи да прошири
своја знања и
интелектуалне видике
других људи, основао је
Дворску академију на
свом двору.
На његовом двору је
постојала и школа.
Карло Велики је под
јастук стављао
таблице превучене
воском, и када би га
савладавала
несаница, извлачио
би их и писао
латинска слова на
њима.

21. КАРОЛИНШКИ
РУКОПИСИ
У употреби је била
каролиншка
минускула(=лепо,
разговетно писмо, узето
за основу савремених
латинских слова, које је
заменило ранији ружан
и нечитак рукопис).
У неким великим
библиотекама у свету се
и данас чувају збирке
рукописа насталих у
скрипторијима.

22. Уметност каролиншког ренесанса – изградња
дворова, цркава и манастира
ОПАДАЊЕ КУЛТУРЕ ПОСЛЕ КАРЛА ВЕЛИКОГ
После смрти Карла Великог, елементи световног
утицаја у књижевности, поезији и уметности све
више ишчезавају и култура добија још јасније
изражен црквени карактер.
Узроци: распадање државе на више делова,
пљачке, спаљивања манастира, цркава и читавих
градова
Карлов наследник, Лудвиг Побожни, односио се
према античкој књижевности с највећим
презиром, није ни сам желео да чита, а ни да
други читају.
Последице: број нових књижевних дела је опао;
неписменост се опет јавила међу свештенством.

23. ДОБА ОТОНА ВЕЛИКОГ
Отон Велики је био
немачки краљ из
Саксонске династије.
Настојао је да обнови
политику Карла Великог у
области образовања, али је
то чинио са знатно мањим
средствима и слабијим
ефектом.
Организовао је дворску
школу и под старост учио
да чита. Тежио је да
привуче у своју службу
образоване људе.

24. Хвала на пажњи!
Ивана Шимшић II1
Анђела Шимшић II1