“Ми смо исприжилируке
једно према другом и
држали нешто у нашим
спојеним шакама, али то
што смо држали било је
налик на нешто што постоји
када верујете у његово
постојање, и што нестаје
када посумњате."
Јукио Мишима
14.
• Појединац назаједницу гледа као неку врсту великог
супермаркета који постоји да би он задовољио своје
потребе. И зато ова особа користи друге да би
уживала, а када више нема оног уживања које је
довољно, особа „враћа“ робу у супермаркет да би је
рекламирала и „узима“ другу особу на пробу.
• Дакле, проблем је у томе што се појединци отуђују од
друштва, а затим такви појединци почињу да
сачињавају друштво. И добијамо оно што је давно
говорио Дејвид Рисман у књизи „Усамљена гомила“.
Реч је о појединцима који су индивидуалисти, који су
себични, који неће да одрасту јер хоће да уживају, да
се играју и који су нарцисоидни. Све се то одражава
на међуљудске односе, на љубав, на сексуалност, а
резултат је да се не рађају деца. А када у друштву у
којем превладавају ослабљене социјалне везе још
немате довољно деце за следећу генерацију, јасно је
да друштво пропада.