'

1. Средњовековна књижевност

3. Монашки живот
УЗДРЖАЊЕ – ЗАВЕТИ:
Безбрачност
Сиромаштво
Послушност
Пост
Бдење
Молитва и рад
• ОПШТЕЖИЋЕ И
УСАМЉЕНИШТВО
пустињаштво,
идиоритмија,
подвизање – молитва,
бдење, медитација,
плач

4. Култ светитеља
• ВЛАДАР – ХРИСТОВ ИЗАСЛАНИК
• ЧУДА:
мироточац – СВЕТИ СИМЕОН
чудотворац – СВЕТИ САВА
мученик – ЛАЗАР
• РЕЛИКВИЈЕ - мошти

5. • СРЕДЊИ ВЕК – основна осећајност епохе
може се сажети у две речи: MEMENTO MORI
(помишљај на смрт):
• “смртна озбиљност”
• учење о загробном животу као битнијем од
овоземаљског
• ауторитет Бога, дивљење Библији
опредељује однос према књизи и
писмености

6. Основне карактеристике
• Учење о загробном животу
• Повлачење у усамљеност
• Одрицање од свега
овоземаљског
• Самомучење - аскетизам

8. Трајање, друштвено уређење и одлике
• Од V до XV века
(од пада Римског царства 476. до пада
Цариграда 1492.)

9. Главно обележје епохе:
ПОЈАВА И УЧВРШЋИВАЊЕ ХРИШЋАНСТВА -
култура и књижевност су под снажним утицајем
цркве.

10. • У доба антике – битнија усменост
(реторика), писменост је само
средство
• У СРЕДЊЕМ ВЕКУ – однос према
написаном је пун страхопоштовања и
патетике
• Алфабет – стециште неисказаних
тајни

11. ПИСАЦ И ПИСАР
• АУТОРСТВО – анонимни аутор (неподобни,
унижени, грешни...)
• Изједначени писац и писар под врховним
ауторитетом Бога
• Писало се само по црквама и манастирима
• Писање (преписивање) се схватало као ВИД
АСКЕЗЕ (стојећи или на коленима под
свећом)

12. СВИТАК КОДЕКС

13. Scripta continua
• Речи се нису одвајале једна од друге
• Тачка – између редова

17. Чиниоци који одређују особеност
српске средњовековне
књижевности:
• ПРАВОСЛАВНА ВЕРА
• ДУХОВНО ЗРАЧЕЊЕ ВИЗАНТИЈЕ
• СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК

20. НЕМАЊИЋИ
• XII век
• СТЕФАН НЕМАЊА –
независност Рашке –
творац независне
државе и
учврститељ
православља
(Константин Велики)
Стр. 10: однос са Византијом

21. • Немањићи се јављају у књижевности више
као духовни узори него као државници и
ратници (стр. 20)
• На извору и као узор – СВЕТИ СИМЕОН
(“небески анђео и земаљски човек”)
• ВЛАДАР КОЈИ ДУХОВНО ЖИВИ И ПОДИЖЕ
ЦРКВЕ, А КАО МОНАХ ПРЕЗИРЕ
ОВОЗЕМАЉСКУ СЛАВУ (стр. 21: св. Сава
“Служба св. Симеону)

22. • У личностима СВЕТОГ СИМЕОНА И САВЕ – одлучујући
политички и духовни зачетак српског националног
идентитета
• ПРАРОДИТЕЉИ СВИХ ВЛАДАРА
• ПРВИ СВЕТИТЕЉИ
• МОРАЛНИ И КЊИЖЕВНИ УЗОРИ
• Стефан Дечански – није поносан на своје претке као на ратнике, већ као на
очеве који су заменили земаљско царство небеским животом (стр. 24)

23. • Свети Сава – стекао
независност српске
цркве и постао њен
први архиепископ
(1219.);
• ПРВИ ИЗВОРНИ
ПИСАЦ – увео
Симеона у
књижевност као
најзнаменитијег
националног јунака

24. У књижевној делатности
Св. Саве сустичу се три
основна вида
књижевности
немањићког доба:
биографски, литургијски
и правни.
Свети Сава
(око 1175–1235)

25. • СВЕТИ САВА је уобличио монаштво према
Византијским (Светогорским) обрасцима:
• Општи црквени устав:
КРМЧИЈА ИЛИ НОМОКАНОН
• Црквени устави:
ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК
КАРЕЈСКИ ТИПИК
СТУДЕНИЧКИ ТИПИК

26. • Служба свецу:
СЛУЖБА СВЕТОМ СИМЕОНУ
• Животопис (биографија):
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА

27. ПУСТИЊАК, ЦРКВЕНИ ПРЕДВОДНИК,
ЧУДОТВОРАЦ, УЧЕНИ БОГОСЛОВ, ПРИНЦ,
ПРВИ КЊИЖЕВНИК...
• Светогорски монах, јеромонах и
архимандрит Студенице, први архиепископ
аутокефалне Српске архиепископије,
дипломата, законодавац, књижевник и
ходочасник.
• Његова личност је остварила велики утицај
на средњовековно српско књижевно
стваралаштво, а његов култ се вековима
негује у српском народу.

28. • Прародитељски узор СИМЕОНА И САВЕ
преживео је пад српске државе и ропство –
ПОСТАЈЕ ТРАЈНИ ЧИНИЛАЦ ТРАДИЦИЈЕ И
НАЦИОНАЛНЕ СПОЗНАЈЕ – везивни
елемент
• СИМЕОН и НЕМАЊИЋИ отворили су и
затворили временски обиман круг
изворних ТЕМА српске средњовековне
књижевности. По истом моделу, касније,
Лазар постаје централни лик.

30. • Поетика старе српске
књижевности одређена је
законима византијске естетике и
поетике.
• Однос према књижевности био је
као према свакој другој уметности
— она је пре свега у служби
неуметничких, идеолошки
постављених циљева.

31. Жанрови у средњевековној
књижевности
• ТЕМАТСКА И ЖАНРОВСКА ЈЕДНОЛИЧНОСТ
ЖИВОТИ
СВЕТАЦА
хагиографије
(животи светаца)
биографије - житија
поезија
(углавном црквена)
похвале
апокрифи
(списи библијског садржаја канонски
непризнати као веродостојни)
романи и приповетке
(преведена дела)

32. Значај средњовековне
књижевности
• Прва оригинална дела
• Слика о животу феудалних врхова
• Приказ борбе око власти
• Приказ вере, страхова и наде тадашњег
човека
• Развој језика

33. Свети Сава
Служба светом
Симеону

34. Идеја Лествице, тј. ступњевитог
узрастања у духовном
савршенству. Симболички,
Јаковљева лествица, која стоји на
земљи а врхом дотиче небо, по
којој се анђели Божији пењу и
силазе, и на чијем се врху налази
сам Господ - треба да означи
човеков пут ка висинама
божанског савршенства.
Монашки подвиг треба да буде
пут којим се душа поступно
ослобађа од земаљског и
уздиже ка небеском.

35. Срби су преласком у
хришћанство многе особине свог
старог бога Перуна, који је
управљао муњама и громовима,
пренели на Светог Илију. По
народној традицији, Свети Илија
се вози на ватреним колима која
вуку четири коња, из чијих
ноздрва избија пламен.
Грмљавина је тутњава његових
кола којима се он вози по небу и
облацима. На иконама се Свети
Илија представља или како на
ватреним колима иде на небо,
или како држи нож у руци.

36. Пажљиво проучи текст.
Издвоји основне мотиве
од којих је изграђен
Симеонов лик.
Запиши их у свесци.

37. Преподобни оче,
добру си нашао лествицу
којом изиђе на висину,
којом и стече Илија колесницу огњену,
но он усходишта другима не остави,
а ти по смрти својој
у отачаству ти пут показа царевима,
небески човече,
земаљски анђеле,
светилниче отачаству ти,
Симеоне блажени,
моли за спасење душа наших!
ХВАЉЕЊЕ И
СЛАВЉЕЊЕ
БОЖАНСКОГ ПУТА
ОЧЕВОГ
ИСТИЦАЊЕ
СВЕТЛОСНОГ УЗОРА
ОЧЕВОГ ЗА СВОЈУ
ОТАЏБИНУ
МОЛБА ЗА
СПАСЕЊЕ
ДУША

38. • ХВАЉЕЊЕ И СЛАВЉЕЊЕ БОЖАНСКОГ ПУТА ОЧЕВОГ
• ИСТИЦАЊЕ УЗОРА ОЧЕВОГ ЗА СВОЈУ ОТАЏБИНУ
• МОЛБА ЗА СПАСЕЊЕ ДУША
• ОЧЕВО РОДОЉУБЉЕ
• ОЧЕВА ПОСВЕЋЕНОСТ БОГУ И ШИРЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА
• ЗАДИВЉЕНОСТ НАД ИСКУШЕЊИМА СИМЕОНОВИМ
• МОЛБА ЗА СПАСЕЊЕ ДУША
• ОЧЕВО ЗАМОНАШЕЊЕ И НАПУШТАЊЕ ЗЕМАЉСКОГ СВЕТА
• ОЧЕВА СМРТ И ЧУДОТВОРСТВО
• МОЛБА ЗА СПАСЕЊЕ ДУША
• ОЧЕВО ОСВАЈАЊЕ НЕБЕСКОГ ЦАРСТВА ШТОВАЊЕМ РЕЧИ
БОЖИЈЕ
• НАПУШТАЊЕ ЗЕМАЉСКОГ ЖИВОТА РАДИ СЛУЖЕЊА БОГУ
• МОЛБА ЗА СПАСЕЊЕ ОНИХ КОЈИ ПОШТУЈУ УСПОМЕНУ НА ЊЕГА
• СИМЕОНОВА ПОРУКА ДА ПОШТОВАЊЕ БОГА ВОДИ БЛАГОДАТИ
И ВЕЧНОМ ЖИВОТУ
• ПОРУКА УЈЕДИЊЕЊА У ИМЕ СВЕТОГ СИМЕОНА И ПЕСМА У
ЊЕГОВУ СЛАВУ - МОЛБА БОГУ ЗА СПАСЕЊЕ И ОЧУВАЊЕ
СРПСКОГ РОДА

39. • ПОПИШИТЕ СВЕ ОСОБИНЕ
КОЈЕ КРАСЕ СВЕТОГ
СИМЕОНА.
• ЗАКЉУЧКЕ ИЗВЕДИТЕ ИЗ
ТЕКСТА И ИЗ ПОПИСАНИХ
МОТИВСКИХ ЦЕЛИНА

40. СВЕТОСТ
УЗОР СРПСКОМ РОДУ
РОДОЉУБЉЕ
ПРЕДВОДНИК И ОТАЦ СРПСКОГ НАРОДА
ПОСВЕЋЕНОСТ БОГУ
МУЧЕНИШТВО И ЖРТВА
ЧУДОТВОРСТВО
БЛАЖЕНСТВО
УПОПИСАНИМ ОСОБИНАМА ПРЕПОЗНАЈ ДВА
ОСНОВНА МОТИВА КОЈИ СЕ МЕЂУСОБНО
ПРОЖИМАЈУ И ОБРАЗУЈУ ЊЕГОВ СВЕТИ ЛИК.

41. • СВЕТОСТ
• УЗОР СРПСКОМ РОДУ
• РОДОЉУБЉЕ
• ПРЕДВОДНИК И ОТАЦ СРПСКОГ НАРОДА
• ПОСВЕЋЕНОСТ БОГУ
• МУЧЕНИШТВО И ЖРТВА
• ЧУДОТВОРСТВО
• БЛАЖЕНСТВО
РЕЛИГИОЗНОСТ И РОДОЉУБЉЕ

42. • ПОРЕД РЕЛИГИОЗНОГ(православље),
НАЦИОНАЛНОГ(патриотизам) И
МОРАЛНОГ(хуманост) ЗНАЧАЈА
САВИНЕ СЛУЖБЕ СВЕТОМ СИМЕОНУ,
ОНА САДРЖИ И УМЕТНИЧКЕ-СТИЛСКЕ
ВРЕДНОСТИ...
• ПОКУШАЈТЕ ДА ПРЕЦИЗНО, У ПАР
РЕЧИ, ОКАРАКТЕРИШЕТЕ САВИН СТИЛ
ПИСАЊА.

43. • УЗВИШЕН
• ДОСТОЈАНСТВЕН
• ХИМНИЧАН
• МОЛИТВЕНИ
• ЈАСАН, РАЗГОВЕТАН
• ПОКУШАЈТЕ ДА ПРОНАЂЕТЕ СТИЛСКА
ИЗРАЖАЈНА СРЕДСТВА КОЈИМА САВА ГРАДИ
ОЧЕВ ЛИК (поређење, симбол, апострофа,
инверзија, метафора, градација)

44. "Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај,
и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше
видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и
разумевши да је много јело и весеље и све што је
људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута
се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и
није се ленио да у цркви на свима службама стоји.
Љубио је пост, избегавајући сујетно празнословље и
неуместан смех, срамотне и штетне песме
младићких пожуда, што слабе душу, сасвим мрзећи.
Добар, кротак, свима љубазан, ништељубив као
мало ко други, монашки чин исувише поштоваше,
тако да су и сами родитељи његови зазирали и
стидели се, такву брижљивост и закон врлине
видевши у младом узрасту. И сматраху као да није
од њих рођен, већ да је заиста од Бога дан".
(Теодосије)

45. • ОБЈАСНИ, СВОЈИМ РЕЧИМА,
ОДНОС РЕЛИГИЈЕ И
КЊИЖЕВНОСТИ У СРЕДЊЕМ
ВЕКУ.

46. • КЊИЖЕВНОСТ ЈЕ БИЛА ИНСТРУМЕНТ
РЕЛИГИЈЕ И РАЗВИЈАЛА СЕ ИСКЉУЧИВО
ПОД ЊЕНИМ ОКРИЉЕМ

47. • Размисли и покушај да објасниш
констатацију да је средњевековна
књижевност, поред тога што се
развијала под окриљем цркве,
такође служила строго
националним циљевима.

48. • КОЈЕ ТЕМЕ СУ НЕГОВАНЕ У
СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ
КЊИЖЕВНОСТИ?

49. • ДУХОВНИ ЖИВОТ ВЛАДАРА – СВЕТАЦА
• ПРАВОСЛАВЉЕ
• СЛАВЉЕЊЕ БОГА И НАШИХ НАЦИОНАЛНИХ
И ДУХОВНИХ УЗОРА – СИМЕОНА И САВЕ
• РОДОЉУБЉЕ И ИДЕЈА НАЦИОНАЛНОГ
УЈЕДИЊЕЊА

50. • КОЈИМ КЊИЖЕВНИМ
ЖАНРОВИМА СУ ПОМЕНУТЕ
ТЕМЕ ПРЕДСТАВЉАНЕ?

51. • ЦРКВЕНА ПОЕЗИЈА
• ЖИТИЈА
• ХАГИОГРАФИЈЕ
• АПОКРИФИ
• ПОХВАЛЕ
• Који смо књижевни жанр обрадили и на
примеру којег дела?

52. • Сем наведених књижевних жанрова, посебну
вредност имају и Савини канонски списи
(црквени законици) који су настали по узору на
Византијске.
• КАРЕЈСКИ ТИПИК – (литургијско-правни текст) -
први оригинални спис у српској књижевности у
облику свитка, настао 1199. године; написао и
потписао Свети Сава, а назван је по испосници у
Кареји, средишту Свете Горе, где се Сава повукао
у изолованост од братства манастира Хиландара.
Типик, иначе најстарији српски документ,
представља образац српском пустињачком
монаштву.

55. • ИЗ КАРЕЈСКОГ ТИПИКА:
• „Начело мудрости је страх Господњи, разума су
добра сви који тако творе“, (Пс. 110, 10) јер велики
апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу,
нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима
који га љубе.“ (І Кор. 2, 9) Зато, слушајући ово, сваки
који хоће спасти се треба да се подвиже, да иде
тесним и жалосним путем. (Мт. 7, 14) Јер пут је
кратак, браћо моја љубљена, којим течемо. Дим је
живот наш, пара, земља и прах. За мало се јавља, а
брзо пролази. Мали је труд живота нашег, а велико
и бесконачно добро награда.
• Стога и ја, од свих последњи и грешнији, увек слаб и
клонуо за подвизавање духовно, дошав у Свету Гору,
нађох богоизабрана светила што различитим
видовима журе на подвиг духовни.

56. О слободи места овога: заклињем Господом нашим
Исусом Христом и Пресветом његовом матером,
као што писасмо овде да не буде измењено. Ако ли
ко ово измени и смућује онога који живи у овом
месту, или што узме што је у месту овом, или од
књига, или од икона, или шта друго што буде у
месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и
животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и
од мене грешног. И да не буде опроштен нити у
овом нити у будућем веку. Због тога писах и
потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године
од Христа.
† Од свих последњи Сава грешни.

57. • ПАЖЉИВО ПРОУЧИТЕ ТЕКСТ, ИЗДВОЈИТЕ
МОТИВЕ И ДОКАЖИТЕ ДА ПРИПАДА
СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
• ЗАПИШИТЕ СВОЈЕ ЗАКЉУЧКЕ