Теодора Поповић

1. Тема реферата: Ендемске и угрожене врсте Србије
Erinaceus europaeus (јеж)
Царство: Animalia
Колено: Chordata (хордати)
Класа: Mammalia (сисари)
Ред: Eulipotyphla
Породица: Erinaceidae
ОСОБИНЕ:
Заједничка карактеристика свих јежева је да им је тело
покривено бодљама, које су заправо длаке које су
кроз еволуцију промениле свој облик и функцију. Изнутра
су шупље, а нема их на трбуху, екстремитетима и лицу.
У опасности се склупчавају, при чему крију те
незаштићене делове тела. Сви јежеви имају мало,
здепасто тело, дугачку њушку и мале уши.
Екстремитети су им кратки. На њима имају по пет прстију.
Имају ситне очи и релативно слабо виде, али им
је њух веома осетљив, те се на њега највише ослањају у
потрази за храном. Сви су углавном ноћне животиње.
Опет, различите врсте имају мало другачије особине,
али генерално јежеви ископавају јаме као склоништа.
Сви дивљи јежеви су у стању да хибернирају, мада не

2. раде сви то; хибернација зависи од температуре и
распрострањености хране и саме врсте.
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ:
Све врсте јежева су првенствено становници тла,
међутим постоје ретки изузеци који се пењу по дрвећу
и жбуњу у потрази за храном. Већина јежева може и да
плива. Живе широм Европе, Азије, Африке и на Новом
Зеланду. У Аустралији и Северној Америци нема

3. родних јежева, док су они на Новом Зеланду уведени.
Јежеви су се мало изменили у последњих 15 милиона
година, а као и други првоеволуирани сисари,
прилагодили су се ноћном животу и бубоједном начину
исхране.
ИСХРАНА:
У погледу исхране могли би се дефинисати као сваштоједи,
али преферирају инсекте, глисте, црве и
сличне животиње које су нешто храњивије, али једу
и биљну храну

4. РАЗМНОЖАВАЊЕ:
Трудноћа зависи од врсте до врсте и траје од 35 до 58 дана.
Женке крупнијих врста рађају, у просеку, 3-4 младих, док
женке мањих врста просечно доносе на свет 5-6 младих
јежева. Гнездо се састоји од хрпе лишћа које саме направе.
Није необично да, као код многих других сисара, мужјак убије
новорођене јежеве. Женке рађају два пута годишње. Један
окот је у мају, а други у септембру.
Постоји опасност по мужјака да се приликом парења набоде
на женкине бодље. Међутим, он не мора да се у потпуности
попне на женку због тога што она има способност да повије
реп на горе како би јој се вулва нашла иза остатка тела.
Мужјаков пенис се налази врло близу трбуха (што многи
мисле да је пупак) што представља још једну олакшицу
приликом самог чина парења.
УГРОЖЕНОСТ:
Током последњих 20 година, значајно се смањује бројност
јежева у Европи. Велики број јежева не преживи хибернацију,
док многи страдају услед преласка путева.

5. Велики број јежева у Србији последњих година страда тако
што се отимају из природе не би ли постали кућни љубимци
(и то обично људима који се не разумеју у животиње и који не
знају да одрже у животу та јединствана створења)
ЛИТЕРАТУРА:
https://sh.wikipedia.org/wiki/Je%C5%BEevi
http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/zastita-
zivotinja/2011/12/08/jez
Теодора Поповић IV2