Odlike, raznovrsnost, građa, značaj

1. Зглавкари- Arthropoda

2. Опште одлике зглавкара
Најбројнија група организама
Прилагођени разноврсним условима
живота
Јављају се на различитим стаништима
Тело: глава, груди, трбух
На површини тела- чврста кутикула
Кретање помоћу ногу, неки крилима
Одвојених полова- полно
размножавање

3. Зглавкари
 Пауколики зглавкари
 Инсекти
 Ракови
 Стоноге

4. Ракови
Станиште: слане и слатке воде, баре
мочваре, чак и подземне воде.
Неки насељавају и влажна места на
копну
Неки су паразити других животиња
Исхрана разноврсна: филтрирање,
активно лове или се хране угинулим
животињама

5. Ракови- речни рак
 Станиште: реке, потоци и језера
 Ноћу лови, дању се сакрива испод камења
 Рибе (гргеч, штука) и видре су непријатељи
рака
 Исхрана: црвима, мекушцима, вод. инсект.

6. Грађа тела рака
Главени и грудни део су срасли
Региони: главено-грудни и трбушни
На површини тела оклоп
Пресвлачење

7. Грађа рака
Ноге -разнолике по изгледу и улози
Ноге зглобљене са главено-грудним
регионом- за ходање
Први пар се завршава снажним
клештима- напад и одбрана
Ноге на трбушном региону за пливање
(код мужјака прва два пара ових ногу
служе за размножавање)
Последњи пар ногу лепезаст- са
последњим чланком тела чини репну
лепезу

9. Два пара антена- улога чула равнотеже,
додира и мириса
Очи су сложене

10. Црево- више делова, у предњи део
жлезда за варење
Транспортни систем отворен
Срце петоугаоно
Дишу - шкргама

11.  Излучивање- антеналне жлезде
(зелене жлезде)
 Размножавање полно- парење
октобар, новембар
 Женка носи јаја на трбуху и брине о
њима
 у мају се излегу рачићи
*жлезда- орган у телу који има способност да производи и лучи одређене
материје

12. Разноврсност и значај ракова
1. Мокрице
 Врста рака која живи на копну
 Честе су у домаћинству

13. Разноврсност и значај ракова
 3. Циклопси2.Дафнија- водена бува

14. Разноврсност и значај ракова
Највећи број ракова живи у морима
4. Козица- у морима и океанима
Честа у песковитој подлози

15. Разноврсност и значај ракова
5.Рак самац- нема оклоп на трбуху
Увлачи се у љуштуру пужа
Понекад у симбиози са морском сасом

16. Разноврсност и значај ракова
6.Јастог- живи на дну мора

17. Разноврсност и значај ракова
7.Крабе

18. Разноврсност и значај ракова
Важна карика у ланцу исхране
Човек их користи у својој исхрани
Чистачи вода
Индикатори чистоће вода
Речни рак је не сме да се лови нити
убија јер је на листи угрожених
животиња

19. Занимњивости
Врста рака- лопар
Лопари подсећају изгледом на шкољке
Причвршћују се за стене и бродове
Наносе велике штете бродовима

20. Пауколике животиње
 Шкорпије
 Крпељи
 Пауци

21. Пауколике животиње
Живе на копну(шума, ливада, кућа...)
Тело – главено-грудни и трбушни део
Слободни- грабљивице
Паразити- на биљкама, животињама,
човеку

22. Пауци
Живе: шума, ливада, парк, кућа, подрум
Тело-главено-грудни и трбушни регион
Не телу- чулне длачице

23. Паучинаста жлезда
Смештена на задњем крају тела- лучи
лепљиву течност
Течност на ваздуху очврсне- мрежа

24.  Кратки наставци- у вези са отровном жлездом
 Ноге: 4 пара за ходање
 8 простих очију

25. Размножавање паукова
Полно
Женке чувају оплођена јајa у кесицама
од паучинастих нити- сама их направи
Брину о младунцима након излегања

26. Разноврсност и значај паукова
Тарантуле- највећи паукови на свету
Насељавају топлије крајеве
Већина је безопасна за људе

27. Разноврсност и значај паукова
Црна удовица- најотровнији паук
Живи на Јадрану и у Македонији

28. Разноврсност и значај
Осолики паук- шаре подсећају на шаре
код осе
Ливаде, баште, шумарци
Мужјаци су ситнији

29. Разноврсност и значај паукова
Паук крсташ- шара облика крстића
Мреже широке овалног облика
У баштама чест становник

30. Разноврсност и значај паукова
Водени паук-споротекуће и стајаће
воде
Прави паучинасто гнездо под водом на
биљкама
Формира око тела мехур ваздуха из ког
узима кисеоник

31. Разноврсност и значај паукова
Паук краба- спољашњим изгледом и
бочним кретањем подсећа на крабе
Различитих боја- прилагођ. се средини
Не плете мреже

32. Разноврсност и значај паукова
Паук скакач и паук тркач- тело обрасло
длачицама
Очи кружно распоређене
Не плету мрежу-лове из заседе
Болан угриз за човека

33. Разноврсност и значај паукова
Пауци су изузетно значајни у природи
Хранећи се инсектима он истовремено
чисти околину од штетних инсеката
За пауке се често због тога каже да су
еколози

34. Шкорпије
Најкрупнији пауколики зглавкари
Углавном насељавају топлије крајеве,
али их има и код нас
Активне су ноћу- лове плен
Већина шкорпија није отровна за човека

35. Све шкорпије имају отровну жаоку на
задњем крају тела
У вези је са отровном жлездом
Улога- напад и одбрана
Плен хвата помоћу клешта на предњем
крају тела
Хране се инсектима, пауцима, ситним
глодарима

36. Код шкорпија се јасно препознају
чланци на телу- савитљивије су и
покретљиве

37. Приликом размножавања- игра парења
Женка рађа велики број младунаца-
носи их на леђима до пресвлачења

38. Крпељи
Пауколики зглавкари
Главено-грудни и трбушни регион су
међусобно срасли
Распрострањени у свим деловима
света
Већином сувоземни, неки живе у
слатким и сланим водама
Паразити и слободноживећи

39. Крпељи
Паразити: биљака, гљива и животиња
Крпељ иксодус паразит гмизаваца, птица
и сисара-хране се крвљу домаћина
Живи на трави, у жбуњу, испод опалог
лишћа- качи се за свог домаћина
Најактивнији су у пролеће и јесен
Веома ситни

40. Крпељи- преносиоци болести
Могу да пренесу веома опасне болести
Многи су заражени бактеријом- изазива
лајмску болест

41. Заштита од крпеља
Редовно кошење траве
Приликом боравка у природи-
одговарајућа гардероба
Након боравка у природи прегледати
све делове тела, укључујући и косу

42. Уколико приметите крпеља на себи
Крпеља никад не уклањајте сами!!!
Уколико крпеља уклања нестручно
лице, може се десити да остане део
крпеља у кожи
Обратите се лекару!!!
Крпеља не треба поливати алкохолом,
бензином, уљем или палити

44. Сродници крпеља:
Гриње- налазе се у кућној прашини
Живе у теписима, намештају,
постељини, душецима
Хране се изумрлим ћелијама коже и
свим честицама органске материје

45. Сродници крпеља:
Шугарац- изазивач обољења шуге
Шуга је лако преносива болест коже
Преноси се - додиром или одећом

46. Шуга
Женка у кожи човека прави ходнике и
полаже јаја- нови паразити, излазе на
површину коже- СВРАБ
Брзо се шири- лоши хигијенски услови

47. За оне који хоће да знају више
 Како лајмска болест настаје? - Болест настаје најчешће убодом
крпеља, а може и само контактом са садржајем који крпељ
излучује, уколико је кожа и слузокожа повређена.
 убод крпеља се најчешће не примети. Место убода не боли и не
сврби, а не осећа се ни кретање крпеља по кожи.
 На месту инфекције се у око 50% случајева јавља црвенило
познато као еритем
 Повишена температура и благи болови у мишићима један су oд
симптома који може да сигнализира на инфекцију, уколико је
одређена особа дошла у додир са зараженим крпељом
 Због раширене инфекције може да дође до запаљења мозга и
можданих овојница, а инфекција може да захвати и нерве у
лобањи, као и периферне нерве, срце, структуре ока, зглобове,
тетиве и мишиће везивног ткива, а некада и кости.
 Болест се у раној фази може лечити антибиотицима

48. Стоноге
Тело: глава и труп. На глави пар
антена- чула и очи (немају све очи)
Труп граде чланци, са којих полазе 1 до
2 пара ногу

49. Стоноге
Распрострањене широм света-од
тропских предела до хладних сев.обл.
Влажна места: стеља, маховине, под
камењем, неке у земљи
Ноћне животиње- склањају се од светла
Неке су грабљивице- инсекте, неке једу
труле биљне остатке

50. Стоноге
 Вилицама око усног
отвора уситњавају
храну
 Дишу трахејама
 Трахеје- разгранате
цевчице испуњене
ваздухом
 Ваздух из спољашње
средине преко малих
отвора на боковима
тела

51. Стоноге - Размножавање
Полно
женка прави гнездо- полаже оплођ. Јаја
Склупча се и чува их до излегања
Неке јаја полажу у земљу

52. Разноврсност
Гујин чешаљ –биљојед (опало лишће)

53. Разноврсност
Кућна стонога
У ток улета у кући
Ујед болан

54. Јака обојеност код животиња-
упозоравајућа обојеност- Не дирај ме!

55. Колико стоноге имају ногу?
Најчешће до 60- неке до 180 ножица
Тело стонога увек има више од 11
чланака, неке и до 200
Једна врста стоноге дугачка је око 30
cm