1. Степски соко
-Falco cherrug-
-Назив: Степски соко (Falco cherrug)
-Породица: Falconidae
-Поднебље: југоисток Европе, јужни делови Сибира, Алтајске
планине, Монголија, север Кине
-Станиште: равнице, степе, брдовити предели
-Животни век: око 20 година
-Степски соко настањује отворен простор, најчешће неке литице
или дрвеће. Има га од Источне Европе па преко Азије све до
Манџурије. Он је углавном селица, осим у јужним деловима
његовог станишта, зиму проводи у Етопији, на Арабијском
полуострву, северном Пакистану или у западној Кини.
2. -Степски соко у понирању достиже брзину и од 200 миља на час
(322 km/h) захваљујући свом аеродинамичном облику тела и
савршеном облику крила. Дужина тела је од 34-50cm, а распон
крила од 80-120 cm. Женка је и до 30% већа од мужјака, достиже
телесну тежину од 910-1450 gr, док је мужјак просечно између 440-
750 gr. Соко је птица грабљивица која се храни мањим птицама,
глодарима и мањим сисарима. Полно су зрели обично већ као
једногодишњаци, али се успешно размножавају од треће године
живота.
-Степски соко леже 3-6 јаја, он је критично угрожена гнездећа
популација. Светска популација 1990.процењена је на 8.500-12.000
парова. Године 2003. светска популација пада на само 3.600-4400
парова. Све птице грабљивице су заштићене законом. Главни узрок
3. угрoжености степског сокола је криволов. Велика популација је
била у бившем СССР-у, међутим услед распада и сиромаштва људи
долази до илегалне препродаје соколова, тако да је бројност
сокола опала за 90%. Слични проблем као што је у државама
бившег Совјетског Савеза је и у Кини и Монголији.
-Falco cherrug једна је од 63 врсте подељене у десет родова. Соко
насељава све крајеве света осим Антарктика и афричких прашума, а
најразвијеније врсте налазе се у Јужној Америци и Африци. Степски
соко подсећа на сивог, само су му крила другачија. Има кратке
канџе, па је прилагођен хватању плена на земљи.
-Гнезда прави на дрвету, али као и остале птице те врсте, радо
заузима туђа или напуштена гнезда. Не смета му да ,,кућу“ сагради
на далеководу, као на пример у близини ,,Петрохемије“, одакле
један степски соко пази на фауну која стиже из правца Старчева. Он
с овог положаја одлично може да прати и активности голубова у
Рафинерији.
4. -Степски соко може се препознати по боји горњег дела тела, скоро
као код женке ветрушке, светло теме, слаба заусна пруга заједно са
неиспруганим средишњим репним перјем, бочно перје је
попрскано непругасто. Има тамније смеђа леђа и изразито је
попрскан са доње стране, он је упечатљиво велик, у активном лету
изгледа веће и теже од сивог сокола.
-Степски соко лови тако што свој плен хоризонтално прогони, храни
се углавном птицама и глодарима. Најчешће лови веверице и
голубове.
-Посматрачи птица сматрају степског сокола једном од десет
најпожељнијих птица за видети у Србији. Код нас је заштићена
врста, забрањен је лов на њега или било какво хватање.
-Жута боја= гнезди се
-Плава боја=проводи зими
-Зелена боја=задржава се током целе године
