1. Ergonomija u poljoprivredi
Kratak vodič i podsetnik o ručnom rukovanju teretom
Doc dr Nenad Simeunović
MSc Jovan Muškinja
Novi Sad, 2015.

2. 2
Sadržaj
1. Uvod............................................................................... ....... 3
1.1 Principi koji se odnose na teret..............................................................4
1.2 Principi koji se odnose na sadržaj rada ..................................................5
1.3 Principi koji se odnose na uslove rada ...................................................6
1.4 Principi koji se odnose na izvršioca rada...............................................7
Ručno rukovanje teretom* ......................................................... 8
2. Procena rizika i detaljan opis mera........................................ 8
2.1 Identifikacija opasnosti..........................................................................8
Kontrolna lista za identifikaciju rizika (ručno rukovanje teretom) ...................9
2.2 Određivanje i procena rizika................................................................10
2.2.1 Metoda ključn ih pokazatelja za podizanje, držanje i prenošenje ....10
Radni postupak za metodu ključnih pokazatelja podizanja, držanja i
prenošenja .................................................................................................11
2.2.2 Metoda ključnih pokazatelja za povlačenje i guranje........................15
Radni postupak za metodu ključnih pokazatelja za povlačenje i guranje15
2.3 Detaljan opis mera...............................................................................19
2.3.1 Planiranje radnih operacija transporta tereta...................................20
2.3.2 Pomoćna sredstva pri ručnom transportu tereta..............................20
2.3.3 Podizanje i prenošenje......................................................................21
2.3.4 Osposobljavanje i nadzor..................................................................21
3. Saveti za kraj ......................................................................... 22
3.1 Pravila za rukovanje teretom...............................................................22
3.2 Pravila za optimizaciju kretanja pod opterećenjem .............................22
4. Prilozi .................................................................................... 23
5. Literatura .............................................................................. 34

3. 3
1. UVOD
Poljoprivreda spada u visokorizične delatnosti, u kojoj 20% do 30 % radnika u
toku godine doživi povredu na radu ili se razboli [1]. U članu 7 Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu ( sl. glasnik RS br 101/05) insistira se na primeni
savremenih preventivnih, pored ostalih i ergonomskih mera, kako bi se
otklonio ili sveo na najmanju moguću meru rizik od povređivanja i/ili oštećenja
zdravlja zaposlenih.
Najčešća profesionalna oboljenja kod radnika u poljoprivredi su: hronična
respiratorna oboljenja i oboljenja mišićnoskeletnog sistema. Vodeći faktor u
nastanku mišićno-skeletnih poremećaja je nepoštovanje ergonomskih principa
pri projektovanju radnog mesta, odnosno načina rada. Ergonomija je nauka
koja primenom anntropometrijskih, psihosocioloških i fizioloških znanja
prilagođava rad čoveku.
Gotovo da nema privredne grane u kojoj nije prijavljeno prisustvo simptoma
mišićno-skeletnih poremećaja. Prema Četvrtoj evropskoj anketi o uslovima
rada [2], sprovedenoj u EU-27, 35% svih radnika izloženo je riziku dizanja ili
nošenja teških tereta najmanje četvrtinu svog radnog vremena. Ovi radnici su
izloženi sledećim faktorima rizika (tri i više faktora):
 Rad u neudobnom/bolnom položaju
 Rukovanje teškim predmetima
 Kratki ponavljajući (monotipni) zadaci
 Ponavljajući pokretiPrivredna grana u kojoj je utvrđena najveća
izloženost ovim rizicima je poljoprivreda, de je utvrđeno da je ugroženo čak
68% radnika [3].S obzirom na izražen rizik od nastanka povreda, vrlo je važno
izvršiti kvalitetnu procenu rizika radnih mesta koja podrazumevaju ovakav tip
rada. Faktori rizika kod radnih procesa, koji utiču na nastanak i razvoj
mišićno-skeletnih poremećaja, nazivaju se ergonomski rizici. Ergonomski rizik se
odnosi na fizičke
stresogene faktore i uslove radnog mesta koji u sebi nose rizik od oštećenja ili
oboljenja mišićno-skeletnog sistema radnika. Prisutan je uvek kada zahtevi
posla prevazilaze mogućnosti radnika da izvrši radni zadatak.Poljoprivredni
radnici, a posebno individualni poljoprivrednici, nisu u dovoljnoj meri upoznati
sa potencijalnim rizicima i merama prevencije, kako bi smanjili pojavu
povreda na radu i sačuvali svoje i zdravlje svojih porodica. Preventivne mere
uključuju:
 Projektovanje i organizovanje zadataka na način da se manuelno
rukovanje potpuno izbegne ili ograniči
 Upotreba automatizacije i opreme za dizanje tereta

4. 4


Organizovanje rada sa manuelnim rukovanjem teretom na siguran način,
podela tereta u manje količine i obezbeđenje odgovarajućih pauza za
odmor
Osposobljavanje radnika za izvršenje zadataka i upotrebu opreme i
pravilnim tehnikama rukovanja
Posledice manuelnog rukovanja teretom mogu biti umor, povrede leđa, vrata,
ramena, ruku ili drugih delova tela. Veliki broj povreda i oboljenja su rezultat
kumulativnog oštećenja mišićno skeletnog sistema (mišići, tetive, ligamenti,
kosti, zglobovi, kičma, krvni sudovi, nervi).
Smanjenje rizika od povreda je moguće, poštovanjem principa koji se odnose
na teret, sadržaj rada, uslove rada i izvršioca rada.
1.1 PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA TERET
 Raditi sa teretom preporučene mase. Teret kojim se manipuliše (diže,
nosi, gura, vuče), ne treba da bude veći od preporučenih vrednosti (za većinu
ljudi je to od 20 do 25 kg), naročito ako se radnja obavlja nekoliko puta za
redom. Preporučena ograničenja za vrednosti tereta zavise i od položaja u kom
se nosi (Slika 1). Guranje ili povlačenje, najčešće manje opterećuje telo od
dizanja ili nošenja.
Slika 1: Preporučena masa tereta u zavisnosti od položaja u kome se nosi

5. 5
 Izbegavati prevelike (gabaritne) terete. Teret koji se podiže i nosi, treba
držati što je moguće bliže telu, a da bi se preglomazni teret približio telu radnik
mora širiti ruke da bi obuhvatio teret, usled čega mišići ruke proizvode manju
silu i brže se umaraju.
 Izbegavati teret koji je teško obuhvatiti . Ovakvi tereti mogu lako da
iskliznu iz ruku što može izazvati iznenadne, često refleksne pokrete koji, pri
takvom opterećenju, mogu da izazovu povrede. Ručke na predmetu koji se
nosi ili druga pomagala za pričvršćenje tereta (npr. pri nošenju pločastih
materijala) smanjuju
opterećenje za radnika. Tereti sa oštrim ivicama ili opasne materije (krute ili
tečne) mogu povrediti radnika, posebno u slučaju sudara.
 Težiti simetričnoj opterećenosti. Neizbalansiran, nestabilan, pomičan
teret je težak za nošenje jer je njegovo težište teže približiti blizu tela što
dovodi do nejednakog opterećenja mišića i umora. Nestabilni ili pomični tereti
kao što su razne tečnosti, uzrokuju nejednako opterećene mišiće, a iznenadni
pokreti tereta mogu dovesti i do gubitka ravnoteže i pada.
 Oprezno postupati sa predmetima koje je teško doseći. Teret koji se
može dohvatiti jedino ispruženih ruku ili savijajući ili uvijajući telo, traže više
mišićne sile. Ako se telo savija ili uvija tokom podizanja može lako doći do
oštećenja kičme.
1.2 PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA SADRŽAJ RADA
 Predvideti dovoljno vremena za odmor radnika. Zadaci mogu biti vrlo
zahtevni, naročito ako se obavljaju prečesto ili predugo sa nedovoljnim
vremenom za odmor i oporavak (npr. neprekidno dizanje ili nošenje na velike
udaljenosti, ili poslovi kod kojih brzinu rada nameće proces koji radnik ne može
promeniti).
 Izbegavati rad u neprirodnim i neuobičajenim položajima. Rad sa
savijenim i/ili zakrivljenim telom, podignutim rukama, povijenim vratom i
okrenutom glavom povećava rizik povrede leđa i treba ga izbegavati. Isto važi i
za pokrete koji traže okretanje, uvijanje i savijanje tela, preopterećenje ruku,
iznenadne pokrete i repetitivno rukovanje.
 Izbegavati zadatke koji uključuju statički rad (držanje / zadržavanje) jer
će doći do smanjenja cirkulacije krvi u mišićima izazivajući zamor, smanjenu
sposobnost koordinacije, a time i niži kvalitet rada (slika2).

6. 6
Slika 2: Cirkulacija krvi u stanju mirovanja, dinamičkog i statičkog rada
 Koristiti sedeća / stojeća radna mesta, kao i rad u grupama, kako bi se
mogla vršiti rotacija radnika u slučajevima izuzetnih opterećenja na radnim
mestima (slika 3).
Slika 3: Radno mesto na kome je omogućeno i stajanje i sedenje
1.3 PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA USLOVE RADA
 Obezbediti dovoljno prostora za obavljanje posla. Nedostatak prostora
za izvođenje manuelnog rukovanja može dovesti do neprikladnih položaja tela i
opasne neravnoteže tereta
 Sa posebnom pažnjom raditi na neravnim, klizavim i nestabilnim radnim
mestima. Rukovanje teretima na različitim nivoima ili na podovima koji su
klizavi, neravni ili nestabilni (kao što su radne platforme ili stajski podovi)
mogu povećati rizik nesreće i povrede leđa

7. 7
 Teže poslove obavljati u što povoljnijim klimatskim uslovima. Klima
(temperatura, vlažnost i ventilacija) može uticati na rizik povrede leđa. Vrućina
povećava intezitet umora, a znoj otežava držanje alata, što opet traži više
snage. Hladnoća može ruke učiniti ukočenima, čime hvatanje postaje teško
 Obezbediti dovoljnu osvetljenost radnog prostora. Nedovoljna
osvetljenost može povećati rizik nesreća pri rukovanju teretima jer može
naterati na rad u nespretnim položajima kako bi se jasnije videli objekti i putevi
kojima se teret nosi
1.4 PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA IZVRŠIOCA RADA
 Za složenije poslove birati iskusnije radnike. Iskustvo, osposobljenost i
poznavanje rada može znatno smanjiti rizik od povreda. Iskusni radnici bi
trebali iskustvo preneti mlađima kako bi izbegli povrede i bolove u donjem delu
leđa koji su uobičajeni u prvoj godini rada, a posledica su neiskustva.
 Pri izboru radnika za određeni posao obratiti pažnju na dimenzije tela
(visina, težina, snaga, itd.), navike (pušenje, na primer, može povećati rizik
poremećaja u donjem delu leđa), istoriju eventualnih zdravstvenih problema
(ovo je faktor predvidljivosti budućih povreda leđa), spremnost na korišćenje
zaštitne opreme (na primer, odeće i obuće).
Efekti lošeg ergonomskog projektovanja gotovo nikad nisu ograničeni na jedan
organ ili jedan sistem organa. Obično stradaju brojni sistemi, s tim da
poremećaj jednog sistema često inicira poremećaje drugih sistema. Iz tog
razloga je od velike važnosti utvrđivanje potencijalnih rizika od povrede.
Procena rizika predstavlja pažljivo ispitivanje svega u radu što može uzrokovati
povredu kod ljudi. Na osnovu toga se može oceniti u kojoj meri su neophodne,
i hitne, mere unapređenja uslova rada.

8. 8
RUČNO RUKOVANJE TERETOM*
2. PROCENA RIZIKA I DETALJAN OPIS MERA
U praksi se ispravnim pokazalo vršiti procenu rizika u tri koraka:
identifikacija opasnosti (poglavlje 1.1), određivanje i procena rizika (poglavlje
1.2) i detaljan opis mera (poglavlje 1.3).
2.1 IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI
Prvi korak u proceni rizika je identifikacija funkcija samog rizika. Najvažnije
funkcije ručnog rukovanja teretom navedene su u kontrolnoj listi na stranici
9. Sama provera ne zahteva posebno znanje.Nakon što se identifikuju funkcije
rizika, vrši se određivanje i procena rizika.
Slika 4: Korišćenje kolica u poljoprivrednim radovima
*Materijal je preuzet i prilagođen sa European agency for Safety and Health at Work (https://osha.europa.eu/)

9. 9
KONTROLNA LISTA ZA IDENTIFIKACIJU RIZIKA (RUČNO RUKOVANJE
TERETOM)
Ako na jedno ili više pitanja odgovorite sa „DELIMIČNO“ ili „DA“, potrebno je
provesti procenu i ocenu rizika.
Napomena: Potrebno je u obzir uzeti posebne propise kada radne operacije
ručnog rukovanja teretom izvode mladi radnici, stariji radnici ili trudnice.

10. 10
2.2 ODREĐIVANJE I PROCENA RIZIKA
Za određivanje i procenu rizika možemo koristiti metode ključnih
pokazatelja. To nam daje mogućnost usmerene procene. Ona uzima u
obzir najvažnije funkcije radnih operacija. Zbog različitih tipova fizičkog
opterećenja i funkcija rada, određivanje i procena rizika odvojeno se sprovodi
za:
 podizanje – držanje – prenošenje
 povlačenje – guranje
Rezultat upućuje na nedostatke u oblikovanju rada i pokazuje da li je
pri određenim aktivnostima pojava fizičkog preopterećenja moguća ili
čak verovatna. Iz toga mogu proizaći tehničke, organizacione i mere koje se
odnose na radnika. Pri procenjivanju funkcija rada, neophodno je dobro
poznavati aktivnosti koje se procenjuju. Ako to nije slučaj, procena ne
može biti dobro sprovedena. Gruba procena ili pretpostavka može dovesti do
pogrešnihr ezultata. Detaljna procena zahteva posebne ergonomske analize.
2.2.1 METODA KLJUČN IH POKAZATELJA ZA PODIZANJE, DRŽANJE I
PRENOŠENJE
Metoda ključnih pokazatelja opisuje vrstu i karakteristiku glavnih funkcija
rada. Te funkcije imaju veliki uticaj na fizičko opterećenje:
 trajanje rada, učestalost
 težina tereta
 položaj tela
 uslovi rada
Opis aktivnosti dopunjen je procenom rizika, koja ukazuje na verovatnoću
fizičkog preopterećenja.

11. 11
Slika 5: Ručno podizanje i prenošenje tereta u poljoprivredi
POSTUPAK RADA ZA METODU KLJUČNIH POKAZATELJA
PODIZANJA, DRŽANJA I PRENOŠENJA
Procena se uglavnom vrši za delove aktivnosti i bazira se na jednom
radnom danu. Ako se za vreme obavljanja dela aktivnosti promeni težina
tereta i/ili položaj tela, u proračunu je potrebno uzeti njihovu srednju
vrednost. Ako celokupnu aktivnost sačinjava nekoliko delova aktivnosti sa
različitim operacijama rukovanja teretom, potrebno ih je proceniti i
dokumentovati zasebno.
Obrazac za procenu rizika pri podizanju, držanju i prenošenju nalazi se u
Prilogu 1.
Za procenu su nužna tri koraka:
Korak 1: Određivanje vrednosti bodova opterećenja prema vremenu
Korak 2: Određivanje vrednosti bodova opterećenja prema teretu, položaju
tela i uslovima rada
Korak 3: Ocenjivanje
Pri određivanju vrednosti bodova postavljanje međukoraka (interpolacija)
je u načelu dopušteno. Na primer učestalost od 40 ponavljanja, možemo
vrednovati sa 3 boda opterećenja prema vremenu. Jedini izuzetakje efektivni
teret ≥ 40 kg za muškarce i ≥ 25 kg za žene. Ta se opterećenja
beskompromisno vrede 25 bodova.
Korak 1: Određivanje vrednosti bodova opterećenja prema vremenu
Određivanje vrednosti bodova opterećenja prema vremenu se radi
pomoću tablice, odvojeno za tri moguća tipa rukovanja teretom:

12. 12
 Za delove aktivnosti koje karakteriše redovno ponavljanje kratkotrajnog
podizanja, spuštanja i kretanja, broj ponavljanja je presudan pri
vremenskom bodovanju.
 Za delove aktivnosti koje karakteriše držanje tereta, presudno je
ukupno trajanje držanja.
Ukupno vreme = broj operacija držanja x vreme trajanja pojedine operacije
držanja
Za delove aktivnosti koje karakteriše prenošenje tereta, presudan je ukupni
put kojim se teret prenosi. Prosečnom brzinom kretanja čoveka smatra se 4
km/sat ≈ 1 m/s.
Korak 2: Određivanje vrednosti bodova opterećenja prema teretu, položaju
tela i uslovima rada
Težina tereta
Određivanje težine tereta radi se na temelju tablice, odvojeno za muškarce i
žene.
 Ako se prilikom procenjivanja za vreme rada rukuje različitim
teretima, u proračun se može uzeti srednja vrednost, pod uslovom da
težina pojedinog terete ne prelazi 40 kg za muškarce, odnosno 25 kg
za žene. Za poređenje, mogu se takođe koristiti najveće vrednosti. U
tom se slučaju kao temelj za proračun uzima učestalost tih najvećih
vrednosti a nikako ukupna učestalost.
 Za aktivnosti podizanja/držanja/ prenošenja/spuštanja kao osnova za
proračun uzima se efektivna težina tereta. Efektivna težina tereta
predstavlja stvarnu silu koja je potrebna za pomeranje tereta. Ta se
sila u svakoj situaciji ne podudara sa masom tereta. Prilikom
naginjanja nekog tereta, samo će 50% mase tereta imati uticaj na
radnika.
Položaj tela
Određivanje vrednosti bodova položaja tela temelji se na piktogramu koji se
nalazi u tablici. U obzir se uzimaju položaji tela koji su karakteristični za
rukovanje teretom. Ako prilikom rada dolazi do različitih položaja, izračunava
se srednja vrednost bodova položaja tela za delove aktivnosti koji se
procenjuju.

13. 13
Za određivanje vrednosti bodova uslova rada, za proračun se uzimaju radni
uslovi koji prevladavaju u vreme procenjivanja. Povremena odstupanja, koja
ne utiču na sigurnost neće se uzimati u obzir. Funkcije koje utiču na sigurnost
potrebno je dokumentovati i u koloni „Provera radnog mesta nužna zbog
drugih razloga“.
Korak 3: Ocenjivanje
Ocena svakog pojedinog dela aktivnosti vrši se pomoću vrednosti bodova iz
tablice (računa se sabiranjem bodova ključnih pokazatelja i množenjem sa
bodovima vremenskog opterećenja)



Osnova za ocenu su biomehanički i fiziološki mehanizmi delovanja
zajedno sa proizvodom vremena i intenziteta izloženosti. U obzir je
uzeto da unutrašnje opterećenje lumbalnog dela kičme bitno zavisi od
naginjanja gornjeg dela tela prema napred i o težini tereta, te da se
povećava sa trajanjem opterećenja i/ili njegovom učestalošću,
naginjanjem u stranu ili/i zakretanjem gornjeg dela tela.
Sabiranje ocena nekoliko delimičnih aktivnosti je problematično jer je
to iznad informativnih vrednosti ovog vodiča te zahteva detaljnije
analitičke postupke za procenu rizika.
Oblikovanje potrebnih mera Iz ocene rizika odmah su vidljive i
potrebne mere i pristupi. U načelu, uzroke visokih vrednosti potrebno
je odmah ukloniti. Odnosno to podrazumeva organizcione mere u
slučaju visokog vremenskog opterećenja, smanjenje težine tereta ili
upotreba uređaja za podizanje u slučaju visokih vrednosti za težinu
tereta, kao i bolje oblikovanje samog mesta rada u slučaju visokih
vrednosti za položaj tela.
Uslovi rada

14. 14
Primer procene
U prostoru za pakovanjeu preduzeću, pakukju se tereti težine 14 kg i
prenose od stola za pakovanje do palete na podu. Ove aktivnosti
obavljaju žene. Pojavljuju se sljedeći granični uslovi:


180 operacija pomicanja po smeni
14 kg težina tereta
 nisko saginjanje ili jako naginjanje prema napred prilikom spuštanja
tereta
 loši uslovi za hvatanje tereta
Upotreba obrasca za procenu rizika (podizanje, držanje, prenošenje), vidi Prilog
1, jedan nalaz:

15. 15
2.2.2 METODA KLJUČNIH POKAZATELJA ZA POVLAČENJE I GURANJE
Ručno rukovanje teretom takođe podrazumeva transport koristeći ručna
kolica, pokretne trake i druga transportna pomagala. Umesto da se
prenose, tereti se guraju ili povlače. Na taj način je omogućen transport
teških tereta, a transport tereta težine između 10 i 50 kg je znatno olakšan.
Međutim, i dalje je važno primenjivati osnovna pravila kako bi izbegle
moguće opasnosti.
POSTUPAK RADA ZA METODU KLJUČNIH POKAZATELJA ZA
POVLAČENJE I GURANJE
Obrazac za procenu kod povlačenja i guranja nalazi se u Prilogu 2.
Korak 1: Određivanje vrednosti bodova opterećenja prema vremenu
Potrebno je utvrditi redosled radnih operacija, vreme trajanja, učestalost
iudaljenost.
Korak 2: Određivanje vrednosti bodova mase tereta, preciznosti pri
pozicioniranju i brzini kretanja, položaju tela i uslovima rada
Transportna sredstva
Postoje različiti načini premeštanja tereta povlačenjem i guranjem:
 bez upotrebe pomoćnih sredstava, teret se kotrlja ili povlači klizanjem
 ručna kolica (kolica na točkovima, jednoosovinska kolica)
 rezervoari na točkovima, transportni valjci bez vuče i ručna kolica sa
vučom, ručni viljuškari
 Uređaji za manipulaciju teretom, na osloncu ili šinama
Važno je da se koriste pomoćna sredstva namenjena za posao koji se
obavlja. Pri njihovom odabiru, u obzir svakako treba uzeti vrstu, veličinu i
težinu tereta koji se transportuje, udaljenost na koju se transportuje, kvalitet
transportnog puta, stabilnost pri naginjanju i učestalost upotrebe. Pažnju
treba obratiti i na ergonomsko oblikovanje ručki sa zaštitom od povreda
ruku, a ako je potrebno i na mehanizam za zaustavljanje.
Težina koju je potrebno premestiti
Opterećenje se procenjuje na osnovu tablice. Potrebno je procieniti
težinu tereta koji se transportuje i težinu transportnog sredstva zajedno.
Grube referentne vrednosti su dovoljne. U slučaju da težina tereta nije
data, ona se može proceniti. U većini slučajeva, težina transportnog
sredstva naznačena je na utisnutoj pločici samog sredstva. U obzir treba
uzeti i vrstu sredstva kojim se teret transportuje. Ako se težina tereta ne

16. 16
može proceniti ili ako nema specifikacije tereta (npr.: za manipulatore),
potrebno je sprovesti opširniju analizu.
Slika 6: Kolica za prevoz gajbi sa paradajzom
Slika 7: Korišćenje paletnih kolica

17. 17
Slika 8: Upotreba gajbe na točkovima prilikom sađenja
Preciznost pri pozicioniranju i brzina kretanja
Određuje se kojom brzinom i na koji način se izvodi povlačenje i guranje.
Brzi pokreti i velika preciznost pokreta nisu samo vrlo iscrpljujući već
povećavaju i rizik od nesreća.
Položaj tela
Prilikom povlačenja i guranja telo bi trebalo biti uspravno sa malim
nagibom i bez zakretanja gornjeg dela tela. Ergonomsko oblikovanje ručki
omogućava takav položaj. Poluge za vuču, prekratke ručke na kolicima,
ručke koje nedostaju ili teret koji ometa pogled, mogu biti uzrok neprirodnog
položaja tela. Zakretanje, saginjanje i naginjanje tela smanjuju fizičku snagu i
teško opterećuje mišićno-koštani sistem.
Uslovi rada
Određuju se varijable sa najvećim uticajem poput pređene udaljenosti
(udaljenost na koju se teret transportuje) i tehničkog stanja u kojem se
nalazi sredstvo za transport. Mekani podovi, neravan pločnik, rupe, jarci,
stepenice, kao i kosine prema gore i prema dole mogu značajno otežati
transport ili ga čak onemogućiti. Iste učinke imaju i prejako stegnuti klizni
valjci, deformisane ručke i neispravne kočnice. Pažnju treba obratiti i na
prepreke na transportnom putu, nesigurnu razliku u visini između nivoa poda
i bočno naginjanje koje može dovesti do preokretanja.
Korak 3: OcenjivanjePrilikom ocenjivanja potrebno je sabrati rezultate koraka
2, pomnožiti sa rezultatom koraka 1 i odgovoriti na tri kompleksna pitanja:

18. 18
 Da li je odnos između snage potrebne za obavljanje radne
aktivnosti i dostupne fizičke snage odgovarajući? Da li je primena sile
uvek sigurna i ne uzrokuje preveliko naprezanje?
 Da li je moguće postići prirodan položaj tela? Da li do neprirodnog
položaja tela dolazi povremeno i da li se izbeglo zakretanje i
saginjanje prilikom povlačenja i guranja?
 Da li su uslovirada sigurni? Da li do nesreća dolazi zbog iskliznuća ili
prevrtanja tereta, padova ili prignječenja šaka?
Primer procene
Kamion se puni robom naslaganom u ručna kolica. Težina kolica je 40 i
190kg.
Nedostaci:
 Kolica nisu primerena za radni zadatak koji je potrebno izvršiti.
Točkovi su premali i kolica često zapinju u neravninama transportnog
puta.
 Kolica nemaju stabilnost prilikom naginjanja u vožnji jer im je težište
previsoko.



Potrebna je velika fizička snaga pri transportu na kosinama.Kolica
nemaju ergonomski oblikovane drške sa zaštitom od
povreda ruku. Često dolazi do sudaranja sa drugim kolicima ili
udaraca u uske prolaze. Prolazi često nisu dovoljno široki, a na
delovima nedovoljno osvetljeni i zakrčeni.
Slika 9: Upotreba ručnih kolica

19. 19
Dalja analiza
Procena rizika sprovedena metodom ključnih pokazatelja ne dovodi uvek
do finalne procene. Dalje analize su nužne, na primer u slučajevima kad su
radni ciklusi naročito kompleksni, u izvođenju investicionih projekata ili
prilikom rada u izuzetno teškim radnim uslovima (npr. vatrogasci). Takve
analize zahtevaju više vremena, radne snage i ergonomsku stručnost.
Partneri za kontakt su nadležna tela na nacionalnom nivou, specijalisti
medicine rada i institucije iz područja sigurnosti na radu i ergonomije.
2.3 DETALJAN OPIS MERA
Na temelju utvrđenog rizika (poglavlje 1.2) potrebno je odrediti detaljne
mere. To znači planiranje radnih operacija transporta tereta, nabavku

20. 20
pomoćnih sredstava za transport, mera za pravilan rad orijentisane na
zaštitu zdravlja, osposobljavanje i nadzor.
2.3.1 PLANIRANJE RADNIH OPERACIJA TRANSPORTA TERETA
Transport tereta treba shvatiti jednako ozbiljno kao i obavljanje posla.
Dobrim planiranjem izbegavamo nepotreban, rizičan, nespretan transport,
improvizaciju prilikom transporta i neodgovarajuća transportna sredstva.
Važno za nadređene:
 prilikom planiranja i pripreme radnih operacija, osigurajte dovoljan
broj odgovarajuće opreme za transport



ako je to moguće, automatizujte radne operacije transporta koje se
redovno ponavljajuimajte u vidu vreme potrebno za transport prilikom
planiranja rada prilikom naručivanja sirovina i materijala, obratite
pažnju na njihovo pakovanje da bi se paketi mogli transportovati bez
poteškoća
 dajte uputstvo da se prilikom nabavke sirovine i materijala koji se
moraju transportovati ručno, ne naručuju pakovanja teža od 25 kg
2.3.2 POMOĆNA SREDSTVA PRI RUČNOM TRANSPORTU TERETA
Prilikom nabavke pomoćnih sredstava važno je savetovati se sa radnicima
koji će ih koristiti. Oni su stručni i mogu pomoći u nabavci konkretne opreme.
Važno za nadređene:
 odrediti kompetentnu osobu ili telo koje će biti odgovorno za
nabavku transportne opreme
 utvrditi jesu li pomoćna transportna sredstva primerena za poslove
transporta u preduzeću pre njihove kupovine
 omogućiti radnicima da izraze svoje mišljenje o opremi koja se nabavlja
 osposobiti radnike za upotrebu nove transportne opreme
 osigurati im potreban period prilagođavanja prilikom uvođenja nove
transportne opreme
 redovno pregledati i održavati transportnu opremu

21. 21
2.3.3 PODIZANJE I PRENOŠENJE
Prilikom podizanja i prenošenja tereta, često je prisutan rizik od fizičkog
preopterećenja. Kako bi ga izbegli, od izuzetne je važnosti da tereti nisu
preteški i da se na radnom mestu koriste ispravne tehnike podizanja i
prenošenja tereta.
Važno za nadređene:
 prilikom planiranja radne snage u obzir uzeti godine, pol i telesnu građu
osoba koje će obavljati radne zadatke
 ograničiti težinu tereta
 uračunati i organizovati pauze kod aktivnosti čestog transporta tereta
 uvek naznačiti tačnu težinu tereta težih od 10 kg
2.3.4 OSPOSOBLJAVANJE I NADZOR
Uopšteno govoreći, jedno osposobljavanje za pravilno rukovanje teretima
nije dovoljno. Nadređeni mora nadzirati pridržavanje uputstva za rad.
Važno za nadređene:
 sprovesti osposobljavanje za pravilan transport tereta za sve radnike
na tim poslovima
 uputiti i ispraviti radnike pri transportu tereta kada njihovo
ponašanje nije pravilno
 osigurati da se postojeća transportna oprema dosledno koristi
 podticati radnike da upozore na nedostatke i predlažu mere za
poboljšanje
 osposobiti radnike za pravilno podizanje i prenošenje tereta
 obavestiti radnike o mogućim posledicama nepravilnog rukovanja
teretom
Podiži, guraj, utovaruj i prenosi na dobro osmišljen način i tako izbegni
povrede

22. 22
3. SAVETI ZA KRAJ
3.1 PRAVILA ZA RUKOVANJE TERETOM
Redukcija visokih opterećenja kičmenog stuba je moguća pri uzimanju u
obzir određenih preporuka za držanje tela.
Slika 10: Pravilno i nepraviino dizanje i nošenje
 diže se sa ispravljenim leđima iz čučnja
 izbegavaj povijena leđa
 izbegavaj okretanje tela pri dizanju (uvijanje)
 izbegavaj dizanje sa trzajem
 diži i nosi što bliže telu
 nosi i diži sa ispruženim rukama
 opterećuj telo simetrično
 postavljaj težište uspravno i koristi kičmeni stub za podupiranje
 po mogućnosti nositi teret na leđima
 koristiti pomagala za dizanje i nošenje
 omogućiti povoljnu početnu visinu hvatanja (50 - 80 cm)
3.2 PRAVILA ZA OPTIMIZACIJU KRETANJA POD OPTEREĆENJEM
 delovanje maksimalne snage u kratkom vremenskom roku
 po mogućnosti izbegavati obrtne momente
 pre svakog razvijanja snage tražiti čisto držanje i stabilnu ravnotežu
 tok snage voditi na najkraćem putu kroz telo
Nepravilno Pravilno

23. 23
4. PRILOZI

24. Prilog1
24
Obrazac za procenu rizika – Podizanje, držanje, prenošenje
Kad postoji više zasebnih aktivnosti sa značajnim fizičkim opterećenjem, procjenjujte ih zasebno.
Radno mesto/Aktivnost:
Korak 1:Vremensko određivanje opterećenja (Izaberite samo jednu kolonu!)
Podizanje ili odlaganje
(< 5 s)
Držanje
(> 5 s)
Prenošenje
(> 5 m)
Broj ponavljanja u
toku radnog dana
Vrednost u
bodovima (T)
Ukupno trajanje u toku
radnog dana
Vrednost u
bodovima (T)
Ukupno pređeno u
toku radnog dana
Vrednost u
bodovima (T)
< 10 1 < 5 min 1 < 300 m 1
10 do < 40 2 5 do < 15 min 2 300 m do < 1 km 2
40 do < 200 4 15 min do < 1 sat 4 1 km do < 4 km 4
200 do < 500 6 1 sat do < 2 sata 6 4 km do < 8 km 6
500 do < 1000 8 2 sata do < 4 sata 8 8 km do < 16 km 8
≥ 1000 10 ≥ 4 sata 10 ≥ 16 km 10
Primeri: slaganje opeke, ubacivanje
radnog materijala u mašinu,
istovar kutija iz kontejnera i
odlaganje na transportnu traku
Primeri: držanje i obrada metala na
samostojećoj brusilici, rad sa ručnom
brusilicom, rad sa kosilicom
Primeri: prenošenje nameštaja,
dostavljanje delova
skele na gradilište,

25. 25
Korak 2: Određivanje vednosti bodova tereta, držanja tela i uslovi rada
Efektivna težina tereta1) za muškarce Vrednost u bodovima Efektivna težina tereta1) za žene Vrednost u bodovima
< 10 kg 1 < 5 kg 1
10 do < 20 kg 2 5 do < 10 kg 2
20 do < 30 kg 4 10 do < 15 kg 4
30 do < 40 kg 7 15 do < 25 kg 7
≥ 40 kg 25 ≥ 25 kg 25
1
) „Efektivna težina tereta“ podrazumeva se u kontekstu stvarne sile delovanja koja je potrebna za pomicanje tereta. Sila djelovanja ne podudara se uvek sa težinom
tereta. Pri naginjanju tereta, samo će 50% težine tereta imati uticaj na radnika, a kad se koriste kolica za transport samo 10 %.
Položaj tela,
pozicija tereta2
)
Položaj tela, pozicija tereta
Gornji deo tela je uspravan, bez zakretanja
Pri podizanju, držanju, prenošenju i spuštanju teret je uz telo
Gornji dio tela je lagano nagnut prema napred ili je lagano zakrenut
Pri podizanju, držanju, prenošenju i spuštanju teret je uz telo ili malo odmaknut
Nisko saginjanje ili jako naginjanje prema napred
Lagano naginjanje prema napred sa istovremenim zakretanjem trupa
Teret daleko od tela ili iznad visine ramena
Jako naginjanje prema napred sa istovremenim zakretanjem trupa
Teret daleko od tela
Ograničena stabilnost položaja tela prilikom stajanja
Čučanje ili klečanje
Vrednosti u
bodovima
1
2
4
8
2
) Za određivanje vrednosti bodova položaja tela koriste se tipični položaji tela pri ručnom rukovanju teretom. Kad imamo više različitih položaja tela, u račun uzimamo
njihovu srednju vrednost – ne povremene ekstremne vrednosti

26. Opterećenje prema težini tereta
Opterećenje prema položaju tela
Opterećenje prema radnim uslovima
Ukupno
Annex1
26
Radni uslovi
Dobri radni uslovi:
Vrednosti u
bodovima
0
1
2
­npr.: dovoljno prostora za kretanje, nema fizičkih prepreka unutar radnog mesta, podovi su čvrsti
i u istom nivoz, dobra rasveta, dobri uslovi za hvatanje tereta
Ograničen prostor za kretanje i nepovoljni ergonomski uslovi:
­ npr.: 1. prostor za kretanje je ograničen malom visinom ili površinom manjom od 1,5m2
ili
2. stabilnost položaja tela narušena zbog nejednakog nivoa poda i mekog tla
Jako ograničen prostor za kretanje i/ili nestabilnost težišta terta:
­ npr.: premeštanje pacijenata
Aktivnosti koje nisu navedene u tablici mogu se poistovetiti.
Korak3: Ocjenjivanje
U dijagram unieti vrednosti relevantne za račun.
+
+
= x Vremensko opterećenje = Ukupno opterećenje

27. 27
Na temelju bodova izračunatog opterećenja i tablice ispod, možemo napraviti grubu procenu3
).
Raspon rizika Ukupno opter. Obrazloženje utvrđenih vrednosti
1 < 10
2 10 do < 25
3 25 do < 50
4 > 50
Nisko opterećenje, ne postoji rizik od fizičkog preopterećenja.
Povećano opterećenje, prekomerno opterećenje je moguće kod radnika koji su
manje otporni4
). Za tu grupu radnika bilo bi korisno preoblikovati radno mesto5
).
Veliko opterećenje, prekomerno opterećenje je moguće kod svih radnika.
Preporučuje se preoblikovanje radnog mesta5
).
Vrlo veliko opterećenje, velika mogućnost nastanka prekomernog opterećenj a.
Nužno je preoblikovanje radnog mesta5
).
3
) U pravilu se pretpostavlja da je sa porastom vrednosti boda opterećenja, raste i rizik od preopterećenja mišićno-koštanog sistema. Granice
unutar raspona rizika su jasne zbog razlike između pojedinih tehnika rada i radnih uslova. Stoga se ova klasifikacija može smatrati orijentacionim
pomagalom. Detaljnije analize zahtevaju ergonomsku stručnost.
4
) Manje otpornim radnicima u ovom kontekstu se podrazumevaju osobe starije od 40 ili mlađe od 21 godine, radnici koji su tek započeli s radom
(neiskusni radnici) ili osobe koje boluju od neke bolesti.
5
) Zahtevi za preoblikovanjem mogu se odrediti na temelju vrednosti iz tablice. Smanjenjem težine tereta, poboljšanjem radnih uslova ili
skraćivanjem vremena u kojem su radnici pod opterećenjem, prekomerno se opterećenje može izbjeći.

28. Prilog2
28
Obrazac za procenu rizika – Povlačenje, guranje
Celokupna se aktivnost mora podieliti na više pojedinačnih aktivnosti. Svaka aktivnosti sa značajnim fizičkim opterećenjem,
procenjuje se zasebno.
Radno mesto/Aktivnost:
Korak 1:Vremensko opterećenje (Izaberite samo jednu kolonu!)
Povlačenje i guranaje na dužim udaljenostima
(pojedinačna udaljenost duža od 5 metara)
Povlačenje i guranaje na kratkim udaljenostima ili sa
čestim stajanjima (pojedinačma udaljenost do 5 metara)
Broj ponavljanja Vrednost u bodovima (T) Ukupna udaljenost u toku dana Vrednost u bodovima (T)
< 10 1 < 300 m 1
10 do < 40 2 300 m do < 1 km 2
40 do < 200 4 1 km do < 4 km 4
200 do < 500 6 4 km do < 8 km 6
500 do < 1000 8 8 kmdo< 16 km 8
≥ 1000 10 ≥ 16 km 10
Primeri: radovi sa manipulatorom tereta, montaža mašine,
raznošenje obroka u bolnici
Primeri: sakupljanje otpada, transport nameštaja na kolicima,
utovar i istovar kontejnera
Korak 2: Određivanje vrednosti bodova prema masi koju je potrebno premestiti,
preciznosti pozicioniranja i brzini kretanja, položaju tela i radnim uslovima
Masa koju
treba
premestiti
(težina tereta)
kotrljanje
Industrijski spremnici, pomoćna transportna sredstva
Bez
pomagala,
teret se kotrlja
Ručna
kolica za palete, kolica sa
upravljivim točkovima
Rezervoari, platforme Rezervoari na šinama ,
ručni viljuškar, kolica
sa vučom, kolica sa
usmerenim točkovima
Manipulatori
teretom,
balansno uže,

29. 29
Preciznost pri pozicioniranju
Brzina kretanja
sporo (< 0,8 m/s) brzo (0,8 do 1,3 m/s)
Niska – udaljenost na koju se transportuje nije specificirana
– teret se prilikom valjanja ili transporta može zaustaviti
1 2
2 4
Visoka – teret treba biti precizno pozicioniran i zaustavljen
– potrebno se precizno pridržavati pozicije na koju se
teret postavlja
– česte promene smera
Napomena: prosečna brzina hoda je približno 1 m/s
< 50 kg 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
50 do < 100 kg 1 1 1 1 1
100 do < 200 kg 1,5 2 2 1,5 2
200 do < 300 kg 2 4 3 2 4
300 do < 400 kg 3 4 3
400 do < 600 kg 4 5 4
600 do < 1000 kg 5 5
≥ 1000 kg
Povlačenje/
klizanje
Siva polja:
< 10 kg 1
10 to < 25 kg 2
Kritična su zato što transport rezervoara/tereta velikim delom zavisi
od veštine i fizičke snage radnika.
Bela polja bez brojeva:
Po pravilu ih treba izbegavati zato što sila koja je potrebna može
vrlo lako prekoračiti maksimalnu fizičku snagu.
25 to < 50 kg 4
> 50 kg

30. Annex2
30
Položaj tela1
)
1
2
4
Gornji dio tela je uspravan, nema zakretanja
Gornji dio tela je lagano nagnut prema napred ili je lagano zakrenut
(povlačenje u stranu)
Telo je nagnuto nisko u smeru kretanja,
Čučanje, klečanje, saginjanje
Istovremeno naginjanje i zakretanje 8
1
) Za određivanje vrednosti bodova položaja tela koriste se tipični položaji tela pri ručnom rukovanju teretom. Jače zakretanje gornjeg
dela tela do kojeg dolazi pri pokretanju, kočenju ili skretanju može se zanemariti pod uslovom da se retko pojavljuje.
Vrijednost u
bodovima
Radni uslovi
Dobri:
0
2
4
8
→ podovi ili druge površine su jednakog nivoa, čvrsti, suvi → nema kosina → nema prepreka na radnom mestu
→ valjci ili točkovii se lako pokreću, istrošenost ležaja točkova nije vidljiva
Otežani:
→ prljavi podovi, manje neravnine, meka podloga, → manje kosine nagiba do 2° → prisutnost prepreka koje je
potrebno zaobilaziti → valjci ili točkovi obloženi prljavštinom, pokreću se otežano, ležajevi točkova istrošeni
Teški: → nepopločan ili grubo popločan transportni put, sa rupama, jako zaprljan, → kosine nagiba od 2° do 5°, →
potreban veliki razmak između transportnih sredstava pri pokretanju → valjci/točkovii obloženi prljavštinom i teško se
pokreću
Komplikovani:
→ stepeništa , → kosine nagiba > 5°, → Kombinacija funkcija otežanih i teških uslova rada
Aktivnosti koje nisu navedene u tablici se mogu poistovetiti.

31. Masa/transportno sredstvo
Preciznost pozicioniranja/brzina kretanja
Opterećenje prema položaju tela
Opterećenje prema radnim uslovima
Ukupno
31 Korak 3:Ocenjivanje
U dijagram unieti vriednosti relevantne za račun.
+
+
+
= x
za žene
na radu
x Vremensko opterećenje x 1,3 = Ukupno opterećenje
Na temelju bodova izračunatog opterećenja i tablice ispod, možemo napraviti grubu procenu.
Raspon rizika 2
) Ukupno opter. Obrazloženje utvrđenih vrednosti
1 < 10
2 10 to < 25
3 25 to < 50
4 > 50
Nisko opterećenje, ne postoji rizik od fizičkog preopterećenja.
Povećano opterećenje, prekomerno opterećenje je moguće kod radnika koji su
manje otporni3
). Za tu grupu radnika bilo bi korisno preoblikovati radno mesto.
Veliko opterećenje, prekomerno opterećenje je moguće kod svih radnika.
Preporučuje se preoblikovanje radnog mjesta.
Vrlo veliko opterećenje, velika mogućnost nastanka prekomernog opterećenje.
Nužno je preoblikovanje radnog mjesta.
2
) Granice unutar raspona rizika su jasne zbog razlike između pojedinih tehnika rada i radnih uslova. Stoga se ova klasifikacija
može smatrati orijentacionim pomagalom. Po pravilu se pretpostavlja da sa porastom vrednosti boda opterećenja raste i rizik od
preopterećenja mišićno-koštanog sistema.
3
) Manje otpornim radnicima u ovom kontekstu se podrazumevaju osobe starije od 40 ili mlađe od 21 godine, radnici koji su tek započeli s radom
(neiskusni radnici) ili osobe koje boluju od neke bolesti.

32. 32
Prilog 3
Ergonomski Pricipi Opis
Zglobovi moraju biti u
neutralnom položaju
U neutralnom položaju mišići
i ligamenti koji prekrivaju
zglobove su najmanje
istegnuti
Radite u blizini svog tela Ukoliko je rad predaleko od
tela, ruke će biti suviše
istegnute a trup će biti
savijen prema napred
Izbegavajte
preterano naginjane
Gornji deo tela prosečne
odrasle osobe je težak oko
40kg. Što je više trup povijen
napred, teže je mišićima i
ligamentima leđa da
održavaju balans tela
Izvijen trup umara leđa Izvijeni položaji trupa vrše
neželjeni pritisak na kičmu
Menjajte položaje tela i
pokrete rada
Niti jedan položaj tela ni pokret
ne treba koristiti preterano
dugo vremena. Predugo
ostajanje u jednom položaju i
jednolični pokreti tela su
zamarajući za organizam
Izbegavajte preterano
istezanje
Neophodno je ograničiti
istezanje napred i sa strana,
kako bi se izbeglo krivjenje
trupa i naginjanje
Izbegavajte nošenje
tereta iznad visine
ramena
Ruke i laktovi bi trebali da
budu ispod nivoa ramena
kada se nešto prenosi

33. 33
Ergonomski Pricipi Opis
Ograničite težinu tereta
koji se podiže
Postoje preporučene težine za
podizanje koje se nalaze na slici
1.
Koristite tehničko
mehanička pomagala
Postoje mnoga dostupna
pomagala za podizanje i
prenošenje tereta.
Izbegavajte nošenje
tereta jednom rukom
Kada se koristi samo jedna ruka
za podizanje i prenos tereta,
celo telo je izloženo
mehaničkom stresu.
Koristite transportna
pomagala
Postoji veliki broj pomagala kao
što su valjci, konvejeri, pokretne
trake, viljuškari, kolica,
platforme koje mogu pomoći
prilikom podizanja i prenošenja
tereta.

34. 34
5. LITERATURA
[1]. Starčević, J., Ilić, M., Paunović-Pfaf, J., (2010), Priručnik za procenu rizika, Globe design, Beograd
[2]. (http://www.ergonomics4schools.com/lzone/work.htm )
[3]. (Opasnosti i rizici vezani uz manualno rukovanje na radnom mestu -
https://osha.europa.eu/fop/croatia/hr/publikacije-1/e-fact-folder/e-fact14pdf)
[4] European agency for Safety and Health at Work (https://osha.europa.eu/)