Regulacija rasta i rodnosti kosticavog voca

1. Regulisanje rasta i rodnosti
koštičavih vodaka u konceptu
integralne proizvodnje
Dragan Radivojević
Univerzitet u Beogradu
Poljoprivredeni fakultet

2. Integralna proizvodnja voda
• „Ekonomski isplativa proizvodnja voća visokog kvaliteta, koja
daje prioritet ekološki bezbednijim metodama i smanjuje na
minimum neželjene efekte korišcenja hemijskih sredstava da
bi se povećala zaštita životne sredine i zdravlja ljudi“
(Međunarodna organizacija za biološku i integralnu kontrolu
štetnih životinja i biljaka (IOBC)
• Integralna proizvodnja se ne fokusira samo na hemijskoj
zaštiti voćaka, već na svim merama gajenja koje se
primenjuju u proizvodnji.
• Prioritet se daje prirodnim, biološkim, genetickim i
biotehnickim metodama kontrole štetocina, bolesti i korova
kako bi korišcenje agrohemijskih sredstava bilo svedeno na
neophodni minimum.

3. • Standardi za integralnu proizvodnju voda, za
razliku od organske proizvodnje, nisu precizno
definisani ili pravno određeni u ne samo kod nas
ved i u EU
• Iako su ogranicenja primene materijala kao što su
đubriva, pesticidi i druge hemikalije, definisana
razlicitim uputstvima, u praksi nivo njihovog
sprovođenja varira
• Cak ni sve evropske zemlje nemaju jedinstvene
standarde ili zahteve namenjene proizvođačima
voda

4. Uspešno funkcionisanje zasada koštičavih vodaka
zahteva dobru ravnotežu između rasta i
rodnosti.
Snažan rast može imati veliki uticaj na:
• Prijem svetlosti u kruni
• Rodnost
• Kvalitet plodova
• Pojačan napad bolesti i štetočina
• Visinu troškova radne snage u vodnjaku

5. A) Primarni faktori
1. Plodno zemljište
2. Pogrešno izabrana podloga za odgovarajuću sortu
3. Nedovoljno prostora za rasvoj stabla (Bujnost
kombinacije sorta/podloga nije prilagođeno rastojanju
sadnje)
4. Preobilno navodnjavanje
5. Đubrenje velikim količinama azotnog đubriva
B) Sekundarni faktori
1. Gubitak roda izazvan poznim prolećnim mrazevima
2. Jak grad
BUJNOST MOGU POJAČATI PRIMARNI I SEKUNDARNI FAKTORI

6. Regulisanje rasta i rodnosti
• Mere pri podizanju zasada vodaka
• Mere nege zasada vodaka
1. Agrotehničke mere (održavanje zemljišta,
navodnjavanje i đubrenje)
2. Pomotehničke mere (rezidba i proređivanje
cvetova i plodova)

7. A) Sorta utiče na bujnost preko dužine
internodija, snage rasta, ugla grananja i
lokacije obrazovanja grana
B) Korišdenje vegetativnih podloga male
bujnosti je primarno i NAJJEFTINIJE sredstvo
kojim se reguliše veličina stabla nekih
koštičavih vodaka. 1. direktno 2.indirekto-
preko rodnosti
C) Dužina posrednika utiče na stepen kontrole
rasta
Izbor sorte, podloge i posrednika

8. Usklađivanje tehnologije gajenja sa
ekološkim uslovima
 Klimatske karakteristike (Vrsta, sorta,
podloga)
 Položaj (Kajsija)
 Tip zemljišta (snabdevenost azotom,
dubina, vododržeda sposobnost).
Eksploatacija razlicitih tipova zemljišta je
omogucena izborom odgovarajudih podloga
koje koštičavim vodkama stoje na
raspolaganju.

9. Skeletna zemljišta
Glinovita zemljišta
Peskovita
zemljišta

10. Agrotehničke mere
Đubrenje
Azot je elemenat koji u najvedoj meri kontroliše
rast vodaka.
Umereni nedostatak N redukuje rast mladara.
Maksimalno preporučena količina čistog azota
po hektaru je 120 kg.

11. -Zasena
-Loše obojeni
plodovi
Prevelike doze
azotnog đubriva u
zasadu breskve

12. Navodnjavanje
 Navodnjavanje predstavlja
dodavanje vode u sloj
zemljišta oko korenovog
sistema vodaka kako bi se
postigle optimalne
vrednosti vlage u zemljištu
 Primenjuje se u svim
područjima sa nedovoljnom
količinom ili nepravilnim
rasporedom padavina.
 Najčešde se primenjuje
navodnjavanje kapanjem

13. • Prekomerno zalivanje može imati za posledicu
slab kvalitet plodova, pojačan vegetativni rast i
povećan rizik pojave truležnica na korenu
voćaka.
• Stres izazvan blagom sušom značajno
smanjuje rast ćelija i izduživanje mladara.

14. Momenat kada treba započeti navodnjavanje i dužinu njegovog
trajanja (norma zalivanja) najsigurnije je odrediti iz pomoć
mernih instrumenata kao što su tenziometri (registruju nivoe vode
u zemljištu)
• Tenziometar

15. • Merni instrumenti mogu meriti
sadržaj vlage na različitim
dubinama.
• Dubina na kojoj instrumenti mere
vlagu zavisi od vrste voćaka i tipa
zemljišta. Najbolje je meriti na dve
dubine, pri čemu je prva na 20-30
cm, a druga na 40-50 cm.
• Pomoću tenziometra postavljenog
na manju dubinu određuje se
početak zalivanja, a pomoću
tenziometra postavljenog na veću
dubinu određuje se kraj zalivanja

16. Kada u zoni najveće mase korenovog sistema sadržaj vlage padne
ispod određene vrednosti, sistem za zalivanje se pušta u rad.
Vrednosti potencijala vode u zemljištu koje su izmerene
tenziometrom najčešće se održavaju u intervalu od od -10 cb do -
40 cb.
• 10-20 cb, ovaj raspon vrednosti ukazuje da
u zemljištu ima dovoljno vode za pravilan
rast i razvoj biljke. Ako je u toku
navodnjavanje, treba prekinuti, da ne bi
došlo do prevlaživanja.
• 20-40 cb, ima dovoljno vlage u zemljištu.
Teška glinena zemljišta ne navodnjavati.
Umereno teška zemljišta ne navodnjavati.
Šljunkovita zemljišta navodnjavati pri
vrednosti od 30-40 cb.

17. Pomotehničke mere
• Rezidba. Formiraju se uglavnom dva osnovna
oblika krune: Kotlasta kruna ili vaza i Vitko
vreteno
• Proređivanje cvetova i plodova

18. Rastojanje sadnje 5-6mX3-5m
Visina krune 2,5-2,7 m.
VAZA

19. 6 m

20. 3 m
5 m

21. Španska
vaza

22. Formirano stable sa oblikom
krune španska vaza

25. Kotlasta kruna kajsije

26. Svaka skeletna grana kod
vaze treba da ima
karakteristike vretena.
Nosači rodnih grančica,
posebno u gornjem delu
krune, treba da budu
veoma tanki.

27. Formiranje jakih sekundarnih skeletnih grana kod
kotlaste krune treba izbegavati

28. Vitko vreteno
Rastojanje sadnje
3.5-4.5X1,5-2,5 m
Efektivna visina stabla 2.5-
3,5 m.
Maksimalne dimenzije
krune postižu se na kraju
treće godine

29. Stabla oblačinske višnje na početku
trede godine 4x2m

30. Tresnja 4X2,5m

31. Formiranje
vretena
sadnjom
okulanata
sadnjom sadnica

32. Pre rezidbe Posle rezidbe

33. Rastojanje sadnje: 4x2 m
sorta: Sweet red
podloga: GF 677
Vitko vreteno

34. Veoma tanka osnova krune

35. Srednja i gornja polovina krune: rodno
drvo male bujnosti

36. Vitko vreteno sa tri skeletne grane u
osnovi

37. Skeletne grane ne smeju biti prevedene na slabu granu
sa oborenim rastom

38. Redovna zimska
rezidba
Osnovni cilj:
regulisanje rodnosti
Glavni nosioci rodnosti:
Mešovite rodne
grančice duge 30-60 cm

39. Stablo nektarine pre i posle rezidbe u III
godini

43. Rezidba jakih
gana u gornjim
delovima krune

44. Kada nema dovoljno dugih mešovitih
grančica za rod se ostavlja veći broj
kratkih grančica (majski buketići)

45. Kvalitetan rod na
kratkim gančicama

46. Rezidba tresnje

47. Letnja rezidba
Značaj letnje rezidbe
1. Formiranje odgovarajućeg oblika krune
2. Kontrola bujnosti stabla
3. Poboljšanje obojenosti plodova
4. Povećava se kvalitet rodnih grančica za narednu godinu
5. Smanjuje se potreban broj radnika za izvođenje zimske
rezidbe
Izvodi se u:
-mladim voćnjacima većine voćnih vrsta
-rodnim zasadima breskve, kajsije i trešnje.

48. Letnja rezidba mladog
stabla breskve

49. Vreme izvođenja letnje rezidbe
na rodnim stablima breskve i kajsije
I 10-15 dana pre prve berbe plodova
II od početka avgusta do sredine septembra
Vreme izvođenja letnje rezidbe
na rodnim stablima tresnje
Posle berbe- najbolje od početka avgusta do
sredine septembra

50. I letnja rezidba

51. Kako se postiže bolja
obojenost plodova
breskve ?

52. Dobro obojeni
plodovi
nektarine

53. Zasenjeni, neobojeni plodovi iste sorte
nektarine

54. Kasna letnja rezidba
Tresnja Breskva

55. Letnja rezidba kajsije

56. Dodatno regulisanje rodnosti
koštičavih voćaka

57. Osnovno regulisanje rodnosti koštičavih voćaka sprovodi se
primenom zimske rezidbe
Dodatno regulisanje rodnosti :
 Proređivanje cvetova ili plodova
 Zaštita generativnih pupoljaka, cvetova i plodova od poznih
prolećnih mrazeva
 Zaštita plodova od dejstva grada
 Zaštita plodova trešnje od pucanja

58. Proređivanje cvetova i plodova
mehaničko proređivanje cvetova
hemijsko proređivanje cvetova
ručno proređivanje plodova

59. Mehaničko proređivanje cvetova

60. Hemijsko proređivanje cvetova
• ATS (amonium-tio-sulfat) 10-15 kg /1000L
vode 1-2 puta
• Preparati su Azos 300 ili Agro- N-fluid

61. Ručno proređivanje plodova
različitih sorti breskve i nektarine

62. Plodovi blizanci

63. Opadanje plodova breskve posle ručnog
proređivanja

64. zaštita vodaka od
poznog prolednog
mraza
Rasprskivač za stvaranje
veštačke kiše koja može štititi
voćke od negativnog dejstva
POZNOG prolećnog mraza

65. Protivgradna mreza u zimskom
položaju u zasadu breskve.

66. Neposredna zaštita zasada voćaka
od štetnog dejstva grada
protigradnom mrežom

67. Kada se postavljanje protivgradnih mreža
isplati u zasadu breskve?
Prinos ne sme biti manji od 20 t/ha
Prosečna cena ploda treba da je veda od
0,40€/kg
Učestalost grada svake pete godine i češde sa
štetom vedom od 50%

68. Zaštita plodova trešnje od pucanja

69. Hvala na pažnji