Pčelarstvo II

1. UNIVERZITET U NOVOM SADU
POLJOPRIVREDNI FAKULTET, DEPARTMAN ZA STOČARSTVO
Faculty of Agriculture, Department of Animal Science
21000 , Trg D. Obradovića 8, Srbija- Vojvodina
web: www.stocarstvo.edu.rs;Tel.: ++ (021) 6350-711; Fax : ++ (021)
6350-019
Pčela i pčelinji proizvodi
Doc dr Ivan Pihler – Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Sremski Karlovci, 2014.
12:23 1

2. •Za med i pčele se zna od
davnina.
•Med zatim polen, vosak kao i
blaga prerada meda medovača
i medovina su proizvodi koji
prate čoveka od kada je i
pisanih podataka o čoveku.
•Uvek se govorilo da med ima i
slatku i korkou stranu, slatku
zbog ukusa, a gorku zbog
načina na koji se do njega
dolazi.
Slika 5.000 godina pre nove ere
12:23 2

3. I danas se u mnogim
regionima sveta,
Azija, Afrika, Južna
Amerika, med skuplja
iz prirode a ne
proizvodi
12:23 3

4. Kolo - ARTHROPODA
Klasa - INSECTA
Red - HYMENOPTERA
Familija - APIDAE
Podfamilija - APINAE
Rod - APIS
Apis mellifera
Apis cerana Apis dorsata
Apis florea
12:23 4

5. Zapadna medonosna pčela
(Apis mellifera)
Kranjska, siva ili
domaća karnika (Apis
mellifera carnica)
Italijanska žuta pčela
(Apis mellifera
ligustica)
Kavkaska pčela
(Apis mellifera
caucasica)
Afrička pčela (Apis
mellifera scutelata)
Tamna pčela (Apis
mellifera melifera)
12:23 5

6. Kranjska, siva ili domaća karnika (Apis mellifera carnica)
•Ova pčela dobila je ime po Kranjskom području u Sloveniji
•Po spoljašnosti je karakterišu sivkasti prstenovi pokriveni belim
dlačicama
•Pčelinja društva su dosta mirna, imaju brz prolećni razvoj, sklona su
rojenju, daju visoke prinose meda kada vladaju povoljni uslovi paše
•Med poklapaju belim poklopcima, što je značajno kod proizvodnje
meda u saću.
•Dobro zimuju i ekonomična su u potrošnji hrane
12:23 6

7. Italijanska žuta pčela (Apis mellifera ligustica)
•Potiče iz Srednje Italije
•Po svojim osobinama je slična domaćoj karniki
•Odlikuje se žutom bojom
•Otporna na evropsku trulež legla
•Njena mirnoća na saću varira, ali je uglavnom dobra za rad
•Ima izraženu sklonost da širi leglo, tako da često, u bespašnom
periodu, može ostati bez hrane
•Sklonost ka rojenju nije tako izražena kao kod domaće karnike
•U severnim krajevima ne prezimljava najuspešnije i u toku zime troši
dosta hrane
•Dobro gradi saće i daje najbolje poklopljene sekcije sa medom u saću
•Pri jakim pašama, ova pčela daje izvanredne prinose meda12:23 7

8. Kavkaska pčela (Apis mellifera caucasica)
•potiče iz oblasti oko planine Kavkaza u Rusiji
•postoji siva i žuta varijanta ovih pčela
•u Evropi je mnogo poznatija siva
•u pogledu razvoja ona je sporija od karnike i italijanske, tako da
punu snagu postiže tek polovinom leta
•nema jak nagon za rojenjem
•mnogo upotrebljava propolis
•osetljiva je na zimu pa zbog toga u hladnim klimatima ne
prezimljuje dobro
•sklona je grabeži
•medno saće poklapa "na mokro", to jest voštani poklopci nemaju
dobar izgled i, zbog toga, nije pogodna za proizvodnju meda u
sekcijama.
•neki odgajivači koriste ovu pčelu za proizvodnju hibrida12:23 8

9. Tamna pčela (Apis mellifera melifera)
•nalazimo je severno i zapadno od Alpa, u Skandinaviji i u Rusiji
•u prošlosti je bila najrasprostranjenija u Evropi
•krupne su, sa kratkim jezikom, za razliku od karnike i kavkaske
rase pčela
•na okvirima se nemirno ponašaju i pri vađenju okvira iz košnica,
brzo ga napuštaju
•često su, ali ne i uvek, agresivne
•sporije se razvijaju u proleće, sklona je rojenju, prinosi meda su
znatno manji nego kod karnike i italijanske pčele
•interesantno je da se, bez obzira na uslove paše, u košnici uvek
nađe nešto meda, tako da se teško može desiti da društvo ugine od
gladi
12:23 9

10. Afrička pčela (Apis mellifera scutelata)
•ovo je ne evropska rasa, jako rasprostranjena u Africi
•od ove rase se pored meda dobijaju najveće količine voska za
tržište
•nešto je manja od evropskih pčela i veoma je sklona da se brani
svojom žaokom
•afrička pčela je dobila publicitet nakon unošenja u Brazil,
odakle se širila ogromnom brzinom potiskujući evropske pčele.
Računa se da je za nepunih 30 godina od originalnih 26 matica u
Brazilu, nastalo sadašnjih deset miliona pčelinjih društava
rasprostranjenih u Južnoj, Centralnoj, a sada i Severnoj Americi
12:23 10

11. Sastav pčeljinjeg
društva
radilica trut matica
12:23 11

12. Razvojni stadijumi pčela
12:23 12

13. Sparivanje matica može biti:
1. prirodno i
2. kontrolisano
12:23 13

14. Genetska struktura pčelinjeg društva
12:23 14

15. Nasleđivanje pola
normalno leglo 25% praznih ćelija 50% praznih ćelija
12:23 15

16. UZGOJ MATICA
Pod prirodnim uslovima u pčelinjem društvu će se pojaviti
nova mlada matica u sledeća tri slučaja:
1. kada se javi rojevni nagon i stara matica ode sa rojem;
2. ukoliko dođe do tihe zamene stare mladom maticom;
3. ako postojeća matica iz bilo kog razloga nestane.
Za planski uzgoj matica koriste se dva osnovna načina:
1. bez presađivanja larvica i
2. sa presađivanjem larvica.
12:23 16

17. Dobijanje prisilnih
matičnjaka
Dobijanje
matičnjaka na
podrezanom saću
Uzgoj matica bez presađivanja larvica
12:23 17

18. Milerov metod
Alejev metod
12:23 18

19. Uzgoj matica presađivanjem larvica
Dulitlov (Doolittle) metod uzgoja matica
Izgled rama sa leglom od roditeljske matice (rodonačelnice)
12:23 19

20. Počeci matičnjaka
Presađivanje larvica se može raditi
na više načina:
1. presađivanje larvica na mleč
2. presađivanje larvica na suvo i
3. dvostruko presađivanje
12:23 20

21. Starter u koji je postavljen
ram sa presađenim
larvicama i polenska pogača
za prihranu (foto: G.
Stevanović)
Prikaz organizacije pčljinjeg
društva za završavanje
matičnjaka, bildera.
12:23 21

22. Zreli zatvoreni
matičnjaci spremni za
dodavanje nukleusima
Dodavanje zrelog
matičnjaka u
oplodnjak
Izgled pravilno
izleženog
matičnjaka12:23 22

23. Sparivanje matica može biti:
1. prirodno i
2. kontrolisano
12:23
23

24. 12:23 24

25. Međunarodne boje za obeležavanje matica po
godinama.
12:23 25

26. MORFOMETRIJSK
E OSOBINE PČELA
1. kubitalni indeks,
2. diskoidalni pomak,
3. boja prstenova,
4. širina tomentuma na četvrtom
prstenu,
5. dužina dlačica na petom
prstenu,
6. dužina jezika,
7. veličina golenice zadnje noge,
8. masa
EKONOMSKE ODNOSNO
PROIZVODNE OSOBINE PČELA
1. medna produktivnost
2. agresivnost,
3. mirnoća na saću,
4. brzina prolećnog razvoja,
5. sklonost ka rojenju,
6. tolerantnost na bolesti,
7. higijensko ponašanje
SELEKCIJA PČELA
12:23 26

27. MORFOMETRIJSKE
OSOBINE PČELA
Boja prstena
Boja prstenova na abdomenu je najbolje vidljiv znak rasne pripadnosti pčela
12:23 27

28. Dužina jezika
Kubitalni indeks
a b
Kubitalni indeks = a / b
12:23 28

29. EKONOMSKE ODNOSNO
PROIZVODNE OSOBINE PČELA
Medna produktivnost Agresivnost
Rojidbeni nagon
12:23 29

30. Nagon za čišćenjem legla (“pin test”)
12:23 30

31. Rojenje pčela
•Suština života pčelinje zajednice, kao i svih drugih živih
stvorenja, svodi se na stalnu borbu za opstanak, što
podrazumeva i težnju za razmnožavanjem.
•Pojava nagona za rojenje jedna je od prirodnih osobina
pčela, zahvaljujući kojoj su se kao vrsta održale.
•Savremeno pčelarenje i prirodno rojenje nikako ne idu
zajedno.
•Verovatno je i najveće umeće, kada je u pitanju
praktično pčelarenje, kako raznim postupcima uticati na
formiranje jakih pčelinjih zajednica, već za rane izdašne
paše, i u takvoj formi ih održavati sve vreme aktivne
sezone. Pri tome treba eliminisati mogućnost pojave
rojevog nagona, sa ciljem da se u društvima neprekidno
održava dobro radno raspoloženje.
12:23 31

32. Uzroci pojave rojevnog
nagona:
•Mali prostor u odnosu na
jačinu pčelinjeg društva
•Nemogućnost normalnog
kretanja matice i pčela po
košnici te širenje matičnog
feromona
•Blokada plodišnig prostora
unetim nektarom i polenom
•Nedostatak slobodnih ćelija
za polaganje jaja
12:23 32

33. •Nedostatak prostora za
odlaganje nektara i polena
•Nemogućnost zaposlenja
mladih pčela na nagovanju
legla i gradnji saća
•Prekomerna izloženost suncu
uz lošu ventilaciju
•Duži kišni period u vreme
maksimalnog razvoja društva
•Stara matica
•Matica sa izraženijim nagonom
za rojenjem
12:23 33

34. Sprečavanje rojevnog
nagona
•Osnovno je da vodimo računa
o blagovremenom proširivanju
prostora u košnici
•Pre dostizanja vrhunca
razvoja, košnicu treba proširiti,
kako bi brojne pčele fizički
mogle da se smeste unutra.
•Dva krajnja rama iz plodišta
se menjaju satnim osnovama
(po potrebi više puta tokom
paše)
12:23 34

35. •Radi sprečavanja pregrevanja
proširiti leta u paši i otvoriti
ventilacione otvore (po
mogućstvu u središnjem periodu
dana košnice bi trebalo da budu
u hladovini
•Nakon dugog kišnog perioda
obavezno pratiti pčele.
•Menjanje matica svake godine
(po mogućstvu u suncekrotovoj
paši Jul – Avgust)
•Zamena starih matica u jačim
društvima matičnjacima.
•I pored svih mera
predostrožnosti neminovno je
da će se neka društva izrojiti 12:23 35

36. Postupak sa društvima u
kojima se pojavio rojevni
nagon
•Dva do tri dana nakon
zatvaranja matičnjaka, ako je
vreme lepo roj će izaći (čekamo
da uhvatimo roj)
•Postavljanje kaveza za
sprečavanje odlaska roja
•Razrojavanje društva sa
rojevnim nagonom
•Stvaranje uslova razrojenosti
•Premeštanje košnice
•Kidanje matičnjaka
12:23 36

37. Na kraju treba napomenuti još jednom da je
rojenje sastavni deo života pčela a samim tim
i pčelara, te da ukoliko do rojenja dođe ne
treba puno očajavati nego zbrinuti nov roj
ukoliko je to moguće.
Pčele na planeti uspešno opstaju bez čoveka
već 140 miliona godina te svaku čovekovu
podvalu i mešanje u njihov život one brzo
otkrivaju i nastavljaju da žive po starom.
12:23 37

38. Medonosne biljke daju pčelinjem društvu nektar i
polen. Cvetovi nekog medonosnog bilja luče samo
nektar, a drugog daju pčelinjem društvu isključivo
polen. Međutim, postoje medonosne biljke čiji
cvetovi daju i nektar i polen.
Lučenje nektara
Život i opstanak pčelinjeg društva, a time i
prinos meda, zavisi od postojanja
medonosnih biljaka.
Kako bi pčele u zavisnosti od klimatskih uslova, u sezoni pčelinje
paše mogle dati veće (viškove) prinose meda, potrebno je da
medonosne biljke postoji na većim površinama u masi i da je
raznovrsno.
12:23 38

39. Lučenje nektara kod medonosnih biljaka zavisi od mnogih uslova
sredine u kojoj ono raste. Lučenje nektara kod iste vrste
medonosnih biljaka pokazuje kolebanja u toku dana ili u toku
jednog sata, a isto tako na jednoj biljci svaki cvet ima i svoja
odstupanja.
temperatura,
 jačina sunčevog osvjetljenja,
vlažnost vazduha,
vlaga zemljišta,
vetar,
hemijski sastav nektara,
količina nektara
Faktori koji utiču na lučenje nektara:
12:23 39

40. Najpovoljnija temperatura za lučenje nektara za većinu biljaka je od
20°C do 25°C, ali se luči i pri temperaturi od 16°C i 20°C, samo je tada
sadržaj šećera u nektaru za dva do tri puta manji.
Temperatura
Jačina sunčeveg osvetljenja
Lučenje nektara je pojačano pri većem osvetljenju nekada i za 2 do 3 puta
12:23 40

41. Najbolja vlažnost za lučenje nektara je od 60 do 80%, isključujući
slučajeve pojedinih vrsta medonosnog bilja koje imaju posebne
zahteve.
Vlažnost vazduha
Umereno kišna leta obezbeđuju
obilnu pčelinju pašu, dok sušne
godine dovode do smanjenja
proizvodnje meda, sa
katastrofalnim posledicama i po
samo pčelinje društvo. S druge
strane, preterane kiše spiraju
nektar ili stvaraju preteranu
bujnost biljke, tako da je sadržaj
šećera u njoj mali.
Vlažnost zemljišta
12:23 41

42. Vetar je nepovoljan i za medonosno bilje i za pčelinje društvo. Za
medonosno bilje i lučenje nektara su nepovoljni hladni severoistočni
vetrovi i topli južni vetrovi. Čim oni počnu da duvaju, nektar iz nektarija
isparava ili prestaje lučenje. Lučenje nektara se smanjuje za 2 do 3 puta
dok, na kraju, potpuno ne prestane.
Vetar
Hemijski sastav nektara kao i sadržaj šećera u njemu su različiti kod
raznih medonosnih biljaka. S obzirom da svaka vrsta medonosnog bilja
ima specifičan nektar, to uslovljava de se i med razlikuje među sobom.
Pri tome važnu ulogu imaju soli i aromatične supstance u nektaru, koje
su nosioci karakterističnog mirisa i ukusa meda.
Hemijski sastav nektara
12:23 42

43. Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 30 0,90
Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 40 0,35
Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 37 3,06
Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 23 - 74 0,10 - 3,57
Lipa brdska (Tilia cordata Mill.) 42 0,80
Lipa holandska (Tilia vulgaris Hayne) 32 1,04
Lipa kavkaska (Tilia euchlora Koch.) 31 0,42
Lipa kavkaska (Tilia euchlora Koch.) 12 - 80 0,12 - 2,31
Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos
Scop.)
32 0,82
Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos
Scop.)
47 1,10
Lipa velikolisna (Tilia platyphyllos
Scop.)
25 - 94 0,16 - 7,70
Lipa srebrna (Tilia tomentosa Mch.) 26 0,71
Lipa srebrna (Tilia tomentosa Mch.) 11 - 77 0,07 - 5,00
Količine nektara
VRSTA BILJKE Sadržaj šećera u %
Količina šećera koju izluči
cvet za 24 časa u mg
12:23 43

44. Suncokret (Heliantus annuus L.) 38 0,30
Suncokret (Heliantus annuus L.) 60 0,12
Bagrem (Robinia pseudacacia L.) 55 1,00
Detelina bijela (Trifolium repens L.) 44 0,14
Detelina bijela (Trifolium repens L.) 26 0,012
Detelina crvena (Trifolium pratense L.) 23 0,08
Detelina crvena (Trifolium pratense L.) 35 0,192
Detelina crvena (Trifolium pratense L.) 38 0,029
Detelina hibridna (Trifolium hybridium
L.)
43 0,011
Detelina inkarnatka (Trifolium
incarnatum L.)
31 0,07
Detelina inkarnatka (Trifolium
incarnatum L.)
38 0,029
Esparzeta (Onobrychis sativa Lam.) 45 0,24
VRSTA BILJKE Sadržaj šećera u %
Količina šećera koju izluči
cvet za 24 časa u mg
Jabuka (Pirus malus L.) 87 1,37
Jabuka (Pirus malus L.) 9 - 59 0,03 - 1,9412:23 44

45. DRESIRANJE PČELA
Pčele možemo uputiti na željenu vrstu biljaka koju u određeno vreme treba
oprašiti. Taj postupak se naziva dresiranje pčela. Temelji se na spoznaji da
će pčela, ako u košnici oseti miris određenog cveta, po izlasku iz nje
upravo njega i tražiti u slobodnoj prirodi. Taj instinkt praktično se iskorištava
tako da pčele svakodnevno prihranjujemo malim količinama šećernog
sirupa koji ima miris cveta za koji želimo da ga pčele posete.
Kako napraviti aromatizovan sirup? Prvo napravimo šećerni sirup u
razmeri 1:1. Dok je još topao (37°C) u njega potopimo cvetove s kojih
smo uklonili čašične listiće. Stavlja se 50 – 100 g cvetova na litru sirupa.
Cvetovi ostaju potopljeni pet do šest sati. Zatim se sirup procedi. Najbolji
rezultati postižu se ako na svaku košnicu dajemo između 100 i 150 g
sirupa.
12:23 45

46. 1.Medonosne biljke u šumama: leska, vrba,
bagrem, kesten, lipa, bor...
12:23 46

47. 2. Livadske, krmne i korovske biljke: maslačak,
visibaba, ljubičica, žalfija, beli bosiljk, plavi
bosiljak, bela detelina...
12:23 47

48. 3. Voće i jagodičaste biljke: jabuke, trešnje, bademi,
kajsije, jagode, maline, kupine...
12:23 48

49. 4. Povrtarske medonosne biljke: krastavac, dinja,
lubenica, bundeva, crni luk...
12:23 49

50. 5. Industrijske i lekovite medonosne
biljke:suncokret, facelija, uljana repica,
duvan, kamilica...
12:23 50

51. Oprašivanje biljaka
Zbog intenzivnosti poljoprivrede i malog broja u AP
Vojvodinišuma prirodnih oprašivača je malo
12:23 51

52. Da bi pčele proizvele jedan kilogram zrelog meda,
potrebno je da sakupe tri puta veću količinu nektara, a
za to je potrebno 200.000 izleta pčela, a u svakom
izletu pčela obiđe oko 150 cvetova.
12:23 52

53. Nastajanje meda
Glavna sirovina kojom se pčele
služe prilikom stvaranja svoje
slatke rezerve tj. meda, jeste
nektar Nektar je slatka tečnost
koju izlučuju posebne žlezde
nektarije, smeštene najčeće u
cvetu ili pazuhu listova. Pored
nektara koji je najčeće sirovina
za spravljanje meda, pčele
skupljaju i druge slatke
izlučevine iz lišća, kao i slatke
materije koje proizvode biljne
vaši i neki drugi insekti na
biljkama kada nastaje med pod
imenom medljikovac.
12:23 53

54. Sakupljeni nektar pčele nose u
košnicu i smeštaju ga u ćelije saća
gde intenzivnim radom kućnih
pčela nektar biva oslobođen viška
vode a pod uticajem enzima
invertaze saharoza biva prevedena
u proste šećere glukozu (grožđani
šećer) i fruktozu Voćni šećer . Zreo
med pčele pokrivaju finim belim
voštanim poklopcima. Na ovaj način
svaka ćelija saća postaje konzerva
za sebe, a ceo okvir zrelog meda
prava riznica uskladištene energije.
12:23 54

55. U hemijskom pogledu med
predstavlja izvanredno složenu
smešu sa više od 70 različitih
komponenati. Neke od njih u
med dodaju pčele, neke vode
poreklo od medonosne biljke,
a neke nastaju tokom zrenja
meda u saću. Možda je
najvažnije svojstvo kojim se
može opisati hemijski sastav
meda varijabilnost, tako da
zapravo ne postoje dva uzorka
meda koja su u potpunosti
identična.
Med
12:23 55

56. Mada se grubo hemijski sastav meda može
predstaviti kao na slici, u različitim vrstama meda
do danas je otkriveno preko 300 različitih
jedinjenja, a stalno se otkrivaju i nova.
MED
ŠEĆER 76% VODA 18% OSTALE
Materije 6%
12:23 56

57. MED
FRUKTOZA
35,43-41,37%
GLUKOZA
31,00-38,08%
SAHAROZA
1,00-2,00%
PEPEO
0,15-0,63%
12:23 57

58. Nutritivno i terapeutsko dejstvo meda je poznato od davnina, a do
sada je utvrđeno da med sadrži oko 200-tinjak aktivnih komponenti
potrebnih za razvoj i pravilno funkcioniranje čovekovog organizma,
dok pomaže u lečenju i inhibitorno deluje na čitav niz izročnika
infekcija
INFEKCIJE UZROČNICI
Antraks Bacillus antracis
Difterija Corynebacterium diphtheriae
Dijareja, sepsa*, urinarne infekcije, infekcija rana Escherihia coli
Infekcija uha, meningitis, disajne infekcije, sinusitis Haemophilus influenzae
Zapaljenje pluća Klebsiella pneumoniae
Meningitis Listeria monocytogenes
Tuberkuloza Mycobacterium tubercululosis
Infekcija izazvana ujedom životinje Pasturella multocida
Septicmia *, urinarne infekcije, infekcije rane Proteus species
Urinarne infekcije, infekcije rane Pseudomonas aeruginosa
Dijareja Salmonella species
Sepsa* S. cholerae-suis
Tifus S. typhi
Infekcije rane S. typhimurium
Sepsa*, infekcije rana S. marcescens
Dizenterija S. species
Rane, crvenilo, karbunkule, infekcije rana Staphylococcus aureus
Urinarne infekcije Streptococcus faecalis
Zubni karijes S. mutans
Inf. uha, impetigo*, meningitis, zap. pluća, sinusitis S. pneumoniae
Inf. uha, impetigo*, porodiljska groznica, reumatska
groznica, šarlahna groznica, upaljeno grlo, inf. rana
S. pyogenes
Kolera Vibrio cholerae 12:23 58

59.  Je li med pravi?
 Proizvođači moraju navesti sve sastojke koje sadrži. Ako med nije čist, to mora i
pisati na deklaraciji proizvoda, uključujući i procenat pravog meda koja se nalazi,
ako ga ima. No, česte su i prevare. Evo nekoliko trikova pomoću kojih ih sami
možete otkriti…
 Protrljajte malo meda između kažiprsta i palca dok se ne raspadne. Nešto meda
će se apsorbira u kožu, ako ima meda, jer je čisti med dobar za kožu. Prirodni
med nije lepljiv. Ako je ono što utrljate lepljivo znači da ima šećera ili dodatih
zaslađivača u njemu.
 Stavite nekoliko kapi na papir ili papirni ubrus. Čisti med neće probiti papir dugo
vremena, jer ne sadrži vodu.
 Pomiješajte malo meda sa žumancetom. Ako je med čist, kada izlupate žumance,
delova će kao da je kuvano.
 Napunite čašu vode i dodajte 1 kašiku meda. Čisti med će se nalaziti u gomili i
spustiti na dno, a lažni med će se početi topiti.
 Namažite med na krišku hleba. Prirodni med će otvrdnuti hleb za nekoliko
minuta. Lažni med će navlažiti hleb zbog sadržaja vode.
 Gledajte da li će se med ušećeriti tokom vremena. Imitacija meda će ostati glatka
kao sirup, bez obzira koliko dugo stoji, dok će se pravi med ušećeriti.
 Vrh šibice umočite u med i pokušajte zapaliti. Prirodni med neće smetati da se
šibica zapali. Lažni med ima vode pa se šibica neće moći zapaliti.
 Dve do tri kašike meda stavite u mikrotalasnu. Zagrijte na visokoj temperaturi.
Prirodni med će se brzo karamelizirati i neće postati penast. Lažni med će se
teško karamelizirati i bit će prepun mehurića.
12:23 59

60. •U biljnom svetu polen predstavlja
mušku polnu ćeliju a za medonosnu
pčelu izvor proteina, masti, minerala i
vitamina bez čega se ne može odvijati
reprodukcija pčelinjeg društva.
•Polen je veoma bogat proteinima koji
služe kao građevni materijal za rast i
obnovu tkiva. Količina proteina u
polenu kreće se u širokom dijapazonu
od 7,02% kod nekih vrsta bora do
35,3% kod urmine palme.
Pčelinji proizvodi Polen
• U pogledu hemijjskog sastava, pored proteina, polen sadrži slobodne
aminokiseline, lipide (masti), ugljene hidrate (šećere, skrob i celulozu),
minerale (Ca, Mg, P, Fe, Na, K, Al, Mn, Sa, posebno Cu), vitamine
(pantotensku i askorbinsku kiselinu, vitamine B kompleks, C, D i E),
zatim razne enzime i koenzime.
12:23 60

61. Pčelinji vosak
•Pčele radilice luče vosak iz četiri para
žlezda koje se nalaze na donjoj strani
trbuha ovog insekta. Vosak nastaje
sintezom iz prostih šećera kad je pčela
stara oko dve nedelje. Specifična težina
čistog pčelinjeg voska iznosi 0,95. Miris
voska je sličan medu a ukus je slabo
izražen iako je na svoj način
karakterističan. Vosak se topi na 64,4 o C a
stvrdnjava se na 63,4 o C.
•Pčelinji vosak se ne može rastvarati u
vodi, ali se rastvara u hloroformu, eteru,
benzinu i ugljendisulfidu.
12:23 61

62. •Medonosne pčele sakupljaju materiju sa
pupoljaka drveća (topola i dr.) ili sa kore
(četinara) i ona im služi za zatvaranje
pukotina i otvora u košnici, kao i za
poliranje zidova košnice. U pogledu
hemijskog sastava propolis je vrlo
kompleksna materija i zbog toga postoje
velike razlike u uzorcima. Sastav nekog
reprezantivnog uzorka izgledao bi ovako:
voskovi do 30%; smole i balzami do 55%;
eterična ulja oko 10% i oko 5%-10% polena.
U propolisu ima dosta flavonskih
komponenti čiji je hemijski sastav veoma
komplikovan. Boja propolisa varira od
zelenkaste do braonkasto-crvene.
Propolis
12:23 62

63. Pčele radilice u starosti od 5-15 dana
izlučuju iz svojih nadždrelnih žlezda
sekret bogat proteinima i drugim
dragocenim supstancama koji se
naročito stvara u velikim količinama za
vreme obilne paše polena. Ovom
materijom pčele hrane maticu za vreme
njenog razvoja a kasnije u toku celog
života. Takođe, mlade larve pčela
radilica i trutova dobijaju delom mleč u
svom ranom razvoju. Matičin mleč je
kremasta, mlečno bela, kisela
supstanca sa malo gorčim ukusom i
specifičnim mirisom.
Matični mleč
12:23 63

64. Matični mleč iz matičnjaka starih
tri dana sadrži 66,05% vode,
12,34% proteina, 5,46% masti,
12,49% redukovanih šećera, 0,82%
pepela i 2,84% drugih sastojaka.
Sadrži dosta vitamina B kompleksa,
i malo vitamina C, dok vitamina A i
E nedostaju, takođe pokazuje i
izvesna antibakterijska svojstva.
Matični mleč se sakuplja iz
matičnjaka starih tridana a može
se koristiti sirov u suprotnom se
vrši njegovo duboko zamrzavanje
ili još efikasnije konzerviranje
liofilizacijom.
12:23 64

65. Ovo je najmanje korišćen
proizvod za razliku od
drugih pčelinjih
proizvoda. Pčelinji otrov
se ne deponuje izvan
pčelinjeg tela već ostaje
u rezervoaru otrovne
žlezde pčele sve dok ona
nije prinuđena da je u
samoodbrani upotrebi.
12:23 65

66. Кошнице и пчеларска опрема
У суштини све кошнице можемо поделити на два
типа:
-Са непокретним саћем и
-Са покретним саћем
12:23 66

67. Кошнице са непокретним саћем
вршкаре и плетаре
12:23 67

68. 12:23 68

69. 12:23 69

70. Кошнице са покретним саћем
•1814. године Рус Петар Прокопович је изградио прву кошницу
са покретним саћем
•1853. године у САД-у Л.Л. Лангстрот изградио је кошнице са
покретним оквирима и стандардним размаком између
појединих делова кошнице
•1857. године Немац Мехринг утврдио поступак за израду
сатних основа
•1865. године Чех Френтишек патентирао врцаљку
12:23 70

71. 12:23 71

72. 12:23 72

73. 12:23 73

74. 12:23 74

75. Пчеларски прибор и опрема
Опрема и прибор пчелара
Димилица
Пчеларски нож
Четка
12:23 75

76. Пчеларске капе
Кап
а
Комбинезон
Капа са блузом
Рукавице
12:23 76

77. Плетара
Нотес (бележник)
Глјива
12:23 77

78. Жвр
к
Вилјушка за скидање воштаних поклопаца
Нож са скидање воштаних поклопаца
Матична или ханеманова
решетка
Опрема за кошнице
12:23 78

79. Кантар Чешаљ за лето
Бројеви за кошнице
12:23 79

80. Опрема за узгој матица
Кавези за матице
Боје за матице
Бројеви за матице12:23 80

81. Međunarodne boje za obeležavanje matica po
godinama.
12:23 81

82. Стаклена лула за
хватање матица
Стаклени прибор за
обележавање матица
Јапанска игла за пресађивање ларви
12:23 82

83. Спирала метална за
додавање матице
Пластични почетак
матичњака
Пластична штипаљка
За матицу
12:23 83

84. Електро опрема
Врцаљка
Топионик воска Електрични жврк
12:23 84

85. 12:23 85

86. 12:23 86

87. HVALA NA PAŽNJI
12:23 87