1. AKTUELNE
BOLESTI PČELA I
PČELINJEG
LEGLA
Prof dr Nada Plavša
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
SRBIJA
nada.plavsa@stocarstvo.edu.rs,
plavsa.nada@gmail.com
10.02.2015,
Sremski Karlovci
2. BOLESTI PČELA
Prema Međunarodnom uredu za epizootije (OIE) pčelinje zajednice
moraju biti slobodne od:
američke kuge pčelinjeg legla,
• evropske kuge pčelinjeg legla,
• akaroze,
• varooze,
• etinioze i tropileloze.
Bolesti pčela koje se zbog brzog širenja i šteta koje nanose pčelarstvu
moraju suzbijati prema odredbama važećeg Pravilnika o merama
suzbijanjia i iskorenjivanja pčelinjih bolesti (Sl. List SFRJ, br.6/88) su:
• američke kuge pčelinjeg legla,
• evropske kuge pčelinjeg legla,
• akaroze,
• varooze,
• etinioze i tropileloze.
nozemoza,
7. 1. ZARAZNE BOLESTI PČELA- VIRUSNE
ETIOLOGIJE
• Virusne bolesti- prikrivene infekcije, bez izraženih
kliničkih znakova, pa se i ne pridaje pažnja.
• Nove spoznaje- međusobno delovanje patogenih
virusa i ostalih patogenih m.o., posebno
parazita/grinja V. Destructor,
• Posledica povećani gubici i propadanje pčelinjih
zajednica .
• Kombinacija ovih patogena okrivljuje se i za
mogući kolaps zajednice u obliku “iznenednog
nestanka” pčela.
8. • Do danas je identifikovano 18 vrsta virusa kod pčela.
• Činjenica je da virusi prate pčele vekovima.
• Ali, pčele nikada do sada nisu bile izložene ovakvom
stresu kao danas:
• varoa,
• beli šećer,
• zamene polena,
• pa i insekticidi,
• Što sve smanjuje količinu proteina i mnogih drugih
zaštitnih materija u organizmu pčela, te tako
smanjuje i imunitet
9. • Dokazano je:
• Ako se u zajednici pojavi neko virusno oboljenje, nozemoza
ili varoa, te ako pčelama namećemo preradu šećernog
sirupa, dolazi do naglog sniženja nivoa proteina u
pčelinjem organizmu (Batuev, Grobov, 2003).
• Zalihe proteina u telu pčele su direktno proporcionalne
dužini njenog života.
• Sa druge strane, proteini su glavni resurs za dobar rad
mehanizma za ispoljavanje otpornosti na bolesti.
• Nivo proteina u pčeli raste u jesen.
• Nedostatak polena u periodu odgajanja zimskih pčela,
odražava se negativno na više narednih generacija !!!!!!.
????
???
10. • Diana L. Cox-Foster, 2007
• Istraživanje u kojima je utvrđeno sledeće:
• Izraelski virus deformisanih krila (IAPV) je nađen kod
83,3% uginulih društava i 4,8% zdravih,
• kašmirski virus (KBV) kod 100% uginulih i 76,2% zdravih,
• nosema apis kod 90% uginulih i 47,6% zdravih,
• nosema ceranae kod 100% uginulih i 80,9% zdravih,
• dok je kombinacija sva 4 uzročnika nađena kod 76,7%
uginulih i 0% zdravih društava!
• Možemo da zaključimo da su društva u kojima su prisutna
sva 4 uzročnika osuđena na sigurnu smrt!
• To samo potvrđuje tezu o kataklizmičnom zajedničkom
delovanju više uzročnika na pčele
11. • Prema izveštaju koji su 2004. godine podneli dr
Reinhold Siede i dr Ralph Büchler iz Nemačke,
istovremena zaraženost nozemozom i virusom
crnog matičnjaka predstavlja glavni uzrok pojave
puzajućih pčela u proleće.
• Ova kombinacija skraćuje život pčela.
• Zimske pčele prerano uginjavaju (bez nužne
pojave proliva), a mnoge od njih se posle izleta
ne vraćaju u košnicu.
12. Specifični klinički simptomi virusa
pčela
• Prisustvo virusnih čestica u košnici očituje se
u vidu specifičnik kliničkih simptoma kao što
su:
• podrhtavanje tela i krila pčela,
• pojavu puzećih pčela ispred košnice sa
naduvenim stomacima i dislociranim krilima,
• kao i prisustvo glatkih, sjajnih i crnih pčela
kojima stražarice ne dozvoljavaju ulaz u
košnicu
13. Delovanje virusa pčela na med. pčelu
• Mnogi virusi pčela inficiraju mozak, izazivajući
promene u ponašanju kao što su dezorjentacija,
otežano učenje, ubrzano starenje, smanjenje
senzornih sposobnosti, probleme na poslovima
sakupljanja hrane i dr.
• Na kliničkom nivou ovo se može prepoznati kao
simptom podrhtavanja tela, nemogućnost letenja i
sakupljanje pčela u grupe.
•
• Stresori spoljašnje sredine, kao što su prenaseljenost,
hladnoća, vlaga, glad, trovanja i drugi patogeni pčela u
stanju su dovesti pčelinju zajednicu u letalno stanje.
14. VIRUSI PČELA ???
Na području Vojvodine, od ukupno 36 ispitanih uzoraka pčela,
utvrđeno je prisustvo 5 od 6 ispitivanih virusa.
Virus akutne paralize (ABPV) je potvrđen u 17 (47%) uzoraka,
virus hronične paralize (CBPV) potvrđen je u 20 (55%)
uzoraka,
virus mešinastog legla (SBV) u 23 (64%) uzoraka,
virus deformisanih krila (DWV) u 24 (66%),
virus crnog matičnjaka (BQCV) je potvrđen u svih 36 (100%)
uzoraka,
a kašmirski virus (KBV) nije potvrđen u ispitanim uzorcima sa
područja Vojvodine.
15.
16. • Kašmirski virus zajedno sa nozemozom
dovodi do brzog propadanja pčelinjih
društava.
• Nozemoza smanjuje otpornost pčela na
infekciju virusima koji u pčelu prodiru preko
creva, a to su upravo virus crnog matičnjaka,
filamentozni virus i Y-virus
17. • Virus hronične paralize pčela:
Tip 1 - se manifestuje treperenjem krila i
podrhtavanjem tela pčela.
Stotine pčela puzi po travi, jer ne mogu da lete.
Često im je abdomen naduven, zbog gomilanja
tečnosti, što ubrzava pojavu proliva i uginuća.
Jako zaražena društva iznenada masovno
propadaju ostavljajući šaku pčela sa maticom.
Tip 2- se manifestuje opadanjem skoro svih
dlačica sa pčela, pa dobijaju crnu boju.
U početku pčele lete, ali im uskoro druge pčele
onemogućuju ulaz u košnicu i napadaju ih.
Kroz nekoliko dana počinju da podrhtavaju, ne
mogu da lete i umiru.
Često se u društvima sreću obe grupe simptoma.
18. • Virus bolesti deformisanih krila
• Povezuje se sa zaraženošću varoom,
• Kad virus preko usnog aparata varoe dospe u pčelu (ovo je način zaraze u
89% slučajeva), razmnožava se velikom brzinom.
• U Engleskoj je dokazano da ovakve pčele mogu da prenesu zarazu hranjenjem
zdravog legla.
• Ako se u zajednicu unese do 7 zaraženih varoa, društvo ugine u zimu
druge ili proleće treće godine.
• Ako se unese više od 15 takvih varoa, do uginuća dolazi za godinu dana.
• U Engleskoj je varoa otkrivena 1992. godine.
• I pre varoe (1978-1986) virusa je bilo sporadično, a procenat pozitivnih uzoraka
je bio izuzetno nizak, od 1992-1996. manji od 10%, od 1996-2000. iznosio je
80%, a već 2000. godine virus je nađen u 87% uzoraka iz 27 naselja (N. L.
Carreck, 2001), što ukazuje na presudan uticaj varoe na njegovo
razmnožavanje.
• Ovaj virus se okrivljuje ne samo za pojavu pčela sa
deformisanim krilima, već i za propadanje pčelinjeg
legla, šareno i uginulo leglo, kao i skraćen život
pčela.
19. Kašmirski virus
• Ne postoje simptomi koji garantuju da je
zajednica zaražena ovim virusom, ali treba
posumnjati kada društva slabe bez vidljivog
prisustva bolesti legla ili varoe, kada je
povećan broj umirućih pčela u unutrašnjosti ili
pored i ispred košnice, gde se pčele trzaju uz
nekoordinisane pokrete.
Zaražene pčele su delom ili potpuno bez dlačica na
delu grudi gde je gornja površina veoma tamna.
Starije odrasle pčele imaju mastan izgled, dok tek
izvedene mogu dobiti mutan izgled, kao da
površina tkiva još nije dobila pigmentaciju.
20. • MEŠINASTO LEGLO- larva se raspada, ali vanjska
ovojnica ostaje očuvana, pa larva izgleda poput
mešinice, mlade pčele ne uzimaju polen, pa zbog
nemogućnosti razvoja žlezdanog tkiva, preskaču
obavljanje kućnih poslova (higijeničarke,
hraniteljice) i prerano postaju SAKUPLJAČICE
• BOLEST CRNIH MATIČNJAKA – javlja se obično u
intenzivnom uzgoju matica, matica u fazi lutke
uginjava, a matične ćelije su tamnosmeđe ili crne
boje.
21. JOŠ NEKE VIRUSNE BOLESTI PČELA
• BOLEST IZOBLIČENIH KRILA- pčele ne mogu da
polete, loše izobličena krila, dolazi do uginuća.
• AKUTNA PČELINJA PARALIZA- naglo uginuće
većeg broja pčela ispred košnice.
• IZRAELSKA APP –naglo slabljenje i propadanje
zajednice
• KAŠMIRSKA PČELINJA BOLEST- naglo slabljenje i
propadanje zajednice
23. PREPORUKE
• Održavanje pčelinjih zajednica u
dobrom biološko-uzgojnom stanju,
• Redovno sprovođenje mera
kontrole i suzbijanje varooze i
nozemoze,
• Redovna zamena matica,
24. Наведени резултати упућују на даља
испитивања и препоруку бољих мера у
сузбијању ноземозе пчела (Nosema sp),
вароозе пчела (Varooa destructor), а све то
у редукцији и спречавању ширења
вирусних патогена као значајних фактора
у укупним губицима пчелињих заједница.
28. OSETLJIVOST LARVE I OTPORNOST SPORE
P. Larve
Najosetljivije larve - starosti do 24 čas,
8,49 spora/larvi,
• inficiranje UVEK nastaje putem hrane,
isključivo SPORAMA.
• Spora je otporna na dejstvo ANTIBIOTIKA,
temperaturu i dezinfekciona sredstva
U spoljnoj sredini (ramovima, na zidu
košnice...) može sačuvati vitalnost i preko
60 godina,
Kuvanjem na 1000C u vodi izdrži više od
10 minuta,
U vosku na на 1000C - dana,
a na 1200C 20 minuta.
29. PRENOŠENJE BOLESTI
Veliku ulogu igraju i pčelar i pčele (neki insekti)
Pčelar:
1. -prihranjivanjem zaraženom hranom,
2. -pojačavanje društava pčelama i leglom iz bolesnih
društava,
3. -rad sa inficiranim priborom,
4. -hvatanje rojeva nepoznatog porekla,
5. -seoba društava na pašu u zareženoj regiji,
6. -kupovina bolesnih društva,
7. -proizvodnja matica i rojeva od pčelinjih društava u
zaraženom pčelinjaku,
8. -korišćenje satnih osnova koje u sebi sadrže spore PLL,
od neovlašćenih proizvođdžača (obrada u autoklavu na
120 C).
Pčele (grabežom, zaletanjem, preko trutova)
30. КЛИНИЧКА СЛИКА
• Promene na pčelinjem
društvu kao celini (smanjuje
se broj pčela)
• Promene na poklopcima
(tamnije boje, udubljeni,
nazubljenih ivica).
• Promene na larvi (dobija
svetlosmeđu boju, gubi
kolutićavu građu i postaje
smeđe boje i rastegljive
mase s karakterističnim
mirisom, postepeno se
sasušuje i sa 60 dana
starosti ostaje samo ljuspica
na dnu ćelije)
33. • POZITIVAN NALAZ
• Pravilnik...(Sl. list SFRJ,br. 6/88).A.kuga naređuju se sledeće
mere:
• Zatvranje zaraženog pčelinjaka,
• Uništavanje svih zaraženih košnica sa nepokretnim saćem
zajedno sa pčelama i saćem,
• Uništavanje svih dotrajalih košnica, zajedno sa pčelama i
saćem,
• Uništavanje zaraženog saća i pčela iz zaraženih košnica
spaljivanjem i zakopavanjem, s tim da se pribor i košnice
dezinfikuju!!!
• Dezinfekcija pčelinjaka i pčelarskog pribora
– opaljivanjem, 5% formalin, 3 - 5% rastvor vrele masne
sode,
• U svim pčelinjim zajednicama u poluprečniku od 3 km oko
zaraženog pčelinjaka, vrši se klinički pregled i dijagnostičko
ispitivanje na američku kugu.
• Prestanak zaraze -sprovedene sve naređene mere i izvršeno
kontrolno dijagnostičko ispitivanje 2 meseca posle
sprovođenja naređenih mera
34. PRAKSA U NEKIM ZEMLJAMA EU
• RANA DIJAGNOSTIKA AK u klinički
inaparentnoj fazi (uzorak –pčele, vosak, med
iznad legla ili izvrcani med)
• SPORE U MEDU – isečak saća sa medom iz plodišta
veličine 10x20cm,
• SPORE U VOSKU – isečak saća (satne osnove)
veličine 10x10 cm,
• KONTROLA PROIZVOĐAČA SATNIH OSNOVA
36. • Dva načina borbe:
– prvi način je “stemping out" ,
– a drugi je stvaranje veštačkog roja od obolelog društva.
• U oba slučaja svo leglo sa saćem se uništava, sva
oprema se temeljno čisti i dezinfikuje sa 2-5%
rastvorom NaOH.
• Plavša (2004) potvrđeno je da je postupak pretresanja
uz primenu oksitetraciklina neopravdan, iz razloga što
su spore P. Larve dokazane u medu nakon dve godine.
• U istim istraživanjima je potvrđeno da se oksitetraciklin
zadržava u skladištenom medu čak 315 dana, što
predstavlja zdravstveno-higijenski problem kvaliteta
meda.
37. Kritična kontrolna tačka-
PČELINJI VOSAK
• Pčelinji vosak je proizvod
voštanih žlezda pčela
radilica- četiri abdominalna
segmenta pčela radilica.
• Voštane žlezde - luče vosak
u tečnom stanju.
• Najviše voska pčele radilice
proizvode od 12. do 18.
dana života.
• Ova funkcija voštanih
žlezda je prisutna samo kod
života pčela u društvu.
• Matica i trutivi- ne
poseduju žlezde.
38. VOSAK
• Vosak je veoma značajna karika u pčelarstvu.
• Kvalitetan vosak, bez prisustva spora specifičnih patogena
(posebno spora Pll) može se obezbediti isključivo u
kontrolisanim uslovima (posebni aparati pod pritiskom od
1400 kPa na temperaturi od 120 C u trajanju od pola sata).
• Prejako i predugo zagrevanje narušava kvalitet voska.
• Svi proizvođači voska (satnih osnova) koji se koristi u
pčelarstvu moraju biti registrovani i pod redovnim
monitoringom.
• Obavezna kontrola rezidua akaricida i drugih pesticida
priznatim metodama u ovlaštenim laboratorijama.
40. RAD NA SELECIJI !!!
PIN TEST
• Selekcija pčela na ovu bolest se
zasniva na njihovom
higijenskom ponašanju, tj. da
brzo otkriju i uklone uginule
larve i izbace ih iz društva i tako
otklone izvor zaraze.
“Pin test” –
1. bušenjem insulinskom iglom,
2. Tečnim azotom
42. • PREVENTIVA I PREPORUKE
1. Držanje jakih pčelinjih zajednica na pčelinjaku, sa dovoljnom
količinom hrane, meda i polena.
2. Redovna zamena saća od proverenih –registrovanih
proizvođača (registraciju proizvođača satnih osnova i redovan
pregled na spore PLL, ali i ostalih patogena).
3. Higijena na pčelinjaku i sprečavanje grabeži.
4. Redovan i detaljan pregled legla s osnovnim znanjem o
simptomima bolesti.
5. Redovan pregled po Programu mera od strane veterinarske
službe (pregled na američku kugu, nozemozu, varoozu, ali i
ostale bolesti).
6. Uvođenje metode rane dijagnostike američke kuge
utvrđivanjem spora PLL u medu i vosku.
7. Proverite svoje košnice na AK najmanje dva puta godišnje.
8. Proverite sve okvire legla.
9. U SLUČAJU POZITIVNOG NALAZA NA AMERIČKU KUGU-
SPALJIVANJE !
43. ZABRANA UPOTREBE ANTIBIOTIKA
• Višegodišnja primena antibiotika ukazala je na:
• 1. GREŠKE NAUČNIKA (preporučivali upotrebu
AB-Fumagilin, Nistatin, Geomicin...)
• 2. GREŠKE VET. STRUKE- nedovoljno uključeni u
problematiku pčelinjih bolesti, dopustili pristup
pčelara antibioticima
• 3. GREŠKE PČELARA- nestručna i nepravilna
primena lekova u suzbijanju bolesti pčela, zbog
straha od gubitaka primenjuju „svašta“...,
PREVENTIVNO DAVANJE ANTIBIOTIKA ???
44. POSLEDICE PRIMENE
ANTIBIOTIKA
• Prikrivanje bolesti,
• Učestali recidivi bolesti,
• Nastanak rezistencije/otpornosti na AB
• Reziue AB i njihovih sekundarnih
metabolita u pčelinjim proizvodima
(315. dan u medu, nakon 6 godina u
polenu,....)
• STROGA ZABRANA UPOTREBE
ANTIBIOTIKA U PČELARSKOJ
PROIZVODNJI
STOP
!!!
45. EVROPSKA KUGA PČELINJEG LEGLA
• Zarazna bolest nepklopljenog pčelinjeg legla,
• Uzročnik – gr +, štapićasta bakterija –
Streptococus pluton,(Bacillus alvei, Bacterium
euridyce i dr.).
• Zaražena ličinka menja boju i položaj u ćeliji
saća, a uginjava najčešće 4. dana starosti,
• Uginule larve gube sedefastu boju i svežinu,
• Konzistencija- u početku vodnjikava, kasnije
kašasta i maziva,
• Miris- neugodan miris trulog mesa ili kiseo
(zavisno od uzročnika)
46. Uzorak
• Za uzorak se uzimaju žive ličinke mlađe od 4.
dana sa promenjenim žućkastim crevom,
• Bolest se javlja –
– U slabim pčelinjim zajednicama sa nedovoljnom
količinom hrane,
47. SUZBIJANJE BOLESTI
• 1. BIOLOŠKO-UZGOJNE MERE (saće sa velikim
brojem propalih larvi se vadi iz košnice i
pretapa u vosak,bolesna društva treba suziti,
utopliti, ukloniti vlagu, prihraniti medom i
polenom,
• Po mogućnosti zameniti maticu.
• Redovno sprovođenje mera kontrole i
suzbijanja varooze.
• 2. PRIMENA LEKOVA- prema antibigramu
48. 3. BOLESTI PČELA UZROKOVANE
GLJIVICAMA
• KREČNO LEGLO
• KAMENO LEGLO/ZOONOZA
• MELANOZA- bolest matice, prestaje da nosi
jaja
49. PREPORUKE
• Održavanje pčelinjih zajednica u dobrom
biološko-uzgojnom stanju,
• Povoljni zoohigijenski uslovi u i oko košnice,
• Redovno provođenje mera kontrole i
suzbijanja varooze i zamena starog saća,
• Zamena matice u bolesnim zajednicama,
• Voditi računa o optimalnom odnosu kućnih
pčela i legla.
50. 4. PARAZITSKE BOLESTI PČELA
• NOZEMOZA- N. Cerana,N.apis- slabljenje i
propadanje pčelinjih zajednica. Uglavnom
invazija sa N. Cerana koja ne izaziva proliv.
Dijagnostika – mikroskopski pregled i obavezan
PCR (RT-PCR)
• AKAROZA- nemogućnost letenja, paraziti u
traheji, mikroskopski pregled, uzorak 300 pčela.
• VAROOZA- grinje i na pčelama i na leglu,
konačno slabljenje i propadanje pč zajednica
51. PARAZITSKE BOLESTI PČELA
• TROPILELOZA – grinja ( T. Clarie) koja uzrokuje
oštećenje legla, uginuće pčela što za posledicu
ima propadanje pčelinje zajednice
• ETINIOZA- uzročnik kornjaš (A. Tumida), hrani
se pčelinjim leglom, polenom i medom, a za
posledicu ima takođe propadanje pčelinje
zajednice .
• Dijagnoza- klinički pregled i identifikacija
uzročnika.
52. NOZEMOZA
– KLJUČNI FAKTOR U KOLAPSU PČELINJIH DRUŠTAVA
• Nosema apis Zander- Nosema cerana???
Do sada su opisana samo dva
mikrosporidijska parazita medonosnih
pčela (Nosema apis Zander, 1909. i
Nosema ceranae Fries, 1996)
Mikroskopskim pregledom???
Uz pomoć elektronske mikroskopije
!!!
54. • Najpovoljnija temperatura za razvoj parazita je između 30 i
40 0C.
• Nosema ceranae - je izolovana i opisana (Fries, 1996) iz
azijskih medonosnih pčela (Apis cerana),
• -preskočila barijeru vrste i sa azijske pčela Apis cerane, - se
evropskoj medonosnoj pčeli Apis melliferi.
• Mnoge vrste mikrosporidija - samo uz pomoć elektronske
mikroskopije.
• Dugo se mislilo da Nosema cerana ne može inficirati
evropsku medonosnu pčelu, međutim laboratorijskom
analizom je potvrđeno (Higs at all., 2006) da su evropske
pčele bile zaražene parazitom Nosemom ceranom.
•
55. SIMPTOMI
Patološki simptomi - i na pčelinjacima u Španiji (na kojima je
potvrđena Nosema cerana) ukazuju da se radi o
nespecifičnim simptomima kao što su:
1.postepeno slabljenje pčelinje zajednice,
2. veći jesenji i zimski gubici,
3. smanjena produktivnost,
dok na istim pčelinjacima nisu utvrđeni klasični simptomi
nozemoze,
◦ kao što su proliv unutra i van košnice,
◦ naduveni stomaci,
◦ puzeće i paralizovane pčele ispred leta itd.
Ovakvim stanjem se zapravo obrazlaže činjenica da su
poslednjih godina spore nozeme otkrivene u uzorcima
pčela bez klasičnih simptoma.
56. • Važno je naglasiti da Nosema cerana izaziva do sada
nezabeležene simptome u pčelinjim zajednicama, koji se
razlikuju od simptoma klasične nozemoze.
• Najveće promene se dešaju na radilicama u vreme
intenzivne aktivnosti u prirodi.
• Obolele pčele stradaju van košnice u prirodi.
• To dovodi svakako do slabljenja pčelinje zajednice, pri čemu
se primećuju uginuća, ali za posledicu nastaju manji prinosi
nektara i polena, a sa vremenom i potpuno nestajanje
pčelinjeg društva.
• Spore Noseme cerane imaju veliku sposobnost opstanka
duže vremena u košnice ali i u spoljnoj sredini, što doprinosi
veoma brzom širenju zaraze unutar košnice i unutar samog
pčelinjaka
57. Uticaj bolesti na pčelinju zajednicu
Negativne posledice na odraslu populaciu pčela, dok
direktnog uticaja na pčelinje leglo nema
Pčele radilice -zaražene sporama nozeme, ako su mlađe od 1
nedelje obično ne proizvode matičnu mleč.
Njihov životni vek se smanjuje čak do 78% (Musem, 2002).
Mlade matice koje su unele spore nozeme obično su
zamenjene već u toku jednog meseca, a ako nema uslova za
zamenu matice, društva ostaju bez matice i slabe.
Infekcija sporama nozeme, bez obzira kojeg je stepena, uzrok
je veoma sporog prolećnog razvoja društva, čak kada su hrana
i temperatura idealni.
Često je smanjen i prinos meda kao posledica sporog rasta
populacije pčelinje
58. • Mnogi virusi, a posebno virus crnog matičnjaka su
udruženi sa nozemozom, jer efekat koji nastaje
delovanjem nozemoze olakšava transeterični put
virusne infekcije.
• Sve ovo ukazuje na jednu veoma složenu
problematiku zdravstvenog stanja pčelinjih
društava.
59. MIKROSPORIDIJE
Nosema ceranae- invadira i dr. organe, kao što
su Malpigijeve cevčice, masno i žlezdano tkivo
Razlika između N. apis i N. ceranae, je jedva
primetna (u proseku su spore N. apis približno 1
µm veće po dužini, razlike u zidovima spora
genetska razlika u DNK sekvenci)
Razvojni ciklus je dosta kompleksan, spora je
početni i završni stadijum (u spoljašnjoj sredini se
parazit može nalaziti samo u obliku spore)
61. • Kod pčela zaraženih nozemozom srednje crevo je često
otečeno i mlečne boje, a kasnije postaje krečno belo i
smanjuje se na normalnu veličinu.
• Do promena boje srednjeg creva ne dolazi odmah posle
infekcije, tj. klinički simptomi se ispoljavaju tek posle 21.
dana starosti pčela.
62. Spore Nosema apis / ceranae se izlučuju fecesom pčela i u spoljašnoj sredini
mogu ostati vijabilne više od godinu dana.
Glavni izvori nozemoze su:
voda na nehigijenskim napajalištima,
saće uprljano izmetom bolesnih pčela
i med u koji su dospele spore.
Putevi transmisije spora Nosema spp:
1. preko zaražene matice
2. preko zaraženog pribora
3. prilikom premeštanja zaraženih okvira
4. prehranom pčela zaraženim medom
5. preko pčela koje sudeluju u grabeži,
6. preko neadekvatnih nehigijenskih pojilica na kojima
zaražene pčele ostavljaju svoj izmet
7. preko raznih artropoda koji se hrane zaraženim
63. Дистрибуција Nosema apis (троугао) и
Nosema ceranae (круг) код медоносних
пчела широм света, 2009.
64. PROFILAKSA I TERAPIJA
visina postolja,
tip podnjače i košnice,
ventilacija košnice,
lokacija pčelinjaka,
kvalitet i rezerve hrane,
primena antibiotika,
obnova saća i uklanjanje starog tamnog saća iz
košnica,
spajanje društava?
pčele duže žive ako se hrane pergom nego svežim
polenom
dezinfekciju košnice i opreme primenom toplote i
sirćetne kiseline.
65. Primena fumagilina je zabranjena u većini
zemalja Evropske unije.
Na listi „Registrovanih veterinarskih lekova“
Republike Srbije za 2012. godinu nema fumagilina.
Redovan i obavezan jesenji pregled na
prisustvo spora Nosema sp (N. Ceranae i
efikasna terapija primenom Ceranon-a u
jesenjoj prihrani.
66. VRLO EFIKASNA TERAPIJA
• Ceranon u šećernom sirupu
Ceranon u pogači
• Ceranon se primjenjuje tako
što se dodaje po 2,5 ml na kg
šećerne pogače i daje
pčelama u porcijama od
0,5kg u 4 puta u periodu od
21 dan zavisno od
snage/brojnosti društva.
• Svako društvo dobije 5 ml
Ceranona kroz 2 kg redovno
pripremljene pogače
Ceranon se primjenjuje tako što
se dodaje po 2,5 ml na litru
šećerne otopine (1:1) i daje
pčelama u porcijama od 0,5 l u 4
puta u periodu od 21 dan.
5 ml Ceranona/ DRUŠTVU
67. • PREVENTIVA
• držanje jakih pčelinjih zajednica sa povoljnom strukturom
svih kasta radilica, posebno higijeničarki sa izraženim
higijenskim nagonom čišćenja,
• obezbediti uvek dovoljne količine kvalitetne hrane (meda i
polena), bar 350-400 g polena po ulici pčela, i 1,5 kg meda
po ulici pčela,
• obezbediti kvalitetnu i zdravu mladu maticu,
• obezbediti dobre higijensko sanitarne uslove na pčelinjaku
(higijensko pojilo, redovna zamena saća, higijena
podnjače,uvek čista košnica, dezinfekcija pribora, opreme,
ruku.....)
• obezbediti dovoljne količine kvalitetne vode tokom cele
godine,
68. • izbegavati upotrebu šećera u ishrani pčela, kao i
meda nepoznatog porekla (spore kuge, noseme...),
• oduzimanje medljike u jesenjem periodu u
pčelinjacima uz šume, uz zamenu sa kvlitetnim
medom ili bar šećernim sirupom,
• u slučaju pozitivnog nalaza spora noseme izvršiti
tretman netoksičnim preparatima (Ceranon),
dezinfekciju kompletne opreme, a posebno ramova,
upotrebom toplote i sirćetne kiseline.
69. spaljivanje izrazito slabih pčelinjih zajednica
lečenje pčelinjih zejednica odgovarajućim lekom i
prebacivanje pčela iz zaraženih košnica u dezinfikovane
košnice
zatvaranje zaraženog pčelinjaka i zabrana prometa do
završetka lečenja
dezinfekcija odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom košnica
u kojima je utvrđena nozemoza, saća iz košnica, pčelarskog
pribora i drugih predmeta koji se koriste u zaraženom
pčelinjaku
Ukoliko se kod pčela utvrdi nozemoza sa kliničkim znacima,
prema Pravilniku br. 6/88, u zaraženom pčelinjaku narediće se
sledeće mere:
utvrđivanje higijenskih napajališta za pčele.
prisustvo Nosema apis bez kliničkih znakova karakterističnih
za tu bolest, preduzeće se lečenje
70.
71. Varooa destructor
• Varooza je parazitarno oboljenje pčela i pčelinjeg legla.
• Uzročnik- parazit Varooa destructor
72.
73. • RAZVOJ PARAZITA
• Odrasla ženka varoe napusta pčelu-ulazi u
radilačku ćliju 20 časova pre poklapanja
ili trutovsku 40 časova pre poklapanja (8-
10 puta veći afinitet).
• U poklopljenoj ćeliji vrlo brzo se priprema
za produkciju jaja i njeno razmnožavanje
se mora završiti u poklopljenom leglu (12
dana u radilačkom ili 15 dana u
trutovskom)
74. • Varoa polaže jaja priližno svakih 30 sati,
potomci dostižu zrelost jedan za drugim,
mužjak je polno zreo kada i prva ženka,
kada počinje parenje i ono se vrši sve dok
ne odraste sledeća ženka.
• Mužjak uginjava unutar ćelije.
• Mlada ženka varoe u roku od 4-13 dana
traži novu ćeliju.
• U roku od 150 dana 1 odrasla ženka varoe
umnoži i preko 1.350 potomaka, a ako se
razmnožavanje vrši u trutovskom leglu,
broj potomaka može biti i preko 6.000.
75. • POSLEDICE VAROE
• koristi hranu namenjenu pčelama,
• siše hemolimfu pčele (6,6% -lakša od samo 1
varoe),a za posledicu rađaju se oštećene pčele koje
brzo uginu.
• Životni vek napadnute pčele skraćen
• Trutovima smanjena sposobnost parenja,
• Higijensko ponašanje zajednice smanjeno,
• Smanjena prerada rezervne hrane,
• Oslabljena stražarska služba,
• Slabije razvijena mlečna žlezda kod mladih pčela,
• SEKUNDARNA INFEKCIJA(virusi,bakterije,gljivice)
POGORŠAVA STATUS ZDRAVSTVENOG STANJA
ZAJEDNICE
76. KONTROLA VAROE I UTVRĐIVANJE STEPENA
ZARAŽENOSTI
• Redovno pratiti nivo zaraženosti,
• Uvek uraditi pregled na reprezentativnom broju uzoraka.
• Pregled u toku aktivne sezone-
• 1. pregled trutovskih ćelija (najmanje 100),
– ako je % zaraženosti manji od 5%-NIJE
POTREBNO TRETIRANJE,
– Ako je % zaraženosti 5-8%- treba tretirati,
– Ako je zaraženost veća od 10%- zahteva HITAN
tretman nekim od bioloških metoda suzbijanja.
2. Pratiti prirodno otpale varoe (1 varoa/danu-
120-130 varoa u pč. društvu)
77. KONTROLA VAROE I UTVRĐIVANJE STEPENA
ZARAŽENOSTI
• Kontrola varoe u periodu kada
nema legla:
- za pregled se uzima najmanje
30-100 živih pčela iz svake
košnice.
- kontrolno tretiranje 20%
pčelinjih zajednica (amitraz,
perizin)
78. METODE SUZBIJANJA
• 2. HEMIJSKE- preparati na bazi:
amitraza, fluvalinata, sistemici,
kiseline...
• 1.BIOLOŠKE – isecanje trutovskog
legla, isecanje prvog i zadnjeg
legla, postavljanje rama
građevnjaka, izdvajanje
radilačkog legla, formiranje novih
zajednica,
79. OSNOVNI KONCEPT SUZBIJANJA
1. ZA VREME PAŠE- biološke metode suzbijanja(isecanje
trutovskog legla, ram građevnjak, formiranje novih
zajednica-nukleusa) i stalno praćenje prirodno otpalih
varoa.
2. NAKON ZAVRŠETKA PAŠE- dozvoljena hemijska sredstva
za tretiranje varoe (Bauvarol trake, Super strips,
Varotom, Hemovar, Varolik), manje opasne materije kao
što su kiseline (mravlja), eterična ulja (timol, Api Life
Var, apiguard).
3. ZIMSKI POSTUPAK- preporučuju se kiseline (mlečna i
oksalna), sistemici (apitol i perizin).
83. TROPILELOZA
P R A V I L N I K O UTVRĐIVANJU PROGRAMA MERA
ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA
Tropileloza
Ako se u toku preventivnog tretiranja protiv varooze
posumnja na tropilelozu poziva se veterinarski inspektor
kako bi se osigurao pregled podloške na uzročnika
tropileloze
(Tropilaela spp.).
84. • Tropilaelaps clareae
• Veoma kratak životni ciklus
• Paraziti žive na pčelama 1-2
dana,nakon čega umiru a
razvoj im je na pčelinjim
larvama i lutkama,pretežno
trutovskim
• U ćeliji saća ženki parazita
može biti do nekoliko hiljada,
a polažu 1-4 jaja
• Smrt pčelinjeg legla je do
50%, a ukoliko dođe do
završetka pčelinjeg razvoja:
deformacija abdomena i
krila, nedostatak nogu
• Adulti preko pčela odlaze na
nove domaćine
85. • Ako se u toku preventivnog tretiranja protiv
varooze posumnja na etiniozu poziva se
veterinarski inspektor kako bi se osigurao
pregled pčelinjih društava na etinozu (Aethina
tumida).
Etinioza
86.
87.
88.
89.
90. COLONY COLLAPS DISORDER (CCD)
• Karakteriše ga iznenadna smrt pčelinjeg
društva uz nestanak odraslih pčela u košnici i
ispred nje.
• U napuštenim košnicama obično se nalaze
dovoljne zalihe meda i polena,
• prisustvo zatvorenih ćelija u košnici i malo ili
nimalo mrtvih pčela na podnjači.
• U nekim slučajevima u društvu se može naći
matica i mali broj preživelih pčela.
• Karakterističan fenomen je da grabež u ovim
društvima nastaje veoma kasno, čak i
prisustvo štetočina (voskov moljac) se retko
sreće
91.
92. • UZROCI GUBITKA PČELA
• Tačan mehanizam nastanka CCD nije još uvek poznat
Bolesti pčela- paraziti VAROOZA I NOZEMOZA -Virusi,
Resistencija parazita na hemijska sredstva
Loša ishrana pčela
Loša pčelarska praksa
• Insecticidi-neonikotinoidi/gaučo,
Genetski modififikovane biljke (GMO)
Zagađenja životne sredine
95. Neo-nicotinoidi
• Su insekticidi koji se koriste u zaštiti semena
raznih biljaka,
• deluju na nervni sistem insekata
• Veoma efikasni, značajno prisutni, bez
direktnog, ali sa veoma indirektnim efektom
• imidacloprid, clothianidin, fipronil,
thiamethoxan
96. Uticaj na pčele
• Gubitak orjentacije i smanjenje sakupljanja
hrane
• Gubi pamćenje - smanjenen kapacitet učenja
• Aggresivnost pčela
97. • Loša hrana i nedovoljne količine hrane
• Obezbediti društvu raznovrsnu paletu cvetova
(polena),kako bi se obezbedile adekvatne zalihe meda
od 1,5 kg/ulici pčela i zalihe polena od 350-400 g/po
ulici pčela
• Nedostatak kvalitetne hrane (meda i polena – slaba
polenska paša i slaba raznovrsnost biljaka, loše
klimatske prilike- bilo u vidu dugih, hladnih prolećnih
dana ili visoke temperature u toku leta)!!!
98. DOBRA PČELARSKA PRAKSA (DPP)
• DPP je temelj održivog razvoja pčelarstva, a
predstavlja skup pravila koja se moraju
kontinuirano provoditi tokom celog
proizvodnog procesa.
• Uvođenjem principa HACCP u bezbednosti
hrane, najveći stepen odgovornosti je samom
proizvođaču (PČELARU)
• CILJ
• 1. zdravstvena ispravnost meda i drugih
pčelinjih proizvoda (bez prisustva rezidua
sredstava za zaštitu bilja, štetnih materija iz
okruženja i rezidua veterinarskih lekova)
• 2. ODRŽAVANJE DOBROG ZDRAVSTVENOG
STANJA PČELINJIH ZAJEDNICA.
99. LOŠA PČELARSKA PRAKSA (LPP)
• LPP često predstavlja uzrok uginuća pčelinjih
zajednica, a razlozi su višetruki:
• 1. neposedovanja dovoljno znanja u bavljenju
ovim poslom,
• 2. preterana samouverenost,
• 3. premalo vremena
100. • 1. Držanje jakih PZ, a
povećanje broja u maju i
junu,
• 2. Dovoljne količine meda
za zimnicu, min. 15-20(25)
kg
• 3. Redovna zamena matica-
kvalitetne higijenske
matice,
• 4. Redovna kontrola zd.
stanja pčela i poznavanje
osnovnih siptoma
najčešćih bolesti pčela,
• 5. Primena proverenih i
efikasnih lekova,
• 6. Zazimljavanje samo
JAKIH I ZDRAVIH PZ.
• 7. Dobri higijenski uslovi na
pčelinjaku
• 1.Slabe PZ i povećenje broja
PZ julu i avgustu s prisilnim
matič.
• 2. Nedovoljne količine meda,
preterana „štedljivost“
• 3. Neredovna zamena matica
• 4. Prikrivanje uzroka uginuća
bolesti,
• 5. Samovoljna primena lekova
• 6. Uzimljavanja slabih pč.
zajednica,
• 7. Loša higijena na
pčelinjaku,
• 8. Slaba organizacija-
razbacana oprema i pribor....
LPPDPP
