SlideShare a Scribd company logo
1 of 37
BOLESTI PERIKARDA
Doc.dr Vladimir Miloradović
Anatomija
 Perikard predstavlja dvoslojni omotač srca,koji se sastoji iz
spoljašnjeg fibroznog i unutrašnjeg seroznog lista između
čijih je duplikatura, serozan i visceralan perikardni prostor-
šupljina sa 15-50ml bistre,serozne tečnosti.
 Gornjim i donjim perikardiosternalnim ligamentom,
dijafragmalnim i kičmenim vezan je u prostoru dok sa
kranijalne strane prelazi u adventicije velikih k.
sudova(aorta, a.pulmonalis, šuplje i plućne vene).
 N. phrenicus prolazi kroz parijetalni perikard.
 Samo je prednja strana parijetalnog perikarda inervisana.
 Može nedostajati u predelu leve predkomore i donje desne
plućne vene
Fiziologija i funkcija perikarda
 Omogućava anatomsku i mehaničku podršku srcu.
 Omogućava izrazitu torziju velikih krvnih sudova.
 Smanjuje trenje između srca i okolnih organa.
 Predstavlja prepreku infekciji, a možda i
tumorskoj infiltraciji.
 Donekle smanjuje akutnu dilataciju srčanih
šupljina.
 Modifikuje predpunjenje komora(preload),
promenom intraperikardnog pritiska.
BOLESTI PERIKARDA
 Klasifikacija prema klinickom toku :
- Akutni perikarditis
 
- Hronicni perikarditis
 
Konstriktivni perikarditis
Adhezivni perikarditis i parcijalna
konkrecija srca
Akutni perikarditis
 Akutni perikarditis predstavlja sindrom
izazvan zapaljenjem perikarda koji
karakteriše bol, perikardno trenje,
elektrokardiografske promene, paradoksni
puls i perikardni izliv.
Pericarditis sicca predstavlja formu akutnog
perikarditisa sa fibroznim inflamatornim
eksudatom, bez vidljivog ili sa veoma malim
perikardnim izlivom koji ne daje simptome i
znake.
Epidemiologija
 Incidencija akutnog perikarditisa na
autopsijskim serijama iznosi od 2-6%.
 Incidencija akutnog perikarditisa na osnovu
kliničkog nalaza tokom hospitalizaije svega
0,1%.
 Dominira kod muškaraca u odnosu na
žensku populaciji i češći je u odraslih nego
kod dece.
Patoanatomske promene
 Hiperemija, infiltracija
polimorfonuklearima i taloženje fibrina
 Zapaljenje najčešće zahvata epikard i
površni miokard.
 Perikardne priraslice se javljaju između
listova perikarda(visceralni i parijetalni),
između parijetalnog peikarda i pleure ili
parijetalnog perikarda i sternuma.
Etiologija
 Najčešći uzročnici aktnog perikarditisa su
 Idiopatski
 Virusni(Coxsackie A,B, echo, adeno, mumps, hepatitis B, varicella, Epstein-Barr, HIV).
 Tuberkulozni
 Bakterijski(pneumococcus, staphylococcus, streptococcus, Neisserie meningitidis,
Neisserie gonorrhoeae, tularemija, Ligionella pneumophila)
 Gljivični(histoplazmoza, Candida, blastomycosis,coccidioidomycosis)
 Akutni infarkt miokarda(pericarditis episternocardica)
 Uremični
 Tumorski(karcionom pluća, dojke, leukemije, limfomi)
 Radijacijski
 Medikamentni(hidralazin, prokainamid, difenilhidantoin, izoniazid, fenilbutazon,
penicilin, doksorubicin, metisergid)
 Autoimuni( reumatska groznica, SLE, reumatoidni artritis, sklerodermia, Wegenerova
granulomatoza, poliarteritis nodosa..)
 Druga inflamatorna oboljenja(sarkoidoza, amiloidoza, Whippleova bolest, temoraln
arteritis, bechetova bolest)
 Postraumatski( tupa trauma, hiruška, dijagnostička trauma, ugradnja pace makera,
ruptura jednjaka, pankreas-perikardna fistula)
 Dresslerov sindrom
 Postperiakrdiektomni sindrom
 Disekantna aneurizma aorte
 Miksedem
 Hiloperikard
Klinička slika
 Prodromalna faza: febrilnost,
groznica,mialgija,anoreksija,odinofagija, slabost, malaksalost,
bledilo, gubitak TT, depresija
 Perikardni bol: lokalizovan retrosternalno, pleuralnog karaktera,
pojačava se u sedećem položaju i pri dubokom udahu a smanjuje
se u sedećem stavu i naginjanjem napred.Nije vezan za fizičku
aktivnost i praćen je često dispneom, retko kašljem.Glavni
medijator bola je bradikinin, kao i oslobođeni prostaciklin,
zapaljenje n. phrenicusa, okolnih struktura, pre svega pleure,
simpatičkih vlakana koja prate koronarne arterije imaju ulogu u
njegvom nastanku. Može se pojačati pri palpaciji abdomena,
prekordijalnog predela(kostohondritis, frakture rebara)
 Perikardno trenje je nestalan i promenljiv auskultatorni znak uz
donji deo leve ivice sternuma. Ima tri
komponente:predkomorsku-presistolička kompenenta,
ventrikulska-sistolna i protodijastolnu.
 Ewartov znak(perkutorna tupost ispod ugla leve skapule)
Elektrokardiogram
I stadijum ST elevacija(konkavna) u 2-3 standardna odvoda i od V2-V6,
sa recipročnom depresijom samo u aVR i ponekad u V1.QRS
bez značajnih promena(mikrovoltaža kod velikog izliva).PR
depreija kod 80% bolesnika.
II stadijum Posle nekoliko dana ST segment se vraća na normalu, T talas
postaje aplatiran
III
stadijum
Inverzija T talasa koja nije udružena sa ST elevacijom ili bilo
kakvom promenom QRS kompleksa(pojava Q zubca na pr.).
IV stadijum Reverzija T talasa nekoliko nedelja do nekoliko meseci posle
akutne faze. Kod tuberkuloznog,neoplastičnog ili uremijskog
perikarditisa inverzni T mogu perzistirati godinama ili trajno.
Moguća pojava SVES, AF ili električnog alternansa.
Elektrokardiogram
Laboratoriske analize
 Leukocitoza( 11 -13 000 kod idiopatskog i virusnog)
neutrofilija(bakt),limfocitoza(idiopatskog, virusnog i
TBC),eozinofilija( parazitoze i autoimuni).
 Leukopenija (SLE, lekovi, Ro)
 SE, CRP blago ^
 Kardiospecifični enzimi CK-MB, Tro(korelacija između veličine elevacije ST
segmenta i nivoa enzima u serumu, prisustvo samo povišenog Tro uz negativan CK-
MB ide u prilog epikardnoj inflamaciji a ne pratećem miokarditisu)
 Tuberkulinska kožna proba
 Hemokultura
 Izolacija virusa iz krvi
 Serološki testovi
 ASO titar(reumatska groznica)
 Hladni aglutinini ( mikoplazma)
 Test indirektne imunofluerescencije na toksoplazmozu
 T3,T4, TSH
 Urea, kreatinin
 Antinuklearna antitela, reumatoidni faktor(SLE, reum.artritis)
 Nivo adenozin deaminaze( TBC)
 CEA(malignomi)
Rengengrafija
 Mala dijagnostička vrednost kod
nekomplikovanih formi
 Otkriva osnovno obolenje(TBC,CA)
 Pleuralni izliv češći na levoj stani
 Srčana senka ima oblik
boce( najmanje 250 ml izliva)
 Svetle linije perikardnog masnog
jastučeta mogu se videti duboko u
kardioperikardnoj silueti-profilni
snimak
 Fluoroskopski se vide male
ventrikulske pulzacije
Ehokardiogram
 2D modu vide se fibrinske naslage u obliku epikardnih masa sa ili bez izliva.
 2D modu se vizualizuje relativno ,,prazan,, prostor između posteriornog
perikarda i epikarda leve komore kod bolesnika sa malom izlivom i kao
prostor ispred desne komore parijetalnog perikarda neposredno ispred
prednjeg zida grudnog koša kod većih izliva(›300ml).
 2D mod može razlikovati hemoragični perikardni izliv prema akustičnoj
gustini
 Znaci preteće tamponade su: dijastolni kolaps prednjeg zida desne komore,
kolaps desne pretokomore(nešto senzitivniji znak), pandijastolni
kolaps(uznapredovali znak), nagli pokter interventrikularnog septuma u levo i
povećanje desne komore u inspirijumu,doplerom se registruje povećanje
trikuspidalnog i pad transmitralnog protoka u inspirijumu
 Naglašeni pokreti srca kod velikih izliva- fenomen klaćenja
 Odsustvo kolapsa v. Cave inferior u dubokom inspirijumu.
 Eliminisati prisustvo tromba ili lokalnog izliva kao mogućeg uzroka
tamponade nakon kardiohiruške intervencije
Ehokardiogram
Ehokardiogram
Druge dijagnostičke metode
 CT
 MR
 Perikardiocenteza
 Perikardioskopija
 Ciljana biopsija
perikarda (samo kod
preteće tamponade ili za
detekciju purulentnog izliva)
Kateterizacija srca
 Vizuelizacija perikardnog izliva ili zadebljanja perikarda
postavljanjem katetera uz desnu predkomoru sa vrhom katetera
na lateralnom zidu. Između pluća i vrha katetera nalazi se
netransparentna traka, a ubruzgavanjem kontrasta
angiokardiogram pokazuje lateralni zid odvojen od srčane
siluete.
 Zlatni standard u proceni hemodinamskog značaja perikardnog
izliva.
 Pre perikardne punkcije uvek je poželjno uraditi kateterizaciju
desnog srca i dobiti važne informacije:
1. apsolutna potvrda postojanja tamponade srca;
2. kvantifikacija hemodinamskog poremećaja;
3.izvođenje perikardiocenteze je bezbednije i može se verifikovati
hemodinamski efekat perikardne drenaže;
4.omogućena je detekcija koegzistirajućih hemodinamskih
poremećaja,srčane insuficijencije efuziono-konstriktornog
perikarditisa i plućne hipertenzije.
Kateterizacija srca
 Preteća tamponada se odlikuje povišenim pritiskom u desnoj
pretkomori sa očuvanim x talasom, odsutnim ili veoma
smanjenim y talasom.
 P intraperikardni = P desnoj pretkomori

P desnoj komori = P desnoj predkomori } Middijastola
 P arteriji pulmonalis = P desnoj komori
Povećanje sistolnog pritiska u a.pulmonalis i desnoj komori(35-
50mmHg)
pW i p LK su povišeni u terminalnoj fazi.
UV ↓ ↓, MV ↓,SVR↑
Aspiracija samo 50-100ml perikardne tečnosti dovodi do
značajnog pada intraperikardnog pritiska(strma kriva P/V) i
smanjenja pDP i pDK.
Perzistiranje visokog pritiska u desnoj predkomori nakon
punkcije siguran je znak efuziono-konstriktivnog
perikarditisa(isključiti slabost levog srca sa plućnom
hipertenzijom, primarnu plućnu hipertenziju i bolest
trikuspidne valvule)
PERIKARDIJALNI IZLIV BEZ
TAMPONADE
 Perikardni izliv nastaje u toku zapaljenske reakcije, sekrecijom
visceralnog lista perikarda.
 Ukoliko se tečnost u perikardijalnoj šupljini nakuplja polako ,
perikard se rasteže i zato dolazi do malog porasta pritiska s
malim ili nikakvim uticajem na punjenje komora . 
 Bolesnici sa perikardnim izlivom bez kritično povećanog
intraperikardnog pritiska mogu biti potpuno bez tegoba ili samo
povremeno imati tup bol u grudima. U slučaju velikog izliva
javljaju se tegobe koje su posledice kompresije okolnih organa:
disfagija, kašalj, štucanje, promuklost, mučnina i osećaj
nadudosti stomaka, kao i dispnoja.
 Srčani tonovi mogu postati slabo čujni, perikardno trenje može
nestati ili ostati ostati jasno čujni.
 Apikalni iktus može nestati.
 Baza levog plućnog krila može biti komprimirana perikardnom
tečnošću, tako nastaje Ewart-ov znak – perkutorna tupost ispod
ugla leve skapule.
PERIKARDIJALNI IZLIV BEZ
TAMPONADE
 C. EKG : T talasi su male amplitude , bifazicni ili
invertni , nekad prisutan elektricni alternans. 
 D. RTG : Srcana senka je prosirena .Bitno je utvrditi
da li je i samo srce prosireno
 E. EHO : Perikardijalni izliv spada u stanja gde je
ehokardiografija od posebne dijagnosticke pomoci .
 F. Kateterizacija desnog srca i desna angiografija
danas se retko koriste  
 G. Perikardiocenteza : Radi definitivne dijagnoze
nekad je potrebno i nju primeniti ./ uraditi prvi eho /.
PERIKARDIJALNI IZLIV BEZ
TAMPONADE
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
 Povecanje srca usled dilatacije ili
hipertrofije gotovo je jedino stanje koje
treba razlikovati od perikardijalnog izliva .
PERIKARDIJALNI IZLIV BEZ
TAMPONADE
 KOMLIKACIJA
 Najvaznija komplikacija perikardijalnog izliva je
tamponada srca . 
 LECENJE
 Zavisi od uzroka koji je doveo do perikardijalnog
izliva .Ako je izliv znacajan ili recidivira ili se razvijaju
znaci tamponade srca , treba uciniti perikardijalnu
punkciju .
 PROGNOZA  
 Prognoza izliva per se zavisi od uzroka bolesti
TAMPONADA SRCA
 Tamponada srca nastaje kada se pritisak u
perikardijalnoj supljini izjednaci sa
dijastolnim pritiskom u srcanim
supljinama . Kako je najnizi dijastolni
pritisak u desnoj pretkomori i desnoj
komori , one su prve strukture koje ce
komprimovati povecan intraperikardijalni
pritisak , i to uglavnom u dijastoli .Kako
progredira tamponada srca tako dolazi do
porasta dijastolnog pritiska u levom i
desnom srcu
TAMPONADA SRCA
 A. Simptomi : Uznemirenost , znojenje , dispneja , omaglica
, sinkopa , šok .Klinička slika se kreće od blagih
cirkulatornih poremecaja do stanja soka.
 B. Znaci : Venski pritisak je povišen . Prisutna je
tahikardija sa niskim krvnim i pulsnim pritiskom . U
tamponadi venski pritisak obično u inspirijumu ne raste .
 C. EKG - nespecifičan , često niska voltaža i aplatiran ili
invertan talas T.
 D. RTG - Srčana senka je obično u akutnoj tamponadi srca
mala , ali kako su moguće razlicite kombinacije izliva i
konstrikcije , veličina srca nije bitna za dijagnozu.
 E. EHO : Suzenje izlaznog trakta desne komore .
 
 F. Kateterizacija srca : registruje povišene vrednosti CVP ,
AV, DV i intraperikardijalnog pritiska .Vazan je monitoring
ovih pritisaka za vreme perikardiocenteze.
TAMPONADA SRCA
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
 Tamponada srca treba razlikovati od drugih akutnih
stanja u kardiologiji , kao što su krvarenje , infarkt
miokarda i embolija pluca .Znaci pada arterijskog
pritiska i minutnog volumena uz porast venskog
pritiska i frekvence pulsa , treba da pobude sumnju u
tamponadu srca .
LEČENJE
 Akutna tamponada srca predstavlja urgentno stanje
gde treba odmah intervenisati perikardiocentezom
(B,I)
FIBROZNI / SUVI /
PERIKARDITIS
 A. Simptomi : Fibrinozni perikarditis se najcesce javlja u toku nekih
drugih bolesti , stoga simptomi zavise od uzroka a bol nije redovna
pojava .Kod virusnog perikarditisa prisutni su bol , slabost ,
temperatura i mialgija .Bol se pojacava sa disanjem i pri gutanju .
 
 B. Znaci : Najvazniji i cesto jedini znak fibrinoznog perikarditisa je
perikardijalno trenje .Pri auskultaciji se koriste zvono i dijafragma
stetoskopa , a bolesnik za vreme auskultacije ne sme da dise .
 
 C. EKG - nalaz : U pocetku se nalazi ST elevacija sa kokavitetom
prema gore u svim odvodima leve komore . Nekoliko dana kasnije
javljaju se simetricni negativni talasi T .
 
 D. RTG - nalaz : Srce moze , ali ne mora biti uvecano . Bilo koja
radioloska promena mora se pripisati osnovnoj bolesti
 
 E. EHO - srca : Nalaz fibrinskih naslaga na perikardu , zadebljanje
perikarda .
Lečenje bolesti perikarda
 Otklanjanje tegoba
 Eliminacija etioloških faktora
Lečenje bolesti perikarda
 Mirovanje(hospitalizacija)
 Praćenje arterijskog eventualno i venskog pritiska
 Serijski ehokardiografski pregledi
 Perikardiocenteza kod preteće tamponade-subksifoidna perikardiektomija
 Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (blokada sinteze prostaglandina I2):
Aspirin 300-900mg/6-8h;
Ibuprofen 300-800mg na 6-8h; } udarne doze 48h (B,I)
Indometacin treba izbegavati kod starijih zbog restriktivnog efekta na koronarnu cirkulaciju
Kolhicin 2-3mg/24h, za održavanje 0,5mg x 2-3 (B,IIa)
 Primena kortikosteroida je kontraverzna, samo u slučaju eliminacije purulentnog i TBC je treba
primenjivati uz mogućnost multiplikacijei povećanja virulencije, suprimiranja
eizinofilije,maskiranje kliničke slike i pojava recidiva nakon prekida th. Preporučeno samo za
uporne recidivantne forme i loš odgovor na NSAIL nakon 48h uz primenu najmanje efikasne
doze-prednozon 1-1,5mg/kg najmanje 1 mesec.Ukoliko je bez th odgovora azothiprin 75-
100mg/dan ili ciklphosphamid može biti dodat. (C,IIa)
 Zaštita sluzokože GITa
 Kod pacijenata na oralnim antikoagulantima, administriranje heparina
 Perikardioceteza(B,IIa) i formiranje perikardno-pleralnog ili peritonealno šanta(neoplastični)
(B,IIc)
 Lečenje traje uglavnom 2-6 nedelja, dozu lekova smanjivati 7 dana poprestanku simptoma i
febrilnosti.
 KLINIČKI TOK: 9% ima neki stepen konstrikcije a 20-28% ima novu epizodu.
Hronična oboljenja perikarda
 Do 12% prebolelog perikarditisa prisutno
na obdukcionim nalazima
 Sve etiološke forme akutnon mogu dati i
hronični perikarditis
 Karakteriše ga prisustvo umnožavanja
vezivnog tkiva na listovima perikarda i/ili
hronični izliv
 Postojanje izliva izmežu dva lista
perikarda›6 meseci je kriterijum za Dg
KONSTRIKCIJA PERIKARDA
 U perikardijalnoj šupljini hronične upalne
promene okružuju srce slojem krutog
nerastegljivog fibroznog tkiva(3-5mm,
ekstremno do 1 cm) , koje remeti punjenje
srca .Intraperikardijalni pritisak trenutno
ili trajno poraste , a stoga raste i pritisak
na kraju dijastole u svim srčanim
šupljinama .Srce je imobilisano jer ga
oblaže oklop od nerastegljivog fibroznog
tkiva koje ometa pokrete srca za vreme
kontrakcije i relasakcije .
KLINICKI NALAZ
 A . Simptomi : Oticanje trbuha i nogu .Dispneja , anoreksija ,
gubitak u težini , dispepsija prisutni u uznapredovaloj fazi bolesti
 B. Znaci : Ubrzan puls , nizak pritisak , fibrilacija atrija česta .
Vene na vratu nabrekle , venski pritisak značajno povisen . Porast
venskog pritiska u inspirijumu / Kussmaulov znak / .
 C. EKG .Specificnih Ekg . promena nema .Obicno je niska voltaža i
invertan talas T .Ekg . nalaz hipertrofije desne ili leve komore govori
protiv konstriktivnog perikarditisa .
 D. RTG : Srce tipično nije uvećano .Klasičan je nalaz
interperikardijalnih kalcifikacija .Taj se znak najcčšće nalazi kod
tuberkuloznog perikarditisa ali se moze naći i u virusnom
perikarditisu .
 E. EHO : Može da pokaže nagli prestanak punjenja komora za
razliku od dilatacija komora i usporene ejekcije koje se vide kod
miopatija .
 F. Kateterizacija srca : ne postoje apsolutni hemodinamski
dijagnostički pokazatelji po kojima je moguce razlikovati
konstrikciski perikarditis od restriktivne kardiomiopatije . Dijastolni
pritisak je povecan u svim srčanim šupljinama . U desnoj komori se
registruje izrazit dijastolni pad iza koga sledi plato.
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
 Glavni entiteti s
kojima se može
zameniti
konstriktivni
perikarditis jesu
restriktivna
kardiomiopatija i
endomiokardna
fibroza .
LECENJE
Hiruška resekcija fibrozne čaure koja
okružuje srce
Perikardiektomija
 Smrtnost i druge
komplikacije nakon
sprovedene
perikardiektomije
posledica su preoperativno
neprepoznate izrazite
miokardne fibroze i
atrofije.
 Eliminacija ovih pacijenata
značajno poboljšava uspeh
ove procedure.

More Related Content

What's hot

Bronhiektazije
BronhiektazijeBronhiektazije
BronhiektazijeDejanaDeki
 
Plućna ventilacija
Plućna ventilacijaPlućna ventilacija
Plućna ventilacijaMilan Taradi
 
Bronhijalna astma
Bronhijalna astmaBronhijalna astma
Bronhijalna astmaDejanaDeki
 
Plućna cirkulacija
Plućna cirkulacijaPlućna cirkulacija
Plućna cirkulacijaMilan Taradi
 
Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta dr Šarac
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srcadr Šarac
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-adr Šarac
 
Respiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čovekaRespiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čovekadr Šarac
 
kardiovaskularne bolesti
kardiovaskularne bolestikardiovaskularne bolesti
kardiovaskularne bolestipsiho_smizla
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Anatomija dr Šarac
 
Srčana slabost za prezentaciju 1
Srčana slabost za prezentaciju 1Srčana slabost za prezentaciju 1
Srčana slabost za prezentaciju 1Miodrag Jarkin
 
Brojenje eritrocita1
Brojenje eritrocita1Brojenje eritrocita1
Brojenje eritrocita1Ana Anticevic
 
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistemAnatomija dr Šarac
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemdr Šarac
 
ciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeAnita Kliment
 
Tumori pluca, pleure i medijastinuma
Tumori pluca, pleure i medijastinumaTumori pluca, pleure i medijastinuma
Tumori pluca, pleure i medijastinumaDejanaDeki
 

What's hot (20)

Bronhiektazije
BronhiektazijeBronhiektazije
Bronhiektazije
 
Plućna ventilacija
Plućna ventilacijaPlućna ventilacija
Plućna ventilacija
 
Bronhijalna astma
Bronhijalna astmaBronhijalna astma
Bronhijalna astma
 
Aorta I deo
Aorta I deoAorta I deo
Aorta I deo
 
Plućna cirkulacija
Plućna cirkulacijaPlućna cirkulacija
Plućna cirkulacija
 
Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srca
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 
Respiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čovekaRespiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čoveka
 
kardiovaskularne bolesti
kardiovaskularne bolestikardiovaskularne bolesti
kardiovaskularne bolesti
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Srce i krvotok
Srce i krvotokSrce i krvotok
Srce i krvotok
 
Pneumonije
PneumonijePneumonije
Pneumonije
 
Klasicizam
Klasicizam Klasicizam
Klasicizam
 
Srčana slabost za prezentaciju 1
Srčana slabost za prezentaciju 1Srčana slabost za prezentaciju 1
Srčana slabost za prezentaciju 1
 
Brojenje eritrocita1
Brojenje eritrocita1Brojenje eritrocita1
Brojenje eritrocita1
 
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
ciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologijeciljevi i grane psihologije
ciljevi i grane psihologije
 
Tumori pluca, pleure i medijastinuma
Tumori pluca, pleure i medijastinumaTumori pluca, pleure i medijastinuma
Tumori pluca, pleure i medijastinuma
 

Viewers also liked

3. perikarditis, miokarditis, endokarditis
3. perikarditis, miokarditis, endokarditis3. perikarditis, miokarditis, endokarditis
3. perikarditis, miokarditis, endokarditisYabniel Lit Jingga
 
Nova klasifikacija kardiomiopatija
Nova klasifikacija kardiomiopatijaNova klasifikacija kardiomiopatija
Nova klasifikacija kardiomiopatijaDejanaDeki
 
Klinicka fiziologija pluca
Klinicka fiziologija plucaKlinicka fiziologija pluca
Klinicka fiziologija plucaDejanaDeki
 
Embolija pluca
Embolija plucaEmbolija pluca
Embolija plucaDejanaDeki
 
Nozokomijalne pneumonije
Nozokomijalne pneumonijeNozokomijalne pneumonije
Nozokomijalne pneumonijeDejanaDeki
 
Antikoagulansi i regionalna anestezija
Antikoagulansi i regionalna anestezijaAntikoagulansi i regionalna anestezija
Antikoagulansi i regionalna anestezijaHelga Komen
 
Astma i HOBP - sličnosti i razlike
Astma i HOBP - sličnosti i razlikeAstma i HOBP - sličnosti i razlike
Astma i HOBP - sličnosti i razlikeDejan Zujovic
 
Testovi plucne funkcije
Testovi plucne funkcijeTestovi plucne funkcije
Testovi plucne funkcijeDejanaDeki
 
kiran resume work latest
kiran resume work latestkiran resume work latest
kiran resume work latestKiran Devkule
 
Simptomi i klinicki formi na tuberkuloza
Simptomi i klinicki formi na tuberkulozaSimptomi i klinicki formi na tuberkuloza
Simptomi i klinicki formi na tuberkulozaAleksandar Arsovski
 
New Headway Intermediate - Unit 2 Get Happy !
New Headway Intermediate - Unit 2 Get Happy !   New Headway Intermediate - Unit 2 Get Happy !
New Headway Intermediate - Unit 2 Get Happy ! .. ..
 
Tuberkuloza kljucne poruke za pacijente
Tuberkuloza   kljucne poruke za pacijenteTuberkuloza   kljucne poruke za pacijente
Tuberkuloza kljucne poruke za pacijenteAleksandar Aleksic
 
Tuberkuloza uradila Aleksandra Macura
Tuberkuloza uradila Aleksandra MacuraTuberkuloza uradila Aleksandra Macura
Tuberkuloza uradila Aleksandra MacuraVioleta Djuric
 
Turbekulozi Pulmonar!
Turbekulozi Pulmonar!Turbekulozi Pulmonar!
Turbekulozi Pulmonar!Ardit Kote
 
Unit 6 : Can you speak English?
Unit 6 : Can you speak English?Unit 6 : Can you speak English?
Unit 6 : Can you speak English?taduc
 

Viewers also liked (20)

3. perikarditis, miokarditis, endokarditis
3. perikarditis, miokarditis, endokarditis3. perikarditis, miokarditis, endokarditis
3. perikarditis, miokarditis, endokarditis
 
Nova klasifikacija kardiomiopatija
Nova klasifikacija kardiomiopatijaNova klasifikacija kardiomiopatija
Nova klasifikacija kardiomiopatija
 
Sarkoidoza
SarkoidozaSarkoidoza
Sarkoidoza
 
Tuberkuloza
TuberkulozaTuberkuloza
Tuberkuloza
 
Klinicka fiziologija pluca
Klinicka fiziologija plucaKlinicka fiziologija pluca
Klinicka fiziologija pluca
 
Embolija pluca
Embolija plucaEmbolija pluca
Embolija pluca
 
Nozokomijalne pneumonije
Nozokomijalne pneumonijeNozokomijalne pneumonije
Nozokomijalne pneumonije
 
Antikoagulansi i regionalna anestezija
Antikoagulansi i regionalna anestezijaAntikoagulansi i regionalna anestezija
Antikoagulansi i regionalna anestezija
 
Astma i HOBP - sličnosti i razlike
Astma i HOBP - sličnosti i razlikeAstma i HOBP - sličnosti i razlike
Astma i HOBP - sličnosti i razlike
 
Testovi plucne funkcije
Testovi plucne funkcijeTestovi plucne funkcije
Testovi plucne funkcije
 
Excuse me, do you speak English? An International Evaluation using ESLC
Excuse me, do you speak English? An International Evaluation using ESLCExcuse me, do you speak English? An International Evaluation using ESLC
Excuse me, do you speak English? An International Evaluation using ESLC
 
kiran resume work latest
kiran resume work latestkiran resume work latest
kiran resume work latest
 
Simptomi i klinicki formi na tuberkuloza
Simptomi i klinicki formi na tuberkulozaSimptomi i klinicki formi na tuberkuloza
Simptomi i klinicki formi na tuberkuloza
 
Apsces pluca
Apsces plucaApsces pluca
Apsces pluca
 
New Headway Intermediate - Unit 2 Get Happy !
New Headway Intermediate - Unit 2 Get Happy !   New Headway Intermediate - Unit 2 Get Happy !
New Headway Intermediate - Unit 2 Get Happy !
 
Tuberkuloza kljucne poruke za pacijente
Tuberkuloza   kljucne poruke za pacijenteTuberkuloza   kljucne poruke za pacijente
Tuberkuloza kljucne poruke za pacijente
 
Tuberkuloza uradila Aleksandra Macura
Tuberkuloza uradila Aleksandra MacuraTuberkuloza uradila Aleksandra Macura
Tuberkuloza uradila Aleksandra Macura
 
Turbekulozi Pulmonar!
Turbekulozi Pulmonar!Turbekulozi Pulmonar!
Turbekulozi Pulmonar!
 
Unit 6 : Can you speak English?
Unit 6 : Can you speak English?Unit 6 : Can you speak English?
Unit 6 : Can you speak English?
 
Bolesti pluća
Bolesti plućaBolesti pluća
Bolesti pluća
 

Similar to Bolesti perikarda (20)

Karditis
KarditisKarditis
Karditis
 
Elementarni pojmovi ekg
Elementarni pojmovi ekgElementarni pojmovi ekg
Elementarni pojmovi ekg
 
Srčane mane
Srčane maneSrčane mane
Srčane mane
 
Infarctus myocardii
 Infarctus myocardii Infarctus myocardii
Infarctus myocardii
 
Плућа - Д. Јанковић
Плућа - Д. ЈанковићПлућа - Д. Јанковић
Плућа - Д. Јанковић
 
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptPOREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
 
Krvarenje
KrvarenjeKrvarenje
Krvarenje
 
Aritmije
AritmijeAritmije
Aritmije
 
Aritmije
Aritmije Aritmije
Aritmije
 
Aritmije
Aritmije Aritmije
Aritmije
 
750-756
750-756750-756
750-756
 
Urgentna stanja u kardiologiji
Urgentna stanja u kardiologijiUrgentna stanja u kardiologiji
Urgentna stanja u kardiologiji
 
Kardiogeni sok
Kardiogeni sokKardiogeni sok
Kardiogeni sok
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Артерије
АртеријеАртерије
Артерије
 
Bolu u grudima kratkaverzija
Bolu u grudima kratkaverzijaBolu u grudima kratkaverzija
Bolu u grudima kratkaverzija
 
Koronarna bolest
Koronarna bolestKoronarna bolest
Koronarna bolest
 
Ppt0000000
Ppt0000000Ppt0000000
Ppt0000000
 
Ppt0000000
Ppt0000000Ppt0000000
Ppt0000000
 
Ppt0000000
Ppt0000000Ppt0000000
Ppt0000000
 

Bolesti perikarda

  • 2. Anatomija  Perikard predstavlja dvoslojni omotač srca,koji se sastoji iz spoljašnjeg fibroznog i unutrašnjeg seroznog lista između čijih je duplikatura, serozan i visceralan perikardni prostor- šupljina sa 15-50ml bistre,serozne tečnosti.  Gornjim i donjim perikardiosternalnim ligamentom, dijafragmalnim i kičmenim vezan je u prostoru dok sa kranijalne strane prelazi u adventicije velikih k. sudova(aorta, a.pulmonalis, šuplje i plućne vene).  N. phrenicus prolazi kroz parijetalni perikard.  Samo je prednja strana parijetalnog perikarda inervisana.  Može nedostajati u predelu leve predkomore i donje desne plućne vene
  • 3. Fiziologija i funkcija perikarda  Omogućava anatomsku i mehaničku podršku srcu.  Omogućava izrazitu torziju velikih krvnih sudova.  Smanjuje trenje između srca i okolnih organa.  Predstavlja prepreku infekciji, a možda i tumorskoj infiltraciji.  Donekle smanjuje akutnu dilataciju srčanih šupljina.  Modifikuje predpunjenje komora(preload), promenom intraperikardnog pritiska.
  • 4. BOLESTI PERIKARDA  Klasifikacija prema klinickom toku : - Akutni perikarditis   - Hronicni perikarditis   Konstriktivni perikarditis Adhezivni perikarditis i parcijalna konkrecija srca
  • 5. Akutni perikarditis  Akutni perikarditis predstavlja sindrom izazvan zapaljenjem perikarda koji karakteriše bol, perikardno trenje, elektrokardiografske promene, paradoksni puls i perikardni izliv. Pericarditis sicca predstavlja formu akutnog perikarditisa sa fibroznim inflamatornim eksudatom, bez vidljivog ili sa veoma malim perikardnim izlivom koji ne daje simptome i znake.
  • 6. Epidemiologija  Incidencija akutnog perikarditisa na autopsijskim serijama iznosi od 2-6%.  Incidencija akutnog perikarditisa na osnovu kliničkog nalaza tokom hospitalizaije svega 0,1%.  Dominira kod muškaraca u odnosu na žensku populaciji i češći je u odraslih nego kod dece.
  • 7. Patoanatomske promene  Hiperemija, infiltracija polimorfonuklearima i taloženje fibrina  Zapaljenje najčešće zahvata epikard i površni miokard.  Perikardne priraslice se javljaju između listova perikarda(visceralni i parijetalni), između parijetalnog peikarda i pleure ili parijetalnog perikarda i sternuma.
  • 8. Etiologija  Najčešći uzročnici aktnog perikarditisa su  Idiopatski  Virusni(Coxsackie A,B, echo, adeno, mumps, hepatitis B, varicella, Epstein-Barr, HIV).  Tuberkulozni  Bakterijski(pneumococcus, staphylococcus, streptococcus, Neisserie meningitidis, Neisserie gonorrhoeae, tularemija, Ligionella pneumophila)  Gljivični(histoplazmoza, Candida, blastomycosis,coccidioidomycosis)  Akutni infarkt miokarda(pericarditis episternocardica)  Uremični  Tumorski(karcionom pluća, dojke, leukemije, limfomi)  Radijacijski  Medikamentni(hidralazin, prokainamid, difenilhidantoin, izoniazid, fenilbutazon, penicilin, doksorubicin, metisergid)  Autoimuni( reumatska groznica, SLE, reumatoidni artritis, sklerodermia, Wegenerova granulomatoza, poliarteritis nodosa..)  Druga inflamatorna oboljenja(sarkoidoza, amiloidoza, Whippleova bolest, temoraln arteritis, bechetova bolest)  Postraumatski( tupa trauma, hiruška, dijagnostička trauma, ugradnja pace makera, ruptura jednjaka, pankreas-perikardna fistula)  Dresslerov sindrom  Postperiakrdiektomni sindrom  Disekantna aneurizma aorte  Miksedem  Hiloperikard
  • 9. Klinička slika  Prodromalna faza: febrilnost, groznica,mialgija,anoreksija,odinofagija, slabost, malaksalost, bledilo, gubitak TT, depresija  Perikardni bol: lokalizovan retrosternalno, pleuralnog karaktera, pojačava se u sedećem položaju i pri dubokom udahu a smanjuje se u sedećem stavu i naginjanjem napred.Nije vezan za fizičku aktivnost i praćen je često dispneom, retko kašljem.Glavni medijator bola je bradikinin, kao i oslobođeni prostaciklin, zapaljenje n. phrenicusa, okolnih struktura, pre svega pleure, simpatičkih vlakana koja prate koronarne arterije imaju ulogu u njegvom nastanku. Može se pojačati pri palpaciji abdomena, prekordijalnog predela(kostohondritis, frakture rebara)  Perikardno trenje je nestalan i promenljiv auskultatorni znak uz donji deo leve ivice sternuma. Ima tri komponente:predkomorsku-presistolička kompenenta, ventrikulska-sistolna i protodijastolnu.  Ewartov znak(perkutorna tupost ispod ugla leve skapule)
  • 10. Elektrokardiogram I stadijum ST elevacija(konkavna) u 2-3 standardna odvoda i od V2-V6, sa recipročnom depresijom samo u aVR i ponekad u V1.QRS bez značajnih promena(mikrovoltaža kod velikog izliva).PR depreija kod 80% bolesnika. II stadijum Posle nekoliko dana ST segment se vraća na normalu, T talas postaje aplatiran III stadijum Inverzija T talasa koja nije udružena sa ST elevacijom ili bilo kakvom promenom QRS kompleksa(pojava Q zubca na pr.). IV stadijum Reverzija T talasa nekoliko nedelja do nekoliko meseci posle akutne faze. Kod tuberkuloznog,neoplastičnog ili uremijskog perikarditisa inverzni T mogu perzistirati godinama ili trajno. Moguća pojava SVES, AF ili električnog alternansa.
  • 12. Laboratoriske analize  Leukocitoza( 11 -13 000 kod idiopatskog i virusnog) neutrofilija(bakt),limfocitoza(idiopatskog, virusnog i TBC),eozinofilija( parazitoze i autoimuni).  Leukopenija (SLE, lekovi, Ro)  SE, CRP blago ^  Kardiospecifični enzimi CK-MB, Tro(korelacija između veličine elevacije ST segmenta i nivoa enzima u serumu, prisustvo samo povišenog Tro uz negativan CK- MB ide u prilog epikardnoj inflamaciji a ne pratećem miokarditisu)  Tuberkulinska kožna proba  Hemokultura  Izolacija virusa iz krvi  Serološki testovi  ASO titar(reumatska groznica)  Hladni aglutinini ( mikoplazma)  Test indirektne imunofluerescencije na toksoplazmozu  T3,T4, TSH  Urea, kreatinin  Antinuklearna antitela, reumatoidni faktor(SLE, reum.artritis)  Nivo adenozin deaminaze( TBC)  CEA(malignomi)
  • 13. Rengengrafija  Mala dijagnostička vrednost kod nekomplikovanih formi  Otkriva osnovno obolenje(TBC,CA)  Pleuralni izliv češći na levoj stani  Srčana senka ima oblik boce( najmanje 250 ml izliva)  Svetle linije perikardnog masnog jastučeta mogu se videti duboko u kardioperikardnoj silueti-profilni snimak  Fluoroskopski se vide male ventrikulske pulzacije
  • 14. Ehokardiogram  2D modu vide se fibrinske naslage u obliku epikardnih masa sa ili bez izliva.  2D modu se vizualizuje relativno ,,prazan,, prostor između posteriornog perikarda i epikarda leve komore kod bolesnika sa malom izlivom i kao prostor ispred desne komore parijetalnog perikarda neposredno ispred prednjeg zida grudnog koša kod većih izliva(›300ml).  2D mod može razlikovati hemoragični perikardni izliv prema akustičnoj gustini  Znaci preteće tamponade su: dijastolni kolaps prednjeg zida desne komore, kolaps desne pretokomore(nešto senzitivniji znak), pandijastolni kolaps(uznapredovali znak), nagli pokter interventrikularnog septuma u levo i povećanje desne komore u inspirijumu,doplerom se registruje povećanje trikuspidalnog i pad transmitralnog protoka u inspirijumu  Naglašeni pokreti srca kod velikih izliva- fenomen klaćenja  Odsustvo kolapsa v. Cave inferior u dubokom inspirijumu.  Eliminisati prisustvo tromba ili lokalnog izliva kao mogućeg uzroka tamponade nakon kardiohiruške intervencije
  • 17. Druge dijagnostičke metode  CT  MR  Perikardiocenteza  Perikardioskopija  Ciljana biopsija perikarda (samo kod preteće tamponade ili za detekciju purulentnog izliva)
  • 18. Kateterizacija srca  Vizuelizacija perikardnog izliva ili zadebljanja perikarda postavljanjem katetera uz desnu predkomoru sa vrhom katetera na lateralnom zidu. Između pluća i vrha katetera nalazi se netransparentna traka, a ubruzgavanjem kontrasta angiokardiogram pokazuje lateralni zid odvojen od srčane siluete.  Zlatni standard u proceni hemodinamskog značaja perikardnog izliva.  Pre perikardne punkcije uvek je poželjno uraditi kateterizaciju desnog srca i dobiti važne informacije: 1. apsolutna potvrda postojanja tamponade srca; 2. kvantifikacija hemodinamskog poremećaja; 3.izvođenje perikardiocenteze je bezbednije i može se verifikovati hemodinamski efekat perikardne drenaže; 4.omogućena je detekcija koegzistirajućih hemodinamskih poremećaja,srčane insuficijencije efuziono-konstriktornog perikarditisa i plućne hipertenzije.
  • 19. Kateterizacija srca  Preteća tamponada se odlikuje povišenim pritiskom u desnoj pretkomori sa očuvanim x talasom, odsutnim ili veoma smanjenim y talasom.  P intraperikardni = P desnoj pretkomori  P desnoj komori = P desnoj predkomori } Middijastola  P arteriji pulmonalis = P desnoj komori Povećanje sistolnog pritiska u a.pulmonalis i desnoj komori(35- 50mmHg) pW i p LK su povišeni u terminalnoj fazi. UV ↓ ↓, MV ↓,SVR↑ Aspiracija samo 50-100ml perikardne tečnosti dovodi do značajnog pada intraperikardnog pritiska(strma kriva P/V) i smanjenja pDP i pDK. Perzistiranje visokog pritiska u desnoj predkomori nakon punkcije siguran je znak efuziono-konstriktivnog perikarditisa(isključiti slabost levog srca sa plućnom hipertenzijom, primarnu plućnu hipertenziju i bolest trikuspidne valvule)
  • 20. PERIKARDIJALNI IZLIV BEZ TAMPONADE  Perikardni izliv nastaje u toku zapaljenske reakcije, sekrecijom visceralnog lista perikarda.  Ukoliko se tečnost u perikardijalnoj šupljini nakuplja polako , perikard se rasteže i zato dolazi do malog porasta pritiska s malim ili nikakvim uticajem na punjenje komora .   Bolesnici sa perikardnim izlivom bez kritično povećanog intraperikardnog pritiska mogu biti potpuno bez tegoba ili samo povremeno imati tup bol u grudima. U slučaju velikog izliva javljaju se tegobe koje su posledice kompresije okolnih organa: disfagija, kašalj, štucanje, promuklost, mučnina i osećaj nadudosti stomaka, kao i dispnoja.  Srčani tonovi mogu postati slabo čujni, perikardno trenje može nestati ili ostati ostati jasno čujni.  Apikalni iktus može nestati.  Baza levog plućnog krila može biti komprimirana perikardnom tečnošću, tako nastaje Ewart-ov znak – perkutorna tupost ispod ugla leve skapule.
  • 21. PERIKARDIJALNI IZLIV BEZ TAMPONADE  C. EKG : T talasi su male amplitude , bifazicni ili invertni , nekad prisutan elektricni alternans.   D. RTG : Srcana senka je prosirena .Bitno je utvrditi da li je i samo srce prosireno  E. EHO : Perikardijalni izliv spada u stanja gde je ehokardiografija od posebne dijagnosticke pomoci .  F. Kateterizacija desnog srca i desna angiografija danas se retko koriste    G. Perikardiocenteza : Radi definitivne dijagnoze nekad je potrebno i nju primeniti ./ uraditi prvi eho /.
  • 22. PERIKARDIJALNI IZLIV BEZ TAMPONADE DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA  Povecanje srca usled dilatacije ili hipertrofije gotovo je jedino stanje koje treba razlikovati od perikardijalnog izliva .
  • 23. PERIKARDIJALNI IZLIV BEZ TAMPONADE  KOMLIKACIJA  Najvaznija komplikacija perikardijalnog izliva je tamponada srca .   LECENJE  Zavisi od uzroka koji je doveo do perikardijalnog izliva .Ako je izliv znacajan ili recidivira ili se razvijaju znaci tamponade srca , treba uciniti perikardijalnu punkciju .  PROGNOZA    Prognoza izliva per se zavisi od uzroka bolesti
  • 24. TAMPONADA SRCA  Tamponada srca nastaje kada se pritisak u perikardijalnoj supljini izjednaci sa dijastolnim pritiskom u srcanim supljinama . Kako je najnizi dijastolni pritisak u desnoj pretkomori i desnoj komori , one su prve strukture koje ce komprimovati povecan intraperikardijalni pritisak , i to uglavnom u dijastoli .Kako progredira tamponada srca tako dolazi do porasta dijastolnog pritiska u levom i desnom srcu
  • 25. TAMPONADA SRCA  A. Simptomi : Uznemirenost , znojenje , dispneja , omaglica , sinkopa , šok .Klinička slika se kreće od blagih cirkulatornih poremecaja do stanja soka.  B. Znaci : Venski pritisak je povišen . Prisutna je tahikardija sa niskim krvnim i pulsnim pritiskom . U tamponadi venski pritisak obično u inspirijumu ne raste .  C. EKG - nespecifičan , često niska voltaža i aplatiran ili invertan talas T.  D. RTG - Srčana senka je obično u akutnoj tamponadi srca mala , ali kako su moguće razlicite kombinacije izliva i konstrikcije , veličina srca nije bitna za dijagnozu.  E. EHO : Suzenje izlaznog trakta desne komore .    F. Kateterizacija srca : registruje povišene vrednosti CVP , AV, DV i intraperikardijalnog pritiska .Vazan je monitoring ovih pritisaka za vreme perikardiocenteze.
  • 26. TAMPONADA SRCA DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA  Tamponada srca treba razlikovati od drugih akutnih stanja u kardiologiji , kao što su krvarenje , infarkt miokarda i embolija pluca .Znaci pada arterijskog pritiska i minutnog volumena uz porast venskog pritiska i frekvence pulsa , treba da pobude sumnju u tamponadu srca . LEČENJE  Akutna tamponada srca predstavlja urgentno stanje gde treba odmah intervenisati perikardiocentezom (B,I)
  • 27. FIBROZNI / SUVI / PERIKARDITIS  A. Simptomi : Fibrinozni perikarditis se najcesce javlja u toku nekih drugih bolesti , stoga simptomi zavise od uzroka a bol nije redovna pojava .Kod virusnog perikarditisa prisutni su bol , slabost , temperatura i mialgija .Bol se pojacava sa disanjem i pri gutanju .    B. Znaci : Najvazniji i cesto jedini znak fibrinoznog perikarditisa je perikardijalno trenje .Pri auskultaciji se koriste zvono i dijafragma stetoskopa , a bolesnik za vreme auskultacije ne sme da dise .    C. EKG - nalaz : U pocetku se nalazi ST elevacija sa kokavitetom prema gore u svim odvodima leve komore . Nekoliko dana kasnije javljaju se simetricni negativni talasi T .    D. RTG - nalaz : Srce moze , ali ne mora biti uvecano . Bilo koja radioloska promena mora se pripisati osnovnoj bolesti    E. EHO - srca : Nalaz fibrinskih naslaga na perikardu , zadebljanje perikarda .
  • 28. Lečenje bolesti perikarda  Otklanjanje tegoba  Eliminacija etioloških faktora
  • 29. Lečenje bolesti perikarda  Mirovanje(hospitalizacija)  Praćenje arterijskog eventualno i venskog pritiska  Serijski ehokardiografski pregledi  Perikardiocenteza kod preteće tamponade-subksifoidna perikardiektomija  Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (blokada sinteze prostaglandina I2): Aspirin 300-900mg/6-8h; Ibuprofen 300-800mg na 6-8h; } udarne doze 48h (B,I) Indometacin treba izbegavati kod starijih zbog restriktivnog efekta na koronarnu cirkulaciju Kolhicin 2-3mg/24h, za održavanje 0,5mg x 2-3 (B,IIa)  Primena kortikosteroida je kontraverzna, samo u slučaju eliminacije purulentnog i TBC je treba primenjivati uz mogućnost multiplikacijei povećanja virulencije, suprimiranja eizinofilije,maskiranje kliničke slike i pojava recidiva nakon prekida th. Preporučeno samo za uporne recidivantne forme i loš odgovor na NSAIL nakon 48h uz primenu najmanje efikasne doze-prednozon 1-1,5mg/kg najmanje 1 mesec.Ukoliko je bez th odgovora azothiprin 75- 100mg/dan ili ciklphosphamid može biti dodat. (C,IIa)  Zaštita sluzokože GITa  Kod pacijenata na oralnim antikoagulantima, administriranje heparina  Perikardioceteza(B,IIa) i formiranje perikardno-pleralnog ili peritonealno šanta(neoplastični) (B,IIc)  Lečenje traje uglavnom 2-6 nedelja, dozu lekova smanjivati 7 dana poprestanku simptoma i febrilnosti.  KLINIČKI TOK: 9% ima neki stepen konstrikcije a 20-28% ima novu epizodu.
  • 30.
  • 31. Hronična oboljenja perikarda  Do 12% prebolelog perikarditisa prisutno na obdukcionim nalazima  Sve etiološke forme akutnon mogu dati i hronični perikarditis  Karakteriše ga prisustvo umnožavanja vezivnog tkiva na listovima perikarda i/ili hronični izliv  Postojanje izliva izmežu dva lista perikarda›6 meseci je kriterijum za Dg
  • 32. KONSTRIKCIJA PERIKARDA  U perikardijalnoj šupljini hronične upalne promene okružuju srce slojem krutog nerastegljivog fibroznog tkiva(3-5mm, ekstremno do 1 cm) , koje remeti punjenje srca .Intraperikardijalni pritisak trenutno ili trajno poraste , a stoga raste i pritisak na kraju dijastole u svim srčanim šupljinama .Srce je imobilisano jer ga oblaže oklop od nerastegljivog fibroznog tkiva koje ometa pokrete srca za vreme kontrakcije i relasakcije .
  • 33.
  • 34. KLINICKI NALAZ  A . Simptomi : Oticanje trbuha i nogu .Dispneja , anoreksija , gubitak u težini , dispepsija prisutni u uznapredovaloj fazi bolesti  B. Znaci : Ubrzan puls , nizak pritisak , fibrilacija atrija česta . Vene na vratu nabrekle , venski pritisak značajno povisen . Porast venskog pritiska u inspirijumu / Kussmaulov znak / .  C. EKG .Specificnih Ekg . promena nema .Obicno je niska voltaža i invertan talas T .Ekg . nalaz hipertrofije desne ili leve komore govori protiv konstriktivnog perikarditisa .  D. RTG : Srce tipično nije uvećano .Klasičan je nalaz interperikardijalnih kalcifikacija .Taj se znak najcčšće nalazi kod tuberkuloznog perikarditisa ali se moze naći i u virusnom perikarditisu .  E. EHO : Može da pokaže nagli prestanak punjenja komora za razliku od dilatacija komora i usporene ejekcije koje se vide kod miopatija .  F. Kateterizacija srca : ne postoje apsolutni hemodinamski dijagnostički pokazatelji po kojima je moguce razlikovati konstrikciski perikarditis od restriktivne kardiomiopatije . Dijastolni pritisak je povecan u svim srčanim šupljinama . U desnoj komori se registruje izrazit dijastolni pad iza koga sledi plato.
  • 35. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA  Glavni entiteti s kojima se može zameniti konstriktivni perikarditis jesu restriktivna kardiomiopatija i endomiokardna fibroza .
  • 36. LECENJE Hiruška resekcija fibrozne čaure koja okružuje srce
  • 37. Perikardiektomija  Smrtnost i druge komplikacije nakon sprovedene perikardiektomije posledica su preoperativno neprepoznate izrazite miokardne fibroze i atrofije.  Eliminacija ovih pacijenata značajno poboljšava uspeh ove procedure.