VŠ

1. ZAVISNOST OD
KANABINOIDA
• BOJANA STOJANOVIĆ
IV-4

2. • Aktivni, dejstvujući sastojak konoplje je tetrahidrokanabinol
(THC-9).
• Iz indijske konoplje (Canabis sativa) dobija se hašiš, a iz
meksičke konoplje (Canabis mexicana) – marihuana.
• Postotak THC-a veći je u indijskoj nego u meksičkog konoplji
(veći je u hašišu-do 15%,nego u marihuani-3%),dok kanabisovo
ulje, koje se pojavljuje na ilegalnom tržištu sadrži do 35% THC-
a.

4. • Pri upotrebi kanabisa razvijaju se psihička zavisnost, porast
tolerancije i relativno blag apstinencijalni sindrom. Poslednjih
godina izvestan broj stručnjaka ističe postojanje i fizičke
zavisnosti na kanabis.
• Dejstvo kanabisa na organe i organske sisteme ispoljava se u
obliku lupanja srca i ubrzanja srčanog ritma, povećanog krvnog
pritiska, bronhodilatacije, emfizema pluća, zapaljenskih i
prekancerogenih promena u respiratornim putevima (posebno
su ugroženi strasni pušači duvana), potenciranja alergijskih
tendencija organa, smanjenja količine sperme i smanjenje
pokretljivosti spermatozoida kod muškaraca, kao i do
remećenja ovulacionog ciklusa kod žena.

6. HAŠIŠ
• Opisuju se 4 faze dejstva hašiša.
1. U prvoj fazi posle pet do deset minuta, javljaju se strah,
zabrinutost, podozrivost i pogrešno opažanje spoljašnjih
draži.
2. Početkom druge faze javljaju se simptomi iznurenosti i
dobrodušnosti, posle kojih nastaju poremećaji opažanja,
svesti i mišljenja, uz mnoge telesne nelagodnosti. Mentalni
poremećaji zavise od sklopa i nekih drugih potencijala
ličnosti. Pogrešno se opažaju prostor (pa su moguća zadesna
samoubistva), vreme, zvuci, sopstveno telo, što može da bude
uznemirujući doživljaj.

7. • Treća faza odlikuje se paradoksalnošću
percepcija i emocionalnom sputanošću.
Zbog straha i halucinacije nastaju
paranoidne ,,kreacije“, uz ubeđenje da su
progonjeni. Mogu se javiti prisilni afekt,
ponavljanje tuđih reči i pokreta. Češće je
crvenilo nego bledilo kože, sjaj očiju, široke
zenice, žeđ, povećanje apetita. Mogu se još
javiti trnjenja po koži, glavobolje, šumovi u
ušima i glavi i govorne smetnje.

8. • Četvrta faza, do koje retko dolazi, karakteriše se bledilom,
opštom hipotonijom, gašenjem pulsa. Svest se bistri, osobe
postaju pribrane, ali usporenje i apatične. San traje 10-20
časova, a posle buđenja osećaju se intenzivna glad i žeđ. U
slučajevima akutnog trovanja izuzetno retko nastupa smrt.
• Kod predoziranosti može doći do kolapsa i kome, a na
psihičkom planu moguće je izbijanje duševne bolesti. Dolazi do
delirantnih epizoda i halucinatorne zbrkanosti. Osobe su
pričljive, govore nepovezano, živo haluciniraju,neobuzdano su
v e s e l e . M o g u s e j a v i t i e p i l e p t i č k i n a p a d i .

9. MARIHUANA
• Marihuanu su prihvatili hipici da bi uz njen omamljujući dim
propovedali alturizam i misticizam, poštenje, radost, iskazujući
na taj način protest protiv dehumanizovanog društva. Mladi
marihuanu koriste da bi postigli neke nove senzacije i iskustva.
Pop-muzičari, slikari i pisci traže veštačku stimulaciju, nove
kreativne prostore, najčešće zbog nedostatka sopstvenih
unutrašnjih podsticaja.

10. • Marihuana se najčešće puši spravljena u obliku cigareta, koje se
u žargonu narkomana nazivaju ,,džointi“. Može da se puši
pomoću lule.
• Dim marihuane ima snažan i oštar miris, sličan mirisu
zapaljene suve trave ili konopca koji gori. Ovaj miris dugo se
zadržava u odelu.

12. Efekti marihuane prolaze kroz 4 faze:
1. Faza euforičnog uzbuđenja-traje jedan do dva časa, a
karakteriše se telesnom i moralnom lagodnošću, radošću,
neodređenim spokojstvo, nekontrolisanom i zaraznom
egzaltacijom, iluzionim fenomenima. U ovoj fazi mogu se
javiti depresije, mentalna zbrka, halucinacije, teskoba i
agresivnost.
2. Faza senzoričke egzaltacije tipična je po preosetljivosti
subjekta, povećanoj izoštrenosti percepcija, sugestibilnosti,
napadima zebnje i neodređene napetosti, agresivnost i
nasilja, kao i poremeća orijentacije.
3. Faza pasivne ekstaze karakteristična je po neizrecivo
ekstatičkom doživljaju, koji je isprekidan vizijama. Osobe su u
ovoj fazi lucidne ali nemoćne.

13. • Intoksikacija marihuanom ima talasast tok, a zbog dejstva na
koru mozga naziva se „otrovom razuma“.
• Mogu se javiti napadi delirantne uznemirenosti, napetosti,
individualni i grupni kriminalitet, kao i divlja agresivnost. Sliku
duševne poremećenosti karakterišu depresije.
• Kod hroničnih korisnika marihuane karakteristična je pojava
tzv. amotivacionog sindroma, za koji je tipičan gubitak volje za
radom.
• Među psihičkim poremećajima najčešći su:reakcije panike,
toksične psihoze i naknadne psihotične reakcije.

14. Zablude i istine o marihuani
• Kanabis je najčešće zloupotrebljavana droga u svetu. U SAD je
koristi 42,2% mladih. Kanabis je pri tome druga droga o kojoj
postoji najviše zabluda.
• Kanabis je tzv. ulazna droga, droga koja se prvo proba i sa koje
se u većini slučajeva prelazi na tzv. adiktivne droge (one koje
stvaraju izuzetnu metaboličku zavisnost).

15. Zablude:
• Marihuana je bezopasna „bebi
droga“
• Manje je opasna od duvana i
alkohola
• Povećava kreativnost
• Ona je afrodizijak
• Nije most ka drugim drogama
• Lekovita je
• Ne stvara zavisnost
• Ne utiče na sposobnost
upravljanja vozilom

16. Istine:
Dejstvo ove droge počinje posle
nekoliko minuta, svoj maksimum
dostiže posle pola sata i traje 4-5
časova.
Psihički simptomi:euforija,
nekontrolisani smeh, govorljivost do
brbljivosti, druželjubivost i lažno
osećanje bliskosti, osetljivost na
zvukove, boje i svetlost, poremećaj
upamćivanja, halucinacije,
derealizacija, sumanute ideje,
poremećaj doživljavanja prostora.

17. • Telesni simptomi:suvoća usta, hiperemija
konjuktiva, ubrzan rad srca, povećan
apetit i potreba za unošenjem slatkiša,
zatim poremećaj hormonalne ravnoteže
(impotencija, ginekomastija kod dečaka,
privremeni sterilitet, pobačaj,
hromozomska oštećenja, pad imuniteta.
• Apstinencijalni sindrom:razdražljivost,
umor, malaksalost, muka, nesanica,
tremor, prolivi, bolovi u mišićima.
• Talasast tip intoksikacija: karakteriše se
smenjivanjem budnosti i gubitkom svesti.

19. • Prema Konvenciji od 1961. godine kanabis je svrstan u red
droga, a u poslednjoj, Desetoj međunarodno klasifikaciji, to je
„zavisnost od kanabinoida“
• Farmakodinamski aktivni princip konoplje tetrahidrokanabinol
otkriva izvesne receptore u mozgu i u njegovim delovima koji
kontrolišu raspoloženja. Ti receptori su uključeni u specijalni
neuromedijator. Taj „molekul“ nazvan je „anandamid“ i navodno
dovodi do popravljanja apetita.
• Kanabis izaziva iluzije i halucinacije koje u početku mogu biti
prijatne, zavodljive, ali kasnije i košmarne. Opisane su i
encefalopatije sa pretećim intelektualnim oštećenjem. THC-u
se pripisuju kancerogena svojstva. Najteži poremećaji su
„kanabis psihoze“.

22. HVALA NA PAŽNJI!