SlideShare a Scribd company logo
1 of 30
Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem
 U endokrinim žlezdama se pod uticajem
informacija iz spoljašnje ili unutrašnje sredine
sintetišu hormoni koji su u stvari ''odgovor'' na
te informacije.
 Ovim putem regulišu se mnoge aktivnosti:
metabolizam, seksualne aktivnosti, rast,
metamorfoza, količina vode i minerala u
organizmu i dr.
 Pored endokrinih organa hormone luče i neke
nervne ćelije – neurosekretorne ćelije.
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
nemaju izvodne kanale
Hormoni se oslobađaju, u krv,
limfu ili cerebrospinalnu tečnost i
na taj način dospevaju do ciljnih
organa na koje deluju
 Endokrine žlezde kičmenjaka su različitog
porekla – neke nastaju od ždrelnog epitela
(štitna, grudna žlezda), druge su u bliskoj vezi
sa mozgom (hipofiza, epifiza), dok se treće
razvijaju u oblasti bubrega (nadbubrežne
žlezda).
 Unutrašnje lučenje kao sporednu funkciju mogu
vršiti i izvesni drugi organi: jetra, pankreas,
pojedini delovi creva, bubrezi, srce, a značajnu
endokrinu funkciju imaju i polne žlezde.
 Smeštena je u udubljenju,
turskom sedlu, klinaste kosti.
 Spojena je pomoću
infundibuluma sa
hipotalamusom.
 Sastoji se, kod čoveka, iz tri
režnja: prednjeg
(adenohipofiza), srednjeg
(intermedijarni) i zadnjeg
(neurohipofiza).
1. somatotropni hormon (hormon rasta) koji
reguliše rast i razvoj organizma;
2. tropini (stimulini) koji deluju na rad drugih
žlezda;u njih spadaju:
◦ tireotropni hormon (TSH) – simuliše lučenje štitne
žlezde;
◦ adenokortikotropni hormon (ACTH) – stimuliše rad
kore nadbubrežne žlezde;
◦ folikulostimulirajući hormon (FSH) – simuliše razvoj
folikula jajnika i lučenje estrogena; kod muškarca
uslovljava spermatogenezu;
◦ luteostimulirajući hormon (LH) – stimuliše lučenje
polnih hormona: kod žene progesterona, a kod
muškarca testosterona;
◦ luteotropni hormon (LTH) ili prolaktin – izaziva
lučenje mleka kod žena.
 Neurohipofiza predstavlja mesto gde se
deponuju hormoni stvoreni u hipotalamusu.
To su:
1. antidiuretični hormon (vazopresin) – koji
stimuliše reapsorpciju vode iz primarne
mokraće čime se smanjuje izlučivanje
definitivne mokraće;
2. oksitocin – pojačava kontrakcije materice
prilikom porođaja i naviranje mleka.
tiroidea
• Nalaze se priljubljena uz
prednju i bočne strane
grkljana i dušnika.
• Na rad štitne žlezde utiče
adenohipofiza preko TSH.
• Tiroidea luči tiroksin,
trijodotironin i
tirokalcitonin, hormone za
čiju je sintezu neophodan
jod.
paratiroidna
žlezda
tireoidea
• Tiroksin i trijodotironin
utiču fizički i psihički rast
i razvoj.
• Tireokalcitonin snižava
nivo Ca u krvi i zajedno
sa parathormonom i
vitaminom D reguliše
okoštavanje kostiju
• Parna žlezda – dve
gornje i dve donje su
priljubljene uz zadnju
stranu štitne žlezde.
• Luči parathormon koji
reguliše količinu Ca i P
u krvi i kostima.
 Između žlezdanih
meškova egzokrinog
pankreasa
raspoređena su
Langerhansova
ostrvca koja se
sastoje od 3 tipa
ćelija α, β i γ, od
kojih
 β ćelije luče insulin
(insula = ostrvo), a
 α luče glukagon.
pankreas
1. Insulin
2. Glukagon
 Ova dva hormona deluju antagonistički na
metabolizam glikoze – insulin smanjuje, a
glukagon povećava koncentraciju glikoze u
krvi.
 Pri nedostatku insulina dolazi do
hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) što
izaziva šećernu bolest.
Nalaze se
na
gornjim
polovima
bubrega.
Sastoje se
iz dva dela,
kore i srži, koji
se
međusobno
razlikuju i po
poreklu i po
funkciji.
 Kora luči sledeće grupe hormona:
1. mineralokortikoide: aldosteron,
kortikosteron, koji regulišu promet minerala
(posebno Na i K) i vode, čime održavaju
homeostazu; nazivaju se ''hormoni koji
čuvaju život'';
2. glikokortikoide: među njima je najaktivniji
kortizol; regulišu promet ugljenih hidrata,
proteina i lipida;
3. androgene i estrogene hormone koji utiču na
razvoj polnih organa u dečijem uzrastu.
• Srž nadbubrežne žlezde luči
1. adrenalin i
2. noradrenalin.
• Njihovo dejstvo je slično dejstvu
simpatičkog nervnog sistema – ubrzavaju
rad srca, povećavaju krvni pritisak itd.
Rad polnih žlezda je pod uticajem
adenohipofize.
 Endokrina uloga testisa ogleda se u aktivnosti
Lejdigovih ćelija koje luče testosteron i
androstedion (manje količine).
 Testosteron u pubertetu dovodi do rasta
polnih organa (primarne polne odlike) i
razvića sekundarnih polnih odlika.
 Ovarijum luči estrogene i progesteron.
 Estrogeni u pubertetu utiču na razvoj polnih
organa i sekundarnih polnih odlika.
 Oba hormona regulišu menstrualni ciklus.
 Progesteron ima ulogu i u trudnoći koju
održava dok se na obrazuje placenta. Tada
placenta preuzima ulogu održavanja trudnoće
lučenjem ovih hormona.
 Nikola Cekicevic I6

More Related Content

What's hot

Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
dr Šarac
 
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini  sistem ,anatomija i fiziologijaEndokrini  sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
dr Šarac
 
Glandula suprarenalis
 Glandula suprarenalis Glandula suprarenalis
Glandula suprarenalis
dr Šarac
 

What's hot (19)

Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
 
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini  sistem ,anatomija i fiziologijaEndokrini  sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem
 
HORMONI
HORMONIHORMONI
HORMONI
 
Endokrini anatomija fiziologija
Endokrini  anatomija fiziologija Endokrini  anatomija fiziologija
Endokrini anatomija fiziologija
 
Glandula suprarenalis
 Glandula suprarenalis Glandula suprarenalis
Glandula suprarenalis
 
Endokrini sistem
Endokrini sistem Endokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Hormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezdeHormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezde
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenja
 
Ендокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системЕндокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни систем
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Hormoni
Hormoni Hormoni
Hormoni
 
256718554 endokrinologija-skripta
256718554 endokrinologija-skripta256718554 endokrinologija-skripta
256718554 endokrinologija-skripta
 
Štitasta zlezda
Štitasta zlezdaŠtitasta zlezda
Štitasta zlezda
 
Zlezde unutrasnje lucenje
Zlezde unutrasnje lucenjeZlezde unutrasnje lucenje
Zlezde unutrasnje lucenje
 
Ендокрини систем
Ендокрини системЕндокрини систем
Ендокрини систем
 

Similar to Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02

ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини систем
jasminas
 
Хормони хипофизе.pptx
Хормони хипофизе.pptxХормони хипофизе.pptx
Хормони хипофизе.pptx
markk43
 

Similar to Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02 (15)

Endokrini sistem
Endokrini sistem Endokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistem Endokrini sistem
Endokrini sistem
 
Hormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezdeHormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezde
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини систем
 
Medjumozak
MedjumozakMedjumozak
Medjumozak
 
Gradja čoveka
Gradja čovekaGradja čoveka
Gradja čoveka
 
Ендокрине жлезде
Ендокрине жлездеЕндокрине жлезде
Ендокрине жлезде
 
7. razred, matura
7. razred, matura7. razred, matura
7. razred, matura
 
Жлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. ДамњановићЖлезде - А. Дамњановић
Жлезде - А. Дамњановић
 
Endokrinologija - Interna medicina
Endokrinologija - Interna medicinaEndokrinologija - Interna medicina
Endokrinologija - Interna medicina
 
Хормони хипофизе.pptx
Хормони хипофизе.pptxХормони хипофизе.pptx
Хормони хипофизе.pptx
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Hipertireoza
HipertireozaHipertireoza
Hipertireoza
 
Jovana mijatovic
Jovana mijatovicJovana mijatovic
Jovana mijatovic
 
Биологија развића
Биологија развићаБиологија развића
Биологија развића
 

More from Anatomija dr Šarac

Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Anatomija dr Šarac
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Anatomija dr Šarac
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Anatomija dr Šarac
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
 

Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02

  • 1. Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem
  • 2.  U endokrinim žlezdama se pod uticajem informacija iz spoljašnje ili unutrašnje sredine sintetišu hormoni koji su u stvari ''odgovor'' na te informacije.  Ovim putem regulišu se mnoge aktivnosti: metabolizam, seksualne aktivnosti, rast, metamorfoza, količina vode i minerala u organizmu i dr.  Pored endokrinih organa hormone luče i neke nervne ćelije – neurosekretorne ćelije.
  • 3. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem nemaju izvodne kanale Hormoni se oslobađaju, u krv, limfu ili cerebrospinalnu tečnost i na taj način dospevaju do ciljnih organa na koje deluju
  • 4.  Endokrine žlezde kičmenjaka su različitog porekla – neke nastaju od ždrelnog epitela (štitna, grudna žlezda), druge su u bliskoj vezi sa mozgom (hipofiza, epifiza), dok se treće razvijaju u oblasti bubrega (nadbubrežne žlezda).  Unutrašnje lučenje kao sporednu funkciju mogu vršiti i izvesni drugi organi: jetra, pankreas, pojedini delovi creva, bubrezi, srce, a značajnu endokrinu funkciju imaju i polne žlezde.
  • 5.
  • 6.
  • 7.  Smeštena je u udubljenju, turskom sedlu, klinaste kosti.  Spojena je pomoću infundibuluma sa hipotalamusom.  Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja: prednjeg (adenohipofiza), srednjeg (intermedijarni) i zadnjeg (neurohipofiza).
  • 8.
  • 9.
  • 10.
  • 11. 1. somatotropni hormon (hormon rasta) koji reguliše rast i razvoj organizma; 2. tropini (stimulini) koji deluju na rad drugih žlezda;u njih spadaju: ◦ tireotropni hormon (TSH) – simuliše lučenje štitne žlezde; ◦ adenokortikotropni hormon (ACTH) – stimuliše rad kore nadbubrežne žlezde; ◦ folikulostimulirajući hormon (FSH) – simuliše razvoj folikula jajnika i lučenje estrogena; kod muškarca uslovljava spermatogenezu; ◦ luteostimulirajući hormon (LH) – stimuliše lučenje polnih hormona: kod žene progesterona, a kod muškarca testosterona; ◦ luteotropni hormon (LTH) ili prolaktin – izaziva lučenje mleka kod žena.
  • 12.  Neurohipofiza predstavlja mesto gde se deponuju hormoni stvoreni u hipotalamusu. To su: 1. antidiuretični hormon (vazopresin) – koji stimuliše reapsorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje definitivne mokraće; 2. oksitocin – pojačava kontrakcije materice prilikom porođaja i naviranje mleka.
  • 14. • Nalaze se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika. • Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH. • Tiroidea luči tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin, hormone za čiju je sintezu neophodan jod. paratiroidna žlezda tireoidea
  • 15. • Tiroksin i trijodotironin utiču fizički i psihički rast i razvoj. • Tireokalcitonin snižava nivo Ca u krvi i zajedno sa parathormonom i vitaminom D reguliše okoštavanje kostiju
  • 16. • Parna žlezda – dve gornje i dve donje su priljubljene uz zadnju stranu štitne žlezde. • Luči parathormon koji reguliše količinu Ca i P u krvi i kostima.
  • 17.
  • 18.  Između žlezdanih meškova egzokrinog pankreasa raspoređena su Langerhansova ostrvca koja se sastoje od 3 tipa ćelija α, β i γ, od kojih  β ćelije luče insulin (insula = ostrvo), a  α luče glukagon. pankreas
  • 19. 1. Insulin 2. Glukagon  Ova dva hormona deluju antagonistički na metabolizam glikoze – insulin smanjuje, a glukagon povećava koncentraciju glikoze u krvi.  Pri nedostatku insulina dolazi do hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) što izaziva šećernu bolest.
  • 20.
  • 21.
  • 22.
  • 24. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji.
  • 25.  Kora luči sledeće grupe hormona: 1. mineralokortikoide: aldosteron, kortikosteron, koji regulišu promet minerala (posebno Na i K) i vode, čime održavaju homeostazu; nazivaju se ''hormoni koji čuvaju život''; 2. glikokortikoide: među njima je najaktivniji kortizol; regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida; 3. androgene i estrogene hormone koji utiču na razvoj polnih organa u dečijem uzrastu.
  • 26. • Srž nadbubrežne žlezde luči 1. adrenalin i 2. noradrenalin. • Njihovo dejstvo je slično dejstvu simpatičkog nervnog sistema – ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak itd.
  • 27.
  • 28. Rad polnih žlezda je pod uticajem adenohipofize.
  • 29.  Endokrina uloga testisa ogleda se u aktivnosti Lejdigovih ćelija koje luče testosteron i androstedion (manje količine).  Testosteron u pubertetu dovodi do rasta polnih organa (primarne polne odlike) i razvića sekundarnih polnih odlika.
  • 30.  Ovarijum luči estrogene i progesteron.  Estrogeni u pubertetu utiču na razvoj polnih organa i sekundarnih polnih odlika.  Oba hormona regulišu menstrualni ciklus.  Progesteron ima ulogu i u trudnoći koju održava dok se na obrazuje placenta. Tada placenta preuzima ulogu održavanja trudnoće lučenjem ovih hormona.  Nikola Cekicevic I6