Namirnice životinjskog porekla

1. ŽIVOTNE NAMIRNICE
ŽIVOTINJSKOG POREKLA

2. ZNAČAJ I PODELA:
Namirnice životinjskog porekla su od velikog
značaja u ishrani kao izvori punovrednih
belančevina, kao isključivi izvori nekih vitamina,
izvori mineralnih materija, masti i drugih lipida.
Po hemijskom sastavu sve namirnice
životinjskog porekla su srodne. Kao nosioci
određenih hranljivih materija grupišu se u
sledeće grupe:
Meso, jaja i ribe
Mleko i mlečni proizvodi
Masti životinjskog porekla

3. MESO, JAJA I RIBE

4. Pod MESOM se podrazumevaju sirovi ili prerađeni delovi
zaklane stoke, živine, divljači, riba, rakova, školjki, žaba i
puževa koji se upotrebljavaju za ljudsku ishranu.
Meso sadrži belančevine u čiji sastav ulaze sve
esencijalne aminokiseline. Ima oko dvadeset različitih
vrsta belančevina u mesu. Punovredne su sastojci
mišićnog tkiva, a delimično punovredne su sastojci
vezivnog tkiva..
Meso sadrži dosta masti , uglavnom triglicerida i meso sa
većim sadržajem masti je dobar izvor energije, ali se u
ishrani meso ne ceni po energetskoj već po hranljivoj
vrednosti.
Od ugljenih hidrata meso sadrži glikogen i to u neznatnim
količinama.
Od mineralnih materija ima dosta fosfora, gvožđa, ali
ima i sulfata, hlorida…
Od vitamina prisutni su vitamini B grupe , naročitoB12
, a
u jetri ima i A, D i C vitamina.

5. JAJA:
Sadrže punovredne belančevine, masti,
mineralne soli ( Ca, P, Fe) i vitamine (A, B,
D, E i K, kao i provitamin β-karoten).
Žumance jajeta sadrži i znatne količine masti i
lecitina. Belance sadrži vitamine B grupe,
žumance sadrži i ostale navedene vitamine.
Energetska vrednost jednog jajeta je 335 kJ.

6. RIBA: u prometu se nalazi kao sveža ( živa ili
smrznuta) i kao konzervisana (dimljena, sušena,
soljena, riblje konzerve).
Mišićno tkivo ribe je sa malo vezivnog i masnog
tkiva pa je lako svarljivo i mekano.
Sadrže punovredne belančevine, masti . Od
mineralnih materija sadrže dosta fosfora,
kalcijuma i magnezijuma.
Najvažniji su prirodni izvori vitamina A i D (
riblje ulje), a sadrže i vitamin B.

7. ZASTUPLJENOST U ISHRANI:
Ova grupa namirnica treba da je svakodnevno
zastupljena u ishrani u odgovarajućim
količinama. Na primer u dnevnom obroku
omladine treba da se nađe 100-200 g mesa i 50g
ribe i nedeljno 2-5 jaja. Namirnice ove grupe se
mogu međusobno zamenjivati. (200g mesa≈200g
ribe≈5 komada jaja.).

8. MLEKO I MLEČNI PROIZVODI

9. ZNAČAJ:
Mleko spada u najkompletnije namirnice jer sadrži
praktično sve hranljive materije.
Belančevine su punovredne i dobro se
iskorištavaju u organizmu.
Od ugljenih hidrata sadrži laktozu koja lako previre
u mlečnu kiselinu.
Mast je u obliku emulgovanih kapljica-trigliceridi,
fosfolipidi i holesterol.
Od mineralnih materija najviše ima kalcijuma i
cinka, a najmanje gvožđa, ali ima i Mg, P, Cl, Mn, Mo
…
Od vitamina zastupleni su vitamini B grupe ,
naročito B2
(riboflavin), a malo ima βkarotena,
vitamina A i D.

10. ZASTUPLJENOST U ISHRANI:
Ova grupa namirnica je dobar izvor energije sa
visokim stepenom iskorištenja.
Treba da su svakodnevno zastupljeni u ishrani,
na primer u dnevnom obroku omladine
1/ 2 l mleka i 30-40 g sira.

11. MASTI ŽIVOTINJSKOG POREKLA

12. ZNAČAJ:
U ovu grupu spadaju svinjska mast, goveđi i
ovčiji loj, guščija mast i maslac.
Sastoje se pretežno od triglicerida.
Maslac sadrži mast, vodu i neznatne količine
ostalih hranjivih materija.
Ostale masti sadrže i do 99 % prostih masti
(triglicerida) i malo fosfolipida i holesterola.
Od vitamina sadrže vitamin E, a goveđi loj i
vitamin A.
Izvori su energije.