2. Биодиверзитет = биолошка
разноврсност
Укључује :
• Укупан број врста живих бића на
Земљи , од постанка живота до данас ,
- специјски диверзитет
• Разноврсност животних станишта ,
животних заједница и екосистема на
планети - екосистемски диверзитет
• Укупан број гена свих постојећих
живих бића на планети - генетички
диверзитет
3. Заштита биодиверзитета
- Представља најважнији задатак
човечанства ( поред очувања климе ) , на
шта указују и подаци да је :
• до данас уништено више од половине укупног
шумског фонда на Земљи
• 1/4 биљних врста у свету угрожена
• за последњих 400 година ишчезло 600 врста
животиња и између 400 и 900 врста биљака
• дневни губитак врста од 70 до 100
* Процењује се да на Земљи постоји између 10 и 30 милиона врста живих бића
( по некима , чак и преко 80 милиона ) , при чему је само 1,75 милиона познато и
описано
5. Научна основа за заштиту
врста
- Истраживања којима се утврђује степен
угрожености врсте :
• Пред истребљењем
• У опасности од истребљења
• Рањива ( осетљива )
• Ретка
- Подаци о најугроженијим врстама
објављују се у публикацијама које се зову
ЦРВЕНЕ КЊИГЕ
* Спискови заувек ишчезлих врста називају се Црне књиге
7. • Црвене књиге и црвене листе ( спискови који
претходе црвеним књигама ) су полазиште за
доношење правних аката , којима се угроженим
врстама и стаништима додељује одговарајући ниво
законске заштите
• У Србији , институција која израђује студије заштите
и доставља их органима надлежним за правну
заштиту је Завод за заштиту природе Србије .
Завод је основан 1948. године
http://www.zzps.rs/
8. Правна заштита
• Закон о заштити природе ( 2009.) је
основни правни документ који регулише
заштиту врста и природних станишта у
Србији
• Остали закони :
Уредба о стављању под контролу коришћења и
промета дивље флоре и фауне ( 2005. )
Правилник о проглашењу и заштити дивљих
врста биљака , животиња и гљива ( 2010. и
2011.)
9. Правна заштита
Најзначајнији међународни документи који представљају
полазиште за израду националних закона и прописа су :
1. Конвенција о заштити међународно значајних мочварних
станишта ( Рамсар , 1971. )
2. Конвенција о међународној трговини угроженим врстама
( Вашингтон , 1973. ) – CITES
3. Конвенција о заштити европског живог света и природних
станишта ( Берн , 1979. год. )
4. Декларација о очувању флоре, фауне и њихових станишта
( Бон , 1988. год. )
5. Конвенција о очувању биодиверзитета ( Рио де Женеиро ,
1992. год. )
10. Заштићене врсте у Србији
У Србији је строго заштићено 1760 врста
алги , биљака , животиња и гљива ,
а заштићене су 853 врсте биљака ,
животиња и гљива
*Спискови заштићених и строго заштићених врста могу се видети на
приложеној адреси и у приложеном документу .
www.fungiserbia.com Pravilnik.htm
Правилник о проглашењу
и заштити дивљих врста
18. Практичне мере заштите
• In situ заштита - очување изворних
екосистема и врста на њиховим
природним стаништима
• Ex situ заштита - очување врста
ван природних станишта
• Реинтродукција – враћање врста
на станишта са којих су ишчезле
19. In situ заштита
- Спроводи се проглашењем одређеног
подручја за заштићено природно добро
Категорије заштићених подручја су :
• Национални паркови
• Паркови природе
• Предели изузетних одлика
• Општи и специјални резервати природе
• Заштићена станишта
У заштићена природна добра спадају и
споменици природе .
20. Национални паркови
- Највећа заштићена подручја , са већим
бројем различитих природних екосистема
- Природне целине од националног значаја
- У Србији их има 5 :
• Фрушка гора
• Ђердап
• Копаоник
• Тара
• Шар - планина
27. Паркови природе
- Подручја са преовлађујућим природним
екосистемима и очуваном водом ,
ваздухом и земљиштем
- У Србији је до сада проглашено 17 паркова
природе
- Најпознатији су : Голија , Бегечка јама ,
Сићевачка клисура , Шарган - Мокра Гора ,
Стара планина , Палић и Клисура реке
Милешевке
28. Паркови природе - 17
Бела кања
Балкански рис
Копривњак
Стара планина
Патуљаста перуника
30. Предели изузетних одлика
- Мања подручја препознатљивог изгледа , са
значајним природним , биолошко - еколошким ,
естетским и културно - историјским вредностима
- У Србији је до сада заштићено 16 оваквих
подручја
- Нека од њих су : Клисура реке Градац ,
Долина Пчиње , Овчарско-Кабларска
клисура , Суботичка пешчара , Велико ратно
острво , Космај , Власина , Вршачке планине ,
Авала , Рајац
33. Резервати природе
- Изворни или незнатно измењени делови природе
са посебним саставом и одликама биљних и
животињских заједница
- У специјалним резерватима природе посебно је
изражена једна или више природних вредности
које треба штитити
- Тренутно у Србији има 69 општих и специјалних
резервата природе
Општи резервати : Делиблатска пешчара ,
Острозуб , Ртањ , Руговска клисура ...
Специјални резервати : Обедска бара ,
Царска бара , Слано копово , Засавица .....
37. Заштићена станишта
- Подручја која обухватају један или више
типова природних станишта значајних за
очување популација дивљих врста и
њихових заједница
- До сада су у Србији проглашена три
заштићена станишта :
• Мали вршачки рит
• Бара Трсковача
• Гљиве на Ади Циганлији
39. Споменици природе
- Репрезентативни природни објекти или
људском руком формиране ботаничке
вредности
- У Србији је заштићено 325 споменика
природе , од тога 253 ботаничког карактера
и 72 геолошког и хидролошког карактера
- Неки од споменика природе : Ђавоља
варош , Ресавска пећина , Ботаничка
башта у Београду , Стари платан код
Милошевог конака , Врело Млаве
42. Ех situ заштита
Заштита врста ван природних станишта
укључује :
• Чување и размножавање врста у
ботаничким баштама и зоолошким
вртовима
• Формирање банака гена
• Стварање јединки у лабораторијским
условима
• Интродукцију врста
43. Ботаничке баште и зоолошки
вртови
- Представљају најпогоднија и најсигурнија
места за очување , гајење и размножавање
угрожених биљних и животињских врста
Краљевска ботаничка башта у
Единбургу Берлински зоолошки врт
44. Ботаничке баште и зоолошки
вртови
Ботаничка башта Зоолошки врт
БЕОГРАД
45. Ботаничка башта “ Јевремовац “ у Београду ,
основана је 1874. год. на предлог Јосифа
Панчића , који је био и њен први управник . Од
1889. год. до данас , налази се на имању Јеврема
Обреновића ( деде краља Милана Обреновића ) ,
па јој одатле потиче и име . У њој се гаји око 1500
врста биљака .
Београдски зоолошки врт , у коме тренутно
живи 211 врста животиња , основан је 1936. год. и
заузимао је знатно већу површину него данас .
Током бомбардовања у Другом светском рату ,
све животиње су погинуле , а површина врта је
смањена на садашњу .
46. Банке гена
Скуп гена свих индивидуа једне врсте
представља банку гена врсте .
Банке биљних гена су колекције живог биљног
материјала ( семена , плодова и вегетативних
делова ) , који се сакупља , чува и размножава под
строго контролисаним условима .
Банке животињских гена су , пре свега , резервати
природе , у којима се гаје поједине животињске
врсте .
Смисао формирања банака гена је очување генетичке разноврсности
врсте , али и стварање отпорнијих и продуктивнијих сорти биљака и
раса животиња .
47. Банке гена
Свалбард банка семена
- глобална банка семена
основана на норвешком острву
Свалбард , за спас човечанства
у случају катастрофе ;
пројектована је да издржи
глобално загревање , земљотресе
и нуклеарне ударе
49. Стварање јединки у
лабораторијским условима
● Веома успешна метода у случају биљних врста –
из само једног примерка донетог из природе ,
коришћењем култура ћелија и ткива , може се
добити на хиљаде примерака једне биљне врсте
( ради се о in vitro размножавању биљака из
вегетативних делова – листа , стабла и корена )
● Метода је знатно компликованија када су у
питању животињске врсте - добијање јединки из
животињског материјала укључује технологију
клонирања животиња , која је тешка и законски
непотпуно регулисана
50. Производња биљака у
лабораторијским условима
Добијање јединки из културе ткива
Угрожене врсте произведене in vitro
Степски бадем
Ртањска
метвица
Балканска диоскореа
51. Интродукција
- Представља насељавање угрожене врсте
на нова станишта
- Један од примера интродукције је
плантажно гајење лековитих и
ароматичних биљака
Плантажа
лековите
врстете
Очајница
( јетрена
трава )
52. Реинтродукција врста
- Враћање врста на станишта са којих су
ишчезле
- Представља крајњи циљ гајења угрожених
врста у ботаничким баштама и зоолошким
вртовима , као и производње јединки
угрожених врста у лабораторијским
условима
53. Реинтродукција врста - примери
- Враћање критично угрожене врсте
Nepeta rtanjensis ( ртањске метвице ) на планину
Ртањ , при чему је , од само три јединке ,
у лабораторији произведено чак десет хиљада
и од тога , хиљаду засађено на природно станиште ;
за овај пројекат заслужни су стручњаци Института за биолошка
истраживања “ Синиша Станковић “ у Београду
- Враћање врсте Castor fiber ( европски дабар )
у бару Засавицу , одакле је истребљена крајем
19. века ; 2004. године четири пара даброва
стигла су из Баварске на север Мачве
54. Извори :
• Д. Цветковић, Д. Лакушић, Г. Матић, А. Кораћ, С. Јовановић :
Биологија за 4. разред гимназије природно – математичког смера ,
Завод за уџбенике и наставна средства , Београд , 2005 .
• Званична интернет презентација Завода за заштиту природе
Србије , www.zzps.rs
• Заштита и очување биодиверзитета – СУПА
supa.pharmacy.bg.ac.rs/assets/4883
• Бионет – Школа
www.bionet-skola.com
Све фотографије су преузете са интернета
