2. •Вук Стефановић Караџић рођен
је 6.новембра 1787.године у
Тршићу, близу Лознице. Био је
српски филолог, реформатор
српског језика, сакупљач
народних умотворина и писац
првог речника српског
језика. Вук је најзначајнија
личност српске књижевности
прве половине XIX века.
3. • Рођен је у породици у којој су деца умирала, па је по
народном веровању добио име Вук како му вештице и
духови не би наудили.
• Његова породица се доселила из Црне Горе, из
Дробњака.
4. Вуково школовање
•Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића
Чортића, који је био једини писмен човек у крају.
•Образовање је наставио у школи у Лозници, али га
није завршио због болести.
• Школовање је касније наставио у
манастиру Троноши.
•Како га у манастиру нису учили, него терали да чува
стоку, отац га је вратио кући.
5. •Не успевши да се упише
у карловачку гимназију, он
одлази у Петрињу, где је
провео неколико месеци
учећи немачки језик.
•Касније стиже у Београд да
упозна Доситеја Обрадовића,
ученог човека и просветитеља.
• Вук га је замолио за помоћ
како би наставио са
образовањем, али га је Доситеј
одбио.
• Вук је разочаран отишао
у Јадар и почео да ради као
писар код Јакова Ненадовића.
6. Вукова дела
•Године 1814. је у Бечу објавио
збирку народних песама коју је
назвао „Мала простонародна славено-
сербска пјеснарица“.
• Исте године је Вук
објавио „Писменицу сербскога језика
по говору простога народа написану“,
прву граматику српског језика на
народном говору.
•Идуће године је издао другу
збирку народних песама под
именом „Народна сербска
пјеснарица“.
7. Вуков рад на азбуци • Из старословенске азбуке Вук
је задржао следећа 24 слова:
• А аБ бВ вГ гД дЕ еЖ жЗ зИ иК кЛ лМ
мН нО оП пР рС сТ тУ уФ фХ хЦ цЧ
чШ шЊима је додао једно из латинице:
• Ј јИ пет нових:
• Љ љЊ њЋ ћЂ ђЏ џИзбацио је сљедећа
слова:
• Ѥ ѥ(је)Ѣ, ѣ(јат)І ї (и)Ѵ ѵ(и)Ѹ ѹ(у)Ѡ
ѡ(о)Ѧ ѧ (мали јус)Ѫ ѫ (велики јус)Ы
ы (јери, тврдо и)Ю ю(ју)Ѿ ѿ(от)Ѳ ѳ(т)Ѕ
ѕ(дз)Щ щ(шт)Ѯ ѯ(кс)Ѱ ѱ (пс)Ъ ъ (тврди
полуглас)Ь ь (меки полуглас)Я я(ја)
Реформа ћирилице и рад на
граматици и речнику
Подстакнут Копитаревим
саветом да напише и граматику
народног језика, Вук се
прихватио овог посла, за који
није имао довољно стручне
спреме. Угледајући се на
граматику славеносрпског
језика. Вук је успео да заврши
своје дело.
8. Смрт Вука
Караџића
•Вук је умро у Бечу, 7. фебруара 26.
јануара 1864. године, поподне, у
Трауновој кући, у Мароканској улици.
•.Посмртни остаци пренесени су у
Београд 12. октобра 1897. године и уз
велике почасти сахрањени у порти
Саборне цркве, поред Доситеја
Обрадовића.
