1. РАЗВОЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ДО XIX ВИЈЕКА
( ДО ВУКА КАРАЏИЋА )
Припремила: Марина Ђурановић
2. Заједничка црта свих Словена
јесте почетак писмености,који се
везује за старословенски језик.
То је први књижевни језик свих
Словена,а створили су га Ћирило
и Методије крајем IX вијека
узевши за основицу српски
дијалекат прасловенског језика из
околине Солуна ( данашња Грчка
).
Ћирило и Методије створили су и
3. Убрзо је створено и друго једноставније
писмо- ЋИРИЛИЦА.
Старословенски језик је доживљавао разне
промјене јер није било штампарија па су
преписивачи у стсл. језик уносили особине
народног говора. Тако настају редакције
старословенског језика ( српска редакција
старословенског језика,руска редакција
старословенског језика,бугарска редакција
старословенског језика).
4. Српска редакција старословенског језика,
која је настала уношењем особина српског
народног језика у старословенски језик,
назива се српскословенски језик.
Примјер српскословенских ријечи:
Сабрат,сабитије,
самрт,сабор,савјетовати,ваистину,вазб
удити,вазвисити,ваздвигнути,вазрасти,
ваздух.
5. Старословенски језик у
различитим својим
редакцијама назива се
црквенословенски језик (
користи се у јеванђељима и
другим црквеним књигама ).
Најстарији сачувани текст на
чисто српском језику јесте
Повеља Кулина бана из
1189.год.
Најзначајнији сачувани
црквени спис на
цркевнословенском језику код
Срба је Мирослављево
јеванђеље из XII вијека, а
најзначајнији правни спис
писан ћирилицом је Душанов
6. Код неправолсавних словенских народа
црквени обред у западној,католичкој цркви
био је на латинском језику. На латинском
језику створена је значајна књижевност у
Дубровнику, Далмацији и Боки Которској.
У XVII вијеку у Србији почињу нови развојни
процеси.
Плашећи се да не буду поунијаћени, Срби су
затражили помоћ од Русије.
Из Русије су стигли учитељи и донијели
књиге на рускословенском језику.
7. Максим Суворов стиже 1726.год. са руским
књигама међу којима је и руска граматика.
Рускословенски језик мало ко је знао осим
свештеника.
Примјер рускословенских ријечи:
советовати сојуз,отечество...
Срби су тешко прихватали тај језик па су га
мијешали са народним језиком којег исто
тако нису познавали. Због тога настаје
славеноспрски језик.
8. Славеносрпски језик је мјешавина рускословенског и
српског народног језика.
Нарочито је присутан у другој половини XVIII вијека.
Славеносрпске ријечи:соплетава,соопходе
се,сордежава се, дополњава,возбуждава се.
Тако су се код Срба у употреби нашла три језика
(посебно у Војводини као културно најразвијенијој
српској средини):
а) рускословенски-руска редакција старословенског
језика;
б)славеносрпски-мјешавина рускословенског и
народног језика;
в)народни језик;
9. 1770. године
аустроугарска влада је
дозволила штампање
књига и тада је требало
изабрати којим ће се
језиком то чинити.
Прва штампана књига код
Срба- Цетиње,
1494.године;
Изабран је
славеноспрски језик (
који није имао своја
правила ), и имао
превласт у српској
култури и књижевности
све до половине XIX