Kako se jelo u Srbiji u srednjem veku

1. Како се јело у средњовековној Србији
Аутор – Димитрије Бублић V-4

2. Трагом слика, фресака,
путописа, типика,
закона и житија, али и
археолошких налаза,
развило се сазнање да
се у последњих сто
година потпуно
променио човеков
однос према храни.
Ми данас једемо
очима, у великој
количини; нисмо
забринути да ли је
ове године наша
њива била плодна, да
ли је падала киша,
припрема хране је
далеко олакшана
убрзаним развојем
индустрије после
Првог светског рата .

3. Јела која потичу из средњег века, а
ми их и данас припремамо, пре
свега је хлеб, који је прављен
најчешће од пшенице, али и од
јечма, проса, ражи, овса. Затим
разне каше пре свега овсена и
каша од проса, коју су правили са
млеком, разне врсте пита с месом
и сиром од растегнутог теста. Торта
од сира позната је посластица која
се и данас прави у разним
крајевима Србије и на приморју. Ту
су и пршута и кобасице од
свињског меса.
Храна у средњем веку итекако поштована у
свим друштвеним слојевима јер се, било да
је биљног или животињског порекла, веома
тешко производила и отуда потиче оно
упозорење да "не ваља бацати хлеб", које је
задржано до данас али га се нажалост слабо
придржавамо.

4. Хране није било довољно за обичног
човека, па је појединац живео у сталном
страху од глади. Свет је постио из верских
разлога, али и да би штедео у храни.
Пољопривреда је једва подмиривала
потребе породица. У великим
средњовековним шумама Србије (које
описују многи странци из тог приода) којих
данас на доста подручја уопште нема, још
увек су живели тур (дивље говече)
и зубр (европски бизон). Од XИИИ века, са
порастом становништва, шуме су све више
крчене, у циљу добијања обрадиве
површине. Велики развој рударстава у
позном средњем веку, такође је утицао на
веће крчење шума: дрво се употребљавало
за топљење руде.
На српским дворовима током
средњег века јело се из дрвених
посуда, као што је јео и обичан
народ. Свако ко је одлазио код
некога на гозбу носио је свој
нож, који се сматрао личним
предметом. Виљушка с два
крака сужила је да се комад
меса пренесе у тањир, а јело се
прстима. Кашика улази у
употребу тек током 14. века, а до
тог периода јело се директно из
зделе.