Priručnik za izradu strategije lokalnog razvoja koji je razvio nekadašnji gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov na osnovu iskustava iz prakse. Priručnik treba da posluži lokalnim samoupravama kao podrška u kreiranju planskih dokumenata.

2. Доцент др Павле Раданов
ПРИРУЧНИК ЗА ИЗРАДУ СТРАТЕГИЈЕ
ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА
Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије
Универзитет Привредна академија Нови Сад
Београд, Немањина 4
www.mef.edu.rs
Београд, 2016

3. Доцент др Павле Раданов
ПРИРУЧНИК ЗА ИЗРАДУ СТРАТЕГИЈЕ
ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА

4. Садржај:
Увод ..................................................................................................................................................... 7
Теорија и методологија ................................................................................................................ 7
Град ...................................................................................................................................................... 9
Избор врсте плана локалног развоја ...................................................................................... 11
Принципи ........................................................................................................................... 11
Фазе ...................................................................................................................................... 12
Правила и критеријуми ................................................................................................ 13
Ефекти савременог локалног развоја .................................................................................... 13
Правилан приступ изради плана развоја/пројекта .......................................................... 14
Специфичности развоја локалних заједница у Србији .................................................. 15
Примена теорије локалног развоја ......................................................................................... 16
Центар за развој .............................................................................................................................. 16
Учешће у управљању регионалним развојем .................................................................... 17
Структура стратегије локалног развоја ................................................................................ 18
Креирање базе стратешких информација ........................................................................... 19
Визија и мисија ............................................................................................................................... 24
Модел примене ............................................................................................................................... 25
Стратешки приоритети ............................................................................................................... 32
План мера и активности ............................................................................................................. 34
Извођење развојних планова .................................................................................................... 45
Имплементација развоја ............................................................................................................. 45
Евалуација резултата ................................................................................................................... 45
Општи осврт на тему планирања развоја ............................................................................ 46
Компетентност планера ............................................................................................... 46
Нове научне информације ........................................................................................... 46
Значај едукације .............................................................................................................. 48
Закључак ............................................................................................................................................ 51
Литература ....................................................................................................................................... 53
Реч аутора ......................................................................................................................................... 55
Регистар појмова ............................................................................................................................ 56
О аутору ............................................................................................................................................. 58

5. 7
Увод
Развој насељених места данас се не може одвојити од токова и последица научно-техно-
лошкогнапреткаиукупнеглобализације.Утаквимоколностимасвејесложенијерегулисати
животстановништва,одредитисмерницеиусмераватиправцеразвојаједногнасеља.Једини
начиндасеосигурауспешаниодрживразвојједногместа,ускладусањеговимкарактерис-
тикамаимогућностима,јестеефикаснопланирање,причемусеморајуузетиуобзирбројни
интерни и екстерни фактори.
Човек се одувек бавио планирањем, а његови први планови односили су се на обезбеђи-
вање животних услова и потреба у предстојећем времену (у смислу прибављања резерви
хране,обезбеђењасмештајаиогрева,набављањаодећеиобуће,итд.).Касније,планирањесе
проширило на предвиђање будућег развоја разних друштвених група, организација и држа-
ве, да би се њиме у последњим деценијама обухватало пројектовање развоја шире међуна-
родне заједнице (регионалних савеза, међународних институција и др.).
Теорија планирања локалног развоја, у односу на захтеве савремене науке и технологије
ниједовољноразвијена,збогчегасеупраксиутојобластиостварујуслабирезултатиуцелом
свету, а посебно у мање развијеним земљама, као што је Република Србија. Овај проблем се
стално продубљује и доводи до бројних економских и друштвених последица.
Теорија и методологија
Док смо донедавно могли говорити само о развоју градова, јер су мање заједнице у тео-
ријским разматрањима запостављане, данас сличне, у правој мери модификоване принципе,
можемо примењивати на све локалне средине и различите типове насеља, јер општа глоба-
лизација и широка доступност информација омогућавају да се откривају и места која зах-
ваљујући својим посебностима имају значајне перспективе за напредак и развој.
У давна времена план развоја града је аутономно диктиран од стране конкретне власти.
Касније, са развојем капитализма, на планирање развоја градова, поред и даље водеће улоге
градскеидржавневласти,почеоједарастеутицајдругихактераградскемоћи-првенствено
планера развоја градова, затим разних градских партнера (носилаца привредне, образовне,
здравствене, културне и друге моћи), као и самог становништва. Све ово је утицало да се
у конституисану теорију планирања укључи и теорија планирања развоја градова, као њен
потребан и најсложенији сегмент. С обзиром на околности које су владале до краја XX века,
теорија планирања развоја градова била је неразвијена и у основи се сводила на упрошћено
планско регулисање развоја градова у краћем временском периоду.
Аутономно су третирани градски сегменти, као што су: простор, инфраструктура, прив-
реда,друштвенеделатности,доксезанемариваопаралелниразвојширегградскогокружења,
тј. припадајуће државе и ближе међународне заједнице. Водећу улогу имали су носиоци
политичке власти, а периферно су утицали остали фактори градске моћи: градска админи-
страција,градскаудружења,конкретниграђаниидр.Овакавначинпланирањаразвојаградо-
ва,функционалногледано,можесеназватипарцијалномметодомпланирања,јерјеслабо
уважавао корелационе односе између конститутивних градских сегмената и везе града са
ширим друштвеним окружењем.
Почетком XXI века, са убрзавањем научно-технолошког прогреса и јачањем светских
глобализационих процеса, све јаче су до изражаја долазиле корелационе слабости парцијал-

6. 8 9
не методе. Проблем који се при томе појавио односио се на уочену растућу неравнотежу
између домета парцијалне методе планирања развоја градова и захтева конкретне праксе у
тој области. Пракса је почела да захтева истовремено међусобно развојно повезивање град-
скихконститутивнихфактораиуспостављањесвечвршћекорелацијеизмеђуразвојаградаи
његовогширегдруштвеногокружења.Одговорнатајпроблемпојавиосеупонудисвевећег
броја научника који су сматрали да парцијалну методу планирања развоја градова, као све
неефикаснију, треба заменити тзв. интегралном методом, која уважава остваривање интер-
не и екстерне корелације у планирању и реализовању градског развоја.
Данас се користе обе планске методе, и то парцијална метода као још увек доминантна
(нарочитоумањеразвијенимземљама)иноваинтегралнаметода,којасетекконституишеи
затоређепримењује(претежноуразвијенијимземљама).Посвиминдикацијама,интегрална
метода има апсолутне предности у односу на парцијалну, али да би чешће била коришће-
на морају се испунити одређени услови, осигурати теоријске поставке, а затим примена
потврдити у пракси. Свака новина тражи одређено време, као и одговорност оних који је
примењују и решеност да се сазнања до којих се долази у практичној примени размењују
и развијају. Из тог разлога, сваки зналачки приступ планирању развоја једног места биће од
огромне важности, како за конкретно место, тако и за друге средине, које ће користити та
искуства, применивши их на своје потребе и карактеристике.
У томе ће праћење методологије која је изложена у овом приручнику бити основа за
планирање поступака и реализацију програма и пројеката, како би се пратио логички след
и осигурала остваривост планираних циљева. Истовремено, овај приручник је непосредан
допринос тежњи да се интегрално планирање развоја градова што брже и што ефикасније
теоријски и практично комплетира и тиме докаже своје предности у односу на парцијално
планирање.
Покритеријумуфизичкогобухватаплановимогуиматифункционалниитериторијал-
ни карактер. Функционални карактер имају планови привредних и непривредних грана и
организације у њима. С друге стране, територијални планови се односе на развој појединих
географских подручја - општина, градова, држава, међународних региона, итд.
Специфичност теорије планирања развоја градова је у томе што се њом обухвата пројек-
товање развоја тоталитета градова у неком одређеном наредном периоду. У односу на функ-
ционалне планове, важан изузетак теорије развоја градова је у томе што се у њој претеж-
но обрађује дугорочно (стратегијско) и краткорочно (оперативно) планирање. Град као
целина није привредна или услужна организација, чији производи и услуге законито заста-
ревају током средњорочног периода, већ представља нетржишно јединство организација и
грађана, чији развој треба планирати као тоталитет.
Свака локална заједница мора да брине о свом развоју, јер од тога зависи раст животног
стандарда становништва, али се омогућава и уклапање у ширу заједницу и успостављање
друштвених и економских односа са њом, без чега нема задовољства становника. Реал-
ни развој и реалан контакт учиниће да становници буду задовољни својом заједницом, са
довољним везама са ширим окружењем и без жеље и потребе да своју средину напуштају,
већ са идејом да у њу и себе даље улажу. Планирање града јесте задатак локалне управе, али
на одређени начин и сваког становника.
Теорија развоја локалне заједнице дефинише неколико фаза и одређује како се у њима
управља развојем. У изучавању и примени ове теорије Србија знатно заостаје за развијеним
земљама (САД, Уједињено Краљевство и чланице Европске уније), што се може видети на
примеру бројних проблема на које локалне заједнице наилазе, који успоравају њихов развој,
али и развој регије, па и државе у целини.
Развој локалне заједнице има циклични карактер. Дакле, на завршен један развојни круг
надовезује се нови развој, условљен и покренут новим технолошким и друштвеним проме-
нама. Промене су неопходне, а сваки цикус развоја мора бити бољи од претходног, како би
се осигурао стални економски и друштвени напредак. Услови у којима живимо су све сло-
женији, а пред становништвом све већи број захтева. Једино структурни плански приступ
може осигурати извесност остварења визије развоја локалне заједнице, без обзира да ли је у
питању мања или већа средина, градско или сеоско насеље. Сваки тип заједнице има своје
ресурсекојисемогукориститииунапређивати,ускладусапотребамастановништваиусло-
вима које намеће регионално окружење, а затим и план привредног и економског развоја
државе у целини.
Град
У односу на општу теорију планирања, текуће планирање развоја градова припада кате-
горији сложеног планирања, које има изражене специфичности.
Најизраженије специфичности су:
• град представља урбанизовану целину коју карактерише мноштво развојних сег-
мената и одређен број градских актера са диференцираним интересима када је у питању
планирање његовог развоја;
•садашњепланирањеразвојаградоваодвијасекрозборбуградскихактерадазашти-
те своје интересе, при чему превагу имају актери који поседују већу реалну моћ (нај-
чешћенајвећумоћимајуполитичари,алипоредњихважнумоћмогуиматипланериили
неки други актери);
•утекућемпланирањуразвојаградоваиуопштетериторијалнезаједнице,користесе
посебне планске методе (најпре парцијална и у последње време интегрална метода), које
нису карактеристичне за друге врсте планирања;
• методама планирања развоја градова треба истовремено обухватити могући развој
њихових сегмената и прикладно уклапање у развој шире друштвене заједнице у одабра-
ном планском периоду;
• ангажовани планери развоја градова морају имати адекватну компетентност, која је
најчешће вишег нивоа у односу на друге планере.
Теорија планирања развоја градова заснива се на коришћењу две супрот-
стављене методе - парцијалне и интегралне. Парцијална метода је субјективна,
јер носиоци планирања развоја градова полазе од налога политичке власти и
од употребе скромних знања на локалном нивоу, па се зато она као неефикасна
данас напушта. Интегрална метода заснива се на истраживачком приступу као
објективном,покомесепланирањеразвојаградоватретиранаразвојномједин-
ству градских фактора и њиховом повезивању са развојем ширег окружења.
Израда стратегије развоја града на интегрални начин захтева примену поступка у
две фазе.
1)Првафазајеконципирањестратегијеградскогразвојанаинтегралниначинипред-
стављапројектовањеадекватногистраживањакојимсеобухватаидентификовањеистра-
живачког проблема и дефинисање пратећих идејних фактора (предмета, циља, хипотеза,
метода, техника и интерпретирања истраживања).
2) Друга фаза израде стратегије је извођење пројектованог истраживања у погледу
прикупљања и интерпретирања планских података, на основу чега се, по утврђеном
моделу, технички уобличава конкретна стратегија градског развоја.

7. 10 11
Предложена унапређивања праксе планирања развоја градова у Србији подједнако важе
и за иностранство. Зато се може констатовати да ће прелазак са парцијалног на интегрално
планирање развоја градова у свету допринети успешном развоју конкретних градова у еко-
номском и сваком другом смислу.
Пратеће истраживачке препоруке
•Градскестратегијеразвојанајбољеједоноситизапериодеод5до10година,собзи-
ром на текуће домете сагледивости градских развојних праваца и пројеката.
•Градскеоперативнеплановеразвојатребадоноситизасвакугодинуиконкретизова-
ти развојна решења из утврђене градске стратегије.
•Свеградскеплановеразвојапотребнојеприпрематикоришћењеминтегралнеплан-
ске методе, јер се једино на тај начин обезбеђује висок квалитет планова и добри ефекти
њихове имплементације.
Планирање развоја градова
• Све планове градског развоја најбоље је двофазно припремати, где прву фазу чини
идејноконципирањеразвоја,адругуоперативноистраживањеуфункцијидобијањапла-
нова.
• Израду градских развојних планова треба поверавати тимовима планера који имају
потребне компетенције, што подразумева потребу адекватног изучавања планирања у
високом образовању.
• Имплементацију градских развојних планова потребно је да координира и усме-
рава стално градско стручно тело, које је у обавези да континуирано извештава градске
управне органе о токовима и резултатима примене утврђених планова.
Све ове препоруке репрезентативне су не само за планирање развоја градова, већ и за
планирање развоја општина и других локалних заједница. Респектовање ових препорука је
битно, јер се једино на тај начин може очекивати да се у будућности омогући организован и
ефикасан развој градова, не само у Србији, већ и у земљама читавог данашњег света. Битне
претпоставкеразумевањаиприхватањадатихпрепорукачинестворенвисокстепенпланске
културе свих актера градске моћи, као и адекватна компетентност планера градског развоја.
У том контексту, подизање планске културе целине градског становништва најефикасније се
остварујесистематскомпопуларизацијомградскогпланирањапрекосредставајавногинфор-
мисања, па то морају имати у виду уредништва средстава јавног информисања приликом
дефинисањауредничкеполитике.Сдругестране,водећеносиоцеформирањакомпетентних
планера треба да чине адекватне високошколске установе и научни институти који негују
изучавањеиобогаћивањетеоријеипракседруштвеногпланирања,учемубитноместомора
имати планирање развоја градова.
Избор врсте плана локалног развоја
Планирање локалног развоја, као прва фаза сваког развојног циклуса, подразумева изра-
ду дугорочних (стратегијских), средњорочних (конкретизованих) и краткорочних (опе-
рационализованих)планова.Притоме,овиплановиморајусеупоређиватиимењатиускла-
ду са потребама и новим параметрима.
•Дугорочни(стратегијски)плановисуосновниипредстављајуполазиштезаизраду
средњорочних и краткорочних планова. Дугорочни план је носилац визије и мисије раз-
воја једне локалне заједнице, па зато мора бити постављен зналачки и на реалним осно-
вама, али ипак са дозом визионарства, које ће бити усклађено са перспективама развоја
које одлике и окружење пружају локалној средини. Уз идејни карактер, који по правилу
одликујеовуврстудокумента,јасноједаћеизрадаовеврстепланабитивеомасложенаи
захтевати посебну обученост и стручност.
•Средњорочни(технички)плановисумањесложеностииуњиховуизрадуукључују
се стручњаци из одређених области, како би се радило на конфигурисању конкретних
развојних пројеката.
• Краткорочни (оперативни) планови дефинишу активности на извођењу при-
премљених развојних пројеката.
Принципи
Савремена теорија локалног развоја утврдила је три основна принципа који се морају
поштовати у развоју сваке локалне заједнице:
1) принцип изводљивости развоја,
2) принцип ефикасности развоја и
3) принцип одрживости развоја.
Принцип изводљивости подразумева да локални развој мора бити практично остварив,
штозависиоддвекомпоненте-технолошкеифинансијске.Аколокалнасамоуправанеможе
да обезбеди потребну технологију за реализацију пројеката који ће допринети развоју зајед-
ницеилиаконепостојеконкретнафинансијскасредства(нарасполагањуилиизворифинан-
сирања)запокретањеактивности,овајпринципнијезадовољен,апланјеутомслучајунеиз-
водљив и на нивоу апстракције.
Принцип ефикасности директно се односи на становништво и подразумева да локални
развој треба да буде економски и друштвено прихватљив. Развој треба да омогући подизање
животног стандарда становништва, уз истовремено конструисање квалитетних друштвених
односа. Ако ће предвиђени планови изазвати незадовољство становништва или узроковати
опречна мишљена која могу нарасти до антагонистичких размера, не може се тврдити да је
план ефикасан.
Посебно је важан принцип одрживости, који се тиче очувања ресурса и екологије и под-
разумева посебну одговорност према будућим покољењима, не само у локалној заједници
него и у ширем окружењеу, јер се никад не сме губити из вида шире окружење. Необновљи-
ви природни ресурси морају се користити плански. Никако се у циљу убрзаног привредног
развоја не сме доводити у питање опстанак једне заједнице дугорочно посматрано. Локални
развој мора се спроводити тако да се животна, радна, локална и шира средина заштите од
развојних активности које могу негативно утицати.

8. 12 13
Приликом израде развојних стратегија у избору праваца развоја треба уважавати
следеће принципе:
- компаративна предност - посебне природне, саобраћајне, културне и друге каракте-
ристике које одликују одређену средину;
- фаворизација привреде - предност треба давати развоју производње и услуга, како
би се ојачала локална заједница у економском погледу;
- конструктивни друштвени развој - подршка и развој делатности које ће доприне-
ти квалитету живота становништва, у погледу здравља, комуникације, информисаности,
чиме се након економске осигурава и духовна димензија, што утиче на стабилност сре-
дине и ствара основу за нови развојни циклус.
Фазе планирања
I Планирање развоја локалне заједнице
Прва и најделикатнија фаза сваког развојног циклуса је планирање, чије трајање није
стандардизовано, али најчешће обухвата период од 5 и више година. Основни део ове фазе
је израда стратегије развоја, што се може спровести на два начина: у моностепеном поступ-
ку - који се односи на обједињену израду стратегије локалног развоја или у двостепеном
поступку-којиобухватаидејнуприпремунаосновукојесеприступаизрадидокумента.Због
припреме коју подразумева, двостепени поступак је знатно рационалнији и ефикаснији од
једностепеног.Усавременојпраксинајчешћесеизрађујустратегијеразвоја,анаосновуњих
оперативни (годишњи) планови.
II Припрема развоја локалне заједнице
У другој фази план се реализује/остварује кроз конкретно извођење радова, на пример:
градњу нових и поправку постојећих објеката, техничко опремање изграђених и адаптира-
них објеката, организовање делатности, итд. Са изградњом објеката стварају се услови за
примену онога што је планом предвиђено, на пример за бољу здравствену услугу у новим
просторијама дома здравља, више културних активности након обнављања локалног дома
културе и слично.
III Имплементација развоја локалне заједнице
Трећа фаза је фаза примене и подразумева различите активности, привредне, друштвене
или комбинованог карактера, у зависности од врсте пројекта.
IVВалоризација развоја локалне заједнице
Сваки посао захтева оцену успешности, како би се могле планирати нове активности, па
тако и последња фаза развојног планирања мора бити контрола рада и оцена економских и
друштвених резултата пројекта. На тај начин управни органи локалне самоуправе ће добити
информацију да ли и како треба унапређивати делатност пројекта, односно какве развојне
пројекте треба планирати у оквиру новог развојног циклуса локалне заједнице.
Правила и критеријуми
Избор развојних пројеката унутар утврђених праваца локалног развоја такође подлеже
одређенимправилима,укојепрвенственоспадајуследећикритеријуми:економскаефикас-
ност, друштвена корисност и еколошка прихватљивост пројекта.
• Економска ефикасност се првенствено односи на привредне пројекте. При избору
конкретногпројектатребапоћиодтогакаквисеекономскиефектиодњегамогуочекива-
ти, а предност давати развојним пројектима који су економски ефикаснији.
• Критеријум друштвене корисности значајан је када се бирају пројекти у области
образовања, здравства, културе, спорта, уметности, итд., дакле када је у питању задо-
вољење друштвених потреба.
•Критеријумеколошкеприхватљивостиважиизапривреднеизадруштвенеразвој-
не пројекте, јер оба типа пројеката могу утицати и на радну и на животну средину. Пред-
ност треба давати развојним пројектима који не угрожавају интерно и екстерно окру-
жење у еколошком смислу.
Ефекти савременог локалног развоја
Сведоцисмомиграционихкретањакојадиректноутичунапражњењеселаипоследично
на пренасељеност градских средина. Из тих разлога, челници локалних заједница суочавају
сесапроблемимакакодаусмереразвојсопственогподручја,дабибилезадовољенепотребе
становништва,односно,дабисесаједнестранеосигураоостанакљудиумањимсрединама,
а са друге олакшао и учинио функционалнијим живот у градској средини, која константно
бележи пораст броја становника, а самим тим се повећавају и потребе за свим видовима
услуга.
Познавање савремене теорије развоја локалне заједнице може много помоћи локалној
управи у погледу планирања развојних циклуса и пратећег управљања. У примени ове тео-
рије последњих деценија у свету се остварују различити резултати, знатно бољи у развије-
нимземљама,гдејеипримена,односноослањањенанаучнепоставкепотпуније.Дакле,еду-
кација планера може бити од пресудног значаја за унапређење квалитета живота у локалној
заједници.
Резултатиразвојамогусеподелитинаекономскеидруштвене.Економскирезултати
се заснивају на кретању појединачног бруто друштвеног производа, док су друштвени знат-
но комплекснији и односе се на материјални и духовни развој у области науке, образовања,
здравства, културе, уметности, спорта, рекреације, итд.

9. 14 15
Правилан приступ изради плана развоја/
пројекта
1. Дефинисањеидејнихфактора-постављањепроблема,предмета,циља,хипотезаи
метода истраживања са пратећим техникама и инструментима за прикупљање битних пода-
така, претходи техничкој изради плана.
а) Моделовање обраде података је додатак првој тачки и указује на које начине ће се
сакупљени подаци обрадити и служити као основа за интерпретирање пројеката развоја
локалне заједнице у планираном периоду.
б) Израда нацрта структуре плана је завршни процес у идејној фази, када се креира
структура будућег плана, која ће се конкретизовати на крају техничке израде.
2. Техничка израда плана локалног развоја - истраживање:
a) прикупљање и обрада планских података - применом одговарајућих метода при-
купљају се адекватни теоријски и емпиријски подаци и врши њихова статистичка обрада;
б) интерпретација података - на основу значења и импликација прикупљених чињени-
ца са терена идентификују се правци развоја локалне заједнице и успостављају развојни
пројекти у оквиру планираног периода;
в)завршнаистраживачкаактивностјенепосреднокоришћењесакупљењеграђе,односно
писање текста.
Теорија планирања локалног развоја моделе планова дели по временском
обухвату и по коришћеним планским методама. Према првом критеријуму,
у планове локалног развоја спадају стратегије развоја (дугорочни планови)
израђенепарцијалномиинтегралномметодом,стимштоистаподелаважииза
оперативне (краткорочне, годишње) планове.
Стратегије локалног развоја знатно се разликују у зависности од тога да ли
суприпремљенеприменомпарцијалнеилиинтегралнеметоде,причемуједру-
га метода сложенија и ефикаснија.
Специфичности развоја локалних
заједница у Србији
Основни проблем који се уочава када посматрамо развој локалних заједница у Србији,
јесте да управљање развојем локалне средине најчешће одређује искључиво политички
орган,безпратећегстручногтела,односнодаизостајеформирањецентразалокалниразвој.
У таквим условима фазна реализација развојног циклуса (планирање, припрема, имплемен-
тација,валоризација)неможесеадекватноспроводити,јернемазаснованостинатеоријским
инаучнимпринципимакојиосигуравајуквалитетнуидобровођењустратегију,асамимтим
изостају и добри и одрживи резултати.
Све ово можемо приметити у пракси, односно у слабостима нашег локалног развоја. И
сами смо сведоци неутемељених и нереалних развојних планова, засниваних пре на поли-
тичким и маркетиншким пројекцијама него на стварним потребама и могућностима једне
средине, што долази до изражаја одмах у припреми развојних пројеката, још јасније се очи-
тава у фази имплементације, док валоризација у таквим условима није ни могућа.
Дакле, основни предуслов је да поред политичког органа буде формиран водећи струч-
ни орган, који ће дугорочно осигурати да управљање локалним развојем буде савремено, тј.
засновано на научним основама.
Слабости досадашње праксе
У Србији је слабо познат интегрални приступ стратегијском планирању развоја, што се
директно одражава на резултате и ефикасност планирања. У домаћој пракси доминира пар-
цијалниприступизмеђупланскихелемената,штозначидасесвипараметриузимајуодвоје-
но. Резултати ће бити знатно бољи када се успостави висока корелација између екстерних и
интерних параметара, коју подразумева интегрални приступ, који се сада само симболично
примењује, што се види и по лошем стању у планирању локалног развоја у Србији.
Доминацијаполитичкогорганаууправљањуразвојем,очемујегоревећбилоречи,једна
је од крупних слабости локалног развоја. Тек са успостављањем стручног тела, конкретно
- тима људи који су едуковани у овој области, теоријски и кроз праксу, планирање и спро-
вођење развоја може бити успешно и на корист локалној заједници и широј средини. Струч-
ниорганикојесадаможемопратитинанашимлокалнимсценаманисусеистаклиниуорга-
низацији ни по компетенцијама.
Данашње друштво је информатичко, а располагање информацијама основно полазиште
сваког истраживања, планирања и реализације пројеката. Наше локалне средине у највећем
броју случајева не располажу адекватним информатичким ресурсима, који би омогућили
прикупљање грађе за поставку планирања. Веома мали број општина и градова, о сеоским
насељима да и не говоримо, располаже банкама података (видети касније у тексту на коју
врсту података се ово односи) које се могу ставити у функцију израде планова локалног раз-
воја, што последично утиче на све фазе локалног развоја.

10. 16 17
ПРИМЕНА ТЕОРИЈЕ ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА
Циљ сваке теорије су добри резултати кроз примену у пракси. Циљ теорије локалног
развоја је да својим истраживањима, разматрањима и закључцима допринесе ефикаснијем
развоју локалних заједница у Србији. Ова теорија се користи за унапређивање најважнијих
сегмената праксе локалног развоја, у које спадају:
• извођење обуке из локалног развоја за лица задужена за локални развој
• организовање центра за локални развој
• осавремењивање текуће стратегије развоја
• израда идејних пројеката
• израда стратегије развоја на основу сачињених пројеката.
Присвимнаведенимставкамалокалнасамоуправабитребалодакористипрописеиз
јавних набавки. У припреми тендера морају се припремити прецизни пројектни задаци, са
тачно дефинисаним програмом послова и предвидети услови које понуђач треба да испуња-
ва,првенственодаимакадаркојипоседујенаставно-научназнањаизобластиразвоја.Поред
тога, треба истаћи да ће локална самоуправа понуђачу обезбедити податке везане за дота-
дашњи развој конкретне локалне заједнице, а у тендерској документацији треба утврдити
максималнуценутраженеуслугекојабитребалодаодговараобимуисложеностипредвиђе-
них послова.
Понуђач радова може бити високошколска установа, институт или агенција чија делат-
ност је директно повезана са развојем локалних заједница. Помоћ локалним заједницама
биће најпотребнија на почетку примене савремених теорија развоја, због чега је и неопход-
на помоћ екстерних сарадника, док ће временом чланови локалних центара за развој стећи
одређена знања и вештине за самосталан рад. Зато ангажовање спољних сарадника не треба
доживљавати као расипање новца, јер је то истовремено улагање у едукацију, а најбоље се
учи управо кроз праксу, у овом случају заједничким радом са стручњацима. Међутим, увек
би у тиму требало имати бар једног експерта, с обзиром колико је данашњи развој сложен, а
околности и услови подложни брзим променама којима се треба прилагођавати.
Центар за развој
Какобисеосигуралауспешнарализацијаплановалокалногразвоја,морајусеуспостави-
ти научне основе, односно чланови локалне самоуправе морају бити упознати са основним
поставкамасавременетеоријеразвојалокалнихзаједница.Унашојземљијошнијеудовољ-
нојмерипрепознатанеопходностпланскеедукацијеуовојобласти,штоседиректноодража-
ва на праксу локалног развоја у Србији, која је веома неразвијена. Коначном успостављању
савременихпринципауразвојуивођењулокалногразвоја,морапретходитиедукацијаноси-
лаца локалног развоја.
Обуке морају имати теоријски део, практични део и валоризацију резултата, а предвиђе-
ни основни програм може бити реализован у обиму од око 24 часа.
Теоријски део би требало да обухвати следеће теме:
• савремени развој локалне самоуправе
• затечено стање у конкретној локалној заједници
• како побољшати фазе локалног развоја
• како унапредити управљање локалним развојем.
Уоквирупрактичногделаобукеполазницибисебавилисачињавањембазеинформација
икреирањемидејногпројектастратегијеразвојалокалнезаједнице.Деловиидејногпројекта
стратегије развоја су:
• формирање базе информација
• формулисање идејних фактора
• пројектовање фаза истраживања
• скицирање нацрта структуре стратегије развоја.
Након обуке неопходно је формирати посебно тело које ће водити и усмеравати развојни
подухват. При томе треба узети у обзир више параметара, како би се ово стручно тело кон-
ституисало на прави начин, уз поштовање процедура и на њега пренеле одговарајуће при-
надлежности. Мора бити јасно дефинисан статус и организација центра за локални развој,
послови које ће водити и структура запослених.
Компетентност чланова развојног тима, када је у питању развој локалне заједнице, пла-
нирање и реализација развојних пројеката, морају бити на знатно вишем нивоу од чланова
политичке управе. Тим центра за развој морају чинити људи који поседују следеће каракте-
ристике:успешнорешавајупроблеме,уочавајушансе,превазилазеризике,поседујулогичко
расуђивање, способност превазилажења конфликата, одично раде у тиму и отпорни су на
стресове.Кадасуупитањустручназнања,члановитимаморајуодличнопознаватипривред-
ни систем и привредно право, тржишну економију, основе екологије, локалног планирања,
припремеразвоја,имплементацијеразвојаивалоризацијеразвоја.Сдругестране,специјали-
зованистручниоргани(дирекције,агенцијеисл.)себавеизвршавањемодређенихсегмената
развојне политике, а у хијерархији се налазе испод политичких органа и водећег стручног
органа. Са оваквом организацијом стичу се услови за комплементарно управљање развојем,
па се може очекивати да локални развој у Србији и шире буде знатно ефикаснији.
Центар за локални развој, као битна новина, треба да буде управно-стручна служба која
ће се бавити само локалним развојем. Ово тело треба да формира локална скупштина, као
корисника буџетских средстава. Центар треба да води све фазе локалних развојних циклу-
са, а његово деловање да се налази између политичког органа и локалних организација у
области јавног, приватног и комбинованог сектора.
Учешће у управљању регионалним
развојем
Једна локална заједница не може се посматрати одвојено од ширег окружења, у првом
редуокругакомеприпада.Акозатопостојеуслови,центарзалокалниразвојтребадапокре-
не иницијативу за пројекте регионалног развоја, првенствено у области привредног и кул-
турног развоја, који ће бити корисни за све регионално обухваћене локалне самоуправе (на
пример: инфраструктурни развој, производни развој, услуге, екологија, култура и уметност
- организовање културних манифестација).
Сваки ангажман ове врсте подразумева преузимање обавеза и трошкова, као и учешће у
фазама реализације пројеката. Најангажованији у овој сарадњи биће центар за локални раз-
вој, на сличан начин као и када је у питању реализација локалних пројеката.

11. 18 19
Структура стратегије локалног развоја
Овајдокументтребадасезасниванаутврђеномидејномпројектуисакупљенимиинтер-
претираним развојним подацима. Препоручени обим је око 120 страна, које садрже следеће
целине:
• методолошке напомене
• потреба израде стратегије развоја
• правци и последице развоја окружења
• локални развојни потенцијали
• правци локалног развоја
• пројекти развоја и њихове везе
• управљање извођењем развоја
• управљање имплементацијом развоја
• управљање валоризацијом развоја
• визија и мисија развоја
• литература.
КРЕИРАЊЕ БАЗЕ СТРАТЕШКИХ
ИНФОРМАЦИЈА
- Практична примена -
Карактер и намена базе информација
Правни аспект - валидност и одређивање одговорности
Структура - 1) историјска и садашња обележја самоуправе, 2) расположиви развојни
потенцијал, 3) утицај окружења, 4) правци развоја делатности, 5) структура развојних проје-
ката, 6) управљање фазама развоја самоуправе, 7) импликације планираног развоја самоу-
праве
Коришћење базе информација - у које сврхе
Начини попуњавања базе информација
Дистрибуција попуњене базе - надлежним службама
Комисија за попуњавање базе - списак чланова комисије
1. Историјска и садашња обележја самоуправе
Настанак и историјска кретања
Географскекарактеристике-клима,положај,обимиструктурарасположивогземљишта,
коришћење земљишта, рудно богатство и његово коришћење
Становништво-национална,верска,полна,образовнаструктура,запосленостинезапос-
леност(постручностииполу),здравство,социјалназаштита,култура,спорт,вера,информи-
сање - описно и кроз статистику
Економски и друштвени развој: остварења у претходном развојном циклусу (квалитет
и резултати примењене стратегије, поштовање принципа одрживог развоја, ефикасност
сачињених планова изведених из стратегије); опште економско стање (привредни капаците-
ти, градски буџет, ефикасност привреде, ефикасност комуналних јавних предузећа, одржи-
вост економског развоја - упоредити са градовима у Србији у прошлој години)
Опште друштвено стање: запосленост и незапосленост, образовање, здравство, социјал-
на заштита, култура, вере, спорт, рекреација, безбедност, информисање
ГЕОГРАФСКЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ
СТАНОВНИШТВО
ЕКОНОМСКИ
И ДРУШТВЕНИ
РАЗВОЈ
ОПШТЕ
ДРУШТВЕНО
СТАЊЕ

12. 20 21
2. Развојни потенцијали
а) Привредни - природни ресурси (обим и квалитет, могућности коришћења - описно и
бројчано); одлике технолошких ресурса (заступљеност технологије у привреди, могућности
унапређивања)
б) Друштвени - радна компетентност запослених (стање и могућности - описно); запос-
леност и незапосленост (потенцијали и могућности одрживог запошљавања)
в) Однос природног и друштвеног - однос између природних, технолошких и друштве-
них ресурса локалне заједнице, одрживост развоја - описно; импликације односа
г) Развој потенцијала - циљеви даљег развоја потенцијала у економском, еколошком и
социјалном смислу
ПРИВРЕДНИ
ПОТЕНЦИЈАЛИ
ДРУШТВЕНИ
ПОТЕНЦИЈАЛИ
ОДНОС
ПРИРОДНОГ И
ДРУШТВЕНОГ
РАЗВОЈ
ПОТЕНЦИЈАЛА
3. Утицај окружења - регион, земља, шире окружење
Међународни државни и регионални утицај - технологија, инвестиције, запошљавање,
развој образовања, здравства, културе, спорта...
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
4.Правциразвојаделатности-стањеимогућностиразвојауодносунарасположиве
природне и друштвене потенцијале и кретања у окружењу
а) Комунална делатност: просторни развој, инфраструктурни развој, заштита животне
средине
б) Производне делатности: пољопривреда, прерада, производно предузетништво...
в) Услужне делатности - опште и посебне услуге
г) Друштвене делатности - образовање, здравство и социјална заштита, остале друштве-
не делатности
КОМУНАЛНА
ДЕЛАТНОСТ
ПРОИЗВОДНЕ
ДЕЛАТНОСТИ
УСЛУЖНЕ
ДЕЛАТНОСТИ
ДРУШТВЕНЕ
ДЕЛАТНОСТИ
5. Структура развојних пројеката
Опште напомене
Развојним пројектом обухвата се инвестициона активност којом се настоји задовољити
нека друштвена потреба (на пример: пројекат еколошке заштите, уређивања пословне зоне,
изградње спортског центра, итд.). Могу имати јавни, јавно-приватни и приватни карактер и
обухватати започете или потпуно нове пројекте.
При изради стратегије развоја града, структуру развојних пројеката треба проверити
анкетирањемпознавалацатихделатностиуграду,какобисеитаинформацијаузелауобзир
приликом завршног структурирања стратегије. Овде изложену структуру развојних пројека-
тапројектантистратегијеразвојаграда/општинекритичкићеразмотритииконачносеопре-
делити.
Врсте пројеката
а) Започети или нови пројекти - кратки описи, одговорност, збирно изложити потребна
средства (у еврима)
б)Комуналниразвојнипројекти-пројектипросторногпланирањаиуређивања,пројекти
развоја комуналних делатности, пројекти развоја шумарства и водопривреде, пројекти
заштите животне средине
в)Производниразвојнипројекти(јавни,приватниијавно-приватни)-пројектипољоприв-
редне производње, лова и риболова; пројекти развоја рударства, пројекти енергетске произ-
водње, пројекти развоја индустријске производње, пројекти развоја производног предузет-
ништва

13. 22 23
г) Услужни развојни пројекти - пројекти развоја саобраћаја, пројекти развоја туризма и
угоститељства, пројекти развоја трговине, пројекти развоја осталих услуга
д) Друштвени развојни пројекти - пројекти развоја образовања (јавни, приватни), здрав-
ства, социјалне заштите, културе и уметности, спорта и рекреације, пројекти развоја удру-
жењаграђана(приватни),пројектиразвојаверскихзаједница(верскипројекти),пројектираз-
воја служби локалне самоуправе, информисања и безбедности
6. Управљање фазама развоја самоуправе
Опште напомене
При управљању развојем решења треба да се заснивају на принципима интегралности и
одрживогразвојауекономском,социјалномиеколошкомсмислу.Приизрадистратегијераз-
воја града/општине, опредељења у вези са управљањем фазама развоја добро је проверити
анкетирањем познавалаца ове области, како би се и та информација узела у обзир приликом
коначног детерминисања посматраног управљања.
а) Осигурати усклађеност ограна који управљају развојем - политички фактор и стручни
фактор: истаћи ефикасност стручног фактора, описати процес стручног припремања развој-
них решења и поступак политичког одлучивања о томе.
б) Превазилажење проблема у управљању развојем - истаћи начине решавања проблема
на релацији сарадње стручног и политичког фактора у управљању развојем.
Управљање разрадом и применом стратегије развоја
а) Управљање разрадом пројеката у средњорочним плановима - указати на потребу кон-
кретизацијестратегијеразвојаградакроздвапетогодишњасредњорочнаплана;истаћидаће
се у њима, по редоследу из стратегије, технички конкретизовати развојни пројекти, који ће
тиме бити спремни за физичко извођење у смислу разраде њихових програма делатности,
израде техничке документације, обезбеђивања дозвола и сагласности, извора финансирања
јавних пројеката, у складу са могућностима буџетског резервисања и задуживања и слично.
б) Управљање извођењем развојних пројеката у краткорочним плановима - истаћи оба-
везу израде краткорочних - годишњих планова развоја, у којима треба планирати извођење
припремљених развојних пројеката, на основу чега ће се физички извести пројекти, уз адек-
ватан надзор.
в) Управљање избором извођача развојних пројеката - изложити органе и процедуре у
избору извођача радова.
г) Управљање надзором код извођења јавних пројеката
д) Управљање праћењем извођења приватних пројеката - навести органе и процедуре у
праћењу извођења тих пројеката
Систем праћења и вредновања развоја
а) Годишње праћење и вредновање развоја - истаћи органе и процедуре у годишњем
праћењу и вредновању оствареног развоја
б) Завршно вредновање оствареног развоја - указати на органе и процедуре завршног
вредновања резултата стратегије развоја
7. Импликације планираног развоја самоуправе
Ранији и планирани економски резултати
а) Интерна компарација економских резултата - упоредити економске резултате пре пла-
нираног развоја са очекиваним резултатима у самоуправи на крају планског периода (БДП,
обим буџета, задуженост буџета, запосленост, одрживост и слично - описно и статистичким
подацима).
б) Екстерна компарација економских резултата - упоредити претходно остварене и пла-
ниране резултате са истим резултатима на нивоу Србије (БДП, обим буџета, задуженост
буџета, запосленост, одрживост и слично - описно и статистиким подацима).
Ранији економски резултати Планирани економски резултати
Ранији и планирани друштвени резултати
а)Интернакомпарацијадруштвенихрезултата-упоредитидруштвенерезултатепрепла-
нирања са очекиваним резултатима у локалној заједници (образовање, запосленост, здрав-
ство, социјална заштита, култура, спорт, информисање, безбедност и слично - описно и ста-
тистика).
б) Екстерна компарација друштвених резултата - упоредити друштвене резултате пре
планирања са очекиваним резултатима у локалној заједници у односу на ширу средину и
државу у целини (образовање, запосленост, здравство, социјална заштита, култура, спорт,
информисање, безбедност и слично - описно и статистички).
Ранији друштвени резултати Планирани друштвени резултати

14. 24 25
МОДЕЛ ПРИМЕНЕ
Напомена: Параметри који су изнети имају општи карактер. Стручни развојни тим
наводи параметре који су у складу са карактеристикама и потребама локалне заједнице.
1.
Оперативна верзија
Приоритети:
- институционална инфраструктура
- економски развој и запошљавање
- саобраћај
- друштвени развој
- просторно и урбанистичко планирање
- заштита животне средине
- смањење сиромаштва
- подстицање пољопривредне производње
- подршка породичном предузетништву
- здравствена заштита
- програми за младе
2.
Правци развоја
У складу са надлежностима локалне самоуправе, специфичностима локалне заједни-
це, секторском стратегијом, стратешким документима за поједине области развоја, локална
управа и развојни центар требало би да обухвате неколико праваца развоја:
- локални економски развој
- пољопривреду/индустрију/грађевинарство (у зависности од срединских параметара)
- заштиту животне средине
- урбанистичко планирање и инфраструктуру
- друштвени развој.
3.
Временски план активности обухвата:
- формирање и едукацију тима за вођење процеса планирања и израду стратегије
- анализу почетног стања, издвајање кључних проблема и развојних потреба, анализу
ресурса
- дефинисање мисије и визије развоја локалне заједнице
- дефинисање развојних приоритета, мера и активности за њихову реализацију
- израду акционог плана и процедуру усвајања
- медијску промоцију процеса и исхода.
Предлаже се партиципативни приступ планирању развоја града, јер омогућава објек-
тивно сагледавање кључних проблема у локалној заједници и прикупљање аутентичних
ВИЗИЈА И МИСИЈА
Визија планираног развоја локалне заједнице
Под визијом се подразумевају поруке које се упућују локалној заједници, односно ста-
новништву, у погледу циљева који ће се постићи планираним економским и друштвеним
развојем. Поред дескриптивних делова визија мора бити конкретизована и статистичким
претпоставкама, које ће додатно потврдити њену остваривост. Формулисање визије мора
бити јасно и одрживо у економском, еколошком и друштвеном погледу. С обзиром да пред-
стављање визије садржи извесну пропагандну ноту, она ће у великој мери креирати јавно
мњење и утицати на подршку становништва, без које није могућ одржив и реалан развој
локалне заједнице.
Мисија планираног развоја локалне заједнице
У оквиру конципирања мисије развоја истичу се поруке целовитијег и свеобухватнијег
карактера, које се односе на улогу локалне заједнице у односу на окружење у економском
и друштвеном смислу, и то на крају планског периода. Потребно је описати у којој мери ће
битиунапређенстатуслокалнезаједницеуокружењу,какоћеекстерниутицајибитиизмење-
ни набоље, с обзиром на очекиване одрживе економске и друштвене развојне резултате.
Визија Мисија

15. 26 27
иницијатива и препорука за развој од стране грађана. У том циљу се одржавају састанци са
групама чији су кључни актери корисници у одређеној области привреде, пољопривреде,
заштите животне средине, просторног и урбанистичког планирања и друштвеног развоја.
4.
Анкете
Какобисеупроцесизраденовеилиревизијепостојећестратегијеукључилаопшта
јавност, предлажу се три анкете:
- општа анкета за грађане
- анкета за привредне субјекте
- анкета о животној средини за грађане.
Анкетеморајубитидоступнеграђанима,установама,привредниморганизацијамаиорга-
низацијама цивилног друштва, у електронској форми, на сајту града/општине, на „Фејсбук“
страници, и то током најмање два месеца. Штампану верзију грађанима треба понудити у
месним заједницама, услужним центрима, центру за културу.
У општој анкети грађани би требало да наведу у каквом месту желе да живе, како виде
своје место кроз 5 година, шта виде као најзначајније развојне потенцијале, а шта оцењују
као највеће слабости, а затим и да дају предлоге за развој.
Анкета за привредне субјекте упућује се на адресе привредних организација и треба да
садржи питања о пословању, тешкоћама, развојним плановима и предлозима за унапређење
пословног амбијента у месту.
5.
Развојни циљеви и стратешки приоритети
Основе:
- издвојити слабости и предности локалне средине,
-дефинисативизијуимисијуразвојакакозаједницеуцелинитакоипојединихразвојних
пројекта,
-држатисе успостављенихпозитивнихи цењенихпринципаи вредности,какоразвојне
би ишао науштрб других области.
Одрживи развој подразумева процес промена, али тако да употреба ресурса, усмера-
вање инвестиција, технолошки развој и друге промене буду усклађени и обезбеде очување
садашњихикреирањебудућихпотенцијаланеопходнихзазадовољењепотребастановништ-
ва.Кадасерадинаразвојууоквируједногсектора,тонесмеузроковатипадилистагнацијуу
другомсектору,очемутребаводитирачунаприкреирањуразвојнихпројеката.Дабисеоси-
гурала економска, социјална и еколошка одрживост, неопходан је интерсекторски приступ,
сагледавање целине промена и усклађивање развојних области, иначе ће добитак у једној
области значити губитак на другој страни, а у таквим околностима не може се говорити о
резултатима развоја локалне заједнице.
6.
Утврђени проблеми, ресурси и препоруке
Наосновуанализепочетногстања,идентификацијекључнихпроблема,могућихрешења
у оквиру расположивих ресурса и шире друштвене заједнице, утврђују се развојни циљеви
по областима.
а) Економски развој
Проблеми у области локалног економског развоја могу бити: негативан имиџ локал-
не заједнице, непостојање опремљених радних зона, нерешени имовинско-правни односи,
неискоришћени ресурси, непостојање туристичке инфраструктуре и туристичке понуде,
спорост јавне администрације и других јавних служби, непотпуна комуникација јединице
локалне самоуправе и привредника, локални прописи који не прате нове трендове у посло-
вању, висока незапосленост...
Ресурси: повољан геостратешки положај, богато културно наслеђе, напуштена преду-
зећа, близина већег града, развијена локална самоуправа, мрежа јавних, јавно комуналних
предузећа и установа...
Препоруке: инфраструктурно опремити радне зоне, креирати моделе искоришћења
ресурсанапуштенихпредузећаидругихлокацијаиобјеката,увестиредовнеконсултацијеса
привредним сектором у циљу стварања повољног пословног окружења, промовисати кон-
цепт предузетништва, примењивати јавно-приватно партнерство, пружати подршку почет-
ницима у бизнису, ажурније усклађивати локалне са покрајинским и републичким прописи-
ма...
Развојни циљеви:
- унапређивање пословног амбијента
- повећање запослености кроз увођење стимулативних мера у области локалног
економског развоја и запошљавања
- развој туризма, укључивање туристичке понуде у понуду већег града.
Проблеми:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
Ресурси:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
Циљеви:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________

16. 28 29
б) Пољопривреда
Проблеми:запуштенеинеискоришћенеобрадивеповршине;атарскипутевилошегквалите-
та;нефункционалностмрежезанаводњавање;несаврементретманземљишта,канала,отпа-
да,загађеносткаопоследицанепрописногодлагањаиупотребепестицида,непостојањеили
недовољнаактивностпољочуварскеслужбе;жалбеипредлозипољопривреднихпроизвођа-
ча не дотичу локалну власт; мала издвајања за пољопривреду; недовољна подршка развоју
појединих пољопривредних делатности (пчеларство, производња лековитог биља, сточар-
ство); слаба сарадња земљорадничких задруга и удружења пољопривредних произвођача;
проблемиупласманупољопривреднихпроизвода;одлазакрадноспособногстановништвау
веће средине и напуштање села...
Ресурси:природнепогодностизаратарску,воћарскуиливиноградарскупроизводњу,сточар-
ство, пчеларство, житнице; близина већег тржишта погодног за пласман пољопривредних
производа;традицијаиобученостстановништваубављењупољопривредномпроизводњом;
значајанбројобразованихпољопривредникаспремнихнаприменуиновацијаупроизводњи
и тржишном приступу; могућност пласмана пољопривредних производа кроз туризам...
Препоруке: утврдити површине за пошумљавање, деградиране површине пренаменити у
шумско земљиште, подстицати формирање земљорадничких задруга, редовно одржавати
каналскумрежу,изградитипрелазепрекоканалаиизвршитиреконструкцијеканала,спрово-
дити програме едукације становништва о мерама заштите земљишта...
Развојни циљ:
- унапређивање пољопривредне производње и атарске инфраструктуре.
Проблеми:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
Ресурси:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
Циљеви:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
в) Заштита животне средине
Проблеми: загађен ваздух, угрожен биљни и животињски свет, лош квалитет воде за пиће;
отпадне воде из индустријских постројења и комуналног система се без третмана пуштају
у реке и канале; неусловне депоније или недостатак депонија; дивља одлагалишта отпада;
низак ниво озелењености...
Ресурси: донети пројекат третмана комуналних отпадних вода; утврдити просторни план
којимћесепредвидетивећезеленеповршине(парк,шума);донетипланза управљањеотпа-
дом, уредити депонију; испитивањем земљишта осигурати производњу здравствено без-
бедне хране...
Кључне препоруке: стална контрола квалитета ваздуха, воде и земљишта; применом разли-
читих мера побољшати квалитет пољопривредног земљишта; обезбедити адекватну повр-
шину за изградњу депоније, на одговарајућој локацији; уредити паркове и зелене површине;
повећати проценат учешћа обновљивих извора енергије у укупној производњи и потрошњи
енергије;обезбедитиподстицајезаприменуенергетскеефикасностиузградарству;повећати
број програма и активности које се финансирају из локалног фонда за заштиту животне сре-
дине; размотрити могућности реализације планова кроз јавно-приватно партнерство.
Развојни циљеви:
- побољшање квалитета животне средине
- развој одрживог система управљања отпадом
- подизање нивоа енергетске ефикасности и коришћења алтернативних
извора енергије.
Проблеми:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
Ресурси:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
Циљеви:
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________