Carls-Bukovski-Faktotum

Čarls Bukovski
FAKTOTUM
Naslov originala:
FACTOTUM
Copyright © 1975 by Charles Bukowski
Prevod:
Flavio Rigonat
MMXV

„Romanopiscu nije do toga da vidi lava kako pase travu.
Njemu je jasno da je isti Bog stvorio i vuka i jagnje,
da bi se nasmešio, jer je ’video da je sve dobro’.”
Andre Žid

1
Stigao sam u Nju Orleans po kiši u 5 ujutru. Sedeo sam neko vreme na autobuskoj stanici, ali ljudi su
me deprimirali, pa sam uzeo kofer, izašao na kišu i hodao. Nisam znao gde se izdaju sobe, gde žive
bednici.
Imao sam kartonski kofer koji se raspadao. Nekada je bio crn, ali se boja oljuštila i pojavio se žuti
karton. Pokušao sam da rešim problem imalinom. Dok sam hodao po kiši, imalin se otkravio pa sam,
premeštajući kofer iz ruke u ruku, nehotice utrljao crne štrafte preko obe nogavice.
Lepo, bio je to novi grad. Možda ću imati sreće.
Kiša je stala i izašlo je sunce. Bio sam u crnačkom kvartu. Polako sam hodao dalje.
„Ej, beli goljo!”
Spustio sam kofer. Na verandi je sedela mulatkinja i klatila nogom. Izgledala je kao avion.
„Zdravo, beli goljo!”
Ćutao sam. Samo sam stajao i gledao u nju.
„Hoćeš malo mindže, beli goljo?”
Smejala mi se. Klatila je visoko prekrštenom nogom; imala je lepe noge, visoke štikle i samo je klatila
nogom, smejući se. Uzeo sam kofer i krenuo stazom prema njoj. Tada sam uočio kako se pomakla zavesa
na prozoru levo od mene. Ugledao sam lice nekog crnca. Izgledao je kao Džersi Džo Volkot.1 Ustuknuo
sam ka trotoaru. Njen smeh me pratio niz ulicu.

2
Bio sam u sobi na drugom spratu, preko puta nekog bara. Bar se zvao ’Gengplenk kafe’2 Iz moje sobe
se gledalo pravo u bar. Unutra je bilo surovih lica, zanimljivih lica. Ostajao sam noću u sobi, pio vino i
posmatrao lica u baru, dok mi se novac topio. Danju sam samo šetao naokolo. Satima sam sedeo i buljio u
golubove. Jeo sam samo jednom dnevno, da mi novac potraje što duže. Otkrio sam neki prljavi bife sa
prljavim gazdom, ali dobijao se obilan doručak - kobasica sa pireom - za male pare.

3
Jednog dana izašao sam na ulicu i po običaju krenuo u skitnju. Bio sam srećan i opušten. Sunce je
bilo baš kako treba. Blago. U vazduhu je vladao mir. Posle stotinak koraka prošao sam pored čoveka koji
je stajao na ulazu neke radnje.
„Ej, lafe!”
Stao sam i okrenuo se.
„Treba li ti posao?”
Vratio sam se. Preko njegovog ramena videla se velika mračna prostorija. Unutra je bio dugačak sto za
kojim su s obe strane stajali muškarci i žene. Držali su čekiće kojima su lupali predmete ispred sebe.
Predmeti su u polumraku izgledali kao školjke. Mirisali su na školjke. Okrenuo sam se i produžio ulicom.
Prisetio sam se kako se otac svake večeri vraćao kući i pričao majci o poslu. Tirada o poslu počela bi
čim bi ušao, nastavljala se za večerom i završavala se u spavaćoj sobi, odakle bi se on u osam sati prodrao:
„Gasi svetlo!” kako bi mogao da se odmori i prikupi snagu za sutrašnji rad. Nije bilo nijedne druge teme
osim posla.
Na uglu me zaustavio drugi čovek.
„Slušaj, prijatelju...”, počeo je.
„Da?”
„Ja sam ratni veteran. Stavljao sam život na kocku za ovu zemlju, ali niko me neće, niko mi ne da
posao. Ne cene ono što sam radio. Gladan sam, daj nešto...”
„Ni ja ne radim.”
„Ne radiš?”
„Čuo si.”
Udaljio sam se. Prešao sam na drugu stranu ulice.
„Lažeš!” dreknuo je. „Radiš ti. Imaš ti posao!”
Nekoliko dana kasnije to sam i tražio.

4
Čovek za pisaćim stolom imao je slušni aparat, žica mu je visila niz obraz i gubila se u košulji gde se
krila baterija. Kancelarija je bila mračna i udobna. Bio je u iznošenom smeđem odelu, izgužvanoj beloj
košulji i nosio je iskrzanu kravatu. Zvao se Heterklif.
Oglas sam video u lokalnim novinama, a mesto nije bilo daleko od moje sobe.
Potreban ambiciozan mladi čovek okrenut budućnosti. Radno iskustvo nije neophodno. Za početak u
odeljenju isporuke, mogućnost napredovanja.
Čekao sam napolju sa pet-šest mladih ljudi. Svi su se trudili da izgledaju ambiciozno.
Ispunili smo molbe za posao i čekali. Mene su prozvali na kraju.
„Gospodine Kinaski, šta vas je navelo da napustite posao na železnici?”
„Ne vidim nikakvu budućnost u železnici.”
„Oni imaju dobar sindikat, zdravstvenu zaštitu, penzije.”
„U mojim godinama izlišno je misliti na penziju.”
„Zašto ste došli u Nju Orleans?”
„Imao sam previše prijatelja u Los Anđelesu, prijatelja koji su me ometali u karijeri. Hteo sam da
odem nekud gde mogu nesmetano da se posvetim tome.”
„Otkud znamo da ćete se kod nas zadržati?”
„Možda i neću.”
„Zašto?”
„Vaš oglas govori o budućnosti za mladog čoveka. Ako se pokaže da je nema, moraću da odem.”
„Zašto ste neobrijani? Izgubili ste neku opkladu?”
„Nisam još.”
„Niste još?”
„Ne. Kladio sam se sa gazdom da ću i ovakav da nađem posao.”
„U redu, javićemo vam.”
„Nemam telefon.”
„To nije problem, gospodine Kinaski.”
Izašao sam i vratio se u sobu. Onda sam prošao prljavim hodnikom do kupatila i istuširao se vrućom
vodom. Obukao sam se, izašao i kupio flašu vina. Popeo sam se natrag u sobu, seo kraj prozora, pio i
posmatrao ljude u baru preko puta, posmatrao prolaznike. Polako sam pio i ponovo počeo da razmišljam
o revolveru - da to brzo obavim, bez mnogo priče i mozganja. Stvar hrabrosti. Kopkalo me da li je imam.
Popio sam vino, legao u krevet i zaspao. Oko četiri popodne probudilo me kucanje. Momak iz pošte.
Otvorio sam telegram:
G. H. KINASKI. JAVITE SE NA POSAO SUTRA UJUTRO U 8.
R. M. HETERKLIF CO.

5
To je bila firma za distribuciju časopisa. Stajali smo za dugačkim pultom i proveravali da li se količine
u porudžbinama slažu sa fakturama. Kad bismo potpisali fakturu, pakovali smo robu za otpremu van
grada, ili odvajali časopise na stranu da bi bili isporučeni kombijem po gradu. Posao je bio lak i dosadan,
ali su službenici bili večito uspaničeni. Brinuli su za svoje zaposlenje. Sve je to bio mlađi svet, a nigde nije
bilo poslovođe. Posle nekog vremena dve žene su se posvađale. Nešto oko tih časopisa. Pakovali smo
stripove i nešto se poremetilo na drugoj strani stola. Žene su postajale sve bučnije. „Ej”, rekao sam, „ovi
stripovi nisu vredni čitanja, a kamoli svađe.”
„Kako ti kažeš”, rekla je jedna od njih. „Jasno nam je da je ovaj posao ispod tvog nivoa.”
„Ispod mog nivoa?”
„Vidi ti se po držanju. Misliš da nismo primetili?”
Tada sam prvi put uvideo da nije dovoljno samo raditi svoj posao, moralo se pokazati interesovanje,
čak i ljubav za to.
Radio sam tri-četiri dana, a onda smo u petak primili platu. Dobili smo žute koverte sa zelenim
novčanicama i tačnim iznosom sitnine za svaki sat rada. Prave pare, nikakvi čekovi.
Pred kraj radnog vremena, vozač kombija vratio se nešto ranije. Seo je na hrpu časopisa i pripalio
cigaretu. „Da, Hari”, rekao je jednom radniku, „digli su mi platu. Dobio sam još dva dolara.”
Kad je isteklo radno vreme, kupio sam flašu vina, popeo se u sobu, otpio malo, a onda sišao u
prizemlje i telefonirao u firmu. Telefon je dugo zvonio. Na kraju se javio g. Heterklif.
Još je bio tamo. „Gospodin Heterklif?”
„Da?”
„Ovde Kinaski.”
„Recite, gospodine Kinaski.”
„Hoću dva dolara.”
„Šta?”
„Dva dolara. Vozač kombija ih je dobio.”
„Ali on već dve godine radi kod nas.”
„Treba mi povišica.”
„Mi vam sada plaćamo sedamnaest dolara nedeljno, a vi tražite devetnaest?”
„Tako je. Dajete li ili ne?”
„To zaista ne možemo.”
„Onda vam dajem otkaz.” Okačio sam slušalicu.

6
U ponedeljak sam bio mamuran. Obrijao sam se i otišao da se javim na jedan oglas. Seo sam naspram
urednika, čoveka u košulji, s tamnim podočnjacima, kao da nedelju dana nije spavao. U prostoriji je bilo
prohladno i mračno. To je bila slovoslagačnica jednog od dva dnevna lista u gradu, onog manjeg. Ljudi su
sedeli za stolovima i radili pod svetlošću stonih lampi.
„Dvanaest dolara nedeljno”, rekao je.
„U redu”, rekao sam. „Prihvatam.”
Radio sam sa malim debelim čovekom koji je imao trbuh nezdravog izgleda. Nosio je staromodan
džepni sat na zlatnom lancu i prsluk, a na glavi zeleni štitnik, imao je debele usne i tamnoputo mesnato
lice. Na licu mu se nije ogledala nikakva radoznalost; izgledalo je kao parče kartona koje je više puta
gužvano pa peglano. Nosio je četvrtaste cipele i žvakao duvan, štrcajući sok u pljuvaonicu pod nogama.
„Gospodin Beldžer”, rekao je o neispavanom čoveku, „grdno se namučio da postavi ove novine na
noge. Dobar čovek. Bankrotirali bismo da nije bilo njega.” Pogledao me. „Ovaj posao obično rade
studenti.”
On je žaba, pomislio sam, to je on.
„Hoću da kažem kako ovaj posao obično daju studentima”, rekao je. „Može da uči dok čeka nalog. Jesi
li ti student?”
„Nisam.”
„Ovaj posao obično rade studenti.”
Vratio sam se u svoju kancelariju i seo. Duž čitave prostorije bili su redovi i redovi metalnih fioka u
kojima su bili klišei za oglase, na cinku. Mnogi od tih klišea su već bezbroj puta korišćeni. Bilo je i raznih
unapred složenih tekstova - imena i firme stalnih mušterija. Debeljko bi dreknuo: „Kinaski!” i ja bih ustao
da vidim koji mu tekst ili oglas trebaju. Često me slao u konkurentske novine da pozajmim neke od
njihovih klišea. I oni su pozajmljivali naša. Bila je to lepa šetnja, a usput sam otkrio lokal u sporednoj ulici
gde je bilo piva za pet centi. Tu me debeli nije mnogo zivkao, pa sam počeo redovno da zalazim. Debelom
je postalo dosadno bez mene. U početku me samo mrko gledao. Onda me jednog dana upitao:
„Gde si bio?”
„Svratio na pivo.”
„Ovo je posao za studenta.”
„Ja nisam student.”
„Moraću da te vratim. Treba mi neko ko je stalno na raspolaganju.”
Debeljko me odveo do Beldžera koji je izgledao umornije nego ikad. „Ovo je posao za studenta,
gospodine Beldžer. Bojim se da ovaj momak ne odgovara. Nama treba student.”
„U redu”, rekao je Beldžer. Debeli se odgegao.
„Šta smo ti dužni”, upitao je Beldžer.
„Pet dana.”
„Dobro, odnesi ovo na blagajnu.”
„Slušajte, Beldžer, taj matori skot je zaista odvratan.”

Beldžer je uzdahnuo. „Isuse, zar misliš da ne znam?”
Sišao sam do blagajne.

7
Još smo bili u Luizijani. Pred nama je bila duga vožnja kroz Teksas. Dali su nam konzerve sa hranom,
ali bez otvarača. Smestio sam svoje konzerve na pod i legao na drvenu klupu. Ostali su sedeli u prednjem
delu vagona, svi zajedno, razgovarali su i smejali se. Sklopio sam oči.
Posle desetak minuta osetio sam prašinu kako se diže kroz praznine na klupi. Neka bajata prašina,
kao iz mrtvačkog sanduka, bazdila je na smrt, na nešto davno mrtvo. Ušla mi je u nozdrve, zašla u obrve,
gotovo mi napunila usta. Onda sam začuo neko teško dahtanje. Kroz pukotine sam video čoveka kako
čuči iza klupe i duva mi prašinu u lice. Seo sam. Čovek je izbauljao i pobegao ka prednjem delu vagona.
Obrisao sam lice i zagledao se u njega. Nisam mogao da poverujem. „Ako dođe ovamo, morate da skočite
za mene”, čuo sam ga. „Obećajte mi...”
Grupa je gledala u mene. Ponovo sam legao na klupu. Čuo sam ih kako govore: „Šta ga muči?” „Šta
umišlja?” „Ni sa kim ne priča.” „Stalno sedi sam.”
„Sredićemo skota napolju na šinama.”
„Misliš da možeš da ga središ, Pole? Izgleda mi da je lud.”
„Ako ne mogu ja, ima ko može. Naješće se on govana, blago nama.”
Posle nekog vremena otišao sam u prednji deo vagona da pijem vode. Kad sam prošao pored njih,
ućutali su. Nemo su me posmatrali dok sam pio vodu iz čaše. Kad sam se okrenuo i otišao natrag na svoje
mesto, nastavili su priču.
Voz je često stajao, i noću i danju. Na svakoj stanici gde je bilo malo zelenila i gradić u blizini, poneko
bi iskočio napolje.
„Ej, gde su nestali Kolins i Martinez?”
Poslovođa bi izvadio notes i precrtao njihova imena.
„Ko si ti?” upitao me.
„Kinaski.”
„Ostaješ sa nama?”
„Treba mi posao.”
„U redu”, rekao je i udaljio se.
U El Pasu poslovođa je prošao i rekao nam da presedamo u drugi voz. Dobili smo bonove za noćenje u
obližnjem hotelu i obrok u lokalnom kafeu, kao i uputstva kako ćemo se, kada i gde ukrcati na sledeći
voz.
Čekao sam ispred kafea dok su ljudi jeli, i ušao kad su izlazili čačkajući zube i razgovarajući.
„Skenjaćemo kurvinog sina!”
„Čoveče, baš mrzim tog ružnog skota!”
Ušao sam i naručio hamburger s lukom i pasuljem. Nije bilo putera za hleb, ali je kafa bila dobra. Kad
sam izašao, nije ih više bilo. Neki klošar je išao prema meni. Dao sam mu bon za noćenje u hotelu.
Te noći spavao sam u parku. Činilo se bezbednije. Bio sam umoran, tako da mi tvrda klupa uopšte nije
smetala. Zaspao sam.
Posle nekog vremena probudilo me nešto kao urlik. Pojma nisam imao da aligatori urliču. Tačnije,
urlik je bio pomešan sa uzrujanim dahtanjem i šištanjem. Čuo sam i škljocanje čeljusti. Pijani mornar

stajao je usred jezerceta i držao aligatora za rep. Stvor je uzaludno pokušavao da se izvije i dočepa
mornara. Čeljusti su bile grozomorne, ali vrlo spore i nekontrolisane. Drugi mornar je stajao sa devojkom,
gledali su i smejali se. Onda je taj mornar poljubio devojku, pa su otišli i ostavili prvog mornara da se bori
s aligatorom...
Drugi put me probudilo sunce. Košulja mi je bila vrela. Samo što nije pekla. Mornar je nestao, kao i
aligator. Na jednoj klupi sedela je devojka sa dva mladića. I oni su očigledno prespavali noć u parku.
Jedan od mladića je ustao.
„Miki”, rekla je devojka, „skočio ti!”
Smejali su se.
„Koliko nam je para ostalo?”
Prekopali su džepove. Imali su deset centi.
„I šta ćemo sad?”
„Ne znam. Da hodamo.”
Posmatrao sam kako odlaze iz parka u grad.

8
Kada je voz stigao u Los Anđeles, dobili smo dva-tri dana voljno. Opet su nam dali bonove za hotel i
hranu. Dao sam bonove za noćenje prvoj skitnici. Dok sam tražio kafe u kome ću utrošiti bonove za
hranu, našao sam se iza dvojice likova iz voza. Ubrzao sam korake dok ih nisam sustigao.
„Kako ste, šmekeri?” rekao sam.
„O, sve je u redu, nema greške.”
„Jeste li sigurni? Ništa vas ne muči?”
„Ne, sve je u redu.”
Prošao sam ih i pronašao neki kafe. Služili su pivo, pa sam zamenio bonove za pivo. Tu je sedela čitava
ekipa iz voza. Kad sam popio bonove, ostalo mi je taman toliko sitnine za tramvaj do kuće mojih roditelja.

9
Majka je vrisnula kad je otvorila vrata.
„Sine! Jesi li to ti, sine?”
„Spava mi se.”
„Tvoja soba te uvek čeka.”
Otišao sam u sobu, svukao se i legao u krevet. Majka me probudila oko šest popodne.
„Došao je otac.”
Ustao sam i obukao se. Večera je bila na stolu kad sam izašao iz sobe.
Moj otac je bio krupan čovek, viši od mene, smeđih očiju; moje su zelene. Imao je preveliki nos i
upadljive uši. Uši kao da su htele da mu odskoče sa glave.
„Slušaj”, rekao je, „ako ostaješ, naplatiću ti sobu i hranu, plus pranje veša. Kad nađeš posao, to će ti se
odbijati od plate dok sve ne isplatiš.”
Jeli smo bez reči.

10
Majka je našla posao. Trebalo je da počne ujutru. Tako sam ostao sam u kući. Posle doručka, kad su
roditelji otišli na svoje poslove, svukao sam se i vratio se u krevet. Izdrkao sam, a onda sam u jednoj staroj
školskoj svesci sastavljao red letenja aviona koji su preletali iznad kuće. Ukrasio sam red letenja sa
nekoliko zgodnih skarednih crteža. Znao sam da će mi otac obračunati krvoločne sume za sobu, hranu i
pranje veša i da će me obavezno prijaviti kao izdržavano lice da bi sebi smanjio porez, ali nisam nešto
žudeo da nađem posao.
Dok sam se tako izležavao, javio mi se neki čudan osećaj u glavi. Kao da mi je glava od pamuka, ili kao
da je mali balon ispunjen vazduhom. Jasno sam osećao prostor u glavi. Nisam to mogao da shvatim. Ali
ubrzo sam prestao da mislim o tome. Lepo mi je bilo, ništa me nije mučilo. Slušao sam klasičnu muziku i
pušio očeve cigarete.
Ustao sam i prešao u dnevnu sobu. U kući preko puta bila je mlada žena. Na sebi je imala kratku
tesnu smeđu haljinicu. Sedela je na stepenicama. Lepo sam video šta ima ispod haljine. Posmatrao sam je
iza zavesa, gledao joj pod haljinu. Uzbudio sam se. Na kraju sam ponovo izdrkao. Okupao sam se, obukao
i zaseo malo, popušivši još nekoliko cigareta. Oko pet popodne sam izašao iz kuće i šetao skoro sat
vremena.
Kad sam se vratio, roditelji su bili kod kuće. Večera samo što nije bila na stolu. Otišao sam u svoju
sobu i čekao da me pozovu. Pozvali su me. Ušao sam u trpezariju.
„I”, rekao je otac, „jesi li našao posao?”
„Ne.”
„Slušaj, svako ko hoće da radi može da nađe posao.”
„Moguće.”
„Ne mogu da verujem da si mi sin. Nemaš nikakve ambicije, ni trunke elana. Kako ćeš, jebi ga,
preživeti u ovom svetu?”
Strpao je gomilu graška u usta i ponovo progovorio: „Šta znači taj duvanski dim ovde? Fuj! Morao sam
da pootvaram sve prozore! Vazduh je bio plav! ”

11
Kad su sledećeg dana otišli, vratio sam se još malo u krevet. Onda sam ustao, otišao u dnevnu sobu i
pogledao iza zavese. Mlada domaćica je opet sedela na stepenicama preko puta. Na sebi je imala drugu, još
jebozovniju haljinu. Dugo sam je gledao. Onda sam izdrkao polako i natenane.
Okupao sam se i obukao. U kuhinji sam našao neke prazne flaše i pokupio kauciju u dućanu.
Pronašao sam bar na aveniji, ušao i naručio čašu piva. Unutra je bilo mnogo pijanaca koji su slušali džu-
boks, bučno razgovarali i smejali se. S vremena na vreme, ispred mene bi se pojavila nova čaša piva. Neko
me častio. Pio sam. Počeo sam da razgovaram sa ljudima.
Onda sam pogledao napolje. Bilo je veče, gotovo mrak. Pivo je i dalje stizalo. Debela žena koja je držala
bar i njen tip bili su zaista ljubazni.
U jednom trenutku izašao sam da se mlatim s nekim. Nije bila neka tuča. Obojica smo bili odvaljeni
od pića, a na parkingu je bilo mnogo velikih rupa koje su otežavale rad nogu. Na kraju smo odustali...
Probudio sam se mnogo kasnije, u crvenom tapaciranom separeu. Ustao sam i pogledao oko sebe.
Nigde nikog. Na satu je bilo 3 i 15. Pokušao sam da otvorim vrata, ali bila su zaključana. Prošao sam iza
šanka i uzeo flašu piva, otvorio je i seo. Onda sam uzeo cigaru i kesu čipsa. Popio sam pivo, ustao i našao
flašu votke i flašu viskija, i ponovo seo. Mešao sam ih sa vodom, pušio cigare i jeo šunku, čips i kuvana
jaja.
Pio sam do pet. Onda sam počistio šank, sve sam lepo sklonio, otišao do vrata i otključao ih. Kad sam
izašao na ulicu, ugledao sam kako prilaze patrolna kola. Polako su vozila iza mene.
Na uglu su stali pored mene. Policajac je proturio glavu kroz prozor. „Ej, momak!”
Farovi su mi tukli pravo u lice.
„Šta radiš?”
„Idem kući.”
„Živiš u kraju?”
„Da.”
„Gde?”
„2122 Longvud avenija.”
„Šta si radio u onom baru?”
„Ja sam čistač.”
„Ko je vlasnik bara?”
„Dama koju zovu Biser.”
„Ulazi.”
Ušao sam u kola.
„Pokaži nam gde stanuješ.”
Dovezli su me do kuće.
„Izađi sad i zvoni.”
Prišao sam kući, popeo se uz stepenice i zazvonio. Niko se nije pojavio.
Ponovo sam zvonio, više puta. Najzad su se vrata otvorila. Otac i majka stajali su u pidžami i spavaćici.

„Ti si pijan!” dreknuo je otac.
„Da.”
„Otkud ti pare za piće? Ti nemaš para!”
„Naći ću posao.”
„Ti si pijan! Pijan si! Moj sin je pijanac! Moj sin je odvratni pijanac!”
Kosa na očevoj glavi štrčala je u suludim čupercima. Obrve su mu išle na sve strane, lice mu je bilo
podbulo i crveno od spavanja.
„Ponašaš se kao da sam ubio nekog.”
„Isto sranje!”
„E, jebi ga...”
Najednom sam povratio na njihov persijski ćilim Drvo života. Majka je kriknula. Otac je nasrnuo na
mene.
„Znaš li šta radimo sa kerom kad se posere na tepih?”
„Da.”
Dočepao me za vrat na potiljku. Potiskivao me naniže, nateravši me da se presamitim.
Hteo je da me baci na kolena.
„Pokazaću ja tebi.”
„Nemoj...”
Lice mi je bilo skoro u bljuvotini.
„Pokazaću ja tebi što radimo sa psima!”
Uspravio sam se s poda pesnicom. Pun pogodak. Oteturao se preko čitave sobe i seo na kauč. Prišao
sam mu.
„Diži se!”
Sedeo je. Čuo sam majku.
„Oca si udario! Oca si udario! Oca si udario!”
Vrištala je i zaparala mi noktima jednu stranu lica.
„Diži se”, rekao sam ocu.
„Oca si udario!”
Ponovo mi je izgrebala lice. Okrenuo sam se ka njoj. Zahvatila mi je noktima i drugu stranu lica. Krv
mi je curila niz vrat, kvasila mi košulju, pantalone, cipele, ćilim. Spustila je ruke i blenula u mene.
„Jesi li završila?”
Ćutala je. Otišao sam u svoju sobu, misleći: bolje da nađem neki posao.

12
Ostao sam u sobi sve dok nisu otišli. Onda sam uzeo novine i okrenuo oglase za posao. Lice me je
bolelo; još mi je bilo muka. Zaokružio sam neke oglase, obrijao se, uzeo dva-tri aspirina, obukao se i
otišao do bulevara. Isturio sam palac. Automobili su prolazili. Onda se jedan zaustavio. Ušao sam.
„Henk!”
To je bio jedan stari drugar, Timi Hanter. Išli smo zajedno u Gradski koledž.
„Šta radiš, Henk?”
„Tražim posao.”
„Ja sad idem na fakultet. Šta ti je to po licu?”
„Ženski nokti.”
„Je l’?”
„Aha. Timi, moram da popijem nešto.”
Timi je parkirao kod prvog bara. Ušli smo i on je naručio dve flaše piva.
„Kakav posao tražiš?”
„Magacioner, kurir, čistač.”
„Slušaj, kod kuće imam nešto para. Znam odličan bar u Inglvudu. Mogli bismo da ga obiđemo.”
Živeo je s majkom. Ušli smo, a stara dama je pogledala preko novina i rekla mi:
„Henk, nemoj da mi napiješ Timija.” „Kako ste, gospođo Hanter?”
„Kad ste prošli put izašli zajedno, obojica ste završili u zatvoru.” Timi je ostavio knjige u sobi i vratio
se. „Idemo”, rekao je.
Lokal je bio u havajskom stilu, prepun. Jedan čovek je govorio u telefon: „Nađite nekog da dođe po
kamion. Ja sam suviše pijan da vozim. Da, znam da sam izgubio jebeni posao, ali dođite više po taj
kamion!”
Timi je plaćao, obojica smo pili. Normalno je pričao. Mlada plavuša je povremeno gledala u nas i
pokazivala mi noge. Timi nije zatvarao usta. Pričao je o Gradskom koledžu: kako smo držali flaše vina u
kasetama; o Popofu i njegovim drvenim pištoljima; o Popofu i njegovim pravim pištoljima; o tome kako
smo pucali u dno čamca kad smo bili u Vestlejk parku i potopili ga; o studentskom štrajku u fiskulturnoj
sali...
Piće je i dalje stizalo. Plavuša je otišla s nekim drugim. Džu-boks je svirao. Timi je i dalje pričao.
Smrkavalo se. Bili smo pijani, hodali smo ulicom i tražili neki drugi bar. Bilo je 10 sati uveče. Jedva smo
stajali. Ulica je bila puna automobila.
„Slušaj, Timi, mogli bismo da odmorimo malo.”
Video sam je. Mrtvačnicu, palatu u kolonijalnom stilu, osvetljenu reflektorima, i široke bele stepenice
koje su vodile do trema.
Timi i ja smo se popeli do sredine stepeništa. Pažljivo sam ispružio Timija na jednu stepenicu.
Poravnao sam mu noge i lepo mu složio ruke uz bokove. Onda sam se i ja opružio u sličnom položaju na
stepenici ispod Timija.

13
Probudio sam se u nekoj prostoriji. Bio sam sam. Svanjivalo je. Bilo je hladno. Bio sam u košulji.
Pokušao sam da razmislim. Ustao sam sa tvrde klupe i prišao prozoru. Na njemu je bila rešetka. Gledao je
na Tihi okean. (Ko zna kako sam se stvorio u Malibuu.) Posle sat vremena došao je čuvar, treskajući
metalnim posuđem i tacnama. Proturio mi je doručak. Seo sam i jeo, osluškujući okean.
Posle četrdeset pet minuta izveli su me iz ćelije. Grupa ljudi stajala je s lisicama na rukama, vezana
dugačkim lancem. Otišao sam na kraj reda i ispružio ruke. Čuvar je rekao: „Ne ti!” Dobio sam svojeručan
par lisica. Dva policajca su me smestila u patrolna kola, pa smo se odvezli.
Stigli smo u Kalver Siti i parkirali se iza zgrade suda. Jedan policajac je izašao sa mnom. Ušli smo na
sporedni ulaz i seli u prvi red sudnice. Skinuo mi je lisice. Nigde nisam video Timija. Kao i obično, dugo
smo čekali sudiju. Moj slučaj je bio drugi.
„Okrivljeni ste za javno opijanje i blokadu saobraćaja. Deset dana zatvora ili trideset dolara!”
Priznao sam krivicu, mada nisam znao šta mu znači ta blokada saobraćaja. Policajac me poveo niz
stepenice i smestio na zadnje sedište patrolnih kola.
„Dobro si prošao”, rekao je. „Vas dvojica ste blokirali saobraćaj čitav kilometar. Najgori zastoj u istoriji
Inglvuda.”
Onda me vozio u losanđeleski okružni zatvor.

14
Te noći, otac je stigao sa trideset dolara. Kad smo izlazili, oči su mu bile vlažne.
„Obrukao si majku i mene”, rekao je. Izgleda da su znali jednog od policajaca koji ga je pitao:
„Gospodine Kinaski, otkud vaš sin ovde?”
„Kakva sramota. Da ne poveruješ, moj sin u zatvoru!”
Otišli smo do njegovih kola i ušli. Krenuo je. I dalje je kukao: „Dovoljno je loše što nećeš da služiš
domovini u ratu...”
„Psiholog je rekao da nisam spreman.”
„E moj sine, da nije bilo Prvog svetskog rata ja nikad ne bih upoznao tvoju majku i ti se nikad ne bi
rodio.”
„Imaš li cigaretu?”
„A sad si još dospeo u zatvor! Ovako nešto moglo bi da ubije tvoju majku.”
Prolazili smo pored nekih jeftinih barova na donjem Brodveju.
„Aj’ da svratimo na piće.”
„Šta? Ti bi se usudio da piješ, a tek si pušten iz zatvora zbog pijanstva?”
„Tada je piće najpotrebnije.”
„Nikada nemoj da kažeš majci kako si hteo piće odmah po izlasku iz zatvora”, upozorio me.
„A i nešto bih naguzio.”
„Šta?”
„Rekao sam da bih naguzio nešto.”
Samo što nije prošao kroz crveno svetlo. Vozili smo se dalje u tišini.
„Uzgred”, na kraju je rekao, „tebi je valjda jasno da će ti novčana kazna uvećati račun za sobu, hranu i
pranje veša?”

15
Dobio sam posao u skladištu autodelova blizu ulice Flauer. Poslovođa je bio visok ružan čovek bez
dupeta. Uvek bi me obavestio kad pojebe svoju ženu prethodne noći.
„Jebao sam ženu noćas. Uzmi prvo ovu porudžbinu Braće Vilijams.”
„Nestalo nam je K-3 spojnica.”
„Naruči ih.”
Udario sam žig na narudžbenicu i fakturu.
„Jebao sam ženu noćas.”
Oblepio sam paket za Braću Vilijams, stavio etiketu, izmerio ga i prilepio marke.
„I uopšte nije bilo loše.”
Imao je riđe brkove i kosu i nije imao dupe.
„Pišala je dok je svršavala.”

16
Moj račun za sobu, hranu, pranje veša, itd. toliko je u međuvremenu narastao da mi je trebalo
nekoliko plata da ga podmirim. Odmah sam se iselio posle toga. Nisam mogao da priuštim tako visoke
troškove stanovanja kod roditelja.
Našao sam sobu u blizini posla. Selidba nije bila problem. Jedva da sam napunio pola kofera.
Mama Strejder mi je bila gazdarica, farbana crvenokosa, dobro građena, sa mnogo zlatnih zuba i
matorim dečkom. Pozvala me u kuhinju prvog jutra i rekla da će mi dati viski ako joj nahranim piliće u
dvorištu. Nahranio sam ih i onda zaseo u kuhinju, pijući sa Mamom i njenim dečkom koji se zvao Al.
Kasnio sam sat vremena na posao.
Druge noći, neko je kucnuo na moja vrata. Bila je to debela žena, stara oko četrdeset godina. Držala je
bocu vina. „Živim tu do tebe, zovem se Marta. Čujem kako stalno slušaš tu dobru muziku, pa sam mislila
da bi mogao da popiješ nešto.”
Marta je ušla u sobu. Bila je u širokom zelenom penjoaru, i posle dva-tri vina počela je da mi pokazuje
noge.
„Imam dobre noge.”
„Palim se na noge.”
„Gledaj malo više.”
Noge su joj bile veoma bele, debele, mlohave, s nabreklim ljubičastim venama. Marta mi je odvojila
svoju priču.
Bila je kurva. Ordinirala je po barovima. Glavni izvor prihoda bio je vlasnik robne kuće. „On mi daje
pare. Uđem u njegovu robnu kuću i uzmem šta god želim. Prodavci me ništa ne pitaju. Rekao im je da
me ne diraju. On ne bi voleo da njegova žena sazna kako se bolje jebem od nje.”
Marta je ustala i uključila radio. Glasno. „Dobro igram”, rekla je. „Gledaj kako igram!”
Vrtela se u svom zelenom šatoru, dižući noge. Nije me napalila. Ubrzo je zadigla penjoar do pojasa i
mrdala mi guzicom u lice. Na desnom guzu ružičastih gaća bila je velika rupa. Penjoar je spao i ostala je u
gaćama. Onda su se i gaće našle na podu, i samo je mešala dupetom. Trougao dlaka na pizdi bio je gotovo
skriven njenim otromboljenim, poskakujućim trbuhom.
Maskara joj se topila od znoja. Oči su joj se najednom skupile. Sedeo sam na ivici kreveta. Skočila je
na mene pre nego što sam stigao da se pomerim. Njena otvorena usta bila su na mojim. Vonjalo je na
pljuvačku i luk i bajato vino i, kako sam uobrazio, na spermu četiri stotine muškaraca. Rinula mi je jezik
u usta. Bio je sav slinav, zagrcnuo sam se i odgurnuo je. Pala je na kolena, otvorila mi šlic i moja mekana
kita se za tren oka našla u njenim ustima. Sisala je, nabadajući glavom. Marta je imala žutu mašnicu u
kratkoj sedoj kosi. Na vratu i obrazima rasle su joj bradavice i krupni smeđi mladeži.
Penis mi je nabubrio; zastenjala je i ujela me. Kriknuo sam, zgrabio je za kosu i odvojio je. Stajao sam
nasred sobe, ranjen i isprepadan. Na radiju su svirali Malerovu simfoniju. Pre nego što sam se stigao da se
pomerim, bila je na kolenima i ponovo se okomila na mene. Nemilosrdno me uhvatila šakama za muda.
Usta su joj se otvorila, imala me; njena glava je skakala, sisala, trzala se. Cimnuvši me svom snagom za
jaja, bacila me na pod i samo što mi nije pregrizla kitu. Dok se na radiju čuo Maler, pratilo ga je bučno
sisanje i mljackanje. Osetio sam se kao da me proždire neka neumoljiva zver. Kita mi se digla, prekrivena
pljuvačkom i krvlju. To ju je raspomamilo. Bilo je kao da me živog jede.

Ako svršim, očajnički sam pomislio, nikad to sebi neću oprostiti.
Pokušao sam da je povučem za kosu i odvojim je, ali ponovo se dočepala mojih jaja i stegla ih bez
milosti. Zubima mi je testerisala penis po sredini, kao da hoće da me prepolovi. Kriknuo sam, ispustio
njenu kosu, pao na leđa. Glava joj je i dalje mahnito nabadala. Bio sam siguran da se sisanje čuje u čitavoj
zgradi.
„NE!” viknuo sam.
Terala je dalje, obuzeta neljudskom pomamom. Počeo sam da svršavam. Bilo je kao da isisava utrobu
ulovljene zmije. Njena pomama bila je pomešana s ludilom; gutala je spermu, grgljajući njom u grlu.
Sisala je dalje.
„Marta! Prekini! Gotovo je!”
Ali ništa nije vredelo. Kao da se pretvorila u ogromna proždiruća usta. Samo je sisala, dok joj se glava
cimala gore-dole. Terala je sve dalje i dalje. „NE!” ponovo sam dreknuo...
Ovog puta me usisala kao frape od vanile na slamku.
Obeznanio sam se. Ona je ustala i počela da se oblači. Pevala je.
„Kad ti mala u Njujorku kaže laku noć
jutro je već svanulo
laku noć, ljubavi,
jutro je već svanulo
laku noć, ljubavi,
mlekar se već kući vraća...”
Jedva sam se uspravio, stežući sa obe ruke prednji deo pantalona, i onda iskopao novčanik. Izvadio
sam pet dolara i dao joj. Uzela je novčanicu, gurnula je među sise, još jednom me nestašno ćapila za jaja,
stisnula ih, pustila, i u taktu valcera izašla iz sobe.

17
Radio sam dok nisam uštedeo za autobusku kartu do nekog drugog mesta, plus nekoliko dolara kad
tamo stignem. Dao sam otkaz, izvadio mapu Sjedinjenih Država i pregledao je. Odlučio sam se za Njujork.
U kofera sam poneo pet polulitarskih flaša viskija. Kad god bi u autobusu neko seo pored mene i
počeo da govori, izvadio bih flašu i solidno cimao iz nje. Stigao sam tamo.
Autobuska stanica u Njujorku bila je pored Tajms Skvera. Izašao sam na ulicu s mojim starim
koferom. Bilo je veče. Ljudi su vrveli iz podzemne železnice. Kao insekti, bezlični, ludi, srljali su na mene
i oko mene. Gurali su jedni drage, uz neke odvratne glasove.
Povukao sam se u neku kapiju i dokrajčio poslednju flašu.
Onda sam produžio, gurao se, laktao, sve dok nisam video natpis da izdaju sobe na Trećoj aveniji.
Pansion je vodila neka stara Jevrejka.
„Treba mi soba”, rekao sam joj.
„Tebi, sinko, treba dobro odelo.”
„Nemam para.”
„Imam dobro odelo, jako povoljno. Moj muž ima krojačku radnju preko puta. Hodi sa
mnom.”
Platio sam za sobu, odneo kofer gore. Onda sam pošao s njom tamo.
„Hermane, pokaži ovom dečku odelo.”
„A, to je mnogo lepo odelo.” Herman ga je izneo; tamnoplavo, prilično ofucano.
„Nešto je malo.”
„Ne, ne, odlično pasuje.”
Prošao je sa odelom iza tezge. „Evo. Probaj sako.” Herman mi je pomogao da ga navučem. „Vidiš?
Pasuje... Hoćeš li da probaš pantalone?” Držao je pantalone ispred mene, od pojasa do stopala.
„Nema potrebe.”
„Deset dolara.”
„Nemam.”
„Sedam dolara.”
Dao sam Hermanu sedam dolara i poneo odelo u sobu. Izašao sam po flašu vina. Kad sam se vratio,
zaključao sam vrata, svukao se i spremio se da se prvi put posle dužeg vremena pošteno naspavam.
Legao sam i otvorio flašu, sabio jastuk u tvrdu masu ispod leđa, duboko udahnuo, i zaseo u mraku
gledajući kroz prozor. Posle punih pet dana konačno sam bio sam. Ja sam čovek koji cveta u samoći; bez
nje sam kao neko drugi bez hrane i vode. Bez samoće sam svakog dana slabio. Nisam se ponosio svojom
samoćom, ali zavisio sam od nje. Mrak u sobi bio mi je kao svetlost sunca. Otpio sam malo vina.
Iznenada je sobu preplavila svetlost. Razlegla se tutnjava i kloparanje. Nadzemna železnica prolazila je
u nivou mog prozora. Voz se zaustavio. Gledao sam u niz njujorških lica kako bulje u mene. Voz je stajao
neko vreme, zatim polako krenuo. Bio je mrak. Onda je sobu opet preplavila svetlost. Ponovo sam gledao
u lica. Bilo je kao vizija pakla koja se ponavlja i ponavlja. Svaki novi voz pun lica bio je sve ružniji,
dementniji i okrutniji od prethodnog. Pio sam vino.

Nastavilo se: mrak pa svetlost; svetlost pa mrak. Popio sam vino i izašao da kupim još. Vratio sam se,
svukao se i legao u krevet. Lica su i dalje stizala i odlazila; osećao sam da je to vizija. Dolazilo mi je na
stotine đavola koje ni Satana lično ne može da podnese. Pio sam još vina.
Na kraju sam ustao i izvadio svoje novo odelo iz plakara. Navukao sam sako. Bio je veoma tesan.
Činilo se da je manji nego u krojačkoj radnji. Najednom je nešto počelo da se para. Sako se rasparao
posred leđa. Skinuo sam ono što je ostalo od sakoa. Ostale su mi bar pantalone. Jedva sam proturio noge
kroz nogavice. Na šlicu su bila dugmeta; dok sam ih zakopčavao, čuo sam paranje. Opipao sam dupe i
napipao gaće.

18
Šetao sam četiri-pet dana naokolo. Onda sam dva dana bio pijan. Iselio sam se iz sobe i prešao u
Grinič Vilidž. Jednog dana pročitao sam u rubrici Voltera Vinčela da je O’Henri sve svoje tekstove pisao za
stolom u nekom čuvenom baru gde svraćaju pisci. Pronašao sam bar i ušao tražeći - šta?
Bilo je podne. Bio sam jedini gost, ma šta Vinčel pisao. Stajao sam sam pred velikim ogledalom,
šankom i barmenom.
„Žao mi je, gospodine, ali ne možemo da vas uslužimo.”
Zanemeo sam. Čekao sam da mi objasni.
„Pijani ste.”
Verovatno sam bio mamuran, ali punih dvanaest sati ništa nisam popio. Promumlao sam nešto na
račun O’Henrija i izašao.

19
Izgledalo je kao napuštena radnja. U izlogu je stajao napis: Potreban radnik. Ušao sam. Čovek sa
tankim brčićima mi se nasmešio. „Sedite!” Dao mi je olovku i formular. Popunio sam formular.
„A? Koledž?”
„Nije baš.”
„Mi radimo reklame.”
„O?”
„Ne zanima vas?”
„Pa, vidite, ja slikam. Slikar, razumete? Ponestalo mi je para. Nikako da nešto prodam.”
„Dosta je takvih ovde.”
„Ni ja ih ne volim.”
„Živnite! Možda postanete slavni kad umrete.”
Onda mi je rekao da se za početak radi noću, ali da uvek postoji mogućnost napredovanja u poslu.
Rekao sam mu da volim noćni rad. Rekao je da bih mogao da počnem u podzemnoj železnici.

20
Čekala su me dva starija tipa. Našao sam ih u podzemnoj, tamo gde stoje prazni vagoni. Dali su mi
hrpu kartonskih postera i neku metalnu spravicu nalik na otvarač za konzerve. Svi smo se popeli u jedan
vagon.
„Gledaj me”, rekao je jedan od njih.
Skočio je na prašnjava sedišta i hodao po njima, kidajući stare postere svojim otvaračem za konzerve.
Znači tako se to radi, pomislio sam. Ljudi ih postavljaju tamo.
Svaki poster je bio pričvršćen sa dve metalne trake koje je trebalo skinuti da bi se postavio novi. Trake
su bile čvrsto zategnute i vijugale su, prateći konture zidova.
Pustili su me da probam. Metalne trake su odolevale mojim naporima. Ni da mrdnu. Njihove oštre
ivice sekle su mi šake. Počeo sam da krvarim. Svaki poster koji se izvadi trebalo je zameniti novim. Za
svaki je trebala čitava večnost. Poslu nikad kraja.
„Njujork je prepun zelenih buba”, rekao je posle nekog vremena jedan od njih.
„Je l’?”
„Aha. Ti si nov u Njujorku?”
„Da.”
„Ne znaš da svi Njujorčani imaju zelene bube?”
„Ne.”
„Aha. Žena je htela da se jebemo noćas. Ali rekao sam joj: ‘Ne, dušo, ništa od toga’.” „Je l’?”
„Aha. Rekao sam joj da ću da je karam ako mi da pet dolara. Treba pet dolara šnicli da bi ti skočio.”
„Pa je 1’ dala pet dolara?”
„Jok. Ponudila mi konzervu Kembelove supe od pečuraka.”
Radili smo do kraja vagona. Njih dvojica su izašli i krenuli ka sledećem vagonu, dvadesetak metara
odatle. Nalazili smo se na deset metara iznad tla od koga nas delila samo pruga i pragovi po kojima smo
hodali. Video sam da nije nikakav problem da propadneš između pragova i tresneš dole.
Izašao sam iz vagona i polako stupao s praga na prag, sa otvaračem za konzerve u jednoj ruci i
posterima u drugoj. Na susednoj pruzi stao je voz pun putnika; njegova svetla su mi pokazivala put.
Voz je krenuo; ostao sam u totalnom mraku. Nisam više video ni pragove ni praznine između njih.
Čekao sam.
Ona dvojica su vikala iz vagona: „Ajde više! Požuri! Imamo još mnogo posla!”
„Čekajte! Ništa ne vidim!”
Oči su mi se postepeno privikavale. Korak po korak, polako sam hodao dalje. Kad sam se najzad popeo
u vagon, ostavio sam postere na pod i seo. Noge su mi klecale. „Šta ti je?”
„Ne znam.”
„Šta se desilo?”
„Ovde čovek može i da pogine.”
„Niko još nije pao.”

„Sve mi se čini da sam ja taj.”
„Sve je to samo u glavi.”
„Znam. Kako se izlazi odavde?”
„Eno tamo su ti stepenice. Ali moraš da pređeš gomilu šina, moraš da pripaziš na vozove.”
„Znam.”
„I ne staj na treću šinu.”
„Šta je to?”
„Struja. To je zlatna šina. Izgleda kao zlato. Videćeš je.”
Sišao sam na prugu i krenuo preko šina. Oni su me gledali. Naišao sam na zlatnu šinu. Visoko sam je
prekoračio.
Onda sam se upola sjurio, a upola se skotrljao niz stepenice. Na drugoj strani ulice bio je neki bar.

21
Radno vreme u fabrici pasjeg keksa bilo je od pola pet popodne do jedan noću.
Dali su mi prljavu belu kecelju i debele platnene rukavice. Bile su nagorele i pune rupa. Kroz rupe su
mi virili prsti. Uputstva sam dobio od bezubog kepeca sa mrenom na levom oku; mrena je bila
zelenkastobela, s paučinastim plavim nitima.
Devetnaest godina je radio taj posao.
Stao sam na svoje mesto. Začula se pištaljka i mašinerija stupila u akciju. Pasji keks je krenuo. Testo je
oblikovano i onda izlazilo na teške metalne rešetke sa gvozdenim ivicama.
Dohvatio sam rešetku i stavio je u peć iza sebe. Okrenuo sam se. Tu je već bila druga rešetka. Nije bilo
šanse da ih usporiš. Stale bi samo kad bi nešto zapelo u mašineriji. To se nije često dešavalo. Kad se desi,
Kepec bi odmah otklonio kvar.
Plamen u peći peo se po pet metara u visinu. Unutrašnjost peći bila je kao ogroman točak sa
kabinama u luna-parku. Svaka lopata primala je dvanaest rešetaka. Kad bi čovek uz peć (ja) napunio
jednu lopatu, šutnuo bi polugu koja bi okrenula točak za jedan zub, i spustila bi se nova prazna lopata.
Rešetke su bile teške. Kičma je pucala od njih. Kad bi mislio da ćeš tako raditi osam sati, dižući na
stotine rešetaka, nikad ne bi izdržao. Zeleni keks, crveni keks, žuti keks, braon keks, ljubičasti keks, plavi
keks, vitaminski keks, biljni keks.
Na takvim poslovima ljudi se zamore. Stignu do iznurenosti koja prevazilazi umor. Govore sumanute,
lucidne stvari. Sluđen, psovao sam, izvaljivao gluposti i pevao. Pakao kipti od smeha. Čak sam i Kepeca
zasmejavao.
Radio sam nekoliko nedelja. Svakog dana dolazio sam pijan na posao. To se nije gledalo; radio sam
posao koji niko drugi nije hteo. Posle sat vremena uz peć bio sam trezan. Ruke su mi bile pune žuljeva i
opekotina. Svakog dana sedeo sam u sobi i bušio žuljeve čiodama koje bih prethodno sterilizovao šibicom.
Jednog dana bio sam pijaniji nego inače. Odbio sam da radim. „Dosta mi je”, rekao sam.
Kepec se traumirao. „Ali kako da odradimo posao, Kinaski?”
„Ah.”
„Radite bar još jednu noć!”
Stegao sam mu glavu u kragnu i stisnuo je; uši su mu pocrvenele.
„Skote mali”, rekao sam.
Onda sam ga pustio.

22
Kad sam stigao u Filadelfiju našao sam sobu i platio nedelju dana unapred. Najbliži bar bio je star
pedeset godina. Osećao se poluvekovni vonj mokraće, govana i bljuvotina kako probija kroz pod iz klozeta
u podrumu.
Bilo je pola pet popodne. Dva čoveka tukla su se nasred bara.
Tip desno od mene rekao je da se zove Deni. Onaj sleva rekao je da se zove Džim.
Deniju je iz usta visila upaljena cigareta. Proletela je prazna pivska flaša, baš pored njegovog nosa i
cigarete. Nije se pomerio niti se osvrnuo, samo je otresao pepeo sa cigarete u pepeljaru. „Malo je falilo,
kurvin sine! Probaj opet pa si najebao!”
Sva su mesta bila zauzeta. Bilo je tu i žena, nekoliko domaćica, debelih i priglupih, i dve-tri
dekintirane dame. Dok sam sedeo, jedna od njih je ustala i otišla s nekim. Vratila se posle pet minuta.
„Helen! Helen! Kako to izvodiš?”
Nasmejala se.
Jedan tip je skočio. „To mora da je dobro. Moraću da probam!”
Otišli su zajedno. Helen se vratila za pet minuta.
„Ta ima usisivač u pizdi!”
„I ja ću da probam”, javio se neki matori s kraja šanka. „Nije mi se digao još od poslednje kampanje
Tedija Ruzvelta.”
Za njega joj je trebalo deset minuta.
„Hoću sendvič”, rekao je neki debeli tip. „Ko će da mi trkne po sendvič?” Prijavio sam se.
„Rozbif u kifli, sa svim prilozima.” Dao mi je nešto para. „Zadrži kusur.”
Otišao sam do kioska. Unutra je bio neki starac s velikim stomakom. „Rozbif u kifli za poneti, sa svim
prilozima. I flašu piva dok čekam.”
Popio sam pivo, odneo sendvič debelom u bar, i našao slobodno mesto. Preda mnom se pojavila čaša
viskija. Sabio sam ga. Pojavio se još jedan. Ispio sam i taj. Džu-boks je svirao.
Mladić od oko dvadeset četiri godine prišao mi je s kraja šanka. „Treba da se operu žaluzine”, rekao je.
„Ne sumnjam.”
„Šta ti radiš?”
„Ništa. Pijem. I jedno i drugo.”
„A žaluzine?”
„Pet dolara.”
„Dogovoreno.”
Zvali su ga Bili-Boj. Bili-Boj se oženio vlasnicom bara. Imala je četrdeset pet godina.
Doneo mi je dve kofe, sapunicu, krpe i sunđere. Skinuo sam žaluzine, izvukao prečke
i počeo.
„Imaš besplatno piće”, rekao mi je noćni barmen Tomi, „dokle god radiš.”
„Daj viski, Tomi.”

Sporo je išlo; prašina se na njima skorila u debelu naslagu prljavštine. Posekao sam se nekoliko puta
na oštre metalne ivice. Sapunica mi je pekla ruke.
Oprao sam prve žaluzine i okačio ih. Gosti su se osvrnuli da pogledaju moj rad.
„Prekrasno!”
„Odmah je nekako lepše.”
„Sad će možda da nam dignu cene pića.”
„Daj viski, Tomi”, rekao sam.
Skinuo sam druge žaluzine, izvukao prečke. Dobio sam Džima na fliperu za četvrt dolara, ispraznio
kofe u klozetu i natočio čistu vodu.
Sa drugim žaluzinama je sporije išlo. Posekao sam se još nekoliko puta. Te žaluzine nisu prane bar
deset godina. Pokupio sam još četvrt dolara na fliperu, a onda je Bili-Boj dreknuo da se latim posla.
Helen je prošla pored mene, išla je u toalet. „Helen, daću ti pet dolara kad završim posao. Je l’ ti
dosta?”
„Naravno, ali neće ti skočiti posle toliko rada.”
„Ima da skoči.”
„Tu sam do fajronta. Ako ti i tada bude stajao, daću ti džabe!”
„Stajaće kao bandera, dušo.”
Helen je otišla u klonju.
„Ej, lakše malo”, rekao je Bili-Boj. „Nikad nećeš završiti posao.”
„Bili, ako ne završim, zadrži svojih pet dolara.”
„Važi. Jeste li čuli što je rekao?”
„Čuli smo, jajaro.”
„Još jedan, Tomi.”
Tomi mi je dao viski. Popio sam ga i latio se posla. Zapeo sam. Posle nekoliko tura viskija, sve tri
žaluzine blistale su na prozorima.
„To je to, Bili. Vadi pare.”
„Nisi završio.”
„Šta?”
„Ima još tri prozora u drugoj sali.”
„U drugoj sali?”
„Da, u sali za bankete.”
Pokazao mi je drugu salu. Još tri prozora, još tri žaluzine.
„Odradiću ih za dva i po, Bili.”
„Ne, ili ih operi ili ništa od para.”
Uzeo sam kofe, prosuo vodu, natočio čistu, napravio sapunicu, onda skinuo jedne žaluzine. Izvukao
sam prečke, stavio ih na sto i buljio u njih.
Džim je zastao pored mene, idući u klozet. „Šta je?”
„Ne mogu više.”
Kad se vratio iz klonje, Džim je otišao do šanka po svoje pivo. Onda je poćeo da pere žaluzine.
„Mani se toga, Džime.”
Otišao sam do šanka po još jedan viski. Kad sam se vratio, jedna od devojaka skidala je druge žaluzine.
„Pazi da se ne posečeš”, rekao sam joj.

Posle nekoliko minuta četvoro-petoro ljudi je razgovaralo i smejalo se u sali za bankete, čak i Helen.
Svi su prali žaluzine. Ubrzo su skoro svi gosti prešli tamo. Sabio sam još dva viskija. Najzad su žaluzine
bile oprane i visile su na prozorima. Nije dugo potrajalo.
Caklile su se. Ušao je Bili-Boj.
„Ništa od para”, rekao je.
„Posao je završen.”
„Ali nisi ga ti završio.”
„Nemoj da si takvo govno, Bili”, rekao je neko.
Bili-Boj je iskopao pet dolara i ja sam ih uzeo. Svi smo se vratili za šank. „Piće za sve!” Stavio sam pet
dolara na šank. „A i meni jedno.”
Tomi je krenuo duž šanka i točio pića.
Popio sam, a Tomi je pokupio novčanicu. „Dođeš nam još tri dolara i petnaest centi.”
„Stavi na moj račun.”
„Dobro, kako se zoveš?”
„Kinaski.”
„Znaš onaj o Poljaku u javnoj kući?”
„Znam.”
Pića su mi stizala sve do fajronta. Kad sam ispio poslednje, pogledao sam oko sebe.
Helen je nestala. Zavrnula me.
E jeste kurva, pomislio sam, uplašila se duge tvrde jebačine...
Ustao sam i krenuo natrag u svoju sobu. Mesec je blistao na nebu. Moji koraci su odjekivali pustom
ulicom i činilo se kao da me neko prati. Osvrnuo sam se. Nigde nikog. Bio sam potpuno sam.

23
Kad sam stigao u Sent Luis bilo je veoma hladno, samo što nije pao sneg, i našao sam sobu u lepom
čistom pansionu, sobu na drugom spratu, s dvorišne strane. Bilo je rano uveče i bio sam depresivan, pa
sam odmah legao i nekako uspeo da zaspim.
Ujutru, kad sam se probudio, bilo je užasno hladno. Tresao sam se kao sumanut.
Ustao sam i otkrio da je jedan prozor bio cele noći otvoren. Zatvorio sam ga i ponovo legao. Pripala mi
je muka. Uspeo sam da odspavam još sat vremena, onda sam se probudio. Ustao sam, obukao se, jedva se
dovukao do kupatila u hodniku i povratio. Svukao sam se i ponovo legao. Ubrzo je neko kucao na vrata.
Nisam reagovao. Kucanje se ponovilo. „Da?” rekao sam.
„Jeste li dobro?”
„Da.”
„Možemo li da uđemo?”
„Uđite.”
Ušle su dve devojke. Jedna je bila debeljuškasta, ali sva čista, negovana, u ružičastoj haljini na cvetiće.
Imala je ljubazno lice. Druga je bila utegnuta širokim pojasom koji je isticao njen vitki stas. Kosa joj je bila
duga i tamna, imala je lep nos; stajala je na visokim štiklama, noge su joj bile savršene, kao i duboki
dekolte na beloj bluzi. Oči su joj bile tamne, veoma tamne, i samo su me gledale, s uživanjem, s velikim
uživanjem.
„Ja sam Gertruda”, rekla je. „A ovo je Hilda.”
Hilda je stigla da pocrveni dok je Gertruda prilazila mom krevetu. „Čule smo vas tamo u kupatilu.
Jeste li bolesni?”
„Da. Ali ništa ozbiljno. Prozor mi je ostao otvoren.”
„Gospođa Dauning vam kuva čorbu.”
„Ne, čemu to?”
„Dobro će vam doći.”
Gertruda se primakla mom krevetu. Hilda je ostala gde je bila, sva u ružičastom, tako čista i rumena.
Gertruda je hodala gore-dole na tim visokim štiklama. „Jeste li tek stigli u grad?”
„Da.”
„Niste u vojsci?”
„Ne.”
„Šta radite?”
„Ništa.”
„Niste zaposleni?”
„Nisam.”
„Da”, rekla je Gertruda, obrativši se Hildi, „pogledaj mu samo ruke. Ima prelepe ruke. Vidi se da nikad
ništa nije radio.”
Gazdarica, gospođa Dauning, pokucala je na vrata. Bila je krupna i ljubazna. Zamislio sam da joj je
muž umro i da je pobožna. Visoko u vazduhu držala je veliku činiju teleće čorbe. Video sam kako se puši.

Uzeo sam činiju. Izmenili smo nekoliko ljubaznih reči. Da, muž joj je umro. Ona je veoma pobožna.
Donela mi je i krekere, plus biber i so.
„Hvala vam.”
Gospođa Dauning je pogledala u obe devojke. „Sad ćemo vas ostaviti. Nadamo se da ćete se brzo
oporaviti. I nadam se da vas devojke nisu ugnjavile.”
„O, ne!” iskezio sam se čorbi. To joj se dopalo.
„Idemo, devojke.”
Gospođa Dauning je ostavila vrata otvorena. Hilda je stigla da još jednom pocrveni, nasmešila mi se
krajičkom usana, onda je izašla. Gertruda je ostala. Gledala je kako gutam čorbu. „Valja li?”
„Svima sam vam beskrajno zahvalan. Sve ovo... zaista je vrlo neobično.”
„Odoh.” Okrenula se i sasvim polako pošla ka vratima. Dupe joj se mrdalo ispod tesne crne suknje;
noge su joj bile kao zlato. Na pragu je zastala i okrenula se, još jednom se zagledala tim tamnim očima u
mene. Nisam mogao da se pokrenem, sav sam usplamteo. Čim je osetila da sam se primio, zabacila je
glavu i nasmejala se. Imala je divan vrat, i tu bujnu tamnu kosu. Otišla je niz hodnik, ostavivši vrata
odškrinuta.
Uzeo sam biber i so, začinio čorbu, nadrobio krekere u nju i trpao je kašikom u svoju bolest.

24
Našao sam posao u magacinu trgovine ženskom odećom. Čak i tokom Drugog svetskog rata, kada je
bio manjak muške radne snage, za svaki posao bi se našlo po četiri-pet kandidata. ( Bar za fizikalije.)
Čekali smo sa ispunjenim formularima. Rođen? Bračno stanje? Vojna obaveza? Poslednji posao? Poslednji
poslovi? Zašto ste napustili posao? Toliko sam takvih formulara popunio da sam davno upamtio sve
pravilne odgovore. Kako sam tog jutra vrlo kasno ustao, bio sam poslednji na redu. Primio me ćelavi tip s
neobičnim čupercima kose iznad ušiju.
„Da?” rekao je, gledajući me preko formulara.
„Ja sam pisac koji je privremeno ostao bez inspiracije.”
„O, pisac, a?”
„Da.”
„Jeste li sigurni?”
„Ne, nisam.” „Šta pišete?”
„Uglavnom kratke priče. I stigao sam do pola romana.”
„Romana, a?”
„Da.”
„Kako se zove?”
„Neispravna slavina moje sudbine.”
„O, baš mi se sviđa. O čemu je?”
„O svemu.”
„O svemu? Znači, na primer, i o raku?”
„Da.”
„A o mojoj ženi?”
„I o njoj.”
„Ma nemoj mi reći! A zašto hoćeš da radiš u trgovini ženskom odećom?”
„Oduvek sam voleo žene u ženskoj odeći.”
„Jesi li oslobođen vojske?”
„Da.”
„Da vidim knjižicu.”
Pokazao sam mu vojnu knjižicu. Vratio mi je.
„Primljen si.”

25
Radili smo u podrumu. Zidovi su bili obojeni u žuto. Pakovali smo ženske haljine u duguljaste
kartonske kutije, od oko metar dužine i tridesetak centimetara širine. Tražila se određena veština da se
svaka haljina presavije a da se pritom ne izgužva u kutiji. Zato smo dobili pažljiva uputstva i služili smo se
komadima kartona i svilenog papira. Pošiljke van grada slali smo poštom. Svaki od nas imao je svoju vagu
i spravicu za poštanske marke. Pušenje je bilo zabranjeno.
Larabi je bio šef ekspedicje. Klajn je bio zamenik šefa ekspedicije. Larabi je bio gazda. Klajn se trudio
da ukloni Larabija s posla. Klajn je bio Jevrejin, a vlasnici trgovine su bili Jevreji, pa je Larabi bio
nervozan. Klajn i Larabi su se preganjali i svađali po ceo božji dan, sve do uveče. Da, do uveče. U tim
ratnim godinama problem je bio prekovremeni rad. Poslodavci su više voleli da nekoliko ljudi stalno radi
prekovremeno nego da zaposle više ljudi kako bi svi manje radili. Davao si gazdi osam sati, a on je uvek
tražio još. Nikada te, recimo, nije puštao kući posle šest sati rada. Tada bi možda imao vremena da
razmisliš.

26
Kad god bih izašao u hodnik pansiona, natrčao bih na Gertrudu. Bila je savršena, čisto oličenje seksa
koji te izluđuje, i ona je to znala, igrala je na tu kartu i puštala te da patiš. Uživala je u tome. Ali ni meni
nije bilo loše. Lako je mogla da me isključi iz igre i čak mi ne dozvoli da osetim ni tračak tog sjaja. Kao i
većina muškaraca u takvom položaju, shvatio sam da ništa neću izvući od nje - intimne razgovore,
uzbudljive vožnje u luna-parku, duge šetnje nedeljom popodne - osim ako joj obećam kojekakve gluposti.
„Ti si čudan momak. Mnogo si sam, zar ne?”
„Da.”
„Šta ti je?”
„Bio sam bolestan davno pre onog jutra kad si me upoznala.”
„Jesi li i sad bolestan?”
„Ne.”
„Pa šta ti je onda?”
„Ne volim ljude.”
„Misliš da je to u redu?”
„Verovatno nije.”
„Hoćeš li da me vodiš u bioskop jedne večeri?”
„Potrudiću se.”
Gertruda se ljuljala preda mnom; ljuljala se na visokim štiklama. Primakla se. Dodirivala me delovima
tela. Bio sam kao oduzet. Nešto me razdvajalo od nje. Distanca je bila prevelika. Osećao sam kao da ona
razgovara sa osobom koja je iščezla, s nekim ko nije više tu, ko nije više živ. Njene oči kao da su gledale
kroz mene. Nisam mogao da uspostavim kontakt s njom. Nisam se stideo zbog toga, samo sam bio
pomalo zbunjen, i bespomoćan. „Hodi sa mnom.”
„Šta?”
„Da ti pokažem moju sobu.”
Pošao sam niz hodnik za Gertrudom. Otvorila je vrata svoje sobe, pa sam ušao za njom. Prava ženska
soba. Veliki krevet bio je prekriven plišanim životinjama. Sve su delovale iznenađeno i gledale u mene:
žirafe, medvedi, lavovi, psi. U vazduhu se osećao parfem. Sve je bilo uredno i čisto, nekako meko i
udobno. Gertruda mi se primakla.
„Sviđa ti se moja soba?”
„Lepa je. O da, sviđa mi se.”
„Nemoj ni slučajno da kažeš gospođi Dauning da sam te pozvala ovamo, šokirala bi se.”
„Neću joj reći.”
Gertruda je ćutke stajala preda mnom.
„Moram da idem”, na kraju sam joj rekao. Onda sam otvorio vrata, zatvorio ih, i vratio se u svoju
sobu.

27
Ostavio sam već nekoliko pisaćih mašina po zalagaonicama, pa sam se odrekao ideje da imam mašinu.
Pisao sam priče rukom i tako ih slao. Pisao sam ih štampanim slovima, penkalom. Postigao sam veliku
brzinu pisanja štampanim slovima. Brže sam pisao štampanim slovima nego pisanim. Pisao sam tri-četiri
priče nedeljno. Zamišljao sam urednike Atlantik Mantlija i Harpersa kako govore: „Ej, evo još nešto od onog
pacijenta...”
Jedne večeri odveo sam Gertrudu u bar. Sedeli smo u jednom uglu i pili pivo. Napolju je padao sneg.
Osećao sam se malo bolje nego inače. Pili smo i razgovarali. Prošlo je oko sat vremena. Sve sam češće
zagledao Gertrudi u oči, a ona mi je uzvraćala pogled. „Teško je danas naći pravog dasu!” pevao je džu-boks.
Gertruda se klatila telom i glavom u taktu muzike, i gledala me u oči.
„Imaš veoma čudno lice”, rekla je. „I nisi tako ružan.”
„Četvrti čovek u ekspediciji, penje se u rangu.”
„Jesi li ikad bio zaljubljen?”
„Ljubav je za prave muškarce.”
„Ti zvučiš kao pravi muškarac.”
„Ja ne volim prave muškarce.”
„Ne voliš ih?”
„Mrzim ih.”
Još smo malo pili i uglavnom ćutali. Sneg je i dalje padao. Gertruda je okrenula glavu i gledala u druge
goste. Onda je opet pogledala u mene.
„Zar nije zgodan?”
„Ko?”
„Onaj vojnik tamo. Što sedi sasvim sam. Tako uspravno sedi. I okačio je sve medalje.”
„Hajde, idemo odavde.”
„Ali nije toliko kasno.”
„Ti ostani ako ti se sedi.”
„Ne, ja želim da idem s tobom.”
„Ne zanima me šta ti želiš.”
„Je 1’ to zbog vojnika? Jesi li ljut zbog vojnika.”
„E, jebi ga!”
„Jeste zbog vojnika!”
„Odoh.”
Ustao sam od stola, ostavio napojnicu i pošao ka vratima. Čuo sam Gertrudu iza sebe.
Išao sam ulicom po snegu. Ubrzo je hodala pored mene.
„Nisi čak ni taksi pozvao. A ja na ovim štiklama po snegu!”
Ćutao sam. Hodali smo četiri-pet ulica do pansiona. Popeo sam se s njom uz stepenice. Onda sam
skrenuo hodnikom do moje sobe, otvorio vrata, zatvorio ih, svukao se i legao u krevet. Čuo sam je kako je

u svojoj sobi bacila nešto u zid.

28
I dalje sam pisao kratke priče štampanim slovima. Obično sam ih slao Kleju Gledmoru, jer sam se
divio njegovom časopisu Frontalna paljba, koji je izlazio u Njujorku. Gledmor je plaćao samo 25 dolara po
priči, ali otkrio je Vilijema Sarojana i mnoge druge, i družio se sa Šervudom Andersonom. Gledmor mi je
vratio silne priče, koje bi uvek propratio svojeručnim pismom. Istina, većina tih pisama nije bila dugačka,
ali delovala su dobronamerno i ohrabrivala su me da pišem dalje. Veći časopisi koristili su štampane
odgovore za odbijanje rukopisa. Ali čak su i Gledmorovi štampani odgovori bili nekako srdačniji od
drugih: „Žalimo, avaj, što vam ovim pismom odbijamo rukopis, ali...”
Sve u svemu, zatrpavao sam Gledmora sa četiri-pet priča nedeljno. U međuvremenu sam bio u
trgovini ženske odeće, u podrumu. Klajn još nije istisnuo Larabija; Koks, koji je takođe radio u ekspediciji,
nije mario ko će koga da istisne, dokle god može krišom da puši na stepeništu, svakih dvadesetak minuta.
Prekovremeni rad se podrazumevao. Sve sam više pio u slobodno vreme. Od osmočasovnog radnog
vremena ništa nije ostalo. Kad ujutru dođeš na posao mogao si da računaš da ćeš najmanje jedanaest sati
ostati unutra. Tako je bilo i subotom, kad se inače radilo samo pola dana, ali sada se radilo puno radno
vreme. Bio je rat, ali su dame kupovale haljine kao sumanute...
Jednog dana, posle dvanaest sati rada, navukao sam sako, izašao iz podruma, pripalio cigaretu i
krenuo hodnikom ka izlazu kad sam čuo gazdin glas: „Kinaski!”
„Da?”
„Dođite ovamo.”
Gazda je pušio dugačku skupu cigaru. Izgledao je sveže i odmorno.
„Ovo je moj prijatelj, Karson Džentri.”
I Karson Džentri je pušio dugačku skupu cigaru.
„I gospodin Džentri je pisac. Mnogo se zanima za pisanje. Rekao sam mu da ste pisac i poželeo je da
vas upozna. Nadam se da vam to ne smeta?”
„Ne, ne smeta mi.”
Obojica su sedela i pušila cigare gledajući u mene. Prošlo je nekoliko minuta. Uvlačili su dim, ispuštali
ga i gledali u mene.
„Mogu li da odem?” upitah.
„Samo izvolite”, rekao je gazda.

29
Uvek sam hodao do svoje sobe, koja je bila šest-sedam ulica daleko od posla. Svo drveće na ulicama
bilo je slično: malo, krivo, upola smrznuto, bez lišća. Voleo sam to drveće. Hodao sam pod hladnim
mesecom.
Ta scena u kancelariji nije mi izbijala iz glave. Te cigare, ta odela! Mislio sam o dobrim biftecima, o
dugim vožnjama vijugavim putem koji vodi do prekrasnih vila. Lep život. Putovanja u Evropu. Otmene
žene. Zar su oni toliko bistriji od mene? Novac je bio jedina razlika, i želja da mlatiš pare.
I ja ću to učiniti! Štedeću. Sinuće mi neka ideja, uzeću kredit. Zapošljavaću i otpuštaću. Držaću viski
u pisaćem stolu. Imaću ženu s velikim sisama i dupetom na koje će svršavati svaki mali prodavac novina
kad ga vidi kako vrcka. Ja ću je varati, i ona će to znati, ali ćutaće da bi i dalje živela u mojoj kući,
okružena mojim bogatstvom. Otpuštaću ljude samo da bih video očaj na njihovim licima. Otpuštaću žene
koje ne zaslužuju da budu otpuštene.
To je sve što čoveku treba - nada. Nedostatak nade obeshrabruje čoveka. Pamtio sam svoje dane u Nju
Orleansu, kad sam nedeljama živeo na dve čokoladice dnevno da bih na miru pisao. Ali gladovanje, na
žalost, nije doprinosilo pisanju. Samo ga je ometalo. Koren duše je u stomaku. Čovek mnogo bolje piše
posle dobre šnicle i flaše viskija, nego posle jedne čokoladice. Mit o izgladnelom umetniku je obična farsa.
Kada jednom shvatiš da je sve farsa, opametiš se i počneš da izrabljuješ i varaš druga ljudska bića.
Podignuću imperiju na slomljenim telima i životima nemoćnih ljudi, žena i dece - strpaću im ga do jaja.
Pokazaću ja njima!
Stigao sam do pansiona. Popeo sam se uz stepenice do vrata svoje sobe. Otključao sam ih i upalio
svetlo. Gđa Dauning je ostavila moju poštu pored vrata. Tu je bio veliki smeđi koverat od Gledmora.
Podigao sam ga. Bio je težak od vraćenih rukopisa. Seo sam i otvorio ga.
Dragi g. Kinaski,
Vraćamo vam ove četiri priče, ali zadržavamo priču „Moja duša pijana od piva tužnija je od svih odbačenih
božićnih jelki na svetu”. Odavno pratimo vaš rad i neobično nam je drago što ćemo vam objaviti ovu priču.
Srdačno vas pozdravlja
Klej Gledmor
Ustao sam sa stolice ne ispuštajući ovaj povoljni odgovor, prvi koji sam ikad dobio. Od književnog
časopisa broj jedan u Americi. Nikada mi svet nije izgledao tako dobro, tako pun obećanja. Prešao sam do
kreveta, seo i ponovo pročitao pismo. Proučavao sam svaku krivinu u Gledmorovom potpisu. Ustao sam,
odneo pismo do komode, naslonio ga da stoji uspravno. Zatim sam se svukao, ugasio svetlo i legao u
krevet. Nisam mogao da zaspim.
Ustao sam, upalio svetlo, prišao komodi i ponovo čitao:
Dragi g. Kinaski...

30
Često sam viđao Gertrudu u hodniku. Razgovarali smo, ali nisam je više pozivao da izađemo negde.
Stajala je sasvim blizu i uvek se pomalo ljuljala, posrnuvši tu i tamo kao da je pijana, na tim visokim
štiklama. Jednog nedeljnog jutra stajao sam na travnjaku ispred kuće, sa Hildom i Gertrudom, Devojke su
pravile grudve, smejale se i cičale, bacale ih na mene. Nikada nisam živeo u kraju gde pada sneg, pa sam
bio malo usporen, ali ubrzo sam i ja pravio grudve i bacao ih. Gertruda je vriskala, uzbuđena. Dražesna je
bila, sva zažarena i ustreptala. Na trenutak mi je došlo da joj priđem i dohvatim je. Onda sam odustao i
otišao dalje ulicom dok su grudve fijukale oko mene.
Desetine hiljada mladića borilo se u Evropi i Kini, po ostrvima Tihog okeana. Kad se vrate kući, ona će
naći sebi nekog od njih. To joj neće biti nikakav problem. Ne sa takvim očima. Čak ni Hildi neće biti
teško.
Osećao sam da je vreme da napustim Sent Luis. Rešio sam da se vratim u Los Anđeles; u
međuvremenu sam i dalje pisao priče štampanim slovima, opijao se, slušao Betovenovu Petu, Bramsovu
Drugu...
Jedne večeri, vraćajući se s posla, svratio sam u lokalni bar. Seo sam i popio pet-šest piva, ustao i
krenuo ka pansionu. Vrata Gertrudine sobe bila su otvorena kad sam prolazio pored njih. „Henri...”
„Zdravo.” Prišao sam vratima i pogledao je. „Gertruda, ja odlazim. Danas sam dao otkaz.”
„O, tako mi je žao.”
„Svi ste bili tako dobri prema meni.”
„Čuj, volela bih da te upoznam s mojim dečkom pre nego što odeš.”
„Tvojim dečkom?”
„Da, tek se doselio, tu je, na našem spratu.” Pošao sam za njom. Kucnula je na vrata. Stajao sam iza
nje. Vrata su se otvorila: pantalone na sive i bele pruge; karirana košulja s dugim rukavima; kravata. Tanki
brčići. Odsutan pogled. Iz nozdrve mu je visila gotovo nevidljiva nit sline koja se na kraju skupila u sjajnu
kuglicu. Kuglica se zalepila za brčiće i spremala se da kapne, ali je za sad još bila tu i presijavala se.
„Džoi”, rekla je, „da te upoznam sa Henrijem.”
Rukovali smo se. Gertruda je ušla u sobu. Vrata su se zatvorila. Otišao sam u svoju sobu i počeo da se
pakujem. Pakovanje je uvek bilo prava stvar.

31
Kad sam se vratio u Los Anđeles, našao sam jeftin hotel kod ulice Huver, legao na krevet i pio. Tako
sam pio neko vreme, tri-četiri dana. Nisam mogao da nateram sebe da pročitam oglase za posao. Nisam
mogao da podnesem pomisao da sedim pred čovekom iza pisaćeg stola i govorim kako tražim posao, kako
sam kvalifikovan za taj posao. Priznajem, užasavao me život, sve ono što čovek mora da radi samo da bi
jeo, spavao i oblačio se. Zato sam ležao na krevetu i pio. Kad piješ, svet je i dalje napolju, ali te bar
trenutno ne drži za gušu.
Ustao sam iz kreveta jedne večeri, obukao se i izašao u grad. Stigao sam do ulice Alvarado. Hodao sam
dok nisam naišao na privlačan bar i ušao unutra. Bio je prepun. Ostalo je još samo jedno prazno mesto za
šankom. Seo sam. Naručio sam viski s vodom. Desno od mene sedela je jedna brineta, pomalo otežala,
podbulih obraza i vrata, očigledno alkoholičarka; ali bilo je tragova nekadašnje lepote u crtama njenog
lica, a telo joj je još izgledalo čvrsto, mlado i zgodno. U suštini, noge su joj bile dugačke i lepe. Kad je
popila svoje piće, upitao sam je da li bi popila još jedno. Pristala je. Naručio sam ga.
„Koliko je budala”, rekla je.
„Svuda ih ima, pogotovo ovde”, rekao sam.
Platio sam još tri-četiri ture. Ćutali smo. Onda sam joj rekao: „To je bilo to. Nemam više para.”
„Ozbiljno?”
„Da.”
„Imaš li gde da spavaš?”
„Sobu u hotelu, plaćenu još dva-tri dana.”
„I nemaš više para? Ili neko piće?”
„Nemam. ”
„Hajde sa mnom.”
Izašao sam za njom. Uočio sam da ima jako lepo dupe. Otišli smo do najbliže prodavnice pića. Rekla je
prodavcu šta želi: dve flaše burbona Grended, šest flaša piva, dve pakle cigareta, čips, pistaće, alka-selcer i
jedan dobar tompus. Prodavac je obračunao sve to. „Stavite to na račun Vilbera Oksnarda”, rekla mu je.
„Pričekajte”, rekao je. „Moram da telefoniram.” Pozvao je neki broj i razgovarao, zatim spustio slušalicu.
„U redu je”, rekao je.
Pomogao sam joj oko kesa pa smo izašli.
„Kuda ćemo s ovim?”
„Kod tebe. Imaš li auto?”
Odveo sam je do kola. Kupio sam ih na otpadu za trideset pet dolara. Amortizeri su bili razvaljeni i
hladnjak je curio, ali kola su još išla.
Stigli smo kod mene pa sam strpao robu u frižider, natočio dva pića, izneo ih na sto, seo i pripalio
cigaru. Ona je sela na kauč, okrenuta meni, i prekrstila noge. Nosila je zelene minđuše. „Dasa”, rekla je.
„Šta?”
„Misliš da si dasa, misliš da si neka fora!”
„Ne mislim.”
„Misliš, misliš. Vidim te kako dišeš. Ali ipak mi se sviđaš. Odmah sam te snimila.”

„Zadigni malo haljinu.”
„Voliš noge?”
„Aha. Zadigni još malo.”
Zadigla je. „O Isuse, daj još malo, samo još malo!”
„Da nisi ti možda neki manijak, a? Ima neki lik koji ne da mira devojkama, samo ih pokupi, odvede na
gajbu, skine ih gole i onda im perorezom crta po telu ukrštene reči.”
„Nisam taj.”
„Ima likova koji te pojebu, a onda te iseckaju na parčiće. Posle nađu parče tvog dupeta kad zapuši
kanalizaciju na Plaja Del Rej, a levu sisu u kanti za đubre negde na Oušnsajdu...”
„Odavno ne radim takve stvari. Zadigni još malo haljinu.”
Povukla je haljinu naviše. Bilo je kao početak života i smeha, bio je to pravi smisao sunca. Prešao sam
na kauč pored nje i poljubio je. Onda sam ustao, natočio još dva pića i našao stanicu klasike na radiju.
Uhvatili smo početak nečega od Debisija.
„Voliš takvu muziku?” upitala me.
Negde u toku noći, dok smo razgovarali, pao sam sa kauča. Ležao sam na podu i gledao u njene
čudesne noge. „Ljubavi”, rekao sam, „ja sam genije, ali niko to ne zna osim mene.”
Pogledala je odozgo u mene. „Ustani s poda, budalo, i donesi mi piće.”
Doneo sam joj piće i priljubio se uz nju. Osećao sam se kao budala. Posle smo se našli u krevetu. Bili
smo pogasili svetla i legao sam preko nje. Munuo sam ga dva-tri puta, onda zastao. „Kako se ti uopšte
zoveš?”
„Zar je to uopšte bitno?” rekla je.

32
Zvala se Lora. Bilo je dva popodne i hodao sam ulicom iza prodavnice nameštaja u ulici Alvarado.
Nosio sam svoj kofer. Preda mnom je bila velika drvena bela kuća na dva sprata, stara, bela boja se ljuštila
sa fasade. „Sad se skloni od vrata”, rekla je. „Nasred stepeništa je ogledalo u kome vidi svakog ko stoji pred
vratima.”
Lora je stajala i zvonila, dok sam se ja krio desno od vrata. „Neka vidi samo mene. Kad zazuji, ja ću
otvoriti vrata, a ti uđi za mnom.”
Zazujalo je i Lora je otvorila vrata. Ušao sam za njom i ostavio kofer pri dnu stepeništa. Vilber
Oksnard je stajao na vrhu stepeništa a ona je pohrlila ka njemu. Vilber je bio mator, sed, jednoruk.
„Srećo, tako mi je drago što te vidim!” Vilber je zagrlio Loru tom jedinom rukom i poljubio je. Kad su se
razdvojili, ugledao me.
„Ko je ovaj?”
„O, Vili, hoću da te upoznam s mojim prijateljem.”
„Zdravo”, rekao sam.
Vilber nije otpozdravio.
„Vilber Oksnard, Henri Kinaski”, predstavila nas je Lora.
„Drago mi je, Vilbere”, rekao sam.
Vilber je i dalje ćutao. Najzad je rekao: „Dobro, dođite gore.”
Pošao sam za Vilberom i Lorom kroz prvu sobu. Svuda su bili razbacani novčići od pet i deset centi,
od četvrt i pola dolara. Nasred sobe stajale su električne orgulje. Ušao sam za njima u kuhinju, gde smo
posedali za sto. Lora me predstavila devojkama koje su tu sedele. „Henri, ovo je Grejs, a ovo je Džeri.
Devojke, ovo je Henri Kinaski.”
„Zdravo”, rekla je Grejs.
„Kako si?” upitala je Džeri.
„Drago mi je, dame.”
Pile su viski i zalivale ga pivom. Nasred stola je bila činija puna crnih i zelenih maslina, ljutih papričica
i celera. Pružio sam ruku i uzeo jednu papričicu. „Posluži se”, mahnuo je Vilber prema flaši viskija. Već je
stavio pivo ispred mene. Natočio sam viski.
„Čime se baviš?” upitao je Vilber.
„On je pisac”, rekla je Lora. „Štampali su ga po časopisima.”
„Ti si pisac?” upitao me Vilber. „Ponekad.”
„Treba mi pisac. Jesi li dobar?”
„Svaki pisac misli za sebe da je dobar.”
„Treba mi neko da napiše libreto za operu koju sam komponovao. Zove se ‘Car San Franciska’. Znaš li
da je postojao čovek koji je hteo da bude car San Franciska?”
„Ne, nisam znao.”
„To je veoma zanimljiva priča. Daću ti knjigu o tome.”
„Dobro.”

Čutali smo neko vreme i samo pili. Sve tri devojke su prešle tridesetu, bile su privlačne i vrlo seksi, i
znale su to.
„Kako ti se sviđaju zavese?” upitao me Vilber. „Devojke su ih pravile za mene. Devojke su izuzetno
talentovane.”
Pogledao sam zavese. Bile su grozne. Svuda ogromne crvene jagode sa peteljkama koje kaplju.
„Baš mi se sviđaju”, rekao sam.
Vilber je doneo još nekoliko flaša piva i svi smo cimali još viskija. „Bez brige”, rekao je Vilber. „Ima
druga flaša kad se ova popije.”
„Hvala, Vilbere.”
Pogledao me. „Koči mi se ruka.” Podigao je ruku i mrdao prstima. „Jedva mrdam prstima, mislim da
ću umreti. Lekarima ništa nije jasno. Devojke misle da se šalim, smeju mi se.”
„Ja ne mislim da se šalite”, rekao sam. „Verujem vam.”
Popili smo još nekoliko pića.
„Sviđaš mi se”, rekao je Vilber. „Izgledaš kao neko ko je dosta toga prošao, imaš stila. Većina ljudi
nema stila. A ti ga imaš.”
„Ne znam ništa o stilu”, rekoh. „Ali dosta sam toga prošao.”
„Hajdemo u drugu sobu. Hoću da ti odsviram nekoliko refrena iz moje opere.”
„Važi”, rekao sam.
Otvorili smo novu flašu viskija, uzeli još nekoliko flaša piva i otišli u drugu sobu.
„Vilbere, hoćeš da ti skuvam malo supe?” upitala je Grejs.
„Ko je još čuo da se jede supa za orguljama?” uzvratio je.
Svi smo se nasmejali. Svi smo voleli Vilbera.
„Kad god se napije, razbacuje pare naokolo”, šupnula mi je Lora. „Svašta nam govori i gađa nas
novčićima. Kaže da toliko i vredimo. Ume da bude vrlo neprijatan.”
Vilber je ustao, otišao u svoju spavaću sobu, vratio se s mornarskom kapom na glavi i seo za orgulje.
Počeo je da svira tom jedinom rukom i bolesnim prstima. Svirao je veoma glasno. Mi smo sedeli, pili i
slušali orgulje. Kad je završio, tapšali smo mu.
Vilber se obrnuo na stolici. „Devojke su pre neko veče bile ovde”, rekao je, „i onda je neko viknuo
’RACIJA!’ Trebalo ih je videti kako trče, neke od njih gole, neke samo u donjem vešu, sve su pobegle
napolje i sakrile se u garaži. Da umreš od smeha. Ja sam sedeo ovde dok su se vraćale, jedna po jedna iz
garaže. Baš je bilo smešno!”
„Ko je viknuo ’RACIJA’?” upitah.
„Ja”, rekao je.
Onda je ustao, otišao u spavaću sobu i počeo da se svlači. Video sam ga kako u gaćama sedi na ivici
kreveta. Lora je ušla tamo, sela na krevet pored njega i poljubila ga. Zatim se vratila, a ušle su Grejs i
Džeri. Lora mi je pokazala ka stepeništu. Sišao sam po kofer i poneo ga gore.

33
Kad smo se probudili, Lora mi je pričala o Vilberu. Bilo je pola deset i u kući je bilo veoma tiho. „On je
milioner”, rekla je. „Nemoj da te ova stara kuća prevari. Njegov deda je pokupovao svu zemlju u okolini, a
i njegov otac. Grejs mu je devojka, ali nije mu lako s njom. I velika je stipsa. Voli da brine o devojkama iz
barova koje nemaju gde da spavaju. Ali daje im samo hranu i krevet, nikad ne daje pare. I smeju da piju
samo kad on pije. Džeri ga je ipak prešla jedne noći. Bio je napaljen i jurio ju je oko stola, a ona mu je
rekla: ’Ne, neću i neću, osim ako mi daš doživotnih pedeset dolara mesečno!’ Na kraju je potpisao neki
papir i zamisli da je sud priznao tu izjavu? Sad mora da joj plaća pedeset dolara mesečno, a kad umre
plaćaće joj njegova familija.”
„Baš lepo”, rekoh.
„Grejs mu je ipak glavna devojka.”
„A ti?”
„Nisam dugo ovde.”
„To je dobro, jer mi se sviđaš.”
„Stvarno?”
„Da.”
„Pazi sad ovo. Ako se jutros pojavi sa onom mornarskom kapom na glavi, onom kapetanskom, to
znači da idemo na jahtu. Doktor mu je preporučio da zbog zdravlja nabavi jahtu.”
„Je 1’ velika?”
„Naravno. Slušaj, jesi li ti sinoć pokupio sve one novčiće sa poda?”
„Da”, rekoh.
„Bolje je nešto pokupiti a nešto ostaviti.”
„U pravu si. Da vratim neke?”
„Ako ti se ukaže prilika.”
Ustao sam da se obučem kad je Džeri utrčala u sobu. „Stoji pred ogledalom i namešta kapu. Idemo na
jahtu!”
„Dobro, Džeri”, rekla je Lora.
Oboje smo se obukli. Stigli smo na vreme. Vilber je ćutao. Bio je mamuran. Pošli smo za njim niz
stepenice i u garažu, gde smo seli u neverovatno star automobil. Bio je toliko star da je pozadi imao
sedište za poslugu. Grejs i Džeri sele su napred sa Vilberom, a ja sam sa Lorom seo pozadi. Vilber se
isparkirao i vozio ulicom Alvarado ka jugu, išli smo u San Pedro.
„Mamuran je, pa ne pije, a kad on ne pije, onda ni drugi ne smeju da piju. Zato pripazi”, rekla je Lora.
„Jebeš ga, fali mi piće.”
„Svima nam fali”, rekla je. Onda je izvadila pljosku iz torbice, otvorila je i dodala mi. „Sad čekaj dok
nas ne overi u retrovizoru. Cimni čim opet pogleda na put.”
Ubrzo sam video kako Vilberove oči u retrovizoru gledaju u nas. Onda je opet pogledao na put. Otpio
sam i odmah mi je bilo lakše. Vratio sam pljosku Lori. Čekala je da Vilber pogleda u retrovizor, zatim opet
na put. Iskoristila je priliku. Vrlo prijatna vožnja. Kad smo stigli do San Pedra, pljoska je bila prazna. Lora
je izvadila žvaku, ja pripalio cigaru, pa smo izašli iz kola. Dok sam pomagao Lori da se izvuče sa sedišta za

poslugu, zadigla joj se suknja i ugledao sam te duge noge u najlonkama, kolena i vitke gležnjeve. Digao mi
se i pogledao sam ka vodi. Tamo je bila jahta: Oksvil. Najveća jahta u luci. Mali motorni čamac vozio nas
je do nje. Popeli smo se na palubu. Vilber je mahnuo nekim ljudima s drugih jahti i nekim lučkim
protuvama, a onda pogledao u mene:
„Kako se osećaš?”
„Fenomenalno, Vilbere... kao car.”
„Dođi da ti pokažem nešto.” Otišli smo na krmu gde se Vilber sagnuo i potegao alku na nekom
poklopcu. Dole su bila dva motora. „Da ti pokažem kako se pali pomoćni motor ako dođe do kvara. Nije
teško. Ja to mogu i ovom jednom rukom.”
Bilo mi je dozlaboga dosadno dok je on potezao za uzicu. Klimnuo sam glavom i
rekao mu da mi je sve jasno. Ali to nije bilo dovoljno, morao je da mi pokaže i kako se diže sidro i
otiskuje od obale, dok sam ja samo mislio o još jednom piću.
Najzad smo isplovili, i on je stajao za kormilom sa kapetanskom kapom na glavi.
Devojke su se tiskale oko njega.
„Oh, Vili, daj da malo upravljam!”
„Vili, pusti malo mene! ”
Nisam tražio da upravljam. Nije mi bilo do toga. Pošao sam za Lorom u potpalublje.
Bilo je kao luksuzni hotelski apartman, osim što nije bilo kreveta, samo mornarski ležaji. Otvorili smo
frižider. Bio je pun hrane i pića. Našli smo otvorenu flašu viskija i izvadili je. Popili smo malo viskija s
vodom. Pristojan život. Lora je stavila ploču na gramofon, pa smo slušali Bonapartino povlačenje. Lora je
lepo izgledala. Bila je srećna i nasmejana. Sagnuo sam se i poljubio je, zavukao joj ruku pod suknju. Onda
sam čuo kako je motor ućutao i Vilber je sišao niz stepenice.
„Vraćamo se”, rekao je. Izgledao je prilično strogo s tom kapetanskom kapom na glavi.
„Zašto?” upitala je Lora.
„Ona se opet duri. Bojim se da ne skoči sa broda. Neće da razgovara sa mnom. Samo sedi i bulji u
vodu. A ne ume ni da pliva. Bojim se da ne skoči u okean.”
„Slušaj, Vilbere”, rekla je Lora. „Samo joj daj deset dolara. Izvukle joj se žice na čarapama.”
„Ne, vraćamo se. Osim toga, vi ste ovde pili!”
Vilber je otišao gore. Motor je zakašljao, okrenuli smo se i usmerili natrag, ka San Pedru.
„Ovako je svaki put kad pođemo na Katalinu. Grejs se nešto nadrka, pa samo sedi i bulji u vodu, s
onom maramom oko glave. Tako izvlači stvari od njega. Nikad ne bi skočila u vodu. Ona mrzi vodu.”
„Dobro”, rekoh, „mogli bismo ipak da cimnemo još koje piće. Kad pomislim na pisanje stihova za
Vilberovu operu, smuči mi se život.”
„Sad možemo komotno da pijemo”, rekla je Lora. „Ionako je već ljut.”
Sišla je Džeri i pridružila nam se. „Grejs je besna što izvlačim onih pedeset dolara mesečno iz njegovog
dupeta. Ali nije ni to lako, jebi ga. Čim ona ode, taj matori skot skoči na mene i samo trpa. Nikad mu nije
dosta. Boji se da će da umre, pa hoće da ugrabi što više.”
Popila je piće i ponovo natočila.
„Bolje da sam ostala da sekretarišem u Sirs Roubaku. Dobro mi je krenulo tamo.” Svi smo nazdravili
za to.

34
Pre nego što smo pristali, došla je i Grejs. Još je imala maramu oko glave i ništa nije govorila, ali pila je.
Svi smo pili kad je Vilber sišao niz stepenice. Stajao je i posmatrao nas. „Odmah se vraćam”, rekao je.
To je bilo popodne. Čekali smo ga i pili. Devojke su počele da se prepiru oko toga kako bi trebalo s
Vilberom. Izvalio sam se na jedan ležaj i zaspao. Kad sam se probudio, veče je prelazilo u noć, i bilo je
hladno.
„Gde je Vilber?” upitao sam.
„Neće se vratiti”, rekla je Džeri. „Naljutio se.”
„Vratiće se”, rekla je Lora. „Grejs je ovde.”
„Jebe mi se i ako se nikad ne vrati”, rekla je Grejs. „Imamo dovoljno hrane i pića za celu egipatsku
armiju.”
I tako sam se našao na najvećoj jahti u luci sa tri devojke. Ali bilo je veoma hladno. Ustao sam,
natočio piće i ponovo legao. „Isuse, ala je hladno”, rekla je Džeri. „Daj da se zgrejem malo.” Odbacila je
cipele i uvukla se ispod ćebadi kod mene. Lora i Grejs su bile pijane i svađale se oko nečega. Džeri je bila
mala i zaobljena, baš lepo zaobljena, veoma ugodna. Priljubila se.
„Isuse, ala je hladno. Zagrli me.”
„Lora...”, rekao sam.
„Jebeš Loru.”
„Možda se naljuti.”
„Neće se ljutiti. Mi smo prijateljice. Gledaj.” Džeri se uspravila na ležaju. „Lora, Lora...”
„Da?”
„Slušaj, pokušavam da se zgrejem. Je 1’ u redu?” „U redu je”, rekla je Lora.
Džeri se opet zavukla pod ćebad. „Čuo si je.” „Dobro”, rekoh. Uhvatio sam je za dupe i poljubio je.
„Nemojte preterivati”, rekla je Lora.
„Ma samo me drži”, rekla je Džeri.
Zavukao sam joj ruku pod suknju i počeo da joj skidam gaćice. Bilo je teško. Kad ih je konačno smakla
s nogu, bio sam više nego spreman. Jezik joj je poigravao u mojim ustima. Trudili smo se da izgledamo
nonšalantno, jebući se sa strane. Iskliznuo mi je nekoliko puta, ali Džeri ga je vraćala. „Nemojte
preterivati”, ponovo je rekla Lora. Ispao mi je, a Džeri ga je dohvatila i stisnula. „Ma samo me drži”, rekao
sam Lori. Džeri se zakikotala i vratila ga. Stajao je u njoj. Bio sam sve napaljeniji. „Kurvo”, šapnuo sam,
„volim te.” Onda sam svršio. Džeri je ustala i otišla u kupatilo. Grejs nam je pravila sendviče sa rozbifom.
Ustao sam, pa smo jeli sendviče sa rozbifom, krompir-salatu, paradajz, pitu od jabuka i pili smo kafu. Svi
smo bili gladni.
„Baš sam se zgrejala”, rekla je Džeri. „Henri je kao furuna.”
„Smrzla sam se”, rekla je Grejs. „I ja bih malo uz tu furunu. Imaš li nešto protiv, Lora?”
„Nemam. Samo nemojte preterivati.”
„Kad je preterivanje?”
„Znaš ti našta ja mislim.”

Kad smo se najeli, ponovo sam legao, a sa mnom i Grejs. Bila je najviša od sve tri.
Nikad nisam bio u krevetu sa tako visokom ženom. Poljubio sam je. Jezik joj je uzvratio.
Žene, pomislio sam, žene su magične. Kakva čudesna bića! Zavukao sam joj ruku pod suknju da joj
skinem gaćice. Dugo je trebalo. „Šta to radiš?” prošaputala je. „Skidam ti gaćice.” „Zašto?” „Jebaću te.” „Ja
bih samo da se zgrejem.” „Jebaću te.” „Lora mi je prijateljica. Ja sam Vilberova devoj-a.” „Jebaću te.” „Šta
to radiš?” „Stavljam ti ga.” „Nemoj!” „Pomozi malo, jebi ga.” „Sam ga stavi.” „Pomozi malo.” „Sam ga stavi.
Lora mi je prijateljica.” „Kakve to ima veze?” „Šta?” „Nije bitno.” „Slušaj, još nisam spremna.” „Evo ti moj
prst.” „Joj, lakše. Imaj malo obzira prema dami.” „Dobro, dobro. Je 1’ ovako bolje?” „Bolje je. Malo više.
Tu. Tu! Samo tako...”
„Ne preterujte”, rekla je Lora.
„Ne, samo da je malo zgrejem.”
„Pitam se kad će Vilber da se vrati”, rekla je Džeri.
„Jebe mi se i ako se nikad ne vrati”, rekao sam i munuo ga u Grejs. Jeknula je. Bilo je dobro. Jebao
sam krajnje usporeno, veoma odmereno. Nije mi ispadao kao sa Džeri.
„Kurvin sine”, rekla je Grejs. „Skote pokvareni, Lora mi je prijateljica.”
„Jebem te”, rekoh, „osećaš li kako lepo ulazi u tebe i kako izlazi, uđe-izađe, uđe-izađe, uđe-izađe, fuk,
fuk fuk.”
„Ne govori tako, samo me pališ.”
„Jebem te”, rekoh, ”jeb-jeb-jeb, jebemo se, jebemo, jebemo. Ah, kako je kvarno, ah, kakvo je ovo
jebanje, jebanje, jebanje...”
„Prekini više!”
„Sve mi je veći i veći, osećaš li ga?”
„Da, da...”
„Svršiću, Isuse, svršiću...”
Svršio sam i izvadio ga.
„Silovao si me, gade, silovao si me”, šaputala je. „Trebalo bi da kažem Lori.”
„Samo izvoli, kaži joj. Misliš da će ti verovati?”
Grejs je ustala i otišla u kupatilo. Obrisao sam se čaršavom, navukao pantalone i ustao.
„Devojke, znate li vi da se kockate?”
„Šta nam treba za to?” upitala je Lora.
„Ja imam kocke. Imate li vi devojke para? Kocke i novac, to je sve što treba. Pokazaću vam kako se
igra. Izvadite kintu i stavite je ispred sebe. Ne stidite se ako nemate puno para. Nemam ni ja. Svi smo
prijatelji, zar ne?”
„Da”, rekla je Džeri, „svi smo prijatelji.”
„Da”, rekla je Lora, „svi smo prijatelji.”
Grejs je izašla iz kupatila.
„Šta sad radi ta bitanga?”
„Pokazaće nam kako se kocka”, rekla je Džeri. „Kako se bacaju kocke, tako se kaže.
Devojke, pokazaću vam kako se bacaju kocke.”
„Ma šta mi reče”, javila se Grejs.
„Aha, Grejs, spusti tvoje visoko dupe ovamo, da vam pokažem kako se to radi.”
Posle sat vremena imao sam najveći deo para, a onda je Vilber Oksnard iznenada sišao niz stepenice.
Tako nas je i zatekao - kako pijani bacamo kocke.
„Ne dozvoljavam kockanje na ovom brodu!” dreknuo je. Grejs je ustala iz klečećeg položaja, prišla mu,
zagrlila ga i gurnula mu svoj dugački jezik u usta, zatim ga je uhvatila za kitu. „Gde je moj Vili nestao i

ostavio svoju Grejsi samu na ovom velikom brodu? Baš sam se uželela mog Vilija.”
Vili nam je prišao smeškajući se. Seo je za sto, a Grejs donela novu flašu viskija i otvorila je. Vilber je
natočio svima. Pogledao me: „Morao sam da se vratim i sredim malo operu. Jesi li još raspoložen za taj
libreto?”
„Libreto?”
„Tekst.”
„Iskreno da ti kažem, Vilbere, nisam mnogo razmišljao o tome, ali ako si ozbiljan, poradiću na
njemu.”
„Ozbiljan sam”, rekao je.
„Sutra počinjem”, rekoh.
Baš u tom trenutku Grejs je zavukla ruku ispod stola i otvorila Vilberov šlic. Pred nama je bila još
jedna dobra noć.

35
Nekoliko dana kasnije, Grejs, Lora i ja smo sedeli za šankom ’Zelene mrlje’ kad je ušla Džeri. „Viski s
limunom i vodom”, rekla je barmenu. Kad je piće stiglo, Džeri je samo buljila u njega. „Slušaj, Grejs, zašto
te nije bilo noćas? Ostala sam sama sa Vilberom.”
„Ne zameri, dušo, morala sam da obavim neki poslić. Volim da malo pržim matorog.”
„Bio je užasno potišten. Henri nije bio tu, Lora nije bila tu. Nije imao s kim da priča.
Trudila sam se oko njega koliko sam mogla.”
Lora i ja smo prespavali na celonoćnoj zabavi kod barmena. Odande smo se vratili pravo u bar. Još
nisam počeo da radim na libretu i Vilber me proganjao. Hteo je da pročitam gomilu jebenih knjiga. A ja
sam odavno prestao da čitam.
„Pio je kao manijak. Bacio se na votku. Pio je čistu votku. Stalno me pitao gde si ti,
Grejs.”
„Možda je to ipak ljubav”, rekla je Grejs.
Džeri je popila svoje piće i naručila još jedno. „Nisam htela da toliko loče”, rekla je. „Kad se obeznanio,
uzela sam tu flašu votke, prosula malo i dolila vode. Ali popio je već masu tog špiritusa. Stalno sam ga
nagovarala da legne...”
„Ma nemoj?” rekla je Grejs.
„Stalno sam ga nagovarala da legne, ali nije hteo. Toliko se uletvio da sam i ja morala da pijem. Sve u
svemu, prispavalo mi se, stiglo me piće, pa sam ga ostavila u toj fotelji s votkom.”
„Nisi ga odvukla u krevet?” upitala je Grejs.
„Ne. Kad sam jutros ušla, još je sedeo u fotelji, s votkom pored sebe. ’Dobro jutro, Vili’, rekla sam.
Nikada nisam videla tako lepe oči. Prozor je bio otvoren i u očima mu se presijavalo sunce, čitava duša.”
„Znam”, rekla je Grejs „Vili ima prelepe oči.”
„Nije mi otpozdravio. Ni reč nisam mogla da izvučem iz njega. Telefonirala sam njegovom bratu, znaš,
onom doktoru što se drogira. Brat je došao i pogledao ga i onda telefonirao, i sedeli smo dok nisu došla
neka dva tipa i sklopili Viliju oči i zabili mu iglu. Onda smo samo sedeli i razgovarali dok jedan od njih
nije pogledao u svoj sat i rekao: ’U redu’, pa su ustali i podigli Vilija sa fotelje i spustili ga na nosila. Onda
su ga izneli napolje i to je sve.”
„Sranje”, rekla je Grejs. „Pukla sam.”
„Pukla si”, rekla je Džeri. ,Ja još uvek imam mojih pedeset mesečno.”
„I tvoje okrugo debelo dupe”, rekla je Grejs.
„I moje okruglo debelo dupe”, rekla je Džeri.
Lora i ja smo znali da smo pukli. Bilo je suvišno govoriti o tome.
Svi smo sedeli za šankom, pokušavajući da smislimo šta ćemo sad.
„Pitam se”, rekla je Džeri, „da li sam ga ubila?”
„Kako ubila?” upitao sam je.
„Tako što sam mu pomešala votku s vodom. Uvek je pio samo čistu votku. Možda ga je voda ubila?”
„Sve je moguće”, rekao sam.

Onda sam mahnuo barmenu. „Toni, hoćeš li molim te da natočiš ovoj bucmastoj dami votku s
vodom?” Grejs nije smatrala da je to duhovito.
Nisam bio očevidac, ali po onom što sam kasnije čuo Grejs je tada otišla do Vilberove kuće i počela da
lupa na vrata, da lupa i vrišti i lupa, pa je Vilberov brat, doktor, došao do vrata, ali nije hteo da je pusti
unutra, bio je ucveljen i drogiran i nije hteo da je pusti, ali Grejs nije odustala. Doktor nije baš dobro
poznavao Grejs (možda je trebalo, jer je bila rođena za kitu), pa je telefonirao i došla je policija, ali ona je
toliko podivljala da je trebalo dvojica kad su joj stavljali lisice. Pogrešili su, stavivši joj lisice s prednje
strane, pa je digla ruke uvis i lisicama rasparala jednom pubu obraz, tako ga je otvorila da si mogao da mu
vidiš zube. Došlo je još nekoliko pubova i odveli su Grejs, koja je vrištala i ritala se, i niko je od nas nije
više video, niti smo ponovo videli jedni druge.

36
Redovi i redovi nemih točkova. Kutije pune rezervnih delova za bicikl. Redovi i redovi točkova koji
vise sa plafona: zeleni bicikli, crveni bicikli, žuti bicikli, ljubičasti bicikli, plavi bicikli, ženski bicikli, muški
bicikli, svi vise gore; blistave žbice, točkovi, gume, boja, kožni sicevi, štop-lampe, prednja svjetla, kočnice;
na stotine bicikala u nizu.
Imali smo sat vremena za ručak. Brzo bih jeo, jer sam bio na nogama veći deo noći i ranog jutra, bio
sam umoran, sve me bolelo, pa sam otkrio to pusto mesto ispod bicikala. Podvukao bih se ispod tri niza
besprekorno poređanih bicikala. Izvalio bih se na leđa, a iznad mene su visili, precizno poređani, redovi
blistavih srebrnastih žbica, blatobrana, crnih guma, sve jarko obojeno, sve u savršenom redu. Bilo je
veličanstveno, besprekorno - 500 ili 600 bicikala pružulo se nada mnom, pokrivalo me, svaki na svom
mestu. To je na neki način imalo smisla. Gledao sam naviše u njih i znao da imam četrdeset pet minuta
odmora ispod biciklovog drveta.
Međutim, drugi deo mene je znao: ako se prepustim bujici tih sjajnih novih bicikala, onda sam gotov,
propao sam, nema mi spasa. Zato sam samo ležao na leđima, prepuštajući točkovima, žbicama i bojama
da me uteše.
Mamuran čovek ne bi nikada smeo da leži na leđima i gleda u krov skladišta. Drvene grede te na kraju
stignu; a prozori na krovu - lepo vidiš žicu u oknima - ta te žica nekako podseti na zatvor. A kapci na
očima su teški, čezneš za samo jednim pićem, onda zvuk ljudi koji se kreću naokolo, čuješ ih, znaš da ti je
vreme isteklo, moraš nekako da ustaneš i hodaš naokolo i puniš i pakuješ pošiljke...

37
Ona je bila sekretarica poslovođe. Zvala se Karmen - ali uprkos španskom imenu bila je plavuša i
nosila je tesne pletene haljine, visoke štikle, najlonke, pojas za čarape, usta su joj bila debelo
nakarminisana, ali o kako je vrckala, kako je mešala dupetom dok nosi porudžbenice do pisaćeg stola, a
zatim natrag do kancelarije, svi su pratili svaki njen pokret, svaki vrc njene guze. Ja nisam zavodnik.
Nikada nisam bio. Da bi čovek bio zavodnik potrebna je slatkorečivost. Nikada nisam bio slatkorečiv. Ali
na kraju, na njen podsticaj, odveo sam Karmen u jedan od teretnih vagona koje smo istovarivali u
zadnjem delu skladišta i uzeo je stojeći u dnu tog vagona. Bilo je dobro, bilo je toplo; mislio sam na plavo
nebo i široke čiste plaže, ali je ipak bilo tužno - tu je definitivno falilo neke ljudskosti, što nikako nisam
mogao da shvatim niti da se izborim sa tim. Zadigao sam tu pletenu haljinu oko njenih kukova i stajao
jebući je, da bi na kraju priljubio usta na njena jarkocrvena debelo nakarminisana mesnata usta i svršio
između dva neotvorena paketa u prašnjavom vazduhu, dok se ona leđima odupirala o prljavi ispucali zid
vagona u milosrdnom mraku.

38
Svi smo bili i skladištari i dostavljači. Sami smo popunjavali naloge i otpremali robu. Uprava je služila
samo za traženje dlake u jajetu. Kako je samo jedan čovek u čitavom lancu bio zadužen za svaku pošiljku,
nije se mogla prebacivati odgovornost na drugoga. Tri-četiri greške i odmah bi te šutnuli.
Skitnice i neradnici, svi koji smo bili zaposleni, znali smo da su nam dani odbrojani. Zato smo
spokojno čekali da otkriju koliko smo nesposobni. U međuvremenu smo ušli u šemu, pošteno radili po
nekoliko sati, a uveče smo zajedno pili.
Bilo nas je trojica. Ja. Onda tip koji se zvao Hektor Gonzales - visok, pogrbljen, miran. Bio je oženjen
zgodnom Meksikankom koja je živela s njim na velikom bračnom krevetu u gornjem delu ulice Hil. Sve
znam, jer sam jedne večeri izašao s njim i pili smo pivo i isprepadao sam mu ženu. Hektor i ja smo bili
kod njega posle pijanke po barovima i ja sam je izvukao iz kreveta i poljubio je pred Hektorom. Računao
sam da bih mogao da ga razbijem. Samo je trebalo da pripazim na njegov nož. Na kraju sam se izvinuo i
njoj i njemu što sam ispao takav kreten. Jasno je bilo da nije mogla da se primi na mene, pa nikad više
nisam svratio.
Treći je bio Alabam, sitan lopov. Krao je retrovizore, šrafcigere, sijalice, farove, sirene, akumulatore.
Krao je ženske gaće i čaršave sa kanapa za sušenje veša, tepihe iz hodnika. Odlazio je u samoposlugu da
kupi kesu krompira, ali bi na dno kese strpao šnicle, šunku i konzerve sardina. Zvanično je bio Džordž
Felous. Džordž je imao ružan običaj da se napije sa mnom i napadne me kad postanem skoro sasvim
nemoćan. Čeznuo je da me premlati, ali bio je nikakav, a još i kukavica. Uvek bih uspevao da se priberem i
potkačim ga u stomak ili glavu, što bi ga oteralo niz stepenice, obično s nekim plenom u džepu - odneo bi
mi krpu za sudove, otvarač za konzerve, budilnik, penkalo, bibernik, makaze.
Poslovođa skladišta bicikala, g. Hansen, bio je namćor crvenog lica, jezik mu je bio zelen od pastila
koje je sisao da ne bi bazdio na viski. Pozvao me jednog dana u svoju kancelariju.
„Reci mi, Henri, ona dva momka su prilično glupa, a?”
„U redu su.”
„Ali mislim, posebno Hektor... on je stvarno glup. Mislim, u redu je, ali smatraš li da će ikad uraditi
nešto u životu?”
„Hektor je sasvim u redu, gospodine.”
„Stvarno to misliš?”
„Naravno.”
„Taj Alabam? Ima oči kao lasica. Verovatno krade po sedamdeset pedala mesečno, šta misliš?”
„Ne verujem, gospodine. Nikada nisam video da je uzeo nešto.”
„Kinaski?”
„Da, gospodine?”
„Daću ti deset dolara povišice nedeljno.”
„Hvala vam, gospodine.” Rukovali smo se. Tek sam tada shvatio da on i Alabam dele plen.

39
Džen se neviđeno jebala. Rodila je dvoje dece, ali bila je vrhunska jebačica. Upoznali smo se kod
kioska pod vedrim nebom - trošio sam poslednjih pedeset centi na masnu pljeskavicu - i upustili se u
razgovor. Častila me pivom, dala mi broj telefona, i tri dana kasnije preselio sam se kod nje.
Imala je tesnu picu i primala ga kao nož koji je kolje. Podsećala me na debeljuškasto prasence. Bilo je
dovoljno zloće i odbojnosti u njoj da osetim kako da joj se svakim ubodom svetim za njen loš karakter.
Jedan jajnik joj je bio odstranjen, pa je tvrdila da ne može da zatrudni; lepo je reagovala i s tim jednim
jajnikom.
Džen je dosta ličila na Loru - osim što je bila vitkija i zgodnija, plavih očiju i plave kose do ramena.
Čudna je bila; uvek je bila uspaljena ujutru, sve onako mamurna. Moj mamurluk nije bio tako
inspirativan. Ja sam noćna ptica. Ali ona je noću večito vrištala i bacala stvari na mene: telefone,
telefonske imenike, flaše, čaše (pune i prazne), radio-aparate, torbice, gitare, pepeljare, rečnike, slomljene
narukvice za ručni sat, budilnike... Bila je zaista neobična žena. Ali na nešto sam uvek mogao da računam
- ujutru joj se jebalo, iz sve snage. A ja sam morao u skladište bicikala.
Kresnuo bih je, povremeno gledajući u budilnik, trudeći se da prikrijem koliko mi se bljuje; onda bih
se napalio, svršio i svalio se s nje. „Eto”, rekao bih joj, „sada kasnim petnaest minuta.” A ona bi odlepršala
u kupatilo, srećna kao ptičica na grani, oprala bi se, umila, virnula u dlake ispod pazuha, ogledala se,
brinući više zbog starenja nego zbog smrti, pa bi dolepršala i ponovo se zavukla u čaršave dok bih ja
navlačio isflekane gaće, sve u buci saobraćaja koji se valjao ka istoku, dole na Trećoj ulici.
„Tatice, vrati se u krevet”, rekla bi mi.
„Slušaj, tek sam dobio deset dolara povišice.”
„Ništa ne moramo da radimo. Samo lezi malo pored mene.”
„E jebi ga, mala.”
„Molim te! Samo pet minuta.”
„E jebi ga.”
Vratio bih se. Navukla bi čaršav i uhvatila bi me za jaja. Onda bi me ćapila za kitu. „0, baš je sladak!”
Da li ću se ikad izvući odavde, mislio sam.
„Smem li nešto da te pitam?”
„Kaži.”
„Je l’ ti ne smeta da ga poljubim?”
„Ne.”
Čuo sam i osetio poljupce, zatim i poneki liz. Onda sam totalno zaboravio na skladište bicikala. Čuo
sam kako cepa novine. Osetio sam kako mi nešto namešta na glavić. „Vidi”, rekla je.
Seo sam na krevetu. Džen je kreirala šeširić od novina i smestila mi ga na glavić. Oko oboda je bila
mala žuta traka. Stajao je vrlo ponosno.
„O, zar nije sladak?” upitala me.
„Ko! Pa to sam ja.”
„O ne, to nisi ti, to je on, nemaš ti veze s njim.”
„Nemam?”

„Nemaš. Je 1’ ti ne smeta da ga opet poljubim?”
„Dobro, dobro. Samo izvoli.”
Džen je skinula šeširić, uhvatila mi kitu i počela da ljubi mesto na kome je stajao.
Duboko me gledala u oči. Vrh glavića nestao je u njenim ustima. Pao sam unazad, pobeđen.

Carls-Bukovski-Faktotum

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Carls-Bukovski-Faktotum

Similar to Carls-Bukovski-Faktotum (20)

More from Broj Jedan

More from Broj Jedan (20)

Carls-Bukovski-Faktotum