Književnost i jezik

1. К њижевност иј език, LV/ 1- 2, Београд, 2008. 9 3
8 2 1.0 9-344
НЕМ А ЊА РАД УЛОВИЋ (Београд)
ПОЕТИК А А ПСУ РДА У БА ЈК А М А
Апсурднесценеу бај камасемогу посматрати надва начина. Сј еднестране, онедоби-
ј ај у свој смисао у целини текста и потврђуј у особености бај ке (значај верности, нпр). Тако-
ђе, могу се истраживати историј скопоетички и тададобиј ај у смисао у контексту архаичних
представа. Али, особеност оваквих сценај е не само у сурвивалима него управо у супротста-
вљености уобичај еној логици. Тако апсурд чини стабилан део поетике бај ке.
Кључне речи: бај ка, поетикаапсурда, историј ска поетика, стилска анализа
А псурдне сцене су честе у бај кама. Општеприхваћен став да се у бај кама
дешавај у чуднествари кој имасенико нечуди можесепроширити запажањем да
седешавај у и апсурдне ситуациј е кој е нико не сматра апсурднима. Толико укло-
пљени у свет бај ке, многи поступци откривај у свој у алогичност, изокренутост,
чим се читалац - често навикнут на особен ј еднодимензионалан и апстрактан
стил жанра - мало удаљи и покуша да обнови неки изворни, „ адамски" поглед
натај свет.Колико год бај касј еднестранебилацарство редагдена крај у долази
до равнотеже и дисхармониј а бива замењена вечитом хармониј ом, толико пре
тог крај а има ситуациј а кој е су опасне, страшне па и бесмислене.
Проучаваоци су различите делове бај ке описивали као апсурдне. „Тенден-
циј а ка изолациј и, недостаци мотивациј е, заснованости, обј ашњења" заправо,
све што Лити одређуј е као стил бај ке могу се тако описати; али, и „ неосноване

2. 9 4 Немања Радуловић
забране (табуи) могу имати нешто од фасцинациј еапсурдног" 1. Апсурд сеј авља
и у описима поступака, на пример, у задацима, за жанр веома важним. Јунаки-
њадобиј а задатке кој и заправо одговарају невестинским тестовимау традицио-
налном приповедачком друштву - али има и оних других кој и су алогични или
енигматични (X. Јасон)
2. Ово можебитиј ош уочљивиј еу немогућим задацима
кој едобиј ај унак.
Он мора уј утро да сасече шуму, покопа пањеве, посади виноград и до ве-
чери да донесе грожђа или да осуши ј езеро, заравнај аму, посеј е и пожање пше-
ницу и донесе рибу и снопове3. Јолес у томе види неправедан поредак света,
кој и ћедо крај а приповедања бити отклоњен,ј ерј едуховна заокупљеност бај ке
управо наивни морал. Неправедност ј еј ош видљивиј ау вариј антамау кој имасу
задаци само изговор дасеј унаку дођеглаве. Састановишта етикебај кеониј есу
неправедни, али са становишта неке логике - нај простиј ег здравог разума, или
оног што Енглези зову сот т оп sense - ови су задаци ј едноставно бесмислени.
Јер, издвој ени из света бај ке, овакви и слични мотиви су супротстављени нај о-
сновниј ој логици, супротстављај у се директно уобичај еном понашању и свако-
д н евн о м р азу му .
Посебној езанимљиво питањеуводних формула.Поводом француских бај -
ки, где приповедач у уводу говори „ишао сам шумом без дрвећа, реком без воде,
селом без кућа" Н. Белмон примећуј е да „то ниј е само химеричан или фанта-
стичан свет, тој е свет где су поремећени логични односи"
, поредећи овакве ис-
казе са nonsens делима у енглеској књижевности.4Уводна формула персиј ских
бај ки пједном било - ј едном ниј е било"
, (каква се може срести и у македонским
бај кама - „Си било што не си било"
)
5парадоксално приказуј е основно стање
(не)постој ања, самог (не)дешавањадогађај а''. Али, уводнеформуле имај у посеб-
ну функциј у дистанцирања од стварности. А ко чак и класична формула „ било
ј едном давно" требадакаже недаседогађај десио давно, него дасезаправо ни-
кад ниј едесио (Фон Сидов)7
утолико прето важи за наведене примере.
Отац насамрти говори свој им синовимадај едину сестру дај у зажену оном
ко први дође и затражи ј е. Када увече непознато биће из огња и буке тражи се-
стру стариј а браћа не желе дај е дај у, говорећи, нпр. „Како ћу дати кад не знам
1М. Ltilhi - „Absurdital
" - Enzyklopadie des Marchens, Band 1, Berlin-New York, De Gruyter,
1975- 1976, hggb. von K.Ranke.
3H.Jason- WhomDoes God Favour: The Wicked or theRighleous? TheReward- and- Punishment
fair v Tale, FF Communications 240, Helsinki, 1988, стр. 42.
3Веселин Чај кановић- Српскенароднеприповет ке, Београд, СЕЗ41, 1927, бр. 40.
4N. Belmont - Poetic/uedu conte. Essai sur le conte de tradition orale, Gallimarđ, 1999, стр. 63- 64.
5М. Цепенков - Максдонски народниумот ворби 2 (Народни приказни), Скопј е, 1972, бр. 43.
"Преглед сличног материј апау: Н.Рошинну - Традициониме фориулшскагки, Москва, 1974.
7С. W. von Sydow - Kategorien der Prosa-Volksdichtung, у: „Vergleichende Sagenfo rschung
"
, Wis-
senschaftliche Buchgesellschaft, Wegc der Forschung CLII, Darmstadt, 1969, стр. 74. Исто и Хај но Гертс
- „ било ј едном" не смешта догађај у прошлост него ван сваког времена: Heino Gehrts - Flucht und
Venveilen у: „ Die Zeit im Marchen"
, hrsg. von Ursula und Heinz-Albert Heindrichs, (Verofl fentiichungen
der Europaischen Marchengesellschaft , Band 13), Kassel, 1989, стр. 67.

3. Поетика апсурда у бај кама 9 5
шта си ни откуда си ноћас дошао"
(„ Баш челик"
). Једино нај млађи брат испуни
о ч е в з а в е т .
Али, већ на овом примеру се види да ниј е потпуно тачно да се ликови не
чуде чудном. Стариј а браћареагуј у зачуђено, онако како би реаговао претпоста-
вљени „ свако од нас
"
.
И другде иматаквих примера. Јунак откупи мртвацаког неко биј е или спре-
чава сахрану, у типу приповетке о захвалном мртвацу. Сам ј унак се зачуди та-
квом призору кој и раниј е„никад ниј е видио"
, али и његов отац, кадачуј едај е на
то потрошио новац, кажему „ти, синко, требада стекнеш и пара и памети"8.
У бај ци о лажномј унаку кој и се замењуј е са царевим кумчетом или сином
постој и вариј анта9гдеуместој унакадолази Арапин (чешћеЦиганин, у оба слу-
чај а се ради о црној бој и кој а одређуј е негативне ликове) и дај е цару прстен
као унапред одређен знак препознавања. Цар се „томе врло зачуди дај е Арапин
његов син, али видећи у њега свој прстен, немаде куда него га призна за свога
сина" . Цар више веруј е предмету него свој им очима, знак ј еј ачи од логике. Ово
ниј е само инертно коришћење жанровских средстава, него и одређена игра са
уобичај еном логиком.
У „Немуштомј езику
" кадај унак наређуј едасвепсепобиј у асамо старог, за
ког ј едино он зна дај е веран, оставе у животу, пастири кажу „ Господару штета
ј е" .Реакциј апастирај еу складу са„економском" логикомј еднеруралнезај едни-
це; алиј унаково „ неразумно" понашањеј еу складу сатипично бај ковним кате-
гориј ама кажњавања неверних и истицања верности, макар и у уским оквирима
сеоског газдинства. Јунаковалогикаделањај е на вишем нивоу, зато што знаоно
што остали не знај у. Његов поступак, додуше, таквеј е природе да осигурава и
безбедност имања, ј ер су уклоњени непоуздани чувари, али бај ка у тој сцени
истиче првенствено верност као категориј у жанрауопште. Осталима одлукај у-
нака делуј е апсурдно, али испод те апсурдности, кој ој ј е поетика бај ке склона,
стој и дубљезнањеј унакаи етичке категориј ежанра. У „Немуштомј езику
"
ј е из
самог тока приповедањај асно дај е апсурд само привидан,ј ерј унак зна оно што
други незнај у.Али, иу другимбај камасеможеприметитидаапсурднаместадо-
биј ај у свој смисао у даљемтоку бај кеодносноу бај ци као целини. Значај ту ниј е
исказан директно, као у типу немуштог ј езика, негој е иманентан самом жанру.
Јунак кој и ј е дао сестру непознатим бићима касниј е их среће и када га зе-
тови препознај у постај у му помоћници. Стариј ој браћи фантастични зетови не
само да не би помогли него би их пој ели, нпр. пошто ј унак не обавља задатке
сам, него то чине помоћници, и пошто се њихова помоћ обично мора заслужити
неким поступком, поступак ј унака са почетка стиче свој смисао у касниј ој епи-
з о д и .
Исто важи за захвалног мртваца као помоћника. Поступак откупљивањај е
неопходан даби сеј унак подвргаотесту милостивости. Такав значај теста имај у
8Чај кановић, исто, бр. 44.
''Ј. Вој иновић - Српске народне приповиј ет ке, Београд, 1869, бр. 1.

4. 9 6 Немања Радуловић
и немогући задаци. Животиње кој имај е помогао током пута се сада активирај у
и ск л ап а с е — п о зак о н у и зол ован о ст и и с вео п ш т е п овезан о ст и — ч вр ст а и п р е-
познатљива композициј а бај ке. Ако уместо животиња помаже кћерка дива или
ђавола, ток бај ке иде(преко магичног бега) ка њеном преласку у његово царство
и свадби.
Поступак цара кој и признај е црног Арапина за сина само због прстена, по-
стај еј асниј и у склопу Ј езикапредмета"
у бај кама. По њему прстен обично слу-
жи препознавању,ј ерј е „ предмет значај ниј и од особе" 10.
Поред верности, забај ку су важнеи категориј едоговора, обећањаили закле-
тве и управо се њима може обј аснити и тип бај ке у кој ој лажни ј унак/ј унакиња
правог смести у бунар и после га краљу представља као слугу/слушкињу. На
о сно ву о вак во г р асп ор ед а сег м ен ат а м ож е се п о ст авит и п ит ањ е: заш т о цар ево
кумче одмах не каже истину него тек на крај у бај ке. У неким вариј антама то
се може обј аснити ј унаковим давањем заклетве - нпр. заклиње се Ћори да ће
му дати прстен и да ће га „као ропче вј ерно служити целога живота" " . Овакво
одређењеважењазаклетведужином животасеипак другачиј еразрешаванакра-
ј у. Погубљеног ј унака оживљавај у чудотворном водом и тек онда он саопштава
истину. Заклетвај е испуњена, а у другом, новом животу више не вреди.
Паралелно са овим жанровским законитостима у кој има се испољавај у ка-
тегориј е верности или милостивости, апсурдна местај е могуће истраживати и
историј скопоетички. Управо те детаље кој и читаоца могу да збуне, историј ска
поетика стављау одговарајући архаични контекст и дај е им смисао12.
Већ поменути тест ниј есамо бај ковни мотив него нај вероватниј е потиче из
обреда инициј ациј е. Поред уобичај еног обј ашњења задатака као искушења кој е
ј унак мора да прође, неки новиј и истраживачи, нпр, X . Гертс ту маче овај мотив
као остатак шаманске инициј ациј е. Јунак добиј а савет ј ош бесмислениј и од са-
мих задатака —да их не решава него да легне и спава; када се пробуди види да
су задаци испуњени. Решавањезадатака за време снај унака може се повезати са
екстатичким сном шамана; бај ковни сан, пореклом екстатички, („хипноидни"
)
серазликуј еод ноћног сна.ПоГертсуј ебај какао целиназаправо насталаиз ини-
циј ациј е (у чему се наслања наПропа и Сент-Ива) и шаманизма13.
Вероватно и спуштање у бунар и служење потичу из комплекса инициј аци-
ј е. Инициј ациј ом се можеобј аснитиј ошј едно место. У типу прогоњенедевој ке
(АТ 51ОВ ) ј унакињу принц налази у шуми; на његова питања она не одговара и
постај е његова слушкиња. Зашто ћути, зашто одмах не каже од чегај е побегла,
|0М. Liithi - Das Volksmarchen als Dichlung. Aslhelik undAntropologie, Vandenhoeck & Ruprecht,
G6ttingen, 1990, стр. 165.
'' B. Чај кановић - Аит олошј а српских народиих приповедака, Београд, 1929, бр.59; уп. и анто-
логиј у из 1927, прип. бр. 34.
'- Остављамо сада на страну истраживања кој а покушавај у да покажу шта традиционални си-
жеи значесамој зај едници и носиоциматрадициј е, каквасу, нпр, истраживањаJl . Дег или (наприме-
ру материј ала 19. в.) анализе Б. Холбека.
" Н. Gehrts - Von der WirkUchkeit der Marchen, Erich Roth Verlag, Regensburg, 1992, стр. 9; 12;
79; 107- 9; 114; 117; 14 1; 136; 150- 153.

5. Поетика апсурда у бај кама 9 7
нај обичниј еј епитањекој есепоставља.Онасекасниј ењему и откриваали инди-
ректно, након показивања посебних хаљина (сунчева, месечева), обично преко
прстена кој и му стављау ј ело.Напоетичком плану ј унакињапролази кроз одре-
ђено понижење: пре него што триј умфуј е као царска невеста, поред металних и
«планетарних» хаљина, онаноси одећу од мишј е коже, магарећекоже, дрвета.
Њено ћутање се у типу бај ке (АТ 451) где сеј авља исти мотив обј ашњава
симболичком смрћу кој ај еу ј езгру инициј ациј е. Као што су умрлабраћапретво-
рена у животиње, за кој има трага, умрлај е и она те зато ћути14. (Лити, с друге
стране, говори о „естетици ћутања"
)
15.
У типу захвалног мртваца могућеј е наћи цео низ слој ева. Постој и правни
обичај забране сахрањивања задуженог мртваца, посведочен у египатском, грч-
ком и римском праву
16. Из антикеје и сведочанство о осуђеном Милтиј аду кој и
ниј е могао да буде сахрањен док његов син ниј е за њега отишао у затвор. На
Тимору се мртвац ниј е сахрањивао све док се не наброј е све његове кривице
(податак из 1870)
17.
У религиј ском смислу, злостављање мртвацај е можда изворно био посту-
пак заснован на симпатичкој магиј и кој и треба да нанесе муке његовој души18.
Али,ј унаковамилостивост исто можедасеобј асниутицај ем средњовековнецр-
квене бриге за мртве" . Јошј еу старохебреј ској другоканонској књизи о Товиј и
(кој ај е, по Рериху, кроз средњовековне егземпле, утицала на формирање ових
приповедакау Европи) обрађен тип приповетке, али сеуместо мртвацај ављаан-
ђео (као што и уместо змиј е наступадемон).То показуј е одређену сродност овог
типа приповеткесарелигиј ским повестима. Међутим, сматраседасу архаични-
ј евариј антесамртвацем,ј ер долазеод веровањада семртви разумеју у магију
20.
Постој е покушај и да се овај тип приповетке повеже сатипом о два брата21, због
истоветних мотива спасавања брата/побратима од демонских сила (ај авља се и
|ЈBelmont, стр. 109- 110.
15М. Liithi - Das Volksmć'rchenalsDichlung. Asthetik undAntropologie, стр. 135.
Enzyklopadie des Marchens Band 1(„Arhaische Ziige im Marchen"
).
17Bolte, PolivkaAnmerkungen zu den Kinder- und Hausmarchen der Briider Grimm III, Leipzig,
191B, стр. 512; такођеo захвалном мртвацу: по атинском закону пролазник кој и би видео мртвацана
путу требалој едагапоспеземљом (супституциј асахране). Песник Симонид сеј авиоу сну оном ко
raј есахранио и упозорио raнабродолом(стр. 511) Натом религиј скомзначају сахранеј езаснован
и запл ет А нт иш не .
18L. R6hrich- Weschselwirkungenzwischen oraler und literaler Tradierung у: ,,Wiealt sind unsere
Marchen?"
, ErichRothVerlag,Veroff entlichungender LuropaischenMarchengesellschaft , Band 14, Regen-
sburg , 1990, hrsgb. Von C. Oberfeld, стр. 59.
Rohrich - Wechselwirkungen, стр. 61- 62.
мHermann Gunkel - Das Marchen imAlten Testament, J. C. B. Mohr .Tiibingen, 1921, стр. 92- 93.
Ha истом месту аутор износи хипотезу дај е не само ово религиј ски обрађена народна приповетка,
него и дај е пореклом из Персиј е.
21Heino Gehrts- Das Marchen und das Opf er, H. Bouvier u. Co. Verlag , Bonn, 1967, стр. 186-
19 4 .

6. 9 8 Немања Радуловић
невестај едног од њих). Овој теориј и би одговарала вариј анта22
у кој ој сејунак и
мртвац називај у побратимима, а крај приче прелази у легенду.
Но, кој и год били извори бај ка их опет користи да би, у складу са склоно-
шћу каекстремима(Лити) и хиперболизациј и (Холбек) насликовит начин прика-
зала злобу, а потом милостивост, као суштинско одређењеј унака жанра.
У пој ави натприродних просацадо изражај адолази изузетност млађег бра-
та. Према поетици број а три заснованој на издвај ању трећег и последњег члана
(2+1), било да се ради о браћи или о другим низовима (попут, нпр, исказа лико-
ва),ј унак ј е нај млађи. Поред тога,ј едино он поседуј е одређено вишезнање.
Иванов и Топоров посебну пажњу посвећуј у лику Ивана - будалице (Ива-
нушка- дурачок). Његово „наопако" и бесмислено понашањеј е заправо, посеб-
но парадоксално понашање, магиј ског порекла (мисли се на магиј ску функциј у,
по Димезилу)
23. У испуњавању очевог завета не ради се онда само о јунаковој
верности очевој заклетви, него ј е могућа и успомена на неко посебнојунаково
знање, везано за натприродно. (Нпр, само нај млађи брат одговара на старчева
питања24
). У касниј ем току ће он бити издвој ен покретљивошћу, ј ер ј едини од
браће прелази границе, и успешно пролази кроз провере.
Па ипак, овакви присту пи не исцрпљуј у могућности тумачења. Посматра-
ње апсурдног места у склопу целе бај ке не обј ашњава до крај а саму апсурдну
ситуациј у.Апсурднаепизодаседоводиу везу садругим сегментима,у функциј и
композициј еили потврђуј е етичкекатегориј еукљученеу поетику бај ке.Али, не
обј ашњава се виша функциј а апсурда, ј ер се бај ка као целина не постој и само
као низ епизода или кодекса или формализованих правила него као специфичан
ј езички уметнички фемомен.
Историј скопоетичка обј ашњења су овде представљена само у избору, за
сваки од тих мотивасеможенаћиј ош покушај аанализе. Изгледадасу сепроуча-
ваоци бај ки заустављали управо наапсурдним местима. Као дасу таквеепизоде
- ако ниј е пресмело рећи - будиле у њимажељу за разј ашњавањем, те се испод
изузетних научних анализаоткриваизворни, општељудски импулс каразј ашња-
вању неј асног и осмишљавању бесмисленог.
Не улазећи садау питањедетаља наведених анализа и етнолошких теориј а
садржаних у њима, могућеј е приметити да се она не дотичу довољно поетике.
Обј ашњења апсурдног места, тачна у контексту настанка неког мотива не осве-
тљавај у потпуно његову специфичну вредност. Анализе прате како ј е неко ап-
сурдно место настало, тепоказуј у дау одређеном комплексу архаичних религиј -
ских представа и обреда утисак апсурдног нестај е. Али, овим се не обј ашњава
зашто то место опстај еу бај ци и то управо као одвој ено од изворног контекста,
у п р аво к ао ап су рд н о .
"
Чај кановић, 1927, бр. 45.
23Словенска мит олошј а. Енциклопедиј скиречник, Београд, 200! . („ Иван —будала"
).
24К. Ристић, В. Лончарски - Српске народне приповет ке, Нови Сад, 1891, бр. 10.

7. Поетика апсурда у бај кама 9 9
Важнај е и чињеницадај е нај већи број европских бај ки записан током 19.
и 20. векау нижим слој евимадруштва(сељаштво, занатлије, ситно грађанство).
Шта су ова апсурдна места значила тим преносиоцима традициј е? Сурвивали
овденемогу даобј аснесве. Заевропског сељака 19. векаили трговцапопут Гру-
ј еМеханџићај е свет инициј ациј е далек као и нама данас. Записи из 17. или 16.
века не мењају ствар суштински, ј ер исто важи за Базилеа и Страпаролу, чак и
у већој мери, да се и неговори о Пероу (на страну све литерарне стилизациј е).
Ако сепитањепрошири тиме„штабај казначи савременомдетету
" - азначи му
- опет искрсава проблем психологиј е бај ке. Када би апсурд био само случај ан
продукт заборављањаизворног значења, само сурвивал, бај канеби билатолико
привлачна и данас деци, неби биој асан њен специфични стил. И поред слично-
сти психологиј едетета и „дивље мисли"
(нпр. у анимизму)
25, и поред тога што
и они кој и бај ци приступају на књижевни начин признај у архетипско деј ство26,
остајући нанивоу поетикенеможемоаданеприметимоданавођенаместадоби-
ј ај у свој функциј у самокадимсенезнапретпостављеноизворноархаично-рели-
гиј ско порекло, само кадазаистаостављај у утисак апсурдног.
Апсурдј е, дакле, део поетике бај ке. Бај ка воли супротстављање свакоднев-
ном здравом разуму. Управо тиме се ствара особена атмосфера. И такви мотиви
нису ни сасвим окамењени, као што се понекад види из реакциј адругих ликова.
Тој еважан део поетикежанра, стварањесценакој есу различитепремауобича-
ј еном начину размишљања, акој е се нанеки чудан начин показују као добре и
исправне, или у крај њој линиј и водеуспостави хармониј е.
Такви „удари наразум" сеј ављају иу некимрелигиј скимтрадициј ама,нпр,
у коанима зен-будизма, кој и су стекли одређну популарност и на Западу у по-
следњих педесетак година, као и у раном хришћанству и православној традици-
ј и, о чему сведочезаписи изразличитих „Старечника". И у православној иу бу-
дистичкој традициј и чести су парадоксални или бесмислени одговори духовног
учитеља ученику, или сеј едноставно помене поступак кој и ј е у свакодневном
ж и вот у т еш к о зам и сл и в .
На питање ученика „Какавј е смисао Бодхисатвиног доласка у Кину
"
учи-
тељгај едноставноудари; оборениученик сеподижепросветљен.Надругопита-
ње, учитељ одговарадаћедати обј ашњење кад испиј е целу реку
27.
Када млађи монах пита старцакако да се спасе, овај га шаље нагробљеда
грди мртве, падруги пут да их хвали; поступак се обј ашњава на крај у - како су
мртви неосетљиви нахвалеи грдње,такав требадабудеи монах. Други авауче-
нику одреди да грди и удара камен, како би схватио да монах треба бити попут
к ам ен а28.
35ErwinMtiller - Psycho!ogiedesdeu/schen Volksmdrchen, MUnchen, 1928, стр.68. Идецаи„ при-
митивни" народи, нпр. доживљавај у ствари као живе.
2"Тако обј ашњавају несамо психолози-тумачи бај ки, него рецимо и Баузингер и К.Ранкеу за-
ј еднички написаном чланку: „ArchaischeZuge im Marchen«, Enzyklopadiedes Marchens Band 1.
27Д. T. Сузуки-Е.Фром- Зенбудизам ипсихоанализа, Београд, 1973, стр. 70.
Ст аречник, Нови Сад, стр. 2004, 232; 90.

8. 10 0 Немања Радуловић
Али, у обетрадициј етаква форма служи нечем вишем - подсећању на иде-
ал хришћанског живота, или нешто уже монашког, различити поступци и речи
стараца дај у живи пример. У зен-будизму циљј е чак прецизниј и, довођење ка
просветљењу, изауобичај ених начинамишљења. Привидни апсурдј еуклопљен
у стабилну духовну традициј у.
Питање наговештај а неког вишег поретка иза бај ковног апсурдај е шире
питање односабај кепремарелигиј и,у кој есад неможемоулазити. У наведеном
примеру немогућих задатака, они су заправо део неправедног света, хипербо-
лизован лош положај ј унака (Јолес). С друге стране, посматрани у целини при-
поведања сви поступци усмерени противј унака се поништавај у и у одређеном
(теодицеј ском) смислу водечак кањеговом успеху. У том погледу, несумњивој е
да бај кадај е наговештај неког вишег поретка, уређености света, макар се испо-
љавао на веома сликован, конкретан и материј алан начин. Јер, свет бај кеј есте
без Бога, али не и без смисла (Де Фрис); у бај ци, као „секуларизованом миту
"
људско постој ање се не одражава на „ фону нуминозног света него само у се-
би
"
.29
Ако сетако, сј едне стране, бај кадонекле поклапаадонеклеудаљава од ре-
лигиј ског „апсурда"
,толико сеудаљаваи од апсурдау савременој књижевности.
Литература двадесетог векај е канонизовала дотад маргиналну или непризнату
категориј у апсурда. „Хаотично доба"
(X. Блум) фаворизуј е „ирониј ски модус"
(Фрај ). То што су дела Кафке, Бекетаи Камиј аушлау програм школских лекти-
ра, нпр, говори несамо о степену канонизациј еу књижевноисториј ском смислу,
него и о осећају зањихову кореспондентост савременомдобу.У њимај еапсурд,
међутим, изворан. Док ј е у религиј и привидан, у бај ци секуларизован али ипак
некако смислен, код поменутих писацасмисланема. Покушај и обј ашњењаКаф-
кепреко кабале, Бекетапреко прикривеног хришћанстваили гностицизма, оста-
ј у у нивоу могућих интерпретациј а, али не исцрпљуј у сама дела, као што не
отклањају осећај бесмислакој и изњих долази.(У томсу смислу занимљиви иЈо-
нескови аутобиографски исказиу кој имасервесапитањиматеодицеј е,гнозе,по-
стој ања ђавола).30Зато ниј е случај но што су у поређењима Кафке („централног
писцахаотичног доба"
)
31и бај ки, делааустриј ског писцаназванаантибај кама32.
Полазећи од различитих архаичних религиј ских представа или културних
слој ева и заборављених обичај а, бај ка хетерогене мотиве спај а у ј едну целину
и свој им их стилом чиниј еднаким, без обзирана порекло. Онаћеупорно нагла-
шавати значај милостивости, верности,трпљењамакар тоделовало бесмислено.
Тај бесмисао, кој иј еу неком другом контексту разумљив и има разлог постој а-
ња овде се преосмишљава и сврха постај еусмерена ка обликовању самог света
29Ј. de Vriess - Belrachtungen zum Marchen, besonders in seinem Verhalinis zu Heldensage und
Mythos, FF Communications 150, Helsinki, 1967, стр. 171.
30E. Јонеско - Човек под знаком пит ања, Чачак, Градац, 1990.
31Н. Bloom - The Western Canon, Riverhead Books, New York, 1994, стр. 427.
32M. LUthi - Volksmarchen und Volkssage. Zwei Grundf ormen erzahlender Dichtung, FranckeVer-
lag., Bern-Miinchen, 1961, стр. 156.

9. Поетика апсурда у бај кама 10 1
бај ке. Макар само наговештен некаквим општим устрој ством бај кекао жанраи
њеног света, смисао се осећа, остај еоптимизам бај ке, њен „ оптативни модус"33.
Разумј е збуњен, логика не функционише, другост бај ковног света се потврђуј е
и у томе, али не треба бринути ј ер ће се све завршити у складу са апсолутном
п р авд ом .
Nemanj a Radulović
Т Н Е PO ET IC S O F Т Н Е A B SU R D IN FA I RY TA L E S
Summary
Nonsensical scenes in fairy tales can be regarded in two ways. On the one hand, they
havetheir senseinthewholeof thetext,they areessential for thecomposition, (for example, in
such scenesthehero acquiresmagical help or triesthe faithfulnessof theother characters). On
the other hand, they can be analysed as survivals, and so reveal their original - and lost- mean-
ing; superfi cially absurd motif becomes meaningful if an archaic way of looking at the world
becom es reconst ructed .
But the peculiarity of these scenes is not in thearchaic origin or composition only but in
opposingtheusual logic andcommon sense, too.Theimpact of such situations, their aesthetical
importance, is in making the world nonsensical. Thus absurdity makes the part of the poetics
of the genre.
•13M. Simonsen - Lecontepopulairef rangais, Paris, P.U.F, 1986, 119.