Književnost i jezik

1. 393Књижевност иј език, LII/3—4, Београд, 2005.
3 7 1.3 : :82 1. 163 .4 1.0 9 K iš
НАТАША СТАНКОВИЋ-ШОШО (Београд)
Ф ОРМ Е ПРИПОВЕДА ЊА КАО ИНТЕГРА ЦИОНИ
ЧИНИЛ А Ц У ЗБИРЦИ ПОЕТИЗОВА Н Е ПРОЗЕ
РАНИ ЈАДИ ДА НИЈ1А К ИШ А
ЗбиркаPanuj adu (1970) сароманимаБашт а, пепео (1965) и Пешчаник (1968) чини
део нородичнетрилогиј е.Писанај етехником мозаика, причему уводнапричаСј есеникад
почну вет рови има функциј у пролога, а завршнаЕолска харфа епилога. Садржи 19 прича
неј еднакедужине.У збирцидоминирају краткеприче,аимаинеколикоприповедака(Замак
Освет љенсунцем, Избаршунаст ог албу.ма,Ливада.Дечак иnac). Програмомј епредвиђено
даученициу основној школи научедау књижевномтексту препознај у, протумаче и примене
различите форме приповедања (нарациј у у првом, другом или трећем лицу), описивање
(пеј заж, портрет, екстериј ер, ентериј ер), диј алог; монолог и унутрашњи монолог. Збирка
Раниj adu обрађуј е се у првом разреду гимназиј е и средње школе. У њој се налазе готово
сви наведени облици казивања. Проучавањем форми приповедања могу сеоткривати иту-
мачити сведругеуметничке вредности дела (тематика, мотиви, ликови, сижеј ни елементи,
односи између пој единих прича, идеј е, стваралачки поступци). На примеру кратке приче
У.чица du&biix кест енокауказаћемонаформе приповедањакао интеграционо средишre кој е
доприноси успешниј ем тумачењу и сагледавању осталих вредности књнжевног текста.
Кључне речи: приповедање у првом лицу, приповедање о себи у грећем лицу,
редуковани диј алог, описивање(пејзаж, портрет, екстериј ер, ентериј ер).
1.
У збирци поетизованепрозеРаниj adu главни лик Андреас Сам трагаза
свој ом прошлошћу и успоменама, еда би активирањем погиснутог препознао
себе и врагио се идентитету кој и постој иј ош самоу сећању.Неодричући сетог
идентитета, него трагај ући за собом као дететом, К ишов приповедач А ндреас
Сам у Ранимј адима покушавада оживи превазиђену реалност дечиј ег ,ј а"
, да
пробуди себекаодетеу ономештој езаборављено и вишереално ниј еприсутно,
али постој и уграђено у сећању њега као одраслог. Полазећи од схватањадај е

2. 394 Н ат аш а С т амко в и ћ- Ш о ш о
релативно штај естварни,аштафиктивни свет,ј ероноштој епрошлозаувекј е
неповратно нестало, К иш се користи различитим приповедачким методама.
Уочљивој едау породичном циклусу не постој иј езгро приче, већ само
импресионистичкидати фрагменти сећаља.Даби нагласиорелативност сећаља
иимпресиј е,Киш користиунутрашњу перспективу приповедачакој иј еудвој ени
лик (дечак и одрасли „дечак"
), стапај ући прошло времеу комесерадњадеша-
валаи садашњи тренутак из кој ег сеприповеда. У неким причамаприповедање
се организуј е као вид редуковаие перспективе (крњи диј алог у коме постој и
самој едан глас, а други се наговештава), користе се цитати, псеудодокумента
(писма, дневник, фотографиј е) и сажима се искуствена грађа. Комбинуј ући
документарност и фиктивност, наративност и лирски исказ, писац апострофира
приповедну ситуациј у и пародирај е откривај ући да протекло време нема моћ
оживљавања, већ ј е доказ непоновљивости тренутка с чиј ом пролазношћу ј е
н ест ао и д ео љ уд с ко г ид ент ит ет а.
Пролошка прича Улица дивљих кест енова може се посматрати као ии-
верзни резимепородичног циклуса.Тој езналачки написанакраткапричај ед-
ноставног сижеа. Дечак, садаодрастао човек, враћасеу улицу свог детињства
и суочава се са матерј алним доказима пролазности времена. Улица у кој ој ј е
одрастао изгубилај е некадашњи изглед, на месту њихове породичне куће саг-
рађен ј е солитер иј единој есећање Андреаса Самадоказ дај е она заиста била
некада другачиј а. Жеља главног ј унака да обиђе улицу свог детињства чини
имплицитну мотивацију трагања, а жеља за препознавањем себе некадашњег
у реликвиј ама детињства (кућа, артерски бунар, школа, касарна, склониште и
дрвореди дивљих кестенова) представља експлицитну мотивациј у трагања.
Простор из Андреасовог детињстване постој и реално, већ само у сећању при-
поведача, на фотографиј и кој у чува и у писму његовог оца Едуарда Сама. Да
би показао релативност сећања,трај ањаи постој ања, Киш користиунутрашњу
перспективу приповедача и експериментишући формама приповедањауспева
дауспостави везу између превазиђене реалности лика и његовеактуелизациј е
у с вету п р и ч е .
На кој и начин се то постиже?
М одерно приповедањеу првом лицу заправо садрж и иепрестано смењи-
вањедоживљај ног и приповедачкогј а, оногј а кој е приповедаи оног о коме се
приповеда.Тимеписац омогућуј ечитаоцимадапрнповедачавидеи онако како
он сам себе види и онако како га неко са стране можевидети.'
Данило К иш у причи Улица дивљих кест еиова подариој е свом лику моћ
даосеби говори иу првомлицу иу трећемлицу.АндреасСам, приповедач кој и
приповедау првом лицу, намест у где се некаданалазила његовакућапрелази
на приповедање о себи у трећем лицу.
1Проф.др НовицаПетковићу излагању Пост ој или чет врт оприповедачколице?
одржаном у мај у 2005. на Међународном научном скупу о проучавању опште књижев-
ностиданас, пој аву приповедањаосебиу трећемлицу именуј екао четврто приповедачко
лице. Зборник радовај е у штампи и издази почетком 2006. године.

3. Форме приповедања као интеграциони чинилац у збирци. 3 9 5
„ Ето, не веруј ем, госпођо, свој им очима. Нико ииј еу стању дами обј асни
гдесу нестали ти кестенови,иданиј евас,ј абих посумљаодасамсвето измис-
лио или сањао. Јер, знате, такој ето са успоменама, човек никад ниј е сигуран.
Велико вам хвала, госпођо, идемдапотражим кућу у кој ој сам живео.Не, хвала
вам, вишебих волеодабудемсам...Ондаон приђеј едним вратима, мадато нису
била „ она" врата, и притисиу звоице. Извините, рече сасвим обичним гласом,
дали ту стануј еАндреас Сам?"2
Андреас Сам, кој и се у првом делу приповетке распитивао о улици
д и вљ их кест ен о ва, ст иж е до мест а гд е се н екад а н ал азила њи хова п ород и ч иа
кућа. Пред вратима професора Смердела Андреас Сам о себи говори као дај е
неко други. Са преласком на приповедањеу грећем лицу приповедач прелази
са говорникове на сабеседникову тачку гледишта и омогућуј ечитаоцимадага
сагледају субј ективно(изнутра) иобј ективно(споља).Ја кој еј енапочетку приче
говорило о себи као о Андреасу Саму доказуј ући лични идентитет идентитетом
простораи псеудодокументом (фотографиј ом из оног времена), сада, пред вра-
тима куће, тражи себе самог. Андреас Сам преласком са приповедањау првом
лицу наприповедањео себи у трећем лицу омогућуј еповезивањесубј ективног
погледај унака са виђењем других у датом простору. Андреас говори о себи у
трећем лицу као да заузима позициј у госпође Смердел. Тој с било неопходно
зато што Андреаспред вратимакућеи тражени Андреас Сам нису исто.А ндреас
се упутио ка улици свог детињства да би у њој открио и препознао себе као
дечака и неуспевши то говори о себи у трећем лицу. Уочивши разлику између
улицеу кој ој ј е одрастао и кој у памти и себе некадашњег и простора са кој им
се суочио, К иш омогућава приповедачу да посебним наративним поступком
- преласком на приповедање о себи у трећем лицу, истакнето искуство. Натај
начин приповедач сумира прошлост. Удвај ање приповедног субј екта К иш ј е
обј аснио у узгредној примедби у приповеци Вереници:
„Да останемо при трећем лицу. После толико година, Андреас можда и
нисамј а."3
Разумљиво ј е да у тренуцима када се ј унак распитуј е о људима кој их
вишенемаили постој есамоу сећању Андреасприповедау трећем лицу. Мај ка,
отац и сестра више нису живи и о њима се не може говорити у првом лицу ј ер
се они везуј у само задечакаАндреаса Сама и постој е у успоменама одраслог
ј унака.
Постављен у реални простор и синхроно време Андреас Сам трага за
простором кој иј енестао и времеиомкој еј епрошло.Затосењеговаперспектива
у приповедању непрекидно суочавасапрепрекамаи неуспевадасеразвиј е.Да
бито постигаоКиш приповедањеорганизуј екаовидускраћенеперспективекој а
се на фразеолошком плану остваруј е одсуством управног говора. Трагај ући за
2
Д. Киш, Раниј ади, Београд, 1989, стр. 13.
3Наведено дело, стр. 44.

4. 396 Н ат аш а Ст амко вић-Ш о ш о
улицомсвог детињствалик сераспитуј еоместу гдесеонаналазиј ерј епростор
кој и памти суштипски другачиј и.
Међутим, К иш не користи диј алог као доказ споразумевањај унака и
његових саговорника, већ крњи диј алог у кој ем постој и само глас Андреаса
Самадок ј е глас његовог саговорника представљен као одјек у свести ј унака.
Натај начин писац ствараилузиј у спонтаног,усменог разговора,аненаписаног
диј алога и омогућава динамичност приповедања. Тако читалац стиче утисак
да се А ндреас заиста непрекидно креће ка улици дивљих кестенова и на путу
тражи обј ашњења од случај них пролазника:
„Да ли вам, можда, господине, то име говори нешто: Бем, Бемова улица.
О, да, извините, наравно ви се не можете сетиги, уколико нисте ту живели ripe
рата, но бар бисте могли знати да ли има ту негде нека улица са дрворедом
дивљих кестеиова?"4
Одсуство правог диј алога упућуј е на доминантан мотив усамљености
ј унака у причи. Андреас трага за свој ом прошлошћу да би потиспуо осећај
самоће са кој им живи. И ј унаково презиме (Сам) одређуј е његов положај у
свету. Јунак не припада простору у кој ем се налази. Доживљава га као непоз-
нат и страшан. Стварност покушава да потнсне сећањем на прошлост у кој ој
ј е имао другове, родитеље, сестру, учитељицу и ниј е био сам. Тада су га и
нај чешће ословљавали надимком Аиди. Сагледавај ући уметнички свет прича
у целини збиркеувиђамо датип редуковаиог диј алогадоприноси карактериза-
циј и главногј унакаи упућуј енабитнемотивеу збирци: стрепњу, иесигурност,
емотивност, патњу дечака кој и одраста и усамљеност, резигнираност одраслог
ј унака. Развиј ени диј алог као форма приповедања у збирци остваренј е само
међу блиским сродницима(сестра,мај ка,Јулиј а,Андреас) и говори оемотивној
бл и с ко ст и л и к о ва.
Да бисмо боље илустровали како К иш непрестано мења приповедачки
поступак, одиосно, приповедна лица у Раиим ј адима посебну пажњу ваља
обратити на неке стилске моменте и начин употребсј езика. Киш илузиј у не-
правог управног говораостваруј еупотребом (какој ето Успенски назвао) речи
наводника, као што су: „ ваљда"
, „тобоже"
, „ наводно" . „ Не мислите, ваљда, да
сам све то измислио."5Наведене речце имај у функциј у да преведу управни
го во р у ау т оро в г овор .
Илузиј а усмепог говора остваруј е се честом употребом асиидентских
реченица, почињањем реченицаузвиком, везииком, речцом(Да.ј ош прерапш...
Зар се не cehame?Наравно, свудај е било... Ни ви?). На усмену комуникацију
упућуј е и промена интоиациј е, употреба вокатива и заменица (личпих, при-
свој них и показних):
„Ето, не веруј ем свој им очима. Нико ниј е у стању да ми објасни где су
нестали ти кестенови, и да ниј евас,ј абих посумљаодасам свето измислио или
* Ист о, стр. 12.
5Ист о, стр. 11.

5. Форме приповедања као интеграциоии чинилац у збирци.. 39 7
сањао. Јер, знате, такој е то сауспоменама, човек никад ниј е сигуран. Велико
вам хвала, госпођо, идем да потражим кућу у кој ој сам живео. Од кестенова
пак, госпођо, видите, нема нитрага...Тој езато,госпођо, што кестенови немај у
свој еуспомене."6
Дескрипциј акаоформаприповедањау Кишовомприповедачкомпоступку
има функциј у повезивања светај унакове прошлости и садашњости, сећања и
стварности. Сижеј ну организациј у приповеткедиктира сећање кој еј едато као
вид интимне, асоциј ативне свести кој а игиорише логички след. Опис природе
прој екциј ај е приповедачевог доживљај а светадатог кроз слику. У причи Сј е-
сени, кад почну вет рови опис наглог падања кестена представља сублимирану
сликуј унаковог доживљај асопствеиог насилног и неприпремљеног одрастањау
реалном свету.Сведенимописом,у комепој единостиизприродеимај у унапред
одређенозначење,карактеришесетип просторау кој емсеј унак налази.Припове-
дач поред пеј зажауочаваиатмосферу иисказуј еих у зависности одрасположења
региструј ући снажне импресиј е (бој е, мирисе, звуке или њихово одсуство).
Дивљи кестенови имај у привилеговано место у К ишовој прози. Сећање
на њих повезаној есасећањем нањихов мирис, кој и асоцирасвет детињства и
активирасликепотиснутеу подсвестиј унака.Опис екстериј ера(улицадивљих
кестенова, школа, артерски бунар, касарна, склониште, кућа) датј ефрагментар-
но, као вид присећањај унакакој и севраћау улицу свог детињстваи суочавај ући
сесаизмењеним простором покушавадагаоживи сећањем. Преко дескрипциј е
може сесагледати интимниј унаков доживљај света кој и га окружуј е.
Андреасово присећањеј е емотивно. Јунак метонимиј ски назива улицу
свог детињства улицом дивљих кестенова,ј ер дечиј а свест не памти узрочно-
последичне односе у стварности, већ само утиске:
„Ти су кестенови цветали с пролећа, тако да ј е цела улица мирисала
помало отужно и тешко, осим после кише. Тадај е измешан са озоном, мирис
дивљег кестеновог цвета лебдео свуда наоколо."7Секвенца пеј зажа постој и
само у свести ј унака кој и се креће измењеним простором. Иако увиђа да ј е
урбана стварност уништила дрворед дивљих кестенова, Андреас то пориче
присећањем.Доласкомдо кућекој евишенема,ј унак семири сасазнањемдај е
немогућепробудитиу себи садашњем некадашњег дечакаи дај есвет детињства
заувак прохуј ао. Нестанком дрвореда кестенова, сингерице и кревета укинута
ј е могућност да елементи из простора (отвореног или затвореног) активирај у
ј унаково сећање. Поред промене приповедних лица (јунак говори о себи у
трећем лицу), Киш користи поступак метонимиј ског обликовања слике света,
а то постиже заменом субј екта обј ектом. Када приповедач каже да кестенови
немај у успомене, врши сезаменасубј ектаобј ектом и тимесеозначавадај унак
губи право на присећање. Исти поступак метонимиј ског обликовања слике
с вет а у о ч авам о и у п о рт р ет и с ањ у срод н и к а.
6Ист о, стр. 13 и 14.
7Ист о, стр. 12.

6. 3 9 8 Н ат аш а С т ан ко в ић- Ш ош о
Портретј еу функциј и карактеризациј еликова.Отац,стрина,мај ка, мај ор,
сестра описуј у се у односу на простор, предмете кој и су им припадали или у
кој ем их приповедач памти.Сећај ући серодитељаАндреас врши замену особа
предметимакој и су им припадали.Очевеиаочареподсећај у ганаЕдуардаСама,
сингерица на мај ку Мариј у Сам, а машна за косу на сестру Ану Сам. Једно
квргаво стабло без плода подсећа га на њега самог, Андреаса одраслог.
Наспрам релативности сећања К иш уводи документарност као ј едини
материј ални доказ постој ања светадетињства. У књизи Поет ика Киш каже:
„Јанисам у могућности даизмишљам.Ништами ниј еужасниј еод реал-
ности, то значи ништа романескниј е, али ништа ни произвољниј е и опасниј е
него покушај дасесредствималитерату рефиксираонаствариост кој анас ниј е
прожела, кој у не носимо у себи, патетичио речено као рудари оловни прах у
грудима. Једино такву стварност, такав свет сам у стању да додируј ем, кој и
морам да искашљем из себе."
Кишпримењуј еобј ективнопостој еће,алии измишљенедокументекој има
потиреразлику између стварности и фикције.Сећањапостај уј единидокумен-
ти свести, адокументи успомене о времену кој сј е протекло. Фотографиј а као
докумеит од кога полази као од доказа нечиј ег постој ања има исту функциј у
као писмо у приповеци Дечак и nac или писмо у Пешчанику. Фотографиј а и
писмо активирај у имплицитну мотивациј у трагања- жељу за препознавањем
себе некадашњег у себи садашњем.
„То беше, без сумње, рана свест о томеда ће то битиј едина прћиј а мог
детињства,ј едини материј алии доказ да сам некада био и дај е био мој отац.
Јер без свегатога, без тих рукописа и без фотографиј ај абих данас зацело био
уверен дасвето ниј епостој ало,дај есветој еднанакнадна, сањана прича коју
сам измислио себи заутеху.Лик мог оцаби сеизбрисао из сећања, као и толики
други и кад бих пружио руку, дохватио бих празнину."8
Употреба глаголских облика има важну улогу у варирању ауторове тач-
ке гледишта. Киш током приповедања користи и комбииуј е презент, аорнст и
перфекат у индикативном и релативном значењу мотивишући промену тачке
гледиштаи остваруј ући темпоралност нарациј еу кој ој прошлост и садашњост
егзистирај у истовремено.
К иш презент користи да би створио утисак код читалаца да се аутор
налази у истом времену у кој емј е и лик: „Идем да потражим кућу у кој ој сам
живео". Употребом презентадај е се синхрона ауторова позициј а. Презент, по
Успенском, означава фиксациј у тачке гледишта са кој е седај е опис.
Функциј а аористај еда означи прелазак на нови опис са синхроне пози-
циј е, тј . на сваку наредну фиксациј у тачке гледишта. Киш аорист користи да
би читаоца увео у радњу и поставио га у исту раван у кој ој се налази и ј унак
приче; „Оидаон приђеј едним вратима, мадато нису билаона вратаи притисну
8Ист о, стр. 96.

7. Форме приповедања као интеграциони чинилац у збирци. 3 9 9
звоице" . Облик перфектаомогућуј еда сеописда сасинхроне, а не саретрос-
пективне позициј е,ј ер читаоца смештау центар описиване радње:
„Дали стесигурни, понови он,даовденестануј еАндреас Сам?Прерата
ј е ст аповао овде, знам поуздано. Можда се сећате његовог оца? Ето, видите,
онде где је она леј а с луком, тамој е био њихов кревет." Употреба перфекта
несвршених глаголаимафункциј у дасепостигнеефекат продуженог времена,
као да се читаоци смештај у унутар саме радње постај ући њеним синхроним
сведоцима. Смењивањем аориста, перфекта и презента реализуј е се промена
тачкегледиштатоком приповедања, али и наглашавапостој ањедвој ицс припо-
ведача кој и одговарај у двема различитим тачкама гледишта. Општи причалац
ј е непрекидно активан у приповедању и радњу смешта у прошлост. Посебан
п ри чал ац рад љу смеш га у садаш њост и .
У епилогу приче Улица дивљих кест енова приповедач сумира искуство
п р о ш л о ст и :
„Чули сте, куће нема. На момј е узглављу израслај абука. Једно квргаво,
повиј ено стабло без плода.Собамог детињствапретвориласеу леј у слуком, а
наместу гдеј естај аласингерицамој емај ке- бокор ружа. Кестеновесу посекли
рат, људи или просто - време."4
Епилог ј е белином одвој ен од претходног текста. Приноведач ретрос-
пективним приповедањем апострофира приповедиу ситуациј у и указуј е на
експлицитну мотивациј у приповедања: „ ГЈредвадесет година, кој е сам хтео да
прескочимј еднимлирскимскокомунапред..." 10Лирски скок унапред означава
меланхоличну резигнациј у, осећај дај е нешто узалуд покушао, али му ништа
друго и ниј е преостало. Приповедањеј е, можда,ј едино што писцу преостај еу
борби сасвеопштомпролазношћу ирелативношћу.Отуданиј ечудно штосепри-
ча завршава псеудоцитатом из писма Едуарда Сама сестри Олги Сам-Урфи.
„Када су изнели и последњи део намештај а, а то ј е био онај отоман у
кој ем певај у федери, ево - госпођо Смердел,ј ај ош увек с вамаговорим - шта
се збило: 'Када смо изнели и последњи део намештај а, драга мој а Олга, а то
ј ебио онај отоман у кој ем певај у федери, кућасесрушила као кула од карата'.
(Из писма Едуарда Сама, мога оца, свој ој сестри Олги Сам-Урфи)." "
Апостофирањеговорнеситуације(,ј ај ошувек с вамаговорим"
) смењуј е
сеупотребом псеудодокумента као крунског доказа. Писмо се ту користи као
м от и ваци о н и елем ент н ео пход ан да се при п оведање у чи н и вер оват н и м , и ст и -
нитим и могућним. Наводј е стављеи у заграду као у хроникама.
Након епилога следи дистанцирана поента - „ Сада ј е ту посађен лук,
лепи зелени празилук, госпођо..." - кој асведочи о пролазности и узалудности
потребе затрај ањем, ирационалности теж ње за вечним.
Неупућуј ели нас ово на Пешчаник и констатациј у ј унака: „Све се оси-
па, сестро мој а" . Време иеумитно протиче. Пешчаник ни у ј едном моменту
9Ист о, стр. 64.
Ист о, стр. 15.
" Ист о, стр. 15.

8. 4 0 0 Н ат аш а Ст ан ко вић - Ш о ш о
пе може бити иети. Животј е немогуће фиксирати, зауставити, чак и у сећању
измиче. Причаостај еј единствеиај езичка призмау кој ој се преламај у тренуци
постој ећи и изгубљени.
2 .
Форме приповедања су динамичан конструкциони елемент структуре
књижевног дела.12Онесу и важан интеграциони чииилац у књижевиомтексту
ј ер се анализом форми приповедања могу сагледати и други елементи њене
структуре (мотиви, ликови, могивациони поступци, слика света, стваралачки
поступци,ј унаковдоживљај и идеј е).Одученикасеможеочекиватидачнтај ући
причеи приповеткеиз збиркеРаниј адиуочеи засту пљенеформепрнповедања
и образложе њихову улогу и функциј е у књижевном тексгу. Да би се имао не-
посредниј и увид у богатство приповедачких поступака,у одређенимделовима
методичке обраде збирке ученицима се могу понудити следећи истраживачки
з а д а ц и :
1.Кој авам сепричаили приповетканај вишедопала?Зашто?Чимевамј е
посебно привуклапажњу?Кој есу ситуациј е биленај упечатљивиј е?Спремите
седа говорите о вашем доживљај у главног ј уиака. У кој им ситуациј ама сте се
поистоветили са Андреасом Самом? Штај е на вас оставило посебан утисак?
Кој а васј е ситуациј а потресла?
2.ЗадржитесенапричамаС
'
j ecenu, кад почну вет рови, Упица дивљих кес-
т енова,Игра,Вереници,Причаодкој есецрвени, Човек кој иј едолазиоиздалека
иприповеткамаИз баршунаст ог албума,Дечак unac, Замак освет љен сунцем.
Изаберитепричу накоју ћетесепосебно осврнути.Уочитеи обј аснитесвој ства
приповедачау њима. Освртом обухватите одговоре на задатке кој и следе:
3. Ко казуј е причу? У ком лицу приповеда главни јунак? Покажите у
тексту глаголске и заменичке облике кој и упућуј у на прво, друго или треће
лице. Упоредитеи уочигеоднос између наратораи писца. (Наведитеразлике).
Запазите када сеу причи пој ављуј е наратор, акада аутор. Зашто Андреас Сам
о себи говори у трећем лицу? Када то чини? К акав утисак у вама изазива так-
во приповедање?Уочите на кој и начин се приповедањем у првом лицу врши
експресивнадескрипциј асветау кој ем сеј унак налази.
4. Запазите у каквим ситуациј ама започињу и воде се дијалозијунака и
његових саговорника?Кој ај ефункциј адиј алога?СкимАндреасразговара?Коме
се поверава?Како сеосећаразговарајући са мај ком, Јулијом или сестром?
5. Какву функцију има у приповедању редуковани диј алог? На шта вас
асоцира одсуство саговорника? Како се осећајунак коме су саговорници слу-
чај ни пролазници?
12Форме приповедања на овај начин дефинишеМилиј а Николић у књизи Мет о-
дика наст аве српскогј езика и књиж евност и, Београд, 1992, стр. 144-145.

9. Форме приповед ања као иитеграциони чинилац у збирци. 4 0 1
6. У причи С јесеии, кад почну вет рови и приповеци Замак освет љен
сунцем уочите функциј у приповедањау другом лицу.13
7. Уочите унутрашњи монолог у причи Игра и обј асниге његову функ-
циј у.
,Новек провирикроз кључаоницу и помисли Тониј еоп; ниј еАндреас... Ово
морам да покаж ем Мариј и, мислиој енекако злурадо, аданиј ебио свестан ни
тогадато мисли, ни тогадаимау томезлурадости." 14- Накогасеречи односе?
Како сепрој ектуј елик оца?Обј аснитеодносоцапремасину.(Од ученикаћесе
очекивати да свој е одговоре поткрепе примерима из текста.)
8. Запазителепаместау причамаи приповеткамаи издвој тенај занимљи-
виј е описе (снега, ј есење зоре, ливаде, пропланка, ружичњака, кокошињца,
штале, собе). Откриј те на кој и начин опис врши карактеризациј у ј унака.
9. Истакните нај упечатљиве портрете ј унака (госпође Ребеке, мај ке,
А ндреаса Сама, Едуарда, сестре). На кој и начин портрет говори о ј унаковом
доживљај у света?
10. Уочите доминантне мотиве у збирци (мотив дивљег кестена, ј есени,
зиме, усамљености, изгубљености, односа ј унака према друговима, мај ци,
сестри, симпатиј и). Запазите на кој и начин мотив преузет из природе постај е
прој екциј ај унаковог доживљај а света датог кроз слику.
Ученици ће увидети како се преко форми приповедања могу повезати
одређене приче, исказати емотивио стање ј унака и његов доживљај света.
Проучавај ући приче запазиће да су форме приповедањај едан од важних ин-
теграционих чинилаца збирке преко кој их се могу откривати и тумачити све
другеуметничке вредности збирке и сагледати уметнички свет многих припо-
ведакау целини (тематика, мотиви, ликови, сижеј ии елементи, односи између
пој единих прича, поруке).
13Мотивисати ученикедаувиде како се приповедањеу другом лицу уводи онда
када су ј унак (Андреас) и пас (Динго) учесници у истој говорној ситуациј и. Тиме се
наглашаваблискост ликова, насупрот отуђеном простору у кој ем се налазе. Ученици ће
увидетидасезато отворени простор (шума) искључуј е из говорнеситуациј е и одређуј е
као нешто штој е изван ње.
14Ист о, стр. 17.