Carls-Bukovski-Tako-mrtvi-vole kratke price (1944-1994)

Naslov originala:
Charles Bukowski Selected Short Stories (1944-1994)
Copyright © 1994 by Linda Lee Bukowski
U ovoj antologiji kratkih priča Čarlsa Bukovskog, objavljenih u periodu
od 1944. do 1994., u podjednakoj meri su zastupljene priče iz četiri
najvažnije zbirke:
Erections, Ejaculations, Exibitions, and General Tales of Ordinary Madness
(1972)
South of No North (1973)
Hot Water Music (1984)
Septuagenarian Stew: Stories & Poems (1990)
MMXVI

MOJE LUDILO[1]
Postoje stepeni ludila, i što si luđi, ljudima je to očiglednije. Najveći deo
života skrivao sam svoje ludilo, ali ono je tu. Neko mi recimo govori o ovom
ili onom, i dok me ta osoba gnjavi svojim bajatim opštim mestima, desi se da
zamislim njegovu ili njenu glavu položenu na panj giljotine, ili ih vidim na
ogromnom tiganju, kako se prže i gledaju me unezverenim očima. U takvim
situacijama najverovatnije ću pokušati da umaknem, ali ne mogu da
izbegnem takve vizije kad mi se ljudi obrate. Ili, kad sam bolje raspoložen,
mogu da ih vidim na biciklu, kako se brzo udaljavaju od mene. Jednostavno
imam problem sa ljudima. Životinje, njih volim. One ne lažu i retko
pokušavaju da te napadnu. Ponekad umeju da budu podmukle, ali to se
toleriše. Zašto?
Najveći deo mladosti i srednjih godina proveo sam stešnjen u malim
sobama, gledajući u zidove, pocepane zavese, ručke na komodama. Bio sam
svestan žena i želeo sam ih, ali nisam hteo da skačem kroz sve obruče da bih
došao do njih. Bio sam svestan novca, ali opet, kao i sa ženama, nisam hteo
da uradim ono što je potrebno da bih došao do njega. Hteo sam samo onoliko
koliko mi treba za sobu i piće. Pio sam sam, obično u krevetu, spuštenih
roletni. Ponekad sam odlazio u obližnje lokale da overim koga ima, ali to je
uvek bilo isto ništa posebno, a često i mnogo manje od toga.
U svim gradovima posećivao sam biblioteke. Otvarao knjigu za knjigom.
Retko je bilo knjiga koje bi mi govorile nešto. Uglavnom su bile prašina u
mojim ustima, pesak u mojim mislima. Nijedna nije bila povezana sa mnom
ili sa mojim osećanjem: gde sam bio nigde šta sam imao ništa i šta sam želeo
ništa. Knjige iz proteklih stoleća samo su još više komplikovale misteriju toga
što imaš ime, telo, hodaš naokolo, govoriš, radiš nešto. Niko se nije bavio
mojim specifičnim ludilom.
U nekim lokalima postajao sam nasilan, dolazilo je do tuča u kojima sam
uglavnom dobijao batine. Ali ja se nisam tukao ni sa kim posebno, nisam bio
gnevan, samo nisam shvatao ljude, to što oni jesu, to što rade, kako izgledaju.
Bio sam više puta u zatvoru, izbacivan sam iz soba u kojima sam živeo,

spavao sam u parkovima, na grobljima. Bio sam izgubljen, ali nisam bio
nesrećan. Nisam bio zao. Jednostavno nisam mogao da shvatim ništa od onog
što je bilo tu. Moje nasilje je bilo usmereno protiv očigledne klopke, vrištao
sam, a oni nisu razumeli. Čak i u najgorim tučama pogledao bih svog
protivnika i mislio: Zašto je besan? Hoće da me ubije. Onda bih morao
pesnicama da se branim od zveri koja nasrće na mene. Ljudi nemaju smisla
za humor, tako su dosadno ozbiljni u odnosu na same sebe.
Negde usput, a zaista ne znam odakle mi to, počeo sam da mislim: možda
bi trebalo da budem pisac. Možda bih mogao da napišem reči koje nisam
pročitao, možda bih tako mogao da sklonim tog tigra sa grbače. I tako sam
počeo, i protekle su decenije a da nisam imao mnogo sreće u svemu tome.
Sada sam bio ludi pisac. Nove sobe, novi gradovi. Padao sam sve niže i niže.
Jednom sam se smrzavao u Atlanti, u baraci od ter-papira, sa jednim i po
dolarom nedeljno. Bez vode, struje, grejanja. Sedeo sam i smrzavao se u
svojoj kalifornijskoj košulji. Jednog jutra našao sam patrljak olovke i počeo
da pišem pesme po marginama starih novina na podu.
Na kraju, u četrdesetoj, pojavila se prva moja knjižica, brošura pesama:
Cvet, Pesnica i Zverski Jauk. Poštom je stigao paket i otvorio sam ga, a unutra
su bile te brošure. Prosule su se po ulici, sve te knjižice, i ja sam kleknuo
usred njih, klečao sam i podigao Cvetnu Pesnicu i poljubio je. To je bilo pre
30 godina.
I dalje pišem. U prva četiri meseca ove godine napisao sam 250 pesama. I
sada osećam kako se ludilo valja kroz mene, ali još nisam napisao reč onako
kako to želim, tigar mi je i dalje na leđima. Umreću sa tim skotom na grbači,
ali borio sam se s njim. I ako negde postoji neko ko se oseća dovoljno ludim
da poželi da bude pisac, reći ću: samo napred, pljuni u oko suncu, udri po tim
tipkama, to je najbolje moguće ludilo, stolećima je potrebna pomoć, ljudski
rod vapi za svetlošću, hazardom i smehom. Daj im to. Ima dovoljno reči za
sve nas.

SIN SATANE[2]
Imao sam jedanaest godina, a moja dva drugara, Has i Morgan, imali su
po dvanaest i bilo je leto, nije se išlo u školu, sedeli smo na travi iza garaže
moga oca, na suncu, i pušili.
„Mamu mu jebem“, rekao sam.
Sedeo sam ispod drveta. Morgan i Has sedeli su naslonjeni na zid garaže.
„Šta je sad?“ upitao je Morgan.
„Moramo da sredimo tog štakora“, rekao sam. „On je sramota za čitav
kraj!“
„Ko?“ upitao je Has.
„Simpson“, rekao sam.
„Aha“, rekao je Has, „mnogo je pegav. Nervira me.“
„Nije to“, rekao sam.
„Nego?“ upitao je Morgan.
„Taj moron priča da je karao neku klinku u mom dvorištu. Koji je to
lažov!“
„Slažem se“, rekao je Has.
„Ne zna taj da jebe“, rekao je Morgan.
„Ali jebeno zna da laže“, rekao sam.
„Muka mi je od lažova“, rekao je Has, izbacivši kolut dima.
„Plus je i pegav“, rekao je Morgan.
„Onda stvarno treba da ga sredimo“, rekao sam.
„Zašto da ne“, rekao je Has.
„Idemo“, rekao je Morgan.
Otišli smo do Simpsonove kuće i eto njega: igrao se lopticom za bejzbol
bacajući je u zid garaže.

„Ej“, rekao sam, „vidi ko nam se to zabavlja[3]“
Simpson je uhvatio odbijenu loptu i okrenuo se.
„O, zdravo!“ rekao je.
Opkolili smo ga.
„Jesi li karao neke klinke ovih dana?“ upitao ga je Morgan.
„Ne.“
„Šta to treba da znači?“ rekao je Has.
„Pojma nemam.“
„Kladim se da nikad nikog nisi karao osim sebe!“ rekao sam.
„Idem sad unutra“, rekao je Simpson. „Mama me zamolila da joj operem
sudove.“
„Odakle ih vadi? Iz pizde?“ rekao je Morgan.
Smejali smo se. Primakli smo se Simpsonu. Iznenada sam ga udario
pesnicom u stomak. Zgrčio se, držeći se za utrobu. Ostao je tako bar pola
minuta, onda se ispravio.
„Moj tata treba svaki čas da dođe“, rekao je.
„Je l’? Možda je i tvoj tata karao neke klinke ovih dana?“ rekao sam.
»Ne.“
Smejali smo se.
Simpson je ćutao.
„Vidi mu pege“, rekao je Morgan. „Kad god kara neku klinku iskoči mu
nova pega.“
Simpson je ćutao. Uplašeno je izgledao.
„Imam sestru“, rekao je Has. „Otkud znam da nećeš seku da mi karaš.“
„Nikad to ne bih uradio, Has, kunem ti se!“
„Je l’?“
„Da, kunem ti se!“
„Lepo, evo ti nešto da se ne predomisliš! “
Has ga je lupio pesnicom u stomak. Simpson se ponovo zgrčio. Has se
sagnuo, zahvatio šaku zemlje i gurnuo je Simpsonu za vrat. Simpson se
uspravio. Imao je suze u očima. Sisa.
„Pustite me, molim vas!“
„Kuda?“ rekao sam. „Da se skembaš pod maminu suknju i vadiš joj sudove

iz pizde?“
„Koga si ti karao?“ rekao je Morgan. „Ti i nemaš kitu! Sav si pička, šoraš iz
uveta!“
„Ako mi samo pogledaš sestru“, rekao je Has, „tako ću te izgaziti da ćeš
ceo da se pretvoriš u pegu!“ „Molim vas, pustite me!“
Došlo mi je da ga pustim. Možda i nije karao. Možda je samo maštao o
tome. Ali bio sam mladi vođa. Nisam smeo da pokažem samilost.
„Polazi s nama, Simpsone.“
„Neću!“
„Ne seri nego polazi s nama! Napred, marš! “
Stao sam mu iza leđa i šutnuo ga u dupe. Kriknuo je.
„Šta kukaš!“ viknuo sam. „Kukaj pa si najebao! Polazi kad govorim! “
Poveli smo ga preko travnjaka i ulice u moje dvorište.
„Sad stani mirno“, rekao sam. „Ruke na bokove! Ovo je preki sud!“
Okrenuo sam se ka Hasu i Morganu i rekao: „Svi oni koji misle da je ovaj
čovek kriv zato što je lagao da je karao klinku u mom dvorištu neka kažu
‘kriv je’!“
„Kriv je“, rekao je Has.
„Kriv je“, rekao je Morgan.
„Kriv je“, rekao sam.
Okrenuo sam se ka zarobljeniku.
„Simpsone, osuđen si!“
Sada su Simpsonu stvarno tekle suze.
„Ništa nisam uradio!“ jecao je.
„Zato si i osuđen“, rekao je Has. „Zbog laganja!“
„Ali vi stalno lažete!“
„Ne o karanju“, rekao je Morgan.
„O tome najviše i lažete, od vas sam naučio!“
„Naredniče“, okrenuo sam se Hasu, „zapušite usta osuđenom! Muka mi je
od njegovih laži!“
„Razumem!“
Has je otrčao do žice za sušenje veša. Našao je maramicu i krpu za sudove.
Držali smo Simpsona, a on mu je nabio maramicu u usta i vezao krpu odozgo.

Simpson je nešto mumlao i promenila mu se boja lica.
„Može li da diše?“ upitao je Morgan.
„Ima nos“, rekao sam.
„Aha“, složio se Has.
„Šta ćemo sad?“ upitao je Morgan.
„Zarobljenik je kriv, zar ne?“ rekao sam.
„Aha.“
„Dobro, kao sudija osuđujem ga na kaznu vešanjem za vrat dok ne umre!“
Simpson je nešto mumlao ispod krpe. Njegove oči gledale su u nas,
preklinjući. Utrčao sam u garažu po konopac. Kolut dugačkog i debelog užeta
visio je o klinu. Pojma nisam imao zašto ga je otac čuvao. Koliko ja znam,
nikad ga nije upotrebio. Eto prilike.
Izašao sam s konopcem.
Simpson je počeo da beži. Has ga je gonio. Bacio se na njega i oborio ga.
Prevrnuo ga je i počeo da ga mlati pesnicama. Pritrčao sam i odalamio Hasa
konopcem preko lica. Prestao je da ga udara. Pogledao je u mene.
„Skote, jebaću ti mater!“
„Kao sudija, presudio sam da ovaj čovek bude obešen! Tako će i biti!
Puštaj osuđenog!“
„Sad si stvarno najebao!“
„Prvo ćemo vešati osuđenog! Posle ćemo ti i ja raspraviti stvar!“
„Obavezno“, rekao je Has.
„Neka osuđeni ustane!“ rekao sam.
Has se pomerio i Simpson je ustao sa zemlje. Nos mu je bio krvav i
umrljao mu je košulju na grudima, jarkocrveno. Simpson kao da se pomirio.
Nije više jecao. Ali izraz u njegovim očima bio je užasan, grozno je bilo
gledati ga.
„Daj pljugu“, rekao sam Morganu.
Nabio mi je cigaretu u usta.
„Pripali“, rekao sam.
Morgan mi je pripalio i ja sam povukao dim, a onda, držeći cigaretu u
ustima, ispustio sam dim kroz nozdrve, praveći petlju na kraju konopca.
„Postavite osuđenog na trem!“ naredio sam.
Prebacio sam konopac preko grede i privukao omču ispred Simpsonovog

lica. Nije mi se teralo dalje s tim. Smatrao sam da je Simpson dovoljno patio,
ali bio sam vođa i morao sam da se bijem s Hasom posle toga pa nisam smeo
da pokažem nikakvu slabost.
„Možda ne bi trebalo“, rekao je Morgan.
„Ovaj čovek je osuđen“ dreknuo sam.
„Tačno!“ dreknuo je Has. „Neka visi!“
„Vidi, upišao se“, rekao je Morgan.
Stvarno, na Simpsonovim pantalonama pojavila se tamna mrlja koja se
širila.
„Sisa“, rekao sam.
Nabacio sam omču preko Simpsonove glave. Potegao sam konopac i
uzdigao Simpsona na prste. Onda sam vezao kraj konopca za slavinu na zidu.
Čvrsto sam vezao konopac i viknuo: „Odjebimo odavde!“
Gledali smo u Simpsona kako visi na vrhovima prstiju. Pomalo se ljuljao u
krug na konopcu i već je izgledao mrtav.
Pobegao sam. Morgan i Has bežali su za mnom.
Istrčali smo na ulicu i Morgan je skrenuo ka svojoj kući a Has ka svojoj.
Shvatio sam da nemam kuda da odem. Has, pomislio sam, ili si zaboravio na
tuču, ili si zbrisao od toga.
Stajao sam na ulici oko minut, onda sam ponovo utrčao u dvorište.
Simpson se i dalje ljuljao na konopcu. Zaboravili smo da mu vežemo ruke.
Pokušavao je da olabavi konopac na vratu, ali ruke su mu bile slabe. Prišao
sam slavini, odrešio konopac i pustio ga. Simpson se srušio na trem, zatim se
otkotrljao na travu.
Ležao je licem ka tlu. Obrnuo sam ga i skinuo krpu s njegovih usta. Loše
je izgledao. Izgledao je kao da umire. Nagnuo sam se nad njim.
„Slušaj, siso, nemoj da umreš, nisam hteo da te ubijem, veruj mi. Ako
umreš, žao mi je. Ali ako ne umreš i ako ikad kažeš nekom, onda si stvarno
mrtav! Je l’ ti jasno?“
Simpson nije odgovorio. Samo je gledao u mene. Užasno je izgledao. Lice
mu je bilo tamnocrveno, a na vratu je imao tragove od konopca.
Uspravio sam se. Gledao sam ga neko vreme. Nije mrdao. Kakvo sranje.
Osetio sam slabost, zavrtelo mi se. Onda sam se pribrao. Duboko sam
udahnuo i izašao na ulicu. Bilo je oko četiri popodne. Hodao sam dalje.
Izašao sam na bulevar i hodao dalje. Svašta mi se motalo po glavi. Činilo mi
se da je mom životu kraj. Simpson je oduvek bio sam. Možda usamljen.

Nikada se nije družio sa nama. Čudan nam je bio zbog toga. Možda nam je to
najviše i smetalo. A ipak je bilo i nečeg lepog u vezi s njim. Osećao sam da
sam uradio nešto jako loše, a istovremeno kao i da nisam. Uglavnom sam
osećao neku prazninu u stomaku. Hodao sam i hodao. Pešačio sam skroz do
autoputa i natrag. Cipele su mi baš ojadile stopala. Moji su mi uvek kupovali
jeftine cipele. Držale bi se najviše nedelju dana, a onda bi koža pukla i klinci
bi probili kroz đon. Svejedno sam hodao dalje.
Kad sam stigao do kuće, već se smrkavalo. Polako sam ušao u dvorište.
Simpson nije bio tamo. I konopac je nestao. Možda je umro. Možda su ga
odneli. Ili se odvukao negde. Gledao sam naokolo.
Lice moga oca bilo je priljubljeno o mrežu na vratima.
„Ulazi“, rekao je.
Popeo sam se na trem i prošao pored njega. „Majka još nije došla. Baš
dobro. Idi u sobu. Hoću da popričam sa tobom.“
Ušao sam u sobu i seo na ivicu kreveta, buljio sam u svoje jeftine cipele.
Otac je bio krupan čovek, visok bar 185. Imao je veliku glavu, a oči su gledale
ispod čupavih obrva. Usne su mu bile debele a uši ogromne. Bio je opak bez
imalo truda.
„Gde si bio?“
„Šetao.“
„Šetao. Zašto?“
„Volim da šetam.“
„Otkad to?“
„Od danas.“
Nastalo je dugo ćutanje. Onda je ponovo progovorio.
„Šta se desilo u našem dvorištu?“
„Je P mrtav?“
„Ko?“
„Opomenuo sam ga da ne priča. Ako je pričao, nije mrtav.“
„Ne, nije mrtav. Njegovi su hteli da zovu policiju. Dugo mi je trebalo da ih
odgovorim od toga. Da su zvali policiju to bi ubilo tvoju majku! Jesi li
svestan?“ Ćutao sam.
„To bi ubilo tvoju majku, jesi li svestan?“
Ćutao sam.

„Morao sam da im platim da ne pričaju o tome. Moraću čak i troškove
lečenja da platim. Prebiću te kao nikad u životu! Izlečiću ja tebe! Ne treba mi
sin koji se ne uklapa u društvo!“
Stajao je na vratima, nepomičan. Pogledao sam u njegove oči ispod tih
obrva, u čitavu tu telesinu.
„Predaj me policiji“ rekao sam. „Neću tebe. Predaj me njima.“
Polako je krenuo ka meni. „Policija nema razumevanja za takve kao što si
ti.“
Ustao sam sa kreveta i stisnuo pesnice.
„Samo priđi“, rekao sam. „Dobićeš batine!“ Obrušio se na mene.
Zaslepljujući blesak i udarac tako jak da ga stvarno nisam osetio. Bio sam na
podu. Ustao sam.
„Bolje me ubij“, rekao sam. „Jer kad budem veći ubiću te!“
Sledeći udarac bacio me pod krevet. Zgodno mesto. Gledao sam naviše u
federe i ništa mi pre toga nije izgledalo tako prijateljsko i tako divno kao ti
federi.
Onda sam se smejao, bio je to paničan smeh, ali smejao sam se, smejao
sam se jer sam pomislio da je Simpson možda stvarno karao neku klinku u
mom dvorištu.
„Zašto se smeješ?“ dreknuo je otac. „Ti si zaista sin Satane, nisi moj sin!“
Ugledao sam njegovu krupnu šaku kako kopa pod krevetom, tražeći me.
Kad se približila, dohvatio sam je s obe ruke i ujeo je iz sve snage. Čuo sam
neljudski krik i šaka se povukla. Osetio sam vlažno meso u ustima, ispljunuo
ga. Onda sam spoznao da Simpson nije mrtav, već da je smrt očigledno došla
po mene.
„Tako znači“, čuo sam prigušen očev glas, „ono što si tražio sad ćeš bogami
i dobiti. . . “
Čekao sam, i dok sam čekao čuo sam čudne šumove. Čuo sam ptice, čuo
sam kola kako prolaze, čuo sam čak i kucanje svog srca dok mi je krv strujala
kroz telo. Čuo sam oca kako diše i pomerio sam se dublje ka sredini kreveta i
čekao na ono što sledi.

RAZLOG IZA RAZLOGA[4]
Čelaski, CF[5], 285[6] (AB-246 H-70)[7] osećao se malo... osećao se malo ...
drugačije tamo napolju. Ima dana kad se osećaš malo drugačije. Stvari se
nekako ne uklapaju. Kao sad: čak i sunce izgleda pomalo bolesno, zelenilo
živih ograda previše zeleno, nebo previsoko, a koža njegovih rukavica previše
slična... koži.
Krenuo je nekoliko koraka napred i udario pesnicom u rukavicu,
pokušavajući da sve prodrma. Da li je imao glavobolju ili šta? Osećao je neku
silu u sebi, kao da će vrisnuti, ili skočiti, ili uraditi nešto što ne bi trebalo da
uradi.
Čelaski je bio malo uplašen i pogledao je ka Donovanu, LF[8], 296 (AB-
230, H-68), ali je Donovan izgledao sasvim opušteno. Pažljivo je proučavao
Donovana, pokušavajući da crpi snagu iz njega. Lice mu je bilo veoma smeđe,
a Čelaski nije nikad ranije uočio njegov pivski trbuh. Tako ružna nabreklina,
tako lišena samosvesti. Čak su i Donovanove noge izgledale debelo, kao
balvani, i Čelaski je ponovo buljio pravo ispred sebe, sad se osećao još gore.
Šta nije bilo u redu?
Udarač je zveknuo loptu, koja je poletela van polja ... ka Donovanu.
Donovan se pomerio nekoliko koraka napred, ležerno pružio ruke i uhvatio
loptu. Čelaski je gledao kako lopta leti u sporom dugačkom luku preko
sunčanog neba. Izgledalo je sasvim prijatno, ali nekako nepovezano sa bilo
čime. Sledeći igrač je udario loptu pravo u polje, pa nije morao da je hvata.
Jedna napolju. Jedna unutra. Kakav je ishod? Okrenuo se da pogleda
semafor i ugledao gomilu. Pogled mu se nije zadržao na njima. Oni su bili
samo fragmenti pokreta, odeće i zvukova.
Šta su hteli da se uradi?
Ponovo mu je prošlo kroz svest: šta su hteli da se uradi?
Iznenada je bio užasnut, a nije znao razlog za to. Počeo je teško da diše, a
usta mu se napuniše pljuvačkom; osetio je vrtoglavicu, kao da je pun
vazduha.

Tamo je bio Donovan... stajao je. Ponovo je pogledao u gomilu i video
svakoga, sve, zajedno i pojedinačno. Naočare, kravate; žene su nosile suknje,
muškarci pantalone; bilo je karmina... i žara na tim stvarima udenutim u
usta... cigaretama. I svi su se držali zajedno u nekom čudnom razumevanju.
A onda je stigla... let van polja... ka njemu. Laka lopta. Bio je zabrinut.
Gnevno je posmatrao lopticu i skoro je izgledalo da se zaustavila u vazduhu.
Samo je visila gore i gomila je vikala i sunce je sijalo i nebo je bilo plavo. A
Donovanove oči su ga gledale, i Donovanove oči su gledale. Da li je Donovan
protiv njega? Šta je Donovan zaista hteo?
Loptica je stigla do njegove rukavice. Upala je u rukavicu i osetio je
snažan udar i zadovoljstvo hvatanja. Bacio je lopticu na drugu bazu, ostavivši
trkača na prvoj. Bilo je to dobro bacanje i Čelaski je bio zapanjen; činilo se da
je loptica otišla tamo, jer je tako i trebalo. Njegov užas se malo povukao; ovo
muje izgleda prošlo.
Sledeći igrač nije stigao do prve baze, i Čelaski je krenuo u dugo kaskanje
do klupe. Dobro je bilo trčati. Prošao je pored nekoliko protivničkih igrača,
ali oni nisu gledali u njega. To mu je malo zasmetalo, i ta smetnja je ostala
kao čvorić dok je pratio Donovanov usađeni vrat. Kada je Čelaski stigao pod
nastrešnicu osetio se kao da je go, izložen, ili tako nekako, i, primoran da se
ponaša kao da je sve u redu, prišao je Halu i nacerio mu se.
„Hoćeš da te poljubim? Možda zaboraviš“, rekao je Halu.
Hal je imao statistiku udarca 189 i ostao je na klupi zbog Džejmisona,
momka sa koledža. Hal je pogledao ka Čelaskom. To je bio pogled totalnog
neprepoznavanja. Hal mu nije čak ni odgovorio; ustao je i otišao do aparata s
vodom. Čelaski je hitro prišao ogradi, leđima okrenut klupi.
Korpenson je bacao. Donovan je pogodio za dvostruki poen i vratio se do
prve baze, visoko podižući noge, čarape su se isticale, nekako jarke boje.
Čelaski je prišao gumenoj bazi. Tu su bili sudija, hvatač, bacač, trkači,
publika. Sve je čekalo, sve je čekalo. Napolju je, možda, čovek pljačkao
banku, ili je autobus pun putnika koji sede skretao iza ugla; ali ovde je bilo
drugačije: bilo je namešteno, očekivano.. .ne kao to napolju: autobus, pljačka.
Ovde je bilo... drugačije, stegnuto, zahtevno.
Zamahnuo je i promašio prvo bacanje, a ljudi su vikali. Bacač je nešto
uzviknuo i bacio lopticu nazad. Ptica je promakla kroz vazduh, gore-dole, išla
je negde, veoma brzo. Čelaski je pljunuo i zagledao se u beleg na zemlji.
Zemlja je bila veoma suva. Prva lopta.
Sledeća je došla spolja, baš kako mu je odgovaralo. Hitro je zamahnuo

palicom, automatski, i gomila je zaurlala. Bio je to dug let, visoko iznad glava
igrača na srednjem polju. Čelaski je gledao kako se loptica odbija od zida
pored zastavice. Gomila je urlala bučnije nego ikad; urlala je bučnije nego što
je Čelaski čuo tokom čitave sezone. Onda je Džejmison, koji je bio na klupi,
počeo da viče na njega.
„Trči! Trči! Trči!“ vikao je.
Čelaski se okrenuo i pogledao u Džejmisona. Oči su mu bile skroz
razrogačene i gorele su kao žeravice, bile su kao šolje vrele, fluidne materije.
Lice mu je bilo zgrčeno, usne isturene, a Čelaski je posebno primetio
nabrekle vene u crvenom vratu.
„Trči! Trči! Trči!“ vikao je Džejmison.
Sa tribina je doleteo podmetač za sedište. Onda još jedan. Gomila je bila
toliko bučna da nije više mogao da čuje Džejmisona. Ono što je verovatno
bilo ista ptica doletelo je natrag i promaklo, samo malo brže. Igrač sredine
polja prizemljio je loptu. Buka je bila skoro nepodnošljiva. Čelaskog je
pogodio podmetač i on se okrenuo da pogleda gomilu. Kad je to uradio, video
je kako ljudi poskakuju gore-dole i mašu rukama. Podmetači, šeširi, flaše, sve
je stizalo. Čelaski je na trenutak ugledao devojku u zelenoj suknji. Nije
mogao da joj razazna lice, ili bluzu, ili jaknu. Video je zelenu suknju, i kako
falte na zelenoj suknji poskakuju, nalik na senke. Onda ga je pogodio još
jedan podmetač. Ožario ga je, posekao, osetio je toplotu. Na trenutak je bio
ljut.
Bacanje je prešlo na drugog igrača, koji je prvi put izbacio aut. Buka je
bila vulkanska, zaglušujuća, sumanuta. Džejmison je uhvatio Čelaskog za
ruku, povukao ga je sa mesta bacača. Uočio je Džejmisonovo lice, prošarano
crvenim i belim mrljama, izgledalo je debelo, kao da je na njega dodato
nekoliko slojeva kože.
Čelaski je prišao klupi, a buka nije prestajala. Ekipa se raspoređivala po
terenu, Hal ga je zamenio na spoljnoj poziciji.
Pod nastrešnicom je bilo hladno, bilo je mračno. Video je kofu i peškir
prebačen preko ivice kofe. Ušao je dublje,video nečije ruke kako nervozno
klize po klupi, kako neko prebacuje nogu preko noge.
Onda je Čelaski stajao pred trenerom, Hastingsom. Nije gledao u
Hastingsa; samo je gledao u njegovu košulju, ispod V izreza na kragni.
Onda je pogledao naviše. Video je da Hastings pokušava da govori, ali ne
može.
Čelaski se hitro okrenuo i potrčao niz tunel koji je vodio u svlačionicu.

Kad je stigao tamo, zastao je na trenutak, gledajući sve te zelene kasete.
Napolju, gomila je i dalje vikala i neki od novinara su se gurali dole do
Čelaskog, da ga pitaju šta nije bilo u redu.

ISHOD JEDNOG OPŠIRNOG ODBIJANJA
RUKOPISA[9]
Šetao sam i razmišljao o tome. Ovo je bilo najduže koje sam ikad dobio.
Obično bi samo rekli: „Zao nam je, ovo nije na odgovarajućem nivou“, ili
„Žao nam je, ovo nam ne odgovara“. Ili bi, još češće, poslali standardni
štampani obrazac odbijanja rukopisa.
Ali ovo je bilo opširno, duže nego ikad. Odnosilo se na priču „Moje
avanture u pedeset pansiona“. Stao sam ispod ulične lampe, izvadio pisamce
iz džepa i ponovo ga pročitao.
Dragi gospodine Bukovski,
Ovo je, još jednom, konglomerat izuzetno dobrog teksta i onog drugog, koji
obiluje opevanjem prostitutki, jutarnjim povraćanjima, mizantropijom,
veličanjem samoubistva itd, što nije baš primereno za jedan književni časopis.
Ipak, to je saga o posebnom tipu ličnosti i mislim da ste u tom okviru pošteno
odradili svoj posao. Postoji mogućnost da vas jednom objavimo, ali ne znam
tačno kada. To zavisi od vas.
Iskreno vaš,
Vit Barnet[10]
O, znao sam taj potpis: dugačko „t“ koje se uvija na kraju imena, i početak
slova „B“ koji se spuštao do pola stranice.
Vratio sam pismo u džep i nastavio šetnju ulicom. Prilično sam se dobro
osećao.
Pisao sam tek dve godine. Dve kratke godine. Hemingveju je trebalo deset
godina. A Šervud Anderson je napunio četrdeset pre nego što mu je išta
objavljeno.

Izgleda da ću morati da se odreknem pića i žena sumnjive reputacije. Do
viskija se ionako teško dolazi, a vino mi uništava stomak. A kad smo kod Mili
Mili, e, to će biti teže, mnogo teže.
... Ali Mili, Mili, moramo da mislimo na umetnost. Dostojevski, Gorki, kod
Rusa, a sad Amerika traži čoveka Istočne Evrope. Amerika je umorna od
Brauna i Smitova. Brauni i Smitovi su dobri pisci, ali previše ih ima i svi pišu
slično. Amerika hoće nemušto crnilo, nepraktično razmišljanje i potisnute
želje čoveka Istočne Evrope.
Mili, Mili, tvoj stas je baš kakav treba da bude: kao saliven sve do bokova,
i voleti tebe lako je kao staviti rukavice na mrazu. Tvoja soba je uvek topla i
radosna, i ti imaš ploče i sendviče sa sirom koje volim. A tvoja mačka, Mili,
sećaš se? Sećaš se kad je bila mače? Pokušavao sam da je naučim da se rukuje
i prevrće, a ti si rekla da mačka nije pas i da neću uspeti. E, pa uspeo sam, zar
ne, Mili? Mačka je sad velika i postala je majka i imala je mačiće. Ali sada sve
to mora da nestane, Mili: mačke i stas i Šesta simfonija Čajkovskog. Americi
treba čovek Istočne Evrope...
U međuvremenu sam shvatio da sam ispred svog pansiona, pa sam ušao.
Onda sam video svetlo u svojoj sobi. Pogledao sam unutra: Karson i Šipki su
sedeli za stolom, s nekim koga nisam poznavao. Igrali su karte, a nasred stola
je bio veliki balon s vinom. Karson i Sipki su bili slikari koji nisu mogli da
odluče da li da li slikaju kao Salvador Dali, ili kao Rokvel Kent, i radili su u
brodogradilištu dok to ne reše.
Onda sam video čoveka koji je vrlo mirno sedeo na ivici mog kreveta.
Imao je brkove i kozju bradicu, i poznato mi je izgledao. Kao da sam znao
njegovo lice. Video sam ga u nekoj knjizi, novinama, u filmu možda. Pitao
sam se gde.
Tada sam se setio.
Kada sam se setio, nisam više znao da li da uđem ili ne. Na kraju krajeva,
šta čovek da kaže? Kako da se ponaša?Teško je s takvim ljudima. Stalno treba
paziti da ne kažeš nešto pogrešno, treba paziti na sve.
Rešio sam da još jednom prošetam oko stambenog bloka. Pročitao sam
negde da to pomaže kad si nervozan. Pri odlasku sam čuo kako Sipki psuje i
čuo sam kako je nekom ispala čaša. To mi nimalo neće pomoći.
Odlučio sam da unapred pripremim svoj govor. „Ja zaista nisam neki
govornik. Veoma sam povučen i napet. Sve što želim da kažem, čuvam i
prenosim na hartiju. Sigurno ćete se razočarati u mene, ali uvek sam bio
takav.“

Pomislio sam da će to biti dovoljno, i kada sam završio šetnju oko bloka
pošao sam pravo u sobu.
Videlo se da su Karson i Šipki već prilično pijani i znao sam da mi oni
nimalo neće pomoći. Taj mali treći igrač koga su doveli bio je takođe u lošem
stanju, osim što je sav novac bio ispred njega.
Čovek sa kozjom bradicom ustao je sa kreveta.
„Kako ste, gospodine?“ upitao je.
„Dobro, a vi?“ Rukovali smo se. „Nadam se da niste predugo čekali?“
rekao sam.
„O, ne.“
„Ja zaista nisam neki govornik... “ rekao sam.
„Osim kad je pijan, onda se dere kao magarac. Ponekad ode na trg i drži
predavanje, i ako ga niko ne sluša, on govori pticama“, rekao je Sipki.
Čovek sa bradicom se nasmešio. Čaroban osmeh. Očigledno je bio
uviđavan čovek.
Druga dvojica su nastavila da se kartaju, ali je Šipki okrenuo stolicu i
posmatrao nas.
„Veoma sam povučen i napet“, nastavio sam, „i. . .“
„Napet ili sapet?“ dreknuo je Šipki.
To je bilo jako loše, ali se gospodin sa kozjom bradicom ponovo nasmešio
i bilo mi je bolje.
„Sve što želim da kažem, čuvam i prenosim rečima na hartiju i. . . “
„Hartiju ili partiju?“ dreknuo je Šipki.
„ . . .i sigurno ćete se razočarati u mene, ali uvek sam bio takav.“
„Slušaj, gospodine!“ dreknuo je Šipki ljuljajući se napred-nazad na stolici.
„Slušaj ti sa bradicom!“
„Da?“
„Slušaj, visok sam sto osamdeset, imam talasastu kosu, stakleno oko i
crvene kockice!“
Čovek se nasmejao.
„Ne veruješ mi, a? Ne veruješ da imam crvene kockice?“
Kad god je pijan, Šipki iz nekog razloga ubeđuje ljude da ima stakleno
oko. Pokazuje na jedno ili drugo oko i tvrdi da je stakleno. Kune se da mu je
stakleno oko napravio otac, vrhunski svetski stručnjak, koga je, na nesreću, u

Kini ubio tigar.
Iznenada, Karson je počeo da urla: „Video sam kad si uzeo tu kartu!
Odakle ti? Daj je ‘vamo, ovamo je daj! Obeležena, obeležena! Znao sam! Nije
ni čudo što dobijaš! Aha! Aha!“
Karson je ustao, dočepao malog kartaroša za kravatu i cimnuo je. Karson
je bio plav u licu od besa, a mali kartaroš je postajao sve crveniji dok je
Karson zatezao kravatu.
„Šta je bilo, a! A! Šta je bilo! Šta je sad?“ dreknuo je Šipki. „Daj da vidim!
Daj lovu!“
Karson je skroz poplaveo i jedva je govorio. S velikim naporom je šištao
reči kroz usne i zatezao kravatu. Mali kartaroš je počeo da maše rukama kao
oktopod na suvom.
„Varao nas je!“ šištao je Karson. „Varao je! Vadio je karte iz rukava, jasno
kao dan! Varao je, kažem ti!“
Šipki je prišao malom kartarošu s leđa, uhvatio ga za kosu i počeo da mu
cima glavu napred-nazad. Karson je ostao na kravati.
„Jesi li nas varao, a? Jesi li? Pevaj! Pevaj!“ urlao je Šipki, cimajući ga za
kosu.
Mali kartaroš nije propevao. Samo je mahao rukama i počeo da se znoji.
„Povešću vas negde gde može da se popije pivo i pojede nešto“, rekao sam
čoveku sa bradicom.
„Ajde sad! Govori! Priznaj! Nećeš nas prevariti!“
„O, to neće biti neophodno", rekao je čovek sa bradicom.
„Pacove! Gnjido! Svinjo degenerisana!“
„Insistiram“, rekao sam.
„Ti bi da opljačkaš čoveka sa staklenim okom, a!? Pokazaću ti ja, svinjo
degenerisana!“
„Veoma ste ljubazni, a ja jesam malo ogladneo, hvala vam“, rekao je čovek
sa bradicom.
„Pevaj! Pevaj, svinjo degenerisana! Ako ne propevaš za dva minuta, srce
ću ti iščupati!“
„Idemo odmah“, rekao sam.
„U redu“, rekao je čovek sa bradicom.
U to doba noći svi su restorani zatvoreni, a daleko je bilo da vozim do
grada. Nisam mogao da ga vodim nazad u sobu, pa sam morao da oprobam

sreću sa Mili. Ona je uvek imala dosta hrane. Ako ništa drugo, uvek je imala
sir.
Bio sam u pravu. Poslužila nas je kafom i sendvičima sa sirom. Mačka me
je poznavala i odmah mi je skočila u krilo.
Spustio sam mačku na pod.
„Gledajte, gospodine Barnet“, rekao sam.
„Daj šapu!“ rekao sam mački. „Daj šapu!“
Mačka je samo sedela.
„Baš čudno, uvek je to radila,“ rekao sam. „Daj šapu!“
Setio sam se da je Šipki rekao gospodinu Barnetu kako sam govorio
pticama.
„Hajde sad! Daj šapu!“
Počeo sam da se osećam kao budala.
„Hajde više! Daj šapu!“
Sagnuo sam glavu do mačje glave i dao sve od sebe.
„Daj šapu!“
Vratio sam se na stolicu i uzeo svoj sendvič sa sirom.
„Mačke su čudne životinje, gospodine Barnet. Nikad se ne zna s njima.
Mili, pusti Šestu Čajkovskog za gospodina Barneta.“
Slušali smo muziku. Mili je prišla i sela mi u krilo. Na sebi je imala samo
negliže. Baš je zasela. Pomerio sam sendvič u stranu.
„Obratite pažnju“, rekao sam gospodinu Barnetu, „na deo kojim se uvodi
marš u ovu simfoniju. Mislim da je to je jedan od najlepših stavova u muzici.
Osim njegove siline i lepote, struktura mu je savršena. Oseća se inteligencija
na delu.“
Mačka je skočila u krilo čoveka sa bradicom. Mili je priljubila obraz na
moj, položila dlan na moje grudi. „Gde si ti do sada, bebice? Nedostajao si
Mili, znaš.“ Ploča se završila, a čovek sa bradicom sklonio mačku s krila,
ustao i ponovo pustio ploču. Trebalo je da izvadi ploču broj 2 iz omota.
Puštanjem ponovo iste ploče prerano ćemo doživeti klimaks. Ali ništa nisam
rekao, i odslušali smo do kraja.
„Kako vam se dopalo?“ upitao sam.
„Sjajno. Zaista sjajno!“

Mačka je bila pred njim na podu.
„Daj šapu! Daj šapu!“ rekao je mački.
Mačka je pružila šapu.
„Vidi“, rekao je, „dala mi je šapu.“
„Daj šapu!“
Mačka se prevrnula.
„Ne, daj šapu! Daj šapu/“
Sagnuo je glavu do mačje glave i šapnuo joj u uvo: „Daj šapu!“
Mačka mu je zarila kandže u bradicu.
„Jeste li videli? Naterao sam je da mi da šapu!“ Gospodin Barnet je
zadovoljno izgledao.
Mili se tesno priljubila uz mene. „Poljubi me, bebice“, rekla je, „poljubi
me.“
„Neću.“
„Gospode bože, ti kao da si malo odlepio, bebice? Šta te muči? Nešto te
večeras muči, vidi se! Pričaj Mili o tome! Mili bi i u pakao otišla zbog tebe, ti
to dobro znaš! O čemu se radi, a? A?“
„Sada ću je navesti da se prevrne“, rekao je gospodin Barnet.
Mili me čvrsto zagrlila i zagledala mi se u oči. Izgledala je veoma tužno i
majčinski i mirisala je na sir. „Reci Mili šta te muči, bebice.“
„Prevrni se!“ rekao je gospodin Barnet mački. Mačka je samo sedela.
„Slušaj,“ rekao sam Mili, „vidiš tog čoveka?“ „Aha, vidim ga.“
„E, pa to je Vit Barnet.“
„Ko je taj?“
„Urednik časopisa. Onog kojem šaljem priče“ „Misliš onaj ko ti šalje ona
pisamca.“
„Odbijanja rukopisa, Mili.“
„E pa loš je. Ne sviđa mi se.“
„Prevrni se!“ rekao je gospodin Barnet mački. Mačka se prevrnula.
„Gledajte!“ povikao je. „Naveo sam mačku da se prevrne! Voleo bih da kupim
ovu mačku! Ona je čudo!“
Mili me još čvršće zagrlila, zagledana u moje oči. Bio sam potpuno

bespomoćan. Osećao sam se kao još živa riba na ledu u vitrini ribarnice
petkom ujutro.
„Slušaj,“ rekla je, „mogu da ga navedem da objavi jednu tvoju priču. Mogu
da ga navedem da objavi sve tvoje priče!“
„Gledajte kako navodim mačku da se prevrne!“ rekao je gospodin Barnet.
„Ne, ne, Mili, ti ne shvataš. Urednici nisu isto što i umorni poslovni ljudi.
Urednici su skrupulozni! „Skrupulozni?“
„Skrupulozni.“
„Prevrni se!“ rekao je gospodin Barnet.
„Znam ja sve o tim skrupulama! Nemoj ti da brineš o skrupulama.
Navešću ga da objavi sve tvoje priče, bebice!“
„Prevrni se!“ rekao je gospodin Barnet mački. Ništa se nije desilo.
„Ne, Mili, neće moći.“
Sva se omotala oko mene. Jedva sam disao, a bila je poprilično teška.
Noge su počele da mi trnu. Mili je priljubila obraz na moj i prelazila dlanom
gore-dole preko mojih grudi. „Ti se, bebice, ništa tu ne pitaš.“
Gospodin Barnet je sagnuo glavu do mačje glave i šapnuo joj na uvo.
„Prevrni se!“
Mačka mu je zarila kandže u bradicu.
„Mislim da bi ova mačka pojela nešto,“ rekao je.
Onda se vratio na stolicu. Mili mu je prišla i sela mu na koleno.
„Odakle ti ta slatka bradica?“ upitala je.
„Oprostite,“ rekao sam, „idem da popijem vode.“
Otišao sam u kuhinju, seo za sto i zagledao se u cvetni dezen na mušemi.
Pokušao sam da ga zagrebem noktom.
Bilo je već dovoljno teško što delim Milinu ljubav sa prodavcem sira i
zavarivačem. Mili, sa tim salivenim stasom sve do bokova. Mučno, mučno.
Sedeo sam tako i posle nekog vremena izvadio ono odbijanje iz džepa i
ponovo ga pročitao. Mesta na kojima je bilo presavijeno postajala su smeđa
od prljavštine i krzanja. Bolje da prestanem da ga gledam i stavim ga u neku
knjigu kao presovanu ružu.
Počeo sam da razmišljam o tome što je pisalo u njemu. Oduvek sam imao
taj problem. Cak sam i na koledžu tonuo u to nemušto crnilo. Nastavnica

pisanja kratke priče povela me jedne noći na večeru i predstavu, i održala mi
predavanje o lepotama života. Dao sam joj pre toga jednu priču koju sam
napisao, u kojoj ja, kao glavni lik, odlazim noću na plažu i na pesku
razmišljam o smislu Hrista, o smislu smrti, o smislu i punoći i ritmu svega. A
onda, usred tog razmišljanja, nailazi skitnica krmeljivih očiju i zaspe me
peskom po licu. Ja razgovaram sa njim, kupim mu flašu i mi pijemo. Pripadne
nam muka. Onda odemo u kuću sumnjive reputacije.
Posle večere je nastavnica kratke priče otvorila torbicu i izvadila moju
priču o plaži. Otvorila ju je negde oko sredine, gde se pojavljuje krmeljiva
skitnica i gde je kraj razmišljanja o smislu Hrista.
„Dovde,“ rekla je, „dovde je veoma dobro, u suštini predivno.“
Onda me pogledala tim blistavim pogledom umetnički nadarenih osoba
kojima se nekako desio novac i položaj. „Ali oprosti mi, zaista mi oprosti“,
kuckala je prstom po drugom delu moje priče, „šta će kog đavola sad ovo
ovde?“
★ ★ ★
Nisam više mogao da sedim. Ustao sam i ušao u sobu.
Mili se sva omotala oko njega, zagledana u njegove oči. On je izgledao kao
riba na ledu.
Mili mora da je pomislila kako hoću da porazgovaram s njim o proceduri
objavljivanja knjige.
„Oprostite, moram da se očešljam,“ rekla je i izašla iz sobe.
„Divna devojka, zar ne, gospodine Barnet?“ rekao sam.
Dovodio se u red i zatezao kravatu. „Oprostite“, rekao je, „zašto me stalno
oslovljavate sa ’gospodin Barnet’?“
„Pa zar niste taj?“
„Ja sam Hofman. Džozef Hofman. Iz Kertisovog osiguranja. Došao sam da
odgovorim na vašu prijavu.“
„Ali ja vam nisam poslao prijavu.“
„Mi smo je dobili od vas.“
„Nikada je nisam poslao.“
„Zar vi niste Endrju Spikvič?“
„Ko?“

„Spikvič. Endrju Spikvič, ulicaTejlor 3631?“
Mili se vratila i obavila se oko Džozefa Hofmana. Nisam imao srca da joj
kažem.
Tiho sam zatvorio vrata i sišao niz stepenice napolje na ulicu. Hodao sam
do pola bloka i onda video da su se svetla ugasila.
Potrčao sam kao lud ka svojoj sobi, nadajući se da je u onom balonu na
stolu ostalo još vina. Ipak, nisam mislio da ću imati toliko sreće, jer ja sam
više od sage o posebnom tipu ličnosti: nemušto crnilo, neostvarive misli i
potisnute želje.

KLOŠARENJE[11]
Hari se probudio u svom krevetu, s mamurlukom.Teškim mamurlukom.
„Jebem ti“, procedio je.
U sobi je bio mali lavabo.
Hari je ustao, olakšao se u lavabo, pustio vodu da ga ispere, onda poturio
glavu pod slavinu i otpio vode. Pljusnuo je vodu preko lica i obrisao se
krajem majice.
Godina je bila 1943.
Hari je pokupio neku odeću s poda i počeo polako da se oblači. Roletne su
bile spuštene i bilo je mračno, osim tamo gde je sunce probijalo kroz rupe na
njima. U sobi su bila dva prozora. Otmeno mesto, nema šta.
Izašao je na hodnik i otišao do kupatila, zaključao vrata i seo na šolju.
Čudo da je još uvek mogao da kenja. Već danima nije jeo.
Isuse, pomislio je, ljudi imaju creva, usta, pluća, uši, pupak, polne organe
i. . . kosu, pore, jezik, ponekad zube, i sve ostalo... nokte, trepavice, prste,
kolena, stomake...
Bilo je nečeg tako zamornog u svemu tome. Zašto se niko ne buni?
Hari je dovršio stvar grubim toalet-papirom. Kladio bi se da gazdarice
pansiona brišu dupe nečim boljim. Sve te religiozne dame sa svojim davno
mrtvim muževima.
Digao je pantalone, pustio vodu i izašao, niz stepenice pa na ulicu.
Bilo je l1 pre podne. Hodao je ulicom. Mamurluk je bio brutalan, ali nije
mu bilo krivo. To mu je govorilo da je bio negde, na nekom dobrom mestu.
Usput je našao pola cigarete u džepu na košulji. Stao je, zagledan u zgnječeni
crni kraj pikavca, pronašao šibicu, pokušao da pripali. Plamen nikako da
uhvati. Nije odustao. Posle četvrte šibice, koja mu je oprljila prste, uspeo je
da povuče dim. Zagrcnuo se, kašljao. Osetio je kako mu stomak poigrava.
Pored njega je prošao automobil. Unutra su sedela četiri mladića.

„Umri smrade!“ dreknuo je jedan ka Hariju.
Ostali su se smejali. Onda su nestali.
Harijeva cigareta je još gorela. Ponovo je povukao. Uzdigao se uvojak
plavog dima. Voleo je taj uvojak plavog dima.
Hodao je na toplom suncu i mislio: hodam i pušim cigaretu.
Hari je hodao sve do parka kod biblioteke. I dalje je povlačio dimove iz
cigarete. Onda je osetio vrelinu opuška na usni i nerado ga odbacio. Ušao je u
park i hodao dok nije našao mesto između jedne statue i žbunja. Statua je
predstavljala Betovena. I Betoven je hodao, oborene glave, s rukama na
leđima, očigledno je mozgao o nečemu.
Hari se ispružio na travu. Pokošena trava je prilično bockala. Bila je
šiljata, oštra, ali imala je lep, čist miris. Miris spokojstva.
Sićušne bubice počele su da se roje oko njegovog lica, u nepravilnim
krugovima, presecajući putanje jedne drugima, ali nikad se ne sudarajući.
Bile su samo trunčice, ali su i one tražile nešto.
Hari je pogledao kroz trunčice u nebo. Nebo je bilo plavo, užasno visoko.
Hari je i dalje gledao u nebo, pokušavajući da dokuči nešto. Ali ništa nije
dokučio. Nikakav osećaj večnosti. Ili Boga. Čak ni Đavola. Ali prvo treba naći
Boga da bi našao Đavola. Takav im je redosled.
Hari nije voleo duboke misli. Duboke misli mogu da odvedu dubokim
greškama.
Zatim je mislio malo o samoubistvu. . . opušteno. Kao što bi većina ljudi
mislila o kupovini cipela. Glavni problem u vezi s tim bila je misao da
samoubistvo možda vodi u nešto još gore. Ono što mu je stvarno trebalo bila
je ledeno hladna boca piva, s pomalo vlažnom etiketom i onim magičnim
svežim graškama na površini stakla.
Hari je zadremao... a onda su ga probudili glasovi. Glasovi jako mladih
učenica. Kikotale su se.
„ Ooooo, gledaj!“
„On spava!“
„Da ga probudimo?“
Hari je žmirkao na suncu, škiljio je u njih kroz gotovo zatvorene kapke.
Nije baš bio siguran koliko ih je, ali video je njihove raznobojne haljine: žute
i crvene i plave i zelene.
„Vidi ga! Baš je lep!“

Smejale su se, kikotale, zatim su otrčale.
Hari je ponovo zatvorio oči.
Šta se dogodilo?
Nikada mu se još nije desilo nešto tako sveže i radosno. Nazvale su ga
„lepim“. Kakva ljubaznost!
Ali one se neće vratiti.
Ustao je i hodao do ivice parka, uz aveniju. Našao je klupu i seo. Na
susednoj klupi sedeo je drugi klošar. Bio je mnogo stariji od Harija. Iz klošara
je zračilo nešto teško, mračno, odbojno, što je podsetilo Harija na oca.
Ne, pomislio je Hari, nepravedan sam.
Klošar je pogledao u Harija. Imao je sićušne oči, bez ikakvog izraza.
Hari mu se slabašno nasmešio. Klošar mu je okrenuo leđa.
Onda je doprla buka s avenije. Mašine. Bio je to vojni konvoj. Dug niz
kamiona punih vojnika. Vojnici su bili nagurani, spakovani unutra, visili su
sa bokova kamiona. Svet je bio u ratu.
Konvoj je sporo prolazio. Vojnici su ugledali Harija na klupi. Onda je
počelo. Hor zvižduka, ruganja i psovki. Vikali su ka njemu.
„Ej, pizdo!“
„Dezerter! “
Kako bi koji kamion prošao, sledeći je nastavljao:
„Diži dupe sa te klupe! “
„Siso!“
„Pederu! “
„Govnaru! “
Bilo je to veoma dug i spor konvoj.
„Ajde, pridruži se! “
„Naučićemo te da ratuješ, klipane! “
Lica su bila bela i žućkasta i crna, cvetovi mržnje.
Onda je stari klošar skočio sa svoje klupe i viknuo ka konvoju:
„Srediću ga umesto vas, momci! Borio sam se u Prvom ratu! “
Iz kamiona su se smejali i mahali:
„Sredi ga, ćale!“
„Prosvetli tu bitangu! “

Onda je konvoj iščezao.
Svašta su bacili na Harija: prazne limenke piva, limenke koka-kole,
narandže, bananu.
Hari je ustao, podigao bananu, ponovo seo, oljuštio je i pojeo. Bila je
predivna. Onda je pronašao narandžu, oljuštio je, sažvakao i progutao njeno
meso i sok. Pronašao je još jednu narandžu i pojeo je. Onda je pronašao
upaljač koji je neko bacio ili ispustio. Kresnuo ga. Palio je.
Prišao je klošaru na susednoj klupi, isturivši upaljač.
„Ej, šefe, da nemaš pljugu?“
Sitne oči piljile su u Harija. Delovale su pljosnato, kao da su zenice
odstranjene. Klošareva donja usna je zadrhtala.
„Voliš Hitlera, a?“ progovorio je veoma tihim glasom.
„Slušaj, šefe“, rekao je Hari. „Zašto ne bismo otišli negde, ti i ja? Možda se
ogrebemo za piće.“
Stari klošar je prevrnuo očima. Na trenutak, Hari je video samo
zakrvavljene beonjače. Onda su oči pogledale u Harija.
„Ne sa. . . tobom!“
„Važi“, rekao je Hari. „Vidimo se. . .“
Stari klošar je ponovo prevrnuo očima i ponovio, samo glasnije:
„Ne sa. . . tobom! “
Hari je polako izašao iz parka i usmerio se ka svom omiljenom baru. Bar
je uvek bio tamo. Hari je bukvalno bacio sidro u taj bar. Bilo je to njegovo
nebo. Nemilosrdno i egzaktno.
Usput je prošao pored praznog placa. Gomila sredovečnih ljudi igrala je
bejzbol. Bili su van forme. Većina je imala trbušine, bili su niskog rasta,
debelih butina, gotovo kao žene.
Hari je stajao i posmatrao. Sve je bilo tako jalovo. Čak je i lopta delovala
tužno, uzalud poskakujući naokolo.
„Zdravo, Hari, kako to da nisi u baru?“
Bio je to stari mršavi Mekdaf, pućkao je svoju lulu. Mekdaf je imao oko 62
godine, uvek je gledao pravo ispred sebe, nikada nije gledao u drugoga, ali je
ipak video čoveka iza svojih cvikera. I uvek je bio u crnom odelu s plavom
kravatom. Dolazio je u bar svakog dana oko podne, ispio bi dva piva, zatim
odlazio. I nisi mogao ni da ga mrziš ni da ga voliš. Bio je kao kalendar ili
čiviluk.

„Krenuo sam“, rekao je Hari.
„Idem s tobom“, rekao je Mekdaf.
I tako je Hari hodao sa starim mršavim Mekdafom i stari mršavi Mekdaf
pućkao je svoju lulu. Mekdaf je uvek držao tu lulu pripaljenu. To je bilo ono
glavno u vezi s njim. Mekdaf je bio svoja lula. Zašto da ne?
Hodali su tako, ćuteći. Nije bilo šta da se kaže. Stali su kod semafora,
Mekdaf je pućkao lulu.
Mekdaf je uštedeo svoju sumu. Nikada se nije ženio. Ziveo je u
dvosobnom stanu i ništa nije radio. Dobro, čitao je novine, ali bez naročitog
interesovanja. Nije bio religiozan. Ali ne iz ubeđenja. Jednostavno zato što
nije mario za ovo ili ono stanovište. Kao kad nisi republikanac zato što ne
znaš šta je republikanac. Mekdaf nije bio ni srećan ni nesrećan. Ponekad bi
se malo unervozio, nešto bi ga uznemirilo, i na delić sekunde užas bi se
pojavio u njegovim očima. A onda se naglo gubio. . . kao kad muva sleti. . . pa
hitro odleti na neko mesto koje više obećava.
Stigli su do bara. Ušli su.
Uobičajena ekipa.
Mekdaf i Hari su našli stolice za šankom.
„Dva piva“, obratio se barmenu dobri stari Mekdaf.
„Kako si, Hari?“ upitao je jedan od gostiju.
„Evo guram“, rekao je Hari.
Krivo mu je bilo zbog Mekdafa. Niko ga nije pozdravio. Mekdaf je bio kao
deo inventara. Nije ostavljao utisak na njih. Zapažali su Harija jer je bio
klošar. Osećali su se superiorno u odnosu na njega. To im je bilo potrebno.
Mekdaf ih je samo činio ravnodušnim, a takvi su već bili.
Ništa se posebno nije dešavalo. Svi su sedeli nad pićem i cimali. Poneki su
imali toliko mašte da se jednostavno napiju kao stoke.
Bajato subotnje popodne.
Mekdaf je zvao svoje drugo pivo i bio je tako ljubazan da naruči Hariju
još jedno.
Mekdafova lula bila je užarena od šest sati neprekidnog rada.
Dokrajčio je svoje drugo pivo i izašao iz bara, a Hari je ostao da sedi sam, s
ostatkom ekipe.
Bila je to spora subota, ali je Hari znao da treba samo da izgura dovoljno
dugo tu. Subotnje veče bilo je najbolje, naravno, da se ogrebeš za piće. Ali

nije bilo gde da se ode do tada. Hari je izbegavao gazdaricu pansiona. Plaćao
je nedeljno i već je devet dana kasnio.
Postajalo je užasno mrtvo između pića. Gosti, njima je bilo dovoljno da
sede negde. Na to ih je terala opšta usamljenost i potajni strah, kao i potreba
da budu zajedno i ćaskaju malo, to ih je opuštalo. A Hariju je trebalo samo
piće. Mogao je večito da pije a da mu opet nije dosta, nikad nije bilo toliko
pića da ga zadovolji. Ali ostali. . . oni su samo sedeli, i s vremena na vreme
pričali nešto, šta god to bilo.
Harijevo pivo bilo je sve tanje. Cilj nije bio da se ispije, jer bi onda trebalo
naručiti drugo, a on nije imao para. Morao je da čeka i nada se. Kao
profesionalni gre-
bator, Hari je znao pravilo broj jedan: nikad ne traži piće. Njegova žeđ je
bila poenta njihove igre, i svaki zahtev s njegove strane uskratio bi im radost
davanja.
Hari je kliznuo pogledom duž šanka. Bilo je četvoro-petoro gostiju. Ne
baš puno i nisu mnogo obećavali. Jedan od njih bio je Mank Hamilton. Mank
je mogao da polaže pravo na besmrtnost samo zato što je jeo šest jaja za
doručak. Svakog dana. Mislio je da mu to daje neku prednost nad drugima.
Nije bio neki mislilac. Ali bio je ogroman, širok koliko i visok, bledih
ukočenih očiju, bivoljeg vrata, velikih čvornovatih i dlakavih šaka.
Mank je razgovarao s barmenom. Hari je posmatrao muvu kako gamiže
po pepeljari vlažnoj od piva. Muva je šetala između opušaka, zadržala se na
jednom koji je bio natopljen pivom, besno zazujala, uzdigla se ravno uvis,
zatim kao da je poletela unatrag i ulevo, a onda je iščezla.
Mank je bio perač prozora. Njegove spokojne oči pogledale su u Harija.
Debele usne razvukle su se u superioran kez. Podigao je svoju bocu, ustao i
prešao kod Harija.
„Šta radiš, Hari?“
„Evo čekam da pljusne.“
, Jesi li za pivo?“
„Čekam da pljusne pivo, Mank. Hvala.“
Mank je poručio dva piva. Stigla su.
Hari je voleo da pije direktno iz flaše. Mank je izlio deo svog u čašu.
„Hari, treba li ti posao?“
„Nisam razmišljao o tome.“
„Samo da držiš merdevine. Treba nam čovek za merdevine. Ne plaća se

mnogo, ali se ipak zaradi nešto. Šta kažeš na to?“
Mank se zezao s njim. Mislio je da je Hari suviše sjeban da bi to shvatio.
„Daj mi malo vremena da razmislim o toj priči, Mank.“
Mank je pogledao ka ostalim gostima, sevnuo svoj superiorni kez,
namignuo im, zatim ponovo pogledao u Harija.
„Slušaj, sav tvoj posao je da čvrsto držiš merdevine. Ja stojim gore i
sređujem prozore. Ti samo čvrsto držiš merdevine. To i nije teško, zar ne?“
„Nije teško kao i većina stvari, Mank.“
„Pristaješ, znači?“
„Ne znam baš.“
„Ma hajde! Zašto bar ne pokušaš?“
„Ne umem ja to, Mank.“
Svi su bili zadovoljni. Hari je bio pravi čovek za njih. Rođeni imbecil.
Hari je zurio u sve te boce iza šanka.Toliki dobar provod čeka, toliki
smeh, toliko ludilo. . . skoč, viski, vino, džin, votka i sve drugo. Boce su
svejedno stajale tamo, neiskorišćene. Bile su kao život koji čeka da bude
proživljen, a niko ga neće.
„Slušaj“, rekao je Mank, „idem na šišanje.“
Hari je ćutao.
Mank se nagnuo bliže. „Svratićemo usput na pivo, a posle te častim još
jedno.“
„Idemo. . .“
Hari je lako ispraznio bocu u svoju žeđ, spustio je na šank. Krenuo je za
Mankom napolje. Zajedno su išli ulicom. Hari se osećao kao pas koji prati
gospodara. A Mank je bio spokojan, sve mu je teklo po planu. To je bila
njegova neradna subota i pošao je na šišanje.
Našli su bar i ušli. Bio je mnogo lepši i čistiji od onog u kojem je Hari
klošario. Mank je poručio pivo.
Kako je samo sedeo! Čova i po. Još i opušten u svemu tome. Nikada nije
mislio na smrt, bar ne na svoju.
Dok su tako sedeli, Hari je znao da je pogrešio: neka šljaka od 8 do 5 bila
bi mnogo bezbolnija.
Mank je imao bradavicu na desnom obrazu, veoma ležernu bradavicu,
nesvesnu bradavicu.

Hari je gledao kako Mank uzima bocu i cevči pivo iz nje.To je bilo samo
nešto što Mank radi, kao da češe nos. Nije žudeo za pićem. Mank je samo
sedeo sa svojom bocom i to je bilo plaćeno. A vreme je proticalo kao govna
koja plutaju niz reku.
Ispili su svoja piva i Mank je rekao nešto barmenu i barmen mu je
odgovorio.
Onda je Hari pošao za Mankom napolje. Bili su zajedno i Mank je išao na
šišanje.
Našli su berbernicu i ušli. Nije bilo drugih mušterija. Berberin je znao
Manka. Dok se Mank zavaljivao u stolicu nešto su rekli jedan drugom.
Berberin je raširio čaršav, Mankova glava se izdvojila, bradavica je postojano
štrčala na desnom obrazu, i on je rekao: „Kratko oko ušiju i nemoj previše na
temenu.“
Hari, u agoniji za novim pićem, uzeo je časopis i počeo da ga lista,
pretvarajući se da ga nešto zanima.
Onda je čuo kako Mank govori berberinu: „Uzgred, Pole, ovo je Hari.
Hari, ovo je Pol.“
Pol i Hari i Mank.
Mank i Hari i Pol.
Hari, Mank, Pol.
„Slušaj, Mank“, rekao je Hari, „da odem po pivo dok se ti šišaš?“
Mank je prikovao pogled na Harija: „Ne, uzećemo pivo kad budem gotov.“
Onda je prikovao pogled na ogledalo: „Nemoj previše oko ušiju, Pole.“
Dok se svet okretao, Pol je štrickao makazama.
„Kako provod, Mank?“
„Ništa naročito.“
„Ne verujem. . .“
„Nema šta da ne veruješ, Pole.“
„Imam, iz onog što čujem.“
„Šta to?“
„Kako Betsi Ros stalno zove da joj pereš prozore.“
„E, jebi ga, Pole, sereš kao vrana!“
Mank se smejao. Njegov smeh je bio kao sečenje linoleuma tupim nožem.
Ili je to možda bio ropac.

Onda je prestao da se smeje. „Nemoj previše na temenu.“
Hari je ostavio časopis i pogledao u pod. Linoleumski smeh preneo se u
linoleumski pod. Zelen i plav, s ljubičastim dijamantima. Stari pod. Ljuštila su
se čitava parčad, otkrivajući podlogu mrke boje. Hariju se sviđala ta mrka
boja.
Počeo je da broji: tri stolice za šišanje, pet stolica za čekanje, 13-14
časopisa. Jedan berberin. Jedna mušterija. Jedan. . . šta?
Pol i Hari i Mank i mrka boja.
Kola su prolazila napolju. Hari je počeo da ih broji, onda je prestao. Ne
igraj se ludilom, ludilo se ne igra.
Lakše je izbrojati pića u ruci: nula.
Vreme je zvonilo kao zapušeno zvono.
Hari je bio svestan svojih stopala, stopala u cipelama, zatim prstiju. . . na
stopalima. . . u cipelama.
Mrdao je prstima. Njegov besciljni život koji teče u ništa kao zmija što
puzi prema vatri.
Lišće raste na granama. Antilope dižu svoje glave s pašnjaka. Mesar u
Birmingemu zamahuje satarom. A Hari sedi i čeka u berbernici, nadajući se
pivu.
Bio je bez časti, bedniji od psa.
Trajalo je i trajalo i trajalo, i onda bilo gotovo. Kraj frizerske predstave.
Pol je obrnuo Manka tako da sagleda sebe u ogledalima iza stolice.
Hari je mrzeo berbernice. Taj finalni okret u stolici, ta ogledala, sve je to
bio trenutak užasa za njega.
Manku nije smetalo.
Gledao je sebe. Proučavao je svoj odraz u ogledalu, lice, kosu, sve. Kao da
se divi onom što vidi. Onda je progovorio: „U redu je, Pol. A sad, hoćeš li da
skineš malo s leve strane? Vidiš to što malo štrči?To bi trebalo poravnati“.
„Da, da, Mank. . . Evo sad ću. . .“
Berberin je obrnuo Manka u prvobitan položaj i usmerio se na to što malo
štrči.
Hari je gledao u makaze. Mnogo su škljocale, ali su malo sekle.
Onda je Pol ponovo okrenuo Manka ka ogledalu.
Mank je gledao sebe.

Jedva primetan osmeh izvio je desnu stranu njegovih usta. „Odlično“,
rekao je, „sad si obavio kako valja.“
Pol je očistio Manka metlicom. Mrtva kosa lebdela je u vazduhu mrtvog
sveta.
Mank je gurnuo ruku u džep da plati.
Novčana transakcija zveckala je u mrtvom popodnevu.
Onda su Hari i Mank išli zajedno ulicom ka baru.
„Ništa bolje od šišanja“, rekao je Mank. „Odmah se osećaš kao novi
čovek.“
Mank je uvek nosio bledoplave radničke košulje zavrnutih rukava, da
pokaže bicepse. Nezgodan tip. Sad mu je falila samo još neka ženica da mu
lepo složi gaće i potkošulje, urola mu čarape, i sve to uredno smesti u
pregradu komode.
„Hvala ti na društvu, Hari.“
„Nema problema, Mank. . .“
„Kad se sledeći put budem šišao, voleo bih da pođeš sa mnom.“
„Možda, Mank. . .“
Mank je išao uz ivičnjak i bilo je kao u nekom snu. Žutom snu. Samo se
desilo. A Hari nije znao šta ga je navelo na to. Ali prepustio se nekom
impulsu. Namerno je posrnuo i svalio se na Manka. A Mank, to brdo mesine,
pao je ispred autobusa. Kad je vozač prikočio, čuo se tup udar, ne mnogo jak,
ali udar. I eto Manka u slivniku, podšišan, bradavica i sve ostalo. A Hari je
pogledao naniže. Vidi-vidi: u slivniku je bio Mankov novčanik. Ispao je iz
Mankovog zadnjeg džepa pri udaru, i eto ga sad u slivniku. Samo nije ležao
na tlu, već je stajao kao mala piramida.
Hari se sagnuo, podigao ga i gurnuo u prednji džep pantalona. Bio je
topao i pun blaženstva.
Onda se Hari nagnuo nad Mankom:
„Mank, Mank. . . kako ti je?“
Mank nije odgovorio. Ali je Hari primetio da diše i nije bilo krvi. I,
odjednom, Mankovo lice izgledalo je nekako lepo i galantno.
Sjeban je, pomislio je Hari. I ja sam sjeban. Svi smo na razne načine
sjebani. Ne postoji istina, nema ničega stvarnog, ničega nema.
Ali bilo je nečega. Gomila.
„Sklonite se!“ rekao je neko. „Dajte mu vazduha!“

Hari se sklonio. Sklonio se pravo u gomilu. Niko ga nije zadržao.
Hodao je niz ulicu. Čuo je zvuk sirene hitne pomoći. Zavijala je zajedno s
njegovom krivicom.
A onda, najednom, krivica je iščezla. Kao kraj nekog davnog rata. Moraš
da ideš napred. Sve teče dalje. Kao buve i sirup za palačinke.
Hari je uronio u bar koji nikad ranije nije primetio. Barmen je bio tu.
Boce su bile tu. Unutra je bio mrak.
Naručio je dupli viski, cimnuo ga na eks. Mankov novčanik bio je debeo i
prepun. Petak mora da je bio
dan isplate. Hari je odvojio novčanicu, naručio još jedan dupli. Cimnuo je
pola, odao mu poštovanje, zatim ispio ostatak i prvi put posle dugo vremena
bilo mu je baš lepo.
Predveče, Hari je prošetao do Grotonovog restorana. Ušao je i seo za šank.
Nikada nije bio tu. Visok, mršav, bezbojan čovek sa kuvarskom kapom i
musavom keceljom prišao je i nagnuo se preko šanka. Bio je neobrijan i
smrdeo je na sprej za bubašvabe. Skiljio je u Harija.
„Tražiš posao?“ upitao je.
Za koji kurac svi hoće da mi uvale da radim? pomislio je Hari.
„Ne“, odgovorio je.
„Treba nam perač sudova. Pedeset centi sat, plus mož’ da vataš Ritu za
dupe.“
Kelnerica je prošla. Hari je pogledao u njeno dupe.
„Ne, hvala. Sada bih pivo. Flaširano. Bilo koje.“
Kuvar se nagnuo bliže. Iz nosa su mu štrčale dlake, dugačke i crne, kao
neplanirani košmar.
„Slušaj, mamlaze, imaš li ti para?“
„Imam“, rekao je Hari.
Kuvar je malo oklevao, onda se udaljio, otvorio frižider i izvadio bocu.
Skinuo je kapicu, vratio se do Harija, tresnuo piće na šank.
Hari je otpio dugačak gutljaj, nežno spustio bocu.
Kuvar ga je i dalje proučavao. Nikako da ga provali.
„A sad“, rekao je Hari, „hoću ramstek, srednje pečen, s prženim
krompirom, bez previše ulja. I još jedno pivo, odmah.“
Kuvar se nagnuo nad njim kao gnevni oblak, onda se vratio do frižidera i

ponovio postupak, sve sa donošenjem boce i treskanjem na šank.
Zatim je prešao do roštilja i bacio šniclu.
Uzdigao se veličanstven plašt dima. Kuvar je buljio u Harija kroz dim.
Zašto me mrzi? pomislio je Hari. Pojma nemam. Dobro, možda bi mi
trebalo šišanje (skinite dosta, svuda, molim vas) i brijanje, a i lice mi je malo
izubijano, ali mi je odeća prilično čista. Iznošena, ali čista. Čistiji sam možda
od većine u ovom usranom gradu.
Kelnerica mu je prišla. Nije bila loša. Ništa posebno, ali nije bila loša.
Kosa joj je bila skupljena u punđu, nemarno, uvojci su visili sa strane. Baš
lepo.
Nagnula se preko šanka.
„Nećeš da pereš sudove?“
„Plata nije loša, ali nije mi to struka.“
„Šta ti je struka?“
„Ja sam arhitekta.“
„Ti si arhikita“, rekla je i udaljila se.
Hari je znao da nema talenta za konverzaciju. Provalio je da je bolje kad
što manje priča. Bar što se tiče drugih.
Hari je popio oba piva. Onda je stigla i šnicla sa krompirićima. Kuvar ih je
tresnuo na šank. Opasno je treskao, nema šta.
Hariju je sve to bilo kao čudo. Navalio je, sekao i žvakao. Godinama nije
okusio šniclu. Dok je jeo, osetio je kako mu nova snaga navire u telo. Kad ne
jedeš često, to je onda pravi doživljaj.
Čak mu se i mozak smešio. A telo kao da je govorilo: hvala ti, hvala ti,
hvala ti.
Onda je završio.
Kuvar je i dalje buljio u njega.
„Dobro“, rekao je Hari, „opet ću sve isto.“
„Opet ćeš sve isto?“
„Aha.“
Kuvar nije mogao da odvoji pogled od njega. Onda je bacio novu šniclu na
roštilj.
„I još jedno pivo, molim. Odmah.“
„Rita!“ dreknuo je kuvar. „Daj još jedno pivo!“

Rita je donela.
„Za arhitektu“, rekla je, „mnogo ločeš tu sapunicu.“
„Planiram da dignem nešto.“
„Ha! Nemaš ti to!“
Hari se pozabavio pivom. Onda je otišao do toaleta. Kad se vratio,
ispraznio je bocu.
Kuvar se pojavio i tresnuo nov tanjir sa šniclom i krompirićima pred
Harija.
„Posao još čeka ako ga hoćeš.“
Hari je ćutao. Bacio se na novu porciju.
Kuvar se vratio do roštilja i odande nastavio da bulji u Harija.
„Dobićeš dva obroka“, rekao je kuvar, „plus dupe.“
Hari je bio suviše zauzet hranom da bi odgovorio. Još je bio gladan. Kada
klošariš, a posebno kad piješ, možeš danima da ne jedeš, često bez ikakve
želje za hranom, a onda te odalami: nepodnošljiva glad. Počneš da misliš na
proždiranje svega i bilo čega: miševa, leptirova, lišća, potvrda iz zalagaonice,
novina, čepova, šta god ima.
Sada, baveći se drugom šniclom, Harijeva glad kao da je rasla. Krompirići
su bili divni, masni, žuti i vrući, kao sunčeva svetlost, moćna hranljiva
svetlost koju možeš da zagrizeš. A šnicla nije bila samo parče nekog jadnog
ubijenog stvora, bila je nešto dramatično što hrani telo i dušu i srce, što čini
da se oči smeše, što čini svet podnošljivim. Ili da si zaista u njemu. U tom
trenutku, smrt nije bila važna.
Onda je završio. Ostala je samo koska od ramsteka, oglodana.
Kuvar je i dalje buljio u njega.
„Opet ću sve isto“, rekao je Hari kuvaru. „Još jedan ramstek i prženi
krompir i još jedno pivo, molim.“
„E nećeš7“ dreknuo je kuvar. „Plati i nosi se! “
Obišao je devojku i stao pred Harija. Držao je notes. Besno je škrabao po
njemu. Onda je bacio račun nasred prljavog tanjira. Hari ga je uzeo.
Bio je još jedan gost u restoranu, okrugli ružičasti čovečuljak velike glave
i raščupane kose ofarbane u neku obeshrabrujuće smeđu boju. Covek je ispio
silne kafe čitajući večernje novine.
Hari je ustao, izvadio štos novčanica, odvojio dve i spustio ih pored
tanjira.

Onda je izašao odatle.
Večernji saobraćaj zakrčio je aveniju. Sunce se nakrivilo nisko iza svega.
Hari je bacio pogled na vozače u kolima. Nesrećno su izgledali. Svet je bio
nesrećan. Ljudi su bili u mraku. Ljudi su bili uplašeni i razočarani. Ljudi su
bili u klopkama. Ljudi su bili defanzivni i mahniti. Osećali su da traće svoje
živote. I bili su u pravu.
Hari je hodao dalje. Stao je na semaforu. I, u tom trenutku, javilo mu se
neko čudno osećanje. Osećao se kao jedini živ čovek na svetu.
Kad se upalilo zeleno, zaboravio je sve to. Prešao je na drugu stranu ulice
i produžio dalje.

TAKO MRTVI VOLE[12]
1.
Hotel je bio na brdu, nagnut tek toliko da se sjuriš do prodavnice i vratiš
se sa flašom, tek toliki uspon da učini taj napor vrednim. Hotel je nekada bio
ofarban u paunovo zeleno, prilično raskošno, ali sada, posle kiša,
losanđeleskih kiša koje sve speru i izblede, ta jarka zelena jedva da je
postojala kao i ljudi koji su živeli unutra.
Slabo pamtim kako sam se doselio tu, ili zašto sam napustio prethodno
mesto. Verovatno zbog opijanja i što nisam mnogo radio, kao i zbog bučnih
jutarnjih svađa sa uličnim damama. A pod jutarnjim svađama ne mislim na
pola jedanaest ujutro, mislim na pola četiri. Ako nisu zvali policiju, obično se
završavalo porukom ispod vrata, večito olovkom na otkinutom parčetu
papira s linijama: „dragi Gospodine, moramo vas zamoliti da se smesta
iselite.“
Jednom se to desilo popodne. Svađi je bio kraj. Počistili smo srču,
pokupili flaše i papirne kese, ispraznili pepeljare, spavali, probudili se, i ja
sam uveliko karao kad sam začuo ključ u bravi. Bio sam toliko iznenađen da
sam samo nastavio sa bambusanjem. I eto njega, malog nastojnika, oko 45
godina starog, bez kose, osim možda oko ušiju i jaja, pogledao je u nju ispod
mene, prišao i uperio prst: „Vi vi ste izbačeni odavde! “ Prestao sam da
tandaram i samo sam ležao potrbuške i gledao iskosa u njega. Onda je uperio
prst u mene. „I vi ste izbačeni odavde!“ Okrenuo se, izašao, tiho zatvorio
vrata za sobom i otišao niz hodnik. Ponovo sam stupio u akciju, pa smo se
pošteno voleli za rastanak.

Sve u svemu, bio sam tu, zeleni hotel za bednike, isprano zeleni hotel, tu
sam bio s koferom punim prnja, sam u to vreme, ali imao sam za kiriju, bio
sam trezan, i uzeo sam sobu s pogledom na ulicu, treći sprat, telefon u
hodniku, rešo kraj prozora, široki lavabo, mali frižider, dve-tri stolice, sto,
krevet i kupatilo sa klozetom na kraju hodnika. I pored toga što je zgrada bila
veoma stara, postojao je čak i lift nekada je to bilo otmeno mesto. Sada sam
ja bio tu. Prvo što sam učinio bilo je da uzmem flašu i, posle pića i ubijanja
dve bubašvabe, osetio sam kao da pripadam hotelu. Onda sam otišao do
telefona i okrenuo broj dame za koju sam mislio da može da mi pomogne, ali
je očigledno bila negde napolju i pomagala nekom drugom.
2.
Oko tri noću, neko mi je zakucao na vrata. Navukao sam iscepani
bademantil i otvorio. Preda mnom je stajala žena u bademantilu. „Da?“ rekao
sam. „Da?“
„Ja sam vaša susetka. Zovem se Mici. Stanujem na istom spratu. Videla
sam vas kod telefona danas.“
„Je l’?“ rekao sam.
Onda mi je pokazala šta drži iza leđa. Bila je to boca dobrog viskija.
„Uđite“, rekao sam.
Obrisao sam dve čaše, otvorio flašu. „Čist ili razblažen?“
„Dve trećine vode.“
Iznad lavaboa je bilo malo ogledalo, i ona je stala tamo, uvijajući kosu u
papilotne. Dao sam joj piće i seo na krevet.
„Videla sam te u hodniku. Odmah sam pogodila da si fin. Dovoljno je bilo
da te pogledam. Vidim ja. Neki odavde nisu tako fini.“
„Kažu da sam bitanga.“
„Ne verujem u to.“
»Ni ja.“

Ispio sam piće. Ona je lagano pijuckala svoje, pa sam ponovo natočio sebi.
Vodili smo opušten razgovor. Uzeo sam treće piće. Onda sam ustao i stao iza
nje.
„OOOOOO! Šašavi dečače!“
Uštinuo sam je.
„Joj! Stvarno si bitanga!“
Držala je papilotnu u ruci. Privukao sam je i poljubio tanka ustašca stare
damice. Bila su meka i rastvorena. Bila je spremna. Stavio sam joj piće u
ruku, poveo je do kreveta, smestio je na njega. „Popij.“
Popila je. Onda sam natočio još jedno. Nisam imao ništa ispod
bademantila.
Rastvorio se, i stvar je iskočila. Bogte, ala sam bestidan, pomislio sam.
Pravi sam jebač iz filmova. Iz porodičnih filmova budućnosti, 2490-e godine
nove ere. Jedva sam se suzdržavao da se ne smejem sebi, šetajući po sobi s
tim idiotskim klatnom. U stvari, želeo sam viski. Želeo sam zamak u brdima.
Saunu. Sve drugo osim ovog. Oboje smo sedeli s pićem. Ponovo sam je
poljubio, rinuvši joj svoj nikotinski jezik u grlo. Povukao sam ga da udahnem
vazduh. Rastvorio sam joj taj bademantil i eto njenih grudi. Nije baš bila
sisata, sirotica. Sagnuo sam se i ćapio jednu sisu ustima. Teglila se i
deformisala kao balon polunaduvan bajatim vazduhom. Junački sam sisao
bradavicu, a ona mi je dočepala klatno i povila leđa ka njemu. Pali smo na
škripavi krevet, oboje u bademantilima, i tako sam je uzeo.
3.
Zvao se Lu, bivši robijaš, bivši rudar. Živeo je u prizemlju hotela.
Poslednje njegov posao bilo je struganje kotlova u firmi koja je pravila
bombone. I to je izgubio kao i svi ostali, zbog pića. Socijalna pomoć ističe i
eto nas kao pacova pacova koji nemaju gde da se sakriju, pacova koji moraju
da plate kiriju, s trbusima koji gladuju, kurčevima koji se krute, dušama koje
su već odavno umorne, i bez vaspitanja, bez ikakvog zanata. Jebada, tako
kažu, to je Amerika. Nismo mnogo želeli, a nismo ni to dobili. Jebada.

Upoznao sam Lua pijući, ljudi su samo ulazili i izlazili. Moja soba je bila
soba za pijanke. Svi su dolazili. Bio je tu jedan Indijanac, Dik, koji je krao
pljoske viskija i štekovao ih u plakar. Govorio je da mu to uliva osećaj
sigurnosti. Kad nigde nismo mogli da dođemo do pića, uvek smo koristili
Indijanca kao poslednju utehu.
Nisam bio naročito talentovan za krađu, ali naučio sam jedan štos od
Alabame, lopova tankih brčića koji je nekad radio kao bolničar. U veliku
torbu ubaciš hranu i vredniju robu a onda sve to prekriješ krompirom.
Prodavac izmeri svu robu i naplati krompir. Ipak, najbolje sam izvlačio od
Dika na veresiju. Bilo je mnogo Dikova[13] u tom kraju, pa se i čovek u
prodavnici pića zvao Dik.
Sedeli bismo tako u sobi i poslednje bi piće nestalo. Prvi moj potez bio je
da pošaljem nekog napolje. „Ja sam Henk“, rekao bih mu. „Idi kaži Diku da te
Henk poslao po flašu na kredu, i ako bude nekih pitanja nek mi telefonira.“
„Važi, važi“, i tip bi otišao. Čekali bismo, već gustirajući piće, pušeći, hodajući
gore-dole, izluđeni. Tip bi se konačno vratio. „Dik je odbio! Dik je rekao da ti
ne da više na veresiju.“ „JEBEM TI!“ dreknuo bih.
I ustao bih, crvenih očiju, u punoj neobrijanoj ogorčenosti. „JEBEM TI
TU SISU U DUPE!“
Stvarno bih se razgnevio, bio je to pošten gnev, ne znam odakle je dolazio.
Tresnuo bih vratima, spuštao se liftom i nizbrdo. . . „Pizdurina, kakva
pizdurina!“ „Slušaj, Dik. . .“
„Zdravo, Henk.“
„Hoću DVE FLAŠE!“ viknuo bih neku dobru marku. „Dve pakle pljuga,
nekoliko tih tompusa i, da vidim, konzervu tog kikirikija, da.“
Dik bi poređao robu ispred mene i onda samo stajao. „Pa, hoćeš li da
platiš?“
„Dik, stavi to na kredu.“
„Dužan si mi već dvadeset tri i po dolara. Nekad si mi plaćao, plaćao si
svake nedelje pomalo, sećam se, svakog petka uveče. Već mi tri nedelje ništa
nisi platio. Ti nisi kao oni drugi klošari. Imaš stila. Verujem ti. Zar ne možeš
bar dolar da mi platiš s vremena na vreme?“ „Slušaj, Dik, nisam raspoložen
da se ubeđujemo. Hoćeš da staviš ovu robu u kesu ili je hoćeš NATRAG?“
Onda bih gurnuo flašu i robu ka njemu i čekao, odbijajući dimove iz cigarete
kao da je čitav svet moj. Imao sam stila koliko i skakavac. Nisam osećao ništa
osim straha da će učiniti jedinu razumnu stvar da vrati flaše natrag na policu
i kaže mi da se nosim u kurac. Ali njegovo lice bi se uvek opustilo i onda bi

stavio robu u kesu, a ja bih čekao dok ne obračuna novi dug.
Dao bi mi račun; ja bih klimnuo glavom i izašao. Pića su uvek imala
mnogo bolji ukus pod takvim okolnostima. A kad bih ušao u sobu s robom za
momke i devojke bio sam stvarno kralj.
Jedne noći sedeo sam sa Luom u njegovoj sobi. Dugovao je nedelju dana
kirije, a nisam ni ja platio svoju. Pili smo porto. Čak smo i motali cigarete. Lu
je imao mašinicu i sasvim su dobro ispadale. Osnovno je bilo sačuvati četiri
zida oko sebe. Ako si imao četiri zida, imao si šansu. Kad se jednom nađeš na
ulici, nemaš šanse, njihov si, zaista si njihov. Zašto ukrasti nešto ako to ne
možeš da skuvaš? Kako da jebeš nešto kad živiš na slepoj ulici? Kako da
spavaš kad sva bratija u Vojsci Spasa hrče? I kradu ti cipele? I smrde? I
poremećeni su? Ne možeš čak ni da drkaš. Potrebna su ti četiri zida. Dajte
čoveku dovoljno dugo ta četiri zida i on može da osvoji svet. Zato smo bili
pomalo zabrinuti. Svaki korak u hodniku zvučao je kao gazdaričin. A ona je
bila vrlo tajanstvena gazdarica. Mlada plavuša koju još niko nije kresnuo.
Postavio sam se vrlo hladno prema njoj, mislio sam da je tako navučem.
Došla je i kucala na moja vrata, ali samo zbog kirije. Imala je negde muža
koga nikad nismo videli. Ziveli su i nisu živeli tu. Bili smo u govnima. U
početku smo mislili kako je dovoljno da karamo gazdaricu i našim je
nevoljama kraj. U takvim hotelima se podrazumevalo da jebeš svaku ženu
unutra, bila je to skoro dužnost. Ali ovu nisam mogao da smuvam, što me
činilo nervoznim. I tako smo sedeli i pušili duvan, pili jeftino vino, a zidovi
su se topili, gubili. Razgovor najbolje teče u takvim trenucima. Vatreno
govoriš, piješ vino. Bili smo kukavice jer smo želeli da živimo. Nismo baš
preterano žudeli za životom, ali smo još uvek želeli da živimo.
„Slušaj“, rekao je Lu, „mislim da znam šta ćemo.“ Je l’?“
„Aha.“
Natočio sam još vina.
„Radićemo zajedno.“
„Naravno.“
„Eto, ti dobro kenjaš, znaš dosta zanimljivih priča, nije bitno da li su
istinite ili nisu. . .“
„Istinite su.“
„Mislim, to nije bitno. Dobro kenjaš. Evo šta ćemo. Ima jedan lovatorski
bar dole, video si. Molinos. Uđeš tamo. Treba ti samo kinta za prvo piće. To
ulažemo zajedno. Sedneš, ladiš piće i merkaš nekog sa dubokim džepom.
Takvi tamo dolaze. Provališ lika i pređeš do njega, za šank. Sedneš do njega i

kreneš, kreneš da ga lažeš. Dopašće mu se. Imaš čak i rečnik. Taj će da ti
plaća čitavo veče, ima da pije čitavo veče. Ti gledaš da ne prestane. Posle
fajronta, usmeriš ga ka Alvoradu, usmeriš ga pored one slepe ulice. Kažeš mu
da ćeš da mu nabaciš neku mladu pičetinu, kažeš mu bilo šta, ali usmeriš ga
tamo. A ja ću da čekam iza ćoška s ovim.“
Lu je zavukao ruku iza vrata i izvadio palicu za bejzbol, veliku i debelu
palicu za bejzbol.
„Isusa ti, Lu, ubićeš ga!“
„Ne, ne, ne možeš da ubiješ pijanog čoveka, ti to odlično znaš. Da je
trezan možda bi ga i ubila, ali pijanog će samo da obali. Onda mu pokupimo
novčanik, podelimo kintu.“
„Slušaj, Lu, ja sam dobar lik, nisam ja takav.“
„Nisi ti dobar lik, ti si najgori skot koga sam ikad sreo. Zato te volim.“
4.
Našao sam jednog. Velikog i debelog tipa. Čitavog života izbacivali su me s
posla takvi debeli glupanderi. S besmislenih, očajno plaćenih, imbecilno
teških poslova. Dopala mi se akcija. Počeo sam da meljem. Ne znam o čemu
sam srao. Slušao je i smejao se, klimatao glavom i plaćao pića. Imao je skup
ručni sat, pune šake prstenja, glupi debeli novčanik. Težak posao. Odvajao
sam mu priče o zatvorima, bandama sa železničke pruge, kuplerajima.
Dopalo mu se to o kuplerajima.
Pričao sam mu o tipu koji je dolazio svake druge nedelje i dobro plaćao.
Hteo je samo kurvu u sobi. Oboje bi se svukli, igrali karte goli i razgovarali.
Samo bi sedeli. Posle dva sata tip bi ustao, oblačio se, pozdravljao i odlazio.
Nikada ne bi ni pipnuo kurvu.
„Kakav car“, rekao je.
„Aha.“
Na kraju krajeva, uopšte mi nije smetalo što će Luova batina zveknuti po
toj debeloj tintari. Kakav bilmez. Kakva besmislena vreća govana.

„Voliš li mladu pičetinu?“ upitao sam ga.
„O da, da, da.“
„Od četrnaest i po, recimo.“
„O Isuse, da.“
„Ima jedna što dolazi vozom iz Čikaga u pola dva. Biće kod mene oko dva i
deset. Čista je, vatrena, inteligentna. Preuzimam veliki rizik, zato tražim
deset dolara. Je I’ ti mnogo?“
„Ne, u redu je.“
„Dobro, kad se lokal zatvori, ideš sa mnom.“
Najzad je bilo dva sata, pa sam ga izveo odatle, prema slepoj ulici. Možda
Lu nije tamo, mislio sam. Možda ga je vino oborilo ili je odustao. Takav
udarac može da ubije čoveka. Ili ga obogalji za ceo život. Teturali smo se na
mesečini. Nikoga nije bilo u blizini, ulice su bile prazne. Lak poslić.
Prošli smo pored slepe ulice. Lu je bio tamo. Ali Debeli ga je uočio.
Podigao je ruku i čučnuo kad je Lu zamahnuo. Palica me ošinula pravo iza
uveta.
5.
Lu se vratio na stari posao, onaj koji je izgubio zbog opijanja, i zakleo se
da će piti samo vikendom.
„Dobro, druže“, rekao sam mu, „kloni me se, ja sam pijan i pijem bez
prestanka.“
„Znam, Henk, i ti znaš da te volim, volim te više nego ijednog čoveka u
životu, ali moram da ograničim piće samo na vikend, samo petak i subota i
ništa nedeljom. Stalno sam gubio ponedeljak ujutro na poslu, tako su me i
šutnuli. Kloniću se, ali da znaš da to nema nikakve veze s tobom.“
„Osim što sam alkos.“
„Aha, jeste, ima i toga.“
„Dobro, Lu, nemoj samo da mi kucaš na vrata do petka i subote. Možda

ćeš čuti pevanje i smeh prelepih sedamnaestogodišnjih curica, ali nemoj da
mi kucaš na vrata.“
„Čoveče, pa ti jebeš samo babe.“
„One su curice u pijanom oku.“
Lu je počeo da objašnjava šta mu je posao, nešto u vezi sa čišćenjem
unutrašnjosti mašina za bombone. Lepljiv i gadan posao. Gazda je
zapošljavao samo bivše robijaše i terao ih da rade kao marva. Po čitav dan ih
je psovao, a oni mu ništa nisu mogli. Zakidao im je na isplatama. Ko se
pobuni, odmah je dobijao nogu. Mnogi od njih bili su na uslovnom otpustu.
Gazda ih je držao za jaja.
„Zvuči kao neko koga treba ubiti“, rekao sam. „Ma voli on mene, kaže da
sam najbolji radnik kojeg je ikad imao, ali moram da zaboravim na piće,
treba mu neko na koga može da se osloni. Jednom me je čak odveo kod njega
u kuću, da mu krečim, okrečio sam mu kupatilo, dobro sam to odradio. Ima
vilu na Beverli Hilsu, a da mu samo vidiš ženu! Pojma nisam imao da postoje
takve žene, tako lepe: njene oči, noge, telo, kako hoda, govori, Isuse.“
6.
Lu je održao reč. Nisam ga video neko vreme, čak ni preko vikenda, a u
međuvremenu sam prolazio kroz neku vrstu ličnog pakla. Bio sam veoma
napet, živci su mi otišli malo buke i odmah sam iskakao iz kože. Plašio sam se
da zaspim: košmar za košmarom, svaki užasniji od prethodnog. Dobro je bilo
samo ako zaspiš mrtav pijan. Ali ako zaspiš polupijan ili, još gore, trezan,
onda bi snovi krenuli, i nikad nisi znao da li spavaš ili se akcija odvija u sobi,
jer kad zaspiš, sanjaš čitavu sobu, prljave sudove, miševe, pocepane tapete na
zidovima, usrane gaće koje je neka kurva ostavila na podu, slavinu koja curi,
mesec kao đule napolju, kola puna treznih i uhranjenih gadova, blesak
farova kroz prozor, sve, sve, u nekom si mračnom ćošku, mračnom mračnom,
nema pomoći, bez razloga, bez ikakvog razloga, mračni znojavi ćošak,
pomrčina i gadost, smrad stvarnosti, smrad svega: paukova, očiju, gazdarica,
pločnika, barova, zgrada, trave, ne-trave, svetla, ne-svetla, ništa ti nije

pripadalo. Ružičasti slonovi se nikada nisu pojavljivali, ali zato mnoštvo
malih ljudi s podmuklim trikovima, ili zlokobno veliki čovek da te zadavi ili ti
zarije zube u potiljak, a ti ležiš tako na leđima i znojiš se, nesposoban da se
pokreneš, ta crna smradna dlakava stvar leži na tebi na tebi na tebi.
Ako nije bilo to, onda samo sediš preko dana, sati neizrecivog straha,
straha koji se rastvara usred tebe kao džinovski cvet, ne možeš da ga
analiziraš, da dokučiš odakle on tu, i to je sve činilo još gorim. Sati sedenja na
stolici usred sobe, proburažen i oduzet od straha. Sranje i pišanje jedini su
napor, besmislica, a češljanje ili pranje zuba komični i suludi postupci.
Hodanje kroz more plamena. Ili, recimo, sipanje vode u čašu činilo se da
nemaš pravo da sipaš vodu u čašu. Zaključio sam da sam lud, nesposoban, i
zato sam se osećao nečisto. Odlazio sam u biblioteku i pokušavao da
pronađem knjige o tome šta tera ljude da se osećaju tako kako se ja osećam,
ali takvih knjiga nije bilo, ili ako ih je i bilo, ja ih nisam razumeo.
Nije bilo lako otići u biblioteku: svako je delovao tako opušteno,
bibliotekari, čitaoci, svi osim mene. Imao sam čak i problem s upotrebom
njihovog klozeta klošari unutra, pederi koji me posmatraju dok pišam, svi su
delovali snažnije od mene bezbrižni i sigurni u sebe. Stalno sam izlazio i
prelazio preko ulice, uz vetrovito stepenište betonske zgrade, skladišta na
hiljade sanduka narandži. Na krovu susedne zgrade pisalo je ISUS SPASAVA,
ali niti Isus niti narandže nikada me ne bi naterali da se penjem uz to
vetrovito stepenište u betonsku zgradu. Stalno sam mislio: ovde je meni
mesto, u ovom betonskom grobu.
Misao o samoubistvu bila je uvek prisutna, kao mravi što mile
unutrašnjom stranom zglavka na ruci. Samoubistvo je bilo jedina pozitivna
stvar. Sve ostalo je bilo negativno. A tu je bio Lu, koji je bio zadovoljan što
struže unutrašnjost mašina za bombone da bi preživeo. Bio je mudriji od
mene.
7.
U to vreme sam upoznao damu u lokalnom baru, nešto stariju od mene,

veoma svesno biće. Noge su joj još uvek bile dobre, imala je otkačen smisao
za humor i nosila vrlo skupu odeću, razišla se s nekim lovatorom. Otišli smo
u moju sobu i živeli zajedno. Baš je bila zgodna, ali je neprestano morala da
pije. Zvala se Viki. Jebali smo se i pili vino, pili vino i jebali se. Imao sam
člansku kartu biblioteke i odlazio sam tamo svakog dana. Nisam joj govorio o
samoubistvu. Moj povratak iz biblioteke uvek je bio šaljiv. Otvorio bih vrata i
ona bi me pogledala.
„Šta je, nema knjiga?“
„Viki, u biblioteci uopšte ne drže knjige.“
Ulazio sam i vadio bocu (ili boce) vina iz kese i onda bismo počeli.
Jednom, posle nedelju dana pijančenja, rešio sam da se ubijem. Nisam joj
rekao. Smislio sam da to uradim dok je ona u baru i traži mušteriju. Mrzeo
sam te debele gadove koji su je karali, ali ona mi je donosila novac, viski i
cigarete. Zaluđivala me pričom kako sam jedini koga ona voli. Zvala me je
Mister Van Bilders, iz nekog, meni nepoznatog razloga. Napila bi se i
ponavljala: „Misliš da si neki šmeker, misliš da si Van Bilders!“ Sve vreme sam
razrađivao ideju kako da se ubijem. Jednog dana sam bio siguran da ću to
učiniti. Bilo je to posle nedelju dana pijančenja, porto-vina, kupili smo čitave
balone i poređali ih po podu, iza velikih balona poređali smo obične boce od
litar, osam ili devet boca, a iza njih četiri-pet manjih boca. Noć i dan su se
izgubili. Postojalo je samo jebanje, pričanje i pijančenje, pričanje, pijančenje
i jebanje. Divlje svađe koje su se završavale vođenjem ljubavi. Ona je bila
slatka mala prasica za ševu, tesna i praćakava. Jedna u dve stotine žena. Sa
većinom ostalih to je samo način ponašanja, šala. Sve u svemu, možda zbog
svega toga, opijanja i činjenice da ti debeli tupi volovi karaju Viki, postao sam
vrlo bolestan i potišten, ali jebeš ga, šta sam mogao da učinim? Da stanem za
strug?
Kad je vina nestalo, očajanje, strah, besmislenost daljeg postojanja postali
su nesnosni i znao sam da ću to učiniti. Čim ona izađe iz sobe, za mene je
kraj. Kako, nisam bio sasvim siguran, ali postojalo je na stotine načina. Imali
smo mali štednjak na plin. Plin je čaroban. Plin je neka vrsta poljupca.
Ostavlja telo čitavim. Vina je nestalo. Jedva sam hodao. Armije straha i znoja
šarale su mojim telom. To postane vrlo jednostavno. Najveće je olakšanje što
nikad više nećeš morati da prođeš pored drugih ljudskih bića na ulici, da ih
gledaš kako hodaju noseći svoje salo, da vidiš njihove sitne pacovske oči,
njihova okrutna mizerna lica, njihovu animalnu gizdavost. Kakav slatki san:
da nikad više ne moraš da gledaš u drugo ljudsko lice.
„Idem napolje da pogledam novine, da vidim koji je dan, važi?“

„Naravno“, rekla je. „Naravno.“
Izašao sam. Nikoga u hodniku. Nigde ljudskih bića. Bilo je oko deset
uveče. Spustio sam se liftom koji je zaudarao na urin. Trebalo je sakupiti
dosta snage da bih ušao i bio progutan u tom liftu. Pošao sam nizbrdo. Kad se
vratim, ona neće biti tu. Brzo je odlazila kad nestane pića. Onda ću moći da
obavim stvar. Ali prvo sam hteo da saznam koji je dan. Sišao sam nizbrdo,
tamo je pored dragstora bio kiosk sa novinama. Pogledao sam datum na
novinama. Bio je petak. U redu, petak. Dobar dan kao i svaki drugi. To je
značilo nešto. Onda sam pročitao naslov:
NEĆAK MILTONA BERLA POGOĐEN ODRONJEN0M STENOM U GLAVU
Nisam odmah shvatio. Nagnuo sam se bliže i ponovo pročitao. Sve isto:
NEĆAK MILTONA BERLA POGOĐEN ODRONJEN0M STENOM U GLAVU
To je bilo odštampano crnim slogom, krupnim slogom, udarni naslov. Od
svih važnih stvari koje su se desile u svetu to je bio njihov naslov:
NEĆAK MILTONA BERLA POGOĐEN ODR0NJEN0M STENOM U GLAVU
Prešao sam ulicu osećajući se mnogo bolje i ušao u prodavnicu pića. Uzeo
sam dve flaše porta i paklo cigareta na kredu. Kad sam se vratio u sobu, Viki
je još bila tu
„Koji je dan?“ upitala me.
„Petak.“
„Dobro“, rekla je.
Natočio sam dve čaše vina, do vrha. U malom frižideru ostalo je nešto
leda.
Kockice leda plutale su u vinu.
„Ne želim da ti kvarim raspoloženje“, rekla je Viki.
„Znam.“
„Popij to piće“, rekla je.
„Naravno.“
„Poruka se stvorila ispod vrata čim si otišao.“

„Aha.“
Otpio sam gutljaj, podrignuo, pripalio cigaretu, otpio novi gutljaj, onda mi
je pružila poruku. Bila je topla losanđeleska noć. Petak. Čitao sam poruku.
Poštovani g. Kinaski: ostaje vam do srede da izmirite kiriju. Ako to ne
učinite, izbačeni ste. Znam za žene u vašoj sobi. I mnogo buke pravite. I prozor
ste razbili. Vi plaćate svoje privilegije. Ili bi trebalo da ih plaćate. Bila sam
zaista fina prema vama. Sada kažem do srede ili ste izbačeni. Stanarima je dosta
sve te buke i siti su psovanja i pevanja noću i danju, danju i noću, a i ja sam. Ne
možete da živite ovde bez plaćanja kirije. Nemojte reći da vas nisam upozorila.
Ispio sam ostatak vina iz čaše, gotovo ga nisam ni osetio. Bila je topla noć
u Los Anđelesu.
„Sita sam karanja sa tim skotovima“, rekla je.
„Nabaviću pare“, rekoh.
„Kako?Ti ništa ne umeš da radiš.“
„Znam.“
„Kako ćeš onda?“
„Nekako.“
„Onaj poslednji me jebao tri puta. Svu mi picu izgulio.“
„Ne brini, mala, ja sam genije. Jedini je problem što to niko ne zna.“
„Genije u čemu?“
„Ne znam.“
„Mister Van Bilders!“
„Taj sam. Uzgred, znaš li da je nećaka Miltona Berla pogodila odronjena
stena u glavu?“
„Kad?“
„Danas ili juče.“
„Kakva to stena?“
„Otkud znam. Zamišljam neku kamenčinu boje putera.“
„Koga zabole za to?“
„Ne mene, svakako ne mene. Osim. . .“
„Osim čega?“
„Osim što mislim da mi je ta stena spasla život.“
„Govoriš kao kreten.“

„Ja jesam kreten.“
Iskezio sam se i natočio nam vino.

DVA ALKOSA[14]
U mojim dvadesetim, mada sam teško pijančio i retko jeo, još uvek sam
bio jak. Fizički, mislim, i to je sreća za čoveka kada malo šta ide kako valja.
Duh mi se pobunio protiv moje sudbine i života, i jedini način da ga smirim
bio je da pijem i pijem i pijem. Pešačio sam drumom, bio je prašnjav, prljav i
vreo, čini mi se negde u Kaliforniji, ali nisam više siguran. Oko mene je bila
pustoš. Pešačio sam drumom, čarape su mi bile skorene, pocepane i
smrdljive, ekseri su probijali kroz đonove cipela i zabadali se u tabane, pa
sam morao da trpam karton u cipele karton, novine, šta god sam mogao da
nađem. Ekseri su probijali kroz to, pa sam trpao još, ili sam premeštao
karton, ili sam ga obrtao, ili ga bacao i gurao nešto drugo u cipele.
Kamion se zaustavio pored mene. Ignorisao sam ga i hodao dalje. Kamion
se ponovo pokrenuo i tip je sad vozio pored mene. „Ej, momak“, upitao me,
„hoćeš posao?“
„Koga treba da ubijem?“
„Nikog“, rekao je tip. „Ajde upadaj.“
Obišao sam s druge strane kamiona i vrata su već bila otvorena. Popeo
sam se na papučicu, ubacio se unutra, zalupio vrata i zavalio se na kožno
sedište. Utekao sam od sunca.
„Ako mi popušiš“, rekao je tip „daću ti pet dolara.“ Sterao sam mu desnicu
u stomak, tresnuo ga levom negde između uva i vrata, zatim opet desnom
preko usta i kamion je skrenuo s druma. Dočepao sam volan i vratio ga. Onda
sam zakočio i ugasio motor. Izašao sam i produžio drumom. Posle pet minuta
kamion je ponovo išao pored mene.
„Ej, momak“, progovorio je tip, „izvinjavam se. Nisam ozbiljno mislio.
Nisam mislio da si peder. U neku ruku, deluješ malo kao peder. Zar je nešto
loše ako je neko peder?“
„Pederima nije.“
„Hajde“, rekao je tip. „Uđi. Stvarno imam poštenu šljaku za tebe. Možeš
da zaradiš kintu, da središ malo život.“

Opet sam se popeo unutra. Vozio je dalje.
„Žao mi je“, rekao je, „Jeste da imaš nezgodnu facu, ali pogledaj svoje
ruke. Imaš ženske ruke.“
„Mani se mojih ruku“, rekao sam.
„Ovo je težak posao. Tovarenje pragova. Jesi li ikada tovario pragove?“
„Ne.“
„Težak posao.“
„Čitavog života radim teške poslove.“
„Dobro“, rekao je tip.
„Dobro.“
Ćutali smo i vozili se dalje, kamion je poskakivao gore-dole. Napolju nije
bilo ničeg osim prašine, prašine i pustoši. Tip nije imao neku fizionomiju,
ništa nije imao. Ali dešava se ponekad da mali ljudi koji dugo žive na jednom
mestu steknu neznatan uticaj i moć. On je imao kamion i zapošljavao ljude.
Ponekad moraš da se pomiriš s takvim stvarima.
Vozili smo se tako i onda naišli na matorog tipa koji je pešačio drumom.
Taj mora da je imao blizu pedeset godina. To je isuviše za drum. Ovaj g.
Burkart, kako mi je rekao da se zove, usporio je kamion i obratio mu se. „Ej,
ćale, hoćeš da zaradiš neki dolar?“
„O da, gospodine!“ rekao je matori.
„Pomeri se. Otvori mu da uđe“, rekao je Burkart. Matori je ušao, a sa njim
težak smrad pića i znoja, agonije i smrti. Vozili smo se dalje, dok nismo stigli
do nekoliko manjih zgrada. Izašli smo sa Burkartom i ušli u dućan. Unutra je
bio čovek sa zelenim štitnikom za sunce i masom gumica oko levog zglavka.
Bio je ćelav, a ruke su mu bile obrasle bolesno dugim plavim dlakama.
„Dobar dan, gospodine Burkart“, rekao je. „Vidim pokupili ste nove
alkose.“
„Evo ti spisak, Džesi“, rekao je g. Burkart, a Džesi je krenuo naokolo,
skidao je robu sa rafova i stavljao je na tezgu. Potrajalo je. Onda je završio.
„Još nešto, gospodine Burkart? Dve-tri flaše jeftinog vina?“
„Meni ne treba vino“, rekao sam.
„Dobro“, rekao je matori. „Uzeću ja obe flaše.“ „To ti se odbija od
nadnice“, rekao je Burkart. „Nije bitno“, rekao je matori. „Nek se odbije.“
„Siguran si da nećeš flašu?“ upitao je Burkart.
„U redu“, rekao sam. „Uzeću flašu.“

Imali smo šator i te noći smo popili vino, a matori mi je pričao o svojim
nevoljama. Izgubio je ženu. Još uvek je voleo svoju ženu. Stalno je mislio na
nju. Izuzetna žena. Predavala je matematiku. Ali izgubio ju je. Nigde nema
takve žene. Bla bla bla.
Isuse, kad smo se probudili matorom je bilo loše, a ni ja se nisam osećao
bolje, i sunce se već uveliko popelo, pa smo krenuli da radimo: da tovarimo
železničke pragove. Trebalo ih je složiti u kamare. Donji redovi su bili laki.
Ali kad smo počeli da tovarimo gornje, morali smo da brojimo. „Jedan, dva,
tri“, brojao sam, i onda bismo ga bacali na kamaru.
Matori je vezao maramicu oko glave i piće se cedilo s njegove glave u
maramicu koja je postala mokra i tamna. S vremena na vreme bi neki iver
probio kroz iscepanu rukavicu i zabadao mi se u šaku. Obično je taj bol
nepodnošljiv, i pod normalnim okolnostima bih odustao, ali je umor otupeo
čula, solidno ih je otupeo. Samo bih pobesneo kad se to dogodi kao da bih
ubio nekog, ali kad pogledam oko sebe video bih samo pesak i stene i
bleštavo žuto užareno sunce, a nikud nije moglo da se ode.
Železnička kompanija je s vremena na vreme vadila stare pragove i
menjala ih novim. Ostavljali su stare pragove pored pruge. Ništa posebno nije
falilo starim pragovima, ali ih je železnica ostavljala razbacane, a Burkart
nalazio tipove kao što smo mi da ih slože u kamare koje je posle tovario na
kamion i prodavao. Pretpostavljam da su se koristili u raznorazne svrhe. Na
nekim farmama zabadali su ih uspravno u tlo, povezivali ih bodljikavom
žicom i tako pravili ogradu. Pretpostavljam da su se koristili i u druge svrhe.
Nije me previše zanimalo.
Posao je bio sličan svakom drugom besmislenom poslu zamoriš se i hoćeš
da odustaneš, i onda se još više umoriš i zaboraviš da odustaneš, a minuti ne
prolaze, živiš čitavu večnost u toku jednog minuta, nema nade, nema izlaza,
u klopci si, suviše tup da odustaneš i nikud ne možeš da odeš ako odustaneš..
„Izgubio sam ženu, sinko. Bila je tako divna žena. Stalno mislim na nju.
Dobra žena je najveća stvar na svetu.“
„Aha.“
„Kad bismo bar imali malo vina.“
„Ali nemamo vina. Moramo da čekamo do uveče.“
„Pitam se da li iko razume alkose?“
„Samo drugi alkosi.“
„Šta misliš, hoće li nam ove cepke u šakama domileti do srca?“

„Nema šanse. Nismo mi te sreće.“
Došla su dva Indijanca. Posmatrali su nas. Dugo su nas posmatrali. Kad
smo matori i ja seli na prag da ispušimo cigarete, prišao nam je jedan od njih.
„Vi ljudi radite skroz pogrešno“, rekao je.
„Kako to misliš?“ upitao sam.
„Radite po najvećoj vrućini ovde u pustinji. Trebalo bi da ustanete rano
ujutro i obavite posao dok još ima svežine.“
„U pravu si“, rekao sam. „Hvala.“
Indijanac je bio u pravu. Rešio sam da ustanemo rano. Ali nikada nismo
uspeli. Matorom je uvek bilo jezivo loše od noćnog opijanja i nikada nisam
uspeo da ga pokrenem na vreme.
„Još samo pet minuta“, govorio je. „Samo pet minuta.“
Na kraju, jednog dana, matori je odustao. Nije mogao da podigne prag.
Beskrajno se izvinjavao zbog toga.
„Ma nema problema, Cale.“
Vratili smo se u šator i čekali veče. Cale je ležao i pričao. I dalje je
lamentovao o bivšoj ženi.
Slušao sam o njegovoj bivšoj ženi tokom čitavog dana, sve do uveče.
Burkart je najzad stigao.
„Isusa vam boga, niste se baš pretrgli danas. Mislite li da živite od
vazduha?“
„Završili smo, Burkarte“, rekao sam. „Čekamo da nas isplatiš.“
„Ako imam mozga u lobanji, teško ću išta da vam platim.“
„Ako imaš mozga u lobanji, platićeš nam.“
„Molim vas, gosn Burkarte“, rekao je Ćale. „Molim vas, molim, tako smo
teško radili, časti mi!“
„Burkart zna šta smo radili“, rekao sam. „Izbrojao je kamare kao i ja.“
„Sedamdeset dve kamare“, rekao je Burkart.
„Devedeset kamara“, rekao sam.
„Sedamdeset šest kamara“, rekao je Burkart.
„Devedeset kamara“, rekao sam.
„Osamdeset kamara“, rekao je Burkart.
„Prodato“, rekao sam.

Burkart je izvadio olovku i papir i obračunao nam vino i hranu, transport
i smeštaj. Ćale i ja dobili smo po 18 dolara za pet dana rada. Uzeli smo. I
dobili besplatnu vožnju do grada. Besplatnu? Burkart nas je izjebao uzduž i
popreko. Ali nismo mogli da se pozovemo na zakon, jer kad nemaš para
zakon prestaje da postoji.
„Bogte“, rekao je Ćale, „ala ću da se napijem. Ima da se napijem kao
majka. Hoćeš li i ti, sinko?“
„Nisam ubeđen“, rekao sam.
Ušli smo u jedini bar u mestu i seli za šank. Ćale je naručio vino a ja pivo.
Onda je opet počeo da tupi o bivšoj ženi, pa sam se premestio na drugi kraj
šanka. Niz stepenica je sišla mlada Meksikanka i sela pored mene. Zašto su
uvek tako silazile niz stepenice, kao u filmovima? Čak sam se i osećao kao u
filmu. Naručio sam joj pivo. „Zovem se Šeri“, rekla je, a ja sam joj rekao: „To
nije meksičko ime“, a ona: „Zašto bi moralo da bude?“, a ja: „U pravu si.“
I bilo je pet dolara gore, prethodno me oprala, a onda i posle. Prala me
vodom iz malog belog lavora s naslikanim pilićima koji jure jedan drugog
naokolo. Uzela je za deset minuta iste pare koje sam ja uzeo za dan, plus
nekoliko sati šljake. U novčanom smislu, bilo je govnarski sigurno da daleko
bolje prolaziš sa pičkom nego sa kurcem.
Kad sam sišao niz stepenice, matorom je glava već ležala na šanku; stiglo
ga. Nismo jeli toga dana, pa nije podneo piće. Pored glave je bio dolar i nešto
sitnine. Na trenutak sam pomislio da ga povedem, ali ni o sebi nisam umeo
da se brinem. Izašao sam napolje. Bilo je sveže, hodao sam ka severu.
Mučno mi je bilo što sam ostavio matorog lešinarima te selendre. Onda
sam se pitao misli li njegova žena ikada na njega. Verovatno ne misli, rešio
sam, ili ako misli, teško da misli na isti način kao on o njoj. Po čitavoj zemlji
mileli su tužni ranjeni ljudi slični njemu. A meni je trebalo neko mesto za
spavanje. Krevet u kome sam bio sa Meksikankom bio je prvi u koji sam
legao za te poslednje tri nedelje.
Jedne noći u onom šatoru otkrio sam kako iveri u mojoj šaci pulsiraju kad
zahladni. Tačno sam osećao gde je svaki od njih. Postojalo je hladno. Ne
mogu da kažem da sam mrzeo svet muškaraca i žena, ali osećao sam izvesno
gađenje koje me je razdvajalo od zanatlija i trgovaca, lažova i ljubavnika, pa i
sada, decenijama kasnije, osećam isto gađenje. Naravno, ovo je samo priča
jednog čoveka i jedno viđenje stvarnosti. Ako nastavite da čitate, možda će
sledeća priča biti veselija.
Nadam se.

DRAŽESNA LJUBAVNA PRIČA[15]
Ostao sam bez para po ko zna koji put ali ovog puta u francuskom kvartu
Nju Orleansa, a Džo Blanšar, izdavač andergraund časopisa Uništenje poveo
me je iza ugla do jedne od onih prljavih belih zgradurina sa zelenim
roletnama i stepenicama koje idu gotovo vertikalno uvis. Bila je nedelja i
čekao sam novac od autorskih prava, ne, samo akontaciju za jednu kvarnu
knjigu koju sam napisao za Nemce, ali Nemci su stalno tupili nešto o
vlasniku izdavačke kuće, ocu, pijanduri, bili su do njonje u govnima, jer je
matori povukao sav kapital iz banke, ne, spiskao ga na piće i lolanje s
kurvama, i zato su ostali bez kinte, ali čim srede matorog. . .
Blanšar je zazvonio.
Debela baba-devojka otvorila je vrata, težila je bar 120 kila. Nosila je
neku vrstu širokog čaršava kao haljinu, i imala je vrlo sitne oči. Mislim da je
to jedino što je bilo sitno na njoj. Zvala se Mari Glaviano, vlasnica bistroa u
francuskom kvartu, malog bistroa. To je bilo još nešto malo u vezi s njom: taj
bistro. Ali bio je to lep bistro, crveno-beli karirani stolnjaci, skupa hrana i
retki posetioci. Jedna od onih drevnih crnkinja stajala je na ulazu. Stara crna
tetka bila je simbol starih vremena, dobrih vremena, dobrih starih vremena,
ali ta su vremena prošla. Turisti su postali obični šetači. Samo se muvaju i
razgledaju okolinu. Ne idu po kafeima. Čak se i ne opijaju. Ništa se više ne
isplati. Dobra vremena su prošla. Niko ne haje ni za šta, i niko nema para, a
ukoliko ih ima, dobro ih čuva. Došlo je novo vreme, prilično nezanimljivo
vreme. Svako samo posmatra revolucionare i gadove kako rastržu jedni
druge. To je dobra i besplatna zabava, i ljudi tako sačuvaju pare u džepu, ako
uopšte imaju para.
„Zdravo, Mari“, rekao je Blanšar. „Mari, ovo je Čarli Serkin. Čarli, ovo je
Mari.“
„Zdravo“, rekao sam.
„Zdravo“, rekla je Mari Glaviano.
„Mari, pusti nas da uđemo na minut“, rekao je Blanšar.

Carls-Bukovski-Tako-mrtvi-vole kratke price (1944-1994)

Carls-Bukovski-Tako-mrtvi-vole kratke price (1944-1994)

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Carls-Bukovski-Tako-mrtvi-vole kratke price (1944-1994)

Similar to Carls-Bukovski-Tako-mrtvi-vole kratke price (1944-1994) (20)

More from Broj Jedan

More from Broj Jedan (20)

Carls-Bukovski-Tako-mrtvi-vole kratke price (1944-1994)