SlideShare a Scribd company logo
1 of 16
Петроварадин
Нови Сад
Ана Милосављевић IV-4
Петроварадин
• Петроварадин је градско насеље и
седиште градске општине
Петроварадин, града Новог Сада
у Јужнобаначком округу и некадашњи
утврђени град поред Дунава. Данас је
део ужег градског подручја Новог Сада.
• Налази се на десној обали Дунава,
настало уз истоимену тврђаву, које са
Мајуром, као и Сремском Каменицом,
Лединцима и Буковцем чини једну
градску општину у саставу
Новог Сада.
• Површина насеља је 2.591 хектар. У
рељефу се издвајау 3 морфолошке целине:
Фрушка гора, лесна зараван и алувијална
раван Дунава.Огранак Фрушкогорске
планине завршава се Петроварадинском
стеном на којој се налази Тврђава.
Петроварадинска тврђава
• Тврђава се налази у аутономној
покрајни Војводини. На месту претходне
средњовековне грађевине, садашњу
тврђаву је изградила Аустрија у периоду
од 1692. до 1780. године због сталне
опасности од Турака и близине граница
са Османским царством.
• Због своје величине и доминантности
назива се и Гибралтар на Дунаву.
Тврђава кроз векове
• Према ранијим
сазнањима, на
Петроварадинској
тврђави прво људско
насеље постојало је
још 4500. година пре
нове ере.
Након
археолошких
открића на самом
почетку
истраживања
историја овог
простора
померена је на
период 19.000-
15.000 година пре
нове ере.
• Истраживањем остатака насеља из
млађег бронзаног доба, археолози су пронашли и
бедеме појачане кољем и палисадама из тог периода
који сведоче да је још у време тзв. вучедолске
културе постојало утврђено насеље.
• После неолита на Петроварадинској стени су се
смењивале различите културе. Око стоте године пре
нове ере ове просторе насељавају Келти, које сто
година касније смењују Римљани који утврђивањем
границе на Дунаву граде тврђаву Кузум, коју ће
у петом веку разорити Хуни. Назив за утврђење које
се у доба Византије налазило на месту
данашње Петроварадинске тврђаве било је
Петрикон.
• Већи значај тврђава добија са
повећаном опасношћу од
освајача, Турака Османлија.
• Мађарски краљ Матија Корвин је 1463.
године сколопио уговор са Млетачком
републиком. Затим 1475. године он
доноси одлуку да зарати са Турцима.
Услед великог оштећења тврђаве, 1501.
године надбискуб Петар Варади успева
уз велике напоре да обнови тврђаву.
• Тврђава се састојала из два дела,спољашњег и
унутрашњег. Главна капија спољнег зида је имала
мали покретни дрвени мост. Зид је са источне стране
имао све полукуле ојачане потпорним стубовима. Од
спољне капије водио је пут према капији унутрашње
тврђаве која је имала правоугаони облик. Источни
зид унутрашње тврђаве је био заједнички зид са
спољним зидом. Где су били спојени био је ојачан
полукулама. Овај зид је исто био појачан потпорним
косим стубовима, а на западној страни је имао две
полукуле као појачање. У средини унутрашње
тврђаве налазила се црква чија је апсида била
окренута ка истоку. Са обе стране цркве налазили су
се округли резервоари за воду. На левој обали
Дунава био је мостобран око кога је био ров са
водом. На северној и јужној страни зида биле су
капије.
• Почев од 1525. године Петроварадинска тврђава је
трпела бројне опсаде Турака, као и рушења.
Званично последњи радови на изградњи тврђаве су
обављени 1780.године, али се са радовима
продужило до 1790.године, када тврђава постаје
најсавременије наоружана тврђава целе Монархије.
Петроварадинска тврђава
у средњем веку
Петроварадинска тврђава
1692.године
Петроварадинска
тврђава 1693.године
Значај Петроварадинске тврђаве
• Након коначног ослобођења,тврђаве
23.октобра 1944. године. Она постаје
амбијентална целина, вредна
пажње.Тврђава је стекла све услове да од
културног добра великог значаја прерасте у
културно добро од изузетног значаја.
Петроварадинска тврђава
данас
• Састоји се из Горњег и Доњег дела града. Горњи град
је тврђава у ужем смислу са високим бедемима, док
је Доњи град мало насеље са мрежом уских улица и
вишеспратних зграда са малим двориштима. У горњој
тврђави се налази низ подземних лагума и галерија,
дужине 16км. На њој се налазе: Арсенал,
Једноставна касарна, Дуга касарна, Официрски
павиљон и Торањ са сатом. У доњој тврђави:
официрски станови са магистратом, стари Арсенал,
болнице, касарна и друге јавне зграде. Испод тврђаве
је жупна црква Св. Јураја.
• Заштитним археолошким
истраживањима почетком 21.века
откривени су културни слојеви од
средњег палеолита до аустријског
периода. Значајни су остаци
цистерцитске опатије из 1243. посвећене
блаженој Девици Марији, откривени
испод зграде Арсенала, сада Музеј
Новог Сада. Тврђава је данас
најпознатија по фестивалу “EXIT”, а уз то
се одржавају и бројни догађаји и
манифестације.
Магични сат
• Сат потиче из Француске, а Петроварадину га је
поклонила царица Марија Терезија почетком 18.века.
Сат представља заштитни знак Тврђаве, као и Новог
Сада. Постоји више занимљивости што се тиче сата.
Његова мала казаљка показује минуте, а велика
сате. Иначе сат касни када је хладно време, а жури
када је топло, па је стога добио и назив “Пијани сат”.
• https://sites.google.com/site/caripetrovaradinsketvrdjave/galerija/vid
eo
• http://www.virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/kulturno-
nasledje/tvrdjave/petrovaradinska-tvrdjava.486.html
Ево и два линка, како би се Петроварадинска
тврђава доживела на прави начин.Јер је она по себи
таква, мора се доживети.
Коришћени извори
• http://hr.wikipedia.org/wiki/Petrovaradin
• http://www.turizamns.rs/petrovaradinska-tvr%C4%91ava
• http://www.turizamns.rs/petrovaradinsko-podgra%C4%91e-gradi
%C4%87
• http://www.turizamns.rs/ambijentalneceline

More Related Content

What's hot

други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанакDragana Misic
 
Prve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaPrve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaandjelan
 
Srpski srednjovekovni gradovi 2000
Srpski srednjovekovni gradovi 2000Srpski srednjovekovni gradovi 2000
Srpski srednjovekovni gradovi 2000tanjaragaji
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1Šule Malićević
 
Srednjovekovni gradovi
Srednjovekovni gradoviSrednjovekovni gradovi
Srednjovekovni gradoviandjelan
 
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoDoseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoandjelan
 
NACIONALNI PARKOVI SRBIJE
NACIONALNI PARKOVI SRBIJENACIONALNI PARKOVI SRBIJE
NACIONALNI PARKOVI SRBIJEMira Igru
 
Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaandjelan
 
уставобранитељи
уставобранитељиуставобранитељи
уставобранитељиDragana Misic
 
13 uvod u arhitekturu
13 uvod u arhitekturu13 uvod u arhitekturu
13 uvod u arhitekturujosip1
 
велика географска открића
велика географска открићавелика географска открића
велика географска открићаUcionica istorije
 
Постанак и развој средњовековних градова
Постанак и развој средњовековних градоваПостанак и развој средњовековних градова
Постанак и развој средњовековних градоваUcionica istorije
 
велика географска открића презентација
велика географска открића презентацијавелика географска открића презентација
велика географска открића презентацијаTihomir Bogović
 
Живот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разредЖивот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разредMilenkovic Vesna
 

What's hot (20)

Novi vek
Novi vekNovi vek
Novi vek
 
КРСТАШКИ РАТОВИ
КРСТАШКИ РАТОВИКРСТАШКИ РАТОВИ
КРСТАШКИ РАТОВИ
 
други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанак
 
Prve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaPrve države južnih slovena
Prve države južnih slovena
 
NP ''Fruška gora''
NP ''Fruška gora''NP ''Fruška gora''
NP ''Fruška gora''
 
Srpski srednjovekovni gradovi 2000
Srpski srednjovekovni gradovi 2000Srpski srednjovekovni gradovi 2000
Srpski srednjovekovni gradovi 2000
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
 
Privreda
PrivredaPrivreda
Privreda
 
Selo zivot
Selo zivotSelo zivot
Selo zivot
 
културна добра
културна добракултурна добра
културна добра
 
Srednjovekovni gradovi
Srednjovekovni gradoviSrednjovekovni gradovi
Srednjovekovni gradovi
 
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvoDoseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
Doseljavanje slovena na balkansko poluostrvo
 
NACIONALNI PARKOVI SRBIJE
NACIONALNI PARKOVI SRBIJENACIONALNI PARKOVI SRBIJE
NACIONALNI PARKOVI SRBIJE
 
Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kultura
 
уставобранитељи
уставобранитељиуставобранитељи
уставобранитељи
 
13 uvod u arhitekturu
13 uvod u arhitekturu13 uvod u arhitekturu
13 uvod u arhitekturu
 
велика географска открића
велика географска открићавелика географска открића
велика географска открића
 
Постанак и развој средњовековних градова
Постанак и развој средњовековних градоваПостанак и развој средњовековних градова
Постанак и развој средњовековних градова
 
велика географска открића презентација
велика географска открића презентацијавелика географска открића презентација
велика географска открића презентација
 
Живот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разредЖивот у турском царству, 4. разред
Живот у турском царству, 4. разред
 

Viewers also liked (10)

Kremlj
KremljKremlj
Kremlj
 
Staro gradsko jezgro- Sremski Karlovci
Staro gradsko jezgro- Sremski KarlovciStaro gradsko jezgro- Sremski Karlovci
Staro gradsko jezgro- Sremski Karlovci
 
Venecia
VeneciaVenecia
Venecia
 
Kalemegdan
KalemegdanKalemegdan
Kalemegdan
 
Ambijentalna celina Dubrovnik
Ambijentalna celina DubrovnikAmbijentalna celina Dubrovnik
Ambijentalna celina Dubrovnik
 
Rajacke pivnice
Rajacke pivniceRajacke pivnice
Rajacke pivnice
 
Kalemegdan gornji grad
Kalemegdan gornji gradKalemegdan gornji grad
Kalemegdan gornji grad
 
Persepolis, iran
Persepolis, iranPersepolis, iran
Persepolis, iran
 
Djerdapska klisura-spomenik kulture
Djerdapska klisura-spomenik kultureDjerdapska klisura-spomenik kulture
Djerdapska klisura-spomenik kulture
 
Savamala
SavamalaSavamala
Savamala
 

Similar to Petrovaradin- Novi Sad

Dragulji naeg zaviaja
Dragulji naeg zaviajaDragulji naeg zaviaja
Dragulji naeg zaviajaIvana Milic
 
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕVII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕValentina Nedic
 
ТВРЂАВЕ У ВОЈВОДИНИ
ТВРЂАВЕ У ВОЈВОДИНИТВРЂАВЕ У ВОЈВОДИНИ
ТВРЂАВЕ У ВОЈВОДИНИValentina Nedic
 
zaduc5bebine-nemanjic487a.ppt
zaduc5bebine-nemanjic487a.pptzaduc5bebine-nemanjic487a.ppt
zaduc5bebine-nemanjic487a.pptssuser7e526e
 
Манастир Хиландар
Манастир ХиландарМанастир Хиландар
Манастир ХиландарAleksandar Simovic
 

Similar to Petrovaradin- Novi Sad (6)

Dragulji naeg zaviaja
Dragulji naeg zaviajaDragulji naeg zaviaja
Dragulji naeg zaviaja
 
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕVII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
 
ТВРЂАВЕ У ВОЈВОДИНИ
ТВРЂАВЕ У ВОЈВОДИНИТВРЂАВЕ У ВОЈВОДИНИ
ТВРЂАВЕ У ВОЈВОДИНИ
 
Srbija u doba Nemanjića
Srbija u doba NemanjićaSrbija u doba Nemanjića
Srbija u doba Nemanjića
 
zaduc5bebine-nemanjic487a.ppt
zaduc5bebine-nemanjic487a.pptzaduc5bebine-nemanjic487a.ppt
zaduc5bebine-nemanjic487a.ppt
 
Манастир Хиландар
Манастир ХиландарМанастир Хиландар
Манастир Хиландар
 

More from Bobijevi_maturanti

More from Bobijevi_maturanti (8)

Smederevska tvrdjava
Smederevska tvrdjavaSmederevska tvrdjava
Smederevska tvrdjava
 
Central park
Central park Central park
Central park
 
Ring strasse
Ring strasseRing strasse
Ring strasse
 
Istorija umetnosti-stari-grad-aleksandra-novaković
Istorija umetnosti-stari-grad-aleksandra-novakovićIstorija umetnosti-stari-grad-aleksandra-novaković
Istorija umetnosti-stari-grad-aleksandra-novaković
 
Rudnik rtanj i planina rtanj kao ambijentalna sredina by Jovana Šumar
Rudnik rtanj i planina rtanj kao ambijentalna sredina by Jovana ŠumarRudnik rtanj i planina rtanj kao ambijentalna sredina by Jovana Šumar
Rudnik rtanj i planina rtanj kao ambijentalna sredina by Jovana Šumar
 
Jerusalimski stari grad izrael
Jerusalimski stari grad izraelJerusalimski stari grad izrael
Jerusalimski stari grad izrael
 
Angkor, Kambodža
Angkor, KambodžaAngkor, Kambodža
Angkor, Kambodža
 
Alhambra Spanija
Alhambra  SpanijaAlhambra  Spanija
Alhambra Spanija
 

Recently uploaded

Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуИвана Ћуковић
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022pauknatasa
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfpauknatasa
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfpauknatasa
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaNerkoJVG
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratNerkoJVG
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024pauknatasa
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docpauknatasa
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfpauknatasa
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfpauknatasa
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfpauknatasa
 

Recently uploaded (14)

Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у Београду
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
 
OIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptxOIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptx
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
 
OIR-V10.pptx
OIR-V10.pptxOIR-V10.pptx
OIR-V10.pptx
 
OIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptxOIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptx
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
 

Petrovaradin- Novi Sad

  • 2. Петроварадин • Петроварадин је градско насеље и седиште градске општине Петроварадин, града Новог Сада у Јужнобаначком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада.
  • 3. • Налази се на десној обали Дунава, настало уз истоимену тврђаву, које са Мајуром, као и Сремском Каменицом, Лединцима и Буковцем чини једну градску општину у саставу Новог Сада.
  • 4. • Површина насеља је 2.591 хектар. У рељефу се издвајау 3 морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава.Огранак Фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава.
  • 5. Петроварадинска тврђава • Тврђава се налази у аутономној покрајни Војводини. На месту претходне средњовековне грађевине, садашњу тврђаву је изградила Аустрија у периоду од 1692. до 1780. године због сталне опасности од Турака и близине граница са Османским царством. • Због своје величине и доминантности назива се и Гибралтар на Дунаву.
  • 6. Тврђава кроз векове • Према ранијим сазнањима, на Петроварадинској тврђави прво људско насеље постојало је још 4500. година пре нове ере. Након археолошких открића на самом почетку истраживања историја овог простора померена је на период 19.000- 15.000 година пре нове ере.
  • 7. • Истраживањем остатака насеља из млађег бронзаног доба, археолози су пронашли и бедеме појачане кољем и палисадама из тог периода који сведоче да је још у време тзв. вучедолске културе постојало утврђено насеље. • После неолита на Петроварадинској стени су се смењивале различите културе. Око стоте године пре нове ере ове просторе насељавају Келти, које сто година касније смењују Римљани који утврђивањем границе на Дунаву граде тврђаву Кузум, коју ће у петом веку разорити Хуни. Назив за утврђење које се у доба Византије налазило на месту данашње Петроварадинске тврђаве било је Петрикон.
  • 8. • Већи значај тврђава добија са повећаном опасношћу од освајача, Турака Османлија. • Мађарски краљ Матија Корвин је 1463. године сколопио уговор са Млетачком републиком. Затим 1475. године он доноси одлуку да зарати са Турцима. Услед великог оштећења тврђаве, 1501. године надбискуб Петар Варади успева уз велике напоре да обнови тврђаву.
  • 9. • Тврђава се састојала из два дела,спољашњег и унутрашњег. Главна капија спољнег зида је имала мали покретни дрвени мост. Зид је са источне стране имао све полукуле ојачане потпорним стубовима. Од спољне капије водио је пут према капији унутрашње тврђаве која је имала правоугаони облик. Источни зид унутрашње тврђаве је био заједнички зид са спољним зидом. Где су били спојени био је ојачан полукулама. Овај зид је исто био појачан потпорним косим стубовима, а на западној страни је имао две полукуле као појачање. У средини унутрашње тврђаве налазила се црква чија је апсида била окренута ка истоку. Са обе стране цркве налазили су се округли резервоари за воду. На левој обали Дунава био је мостобран око кога је био ров са водом. На северној и јужној страни зида биле су капије.
  • 10. • Почев од 1525. године Петроварадинска тврђава је трпела бројне опсаде Турака, као и рушења. Званично последњи радови на изградњи тврђаве су обављени 1780.године, али се са радовима продужило до 1790.године, када тврђава постаје најсавременије наоружана тврђава целе Монархије. Петроварадинска тврђава у средњем веку Петроварадинска тврђава 1692.године Петроварадинска тврђава 1693.године
  • 11. Значај Петроварадинске тврђаве • Након коначног ослобођења,тврђаве 23.октобра 1944. године. Она постаје амбијентална целина, вредна пажње.Тврђава је стекла све услове да од културног добра великог значаја прерасте у културно добро од изузетног значаја.
  • 12. Петроварадинска тврђава данас • Састоји се из Горњег и Доњег дела града. Горњи град је тврђава у ужем смислу са високим бедемима, док је Доњи град мало насеље са мрежом уских улица и вишеспратних зграда са малим двориштима. У горњој тврђави се налази низ подземних лагума и галерија, дужине 16км. На њој се налазе: Арсенал, Једноставна касарна, Дуга касарна, Официрски павиљон и Торањ са сатом. У доњој тврђави: официрски станови са магистратом, стари Арсенал, болнице, касарна и друге јавне зграде. Испод тврђаве је жупна црква Св. Јураја.
  • 13. • Заштитним археолошким истраживањима почетком 21.века откривени су културни слојеви од средњег палеолита до аустријског периода. Значајни су остаци цистерцитске опатије из 1243. посвећене блаженој Девици Марији, откривени испод зграде Арсенала, сада Музеј Новог Сада. Тврђава је данас најпознатија по фестивалу “EXIT”, а уз то се одржавају и бројни догађаји и манифестације.
  • 14. Магични сат • Сат потиче из Француске, а Петроварадину га је поклонила царица Марија Терезија почетком 18.века. Сат представља заштитни знак Тврђаве, као и Новог Сада. Постоји више занимљивости што се тиче сата. Његова мала казаљка показује минуте, а велика сате. Иначе сат касни када је хладно време, а жури када је топло, па је стога добио и назив “Пијани сат”.
  • 15. • https://sites.google.com/site/caripetrovaradinsketvrdjave/galerija/vid eo • http://www.virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/kulturno- nasledje/tvrdjave/petrovaradinska-tvrdjava.486.html Ево и два линка, како би се Петроварадинска тврђава доживела на прави начин.Јер је она по себи таква, мора се доживети.
  • 16. Коришћени извори • http://hr.wikipedia.org/wiki/Petrovaradin • http://www.turizamns.rs/petrovaradinska-tvr%C4%91ava • http://www.turizamns.rs/petrovaradinsko-podgra%C4%91e-gradi %C4%87 • http://www.turizamns.rs/ambijentalneceline