Prezentacija iz istorije umetnosti

1. Rudnik Rtanj i planina Rtanj kao
ambijentalna sredina
• Godine 1902. u podnožju Rtnja je otvoren rudnik čiji je
vlasnik bila čuvena austrijsko jevrejska porodica
Minh,koju meštani još uvek čuvaju u lepom sećanju.
• Minhovi su separatizovali kameni ugalj koji je
planinskom železničkom prugom prevožen do Paraćina.
• Opšte je poznato da su Minhovi bili zanatlije. Držali su
fabriku štofova u Paraćinu, i stolarsku radionicu na
Rtnju, gde su pravili nameštaj za svoje radnike.

2. • Godine 1915. su Nemci zauzeli rudnik i od
njega napravili pustoš, ali oslobođenjem
Srbije 1918. Minhovi se vraćaju na Rtanj gde
zatiču pustoš. Nije im dugo trebalo da Rtnju
vrate stari sjaj i da iz prašine spasu to
istorijsko-kulturno nasleđe.
• Prvi vlasnik rudnika, Samuilo se razboleo i
preminuo, nasledio ga je sin Julius sa svojom
suprugom Gretom.
• Sagradili su škole u Mirovu i Rujištu, i podigli
su zvonik u školskom dvorištu u Ilinu, koji je
tamo i dan danas i simbol je dobrote i
darežljivosti te porodice.

3. • Rudnik je procvat doživeo između dva svetska
rata kada je imao oko 600 radnika.
• Lepe, prostrane rudarske kuće, Sokolski dom,
baštu sa 150 vrsta drveća i ukrasnog šiblja,
privatnu školu sa 60 polaznika, ambulantu,
prodavnice, bioskop, žičaru, prugu, parnu
elektrilčnu centralu, radionice, sve je to
izgradila porodica Minh.
• Zahvaljujući savremenom rudarenju,Srbija
je dostigla 10-15 odsto ukupne proizvodnje
uglja.

4. Park i ružičnjak Grete
• Park je bio prilagođen porodičnoj potrebi, uredio ga je
Julius Minh u periodu između dva svetska rata.
• Julius i njegova žena su donosili sadnice cveća i drveća
iz sveta kako bi sadili u parku na Rtnju.
Tako je ovaj predeo postao prava kulturna baština od
izuzetnog značaja.
• Većina biljaka se prilagodila klimi i nadmorskoj visini
naselja od oko 650 metara, i sa postojećim vrstama,
tokom dugog niza godina, sačinila jednu interesantnu
biljnu zajednicu.

5. • U parku je izgrađen i rozarijum. Gde je Greta često sedela na
klupi i gledala vagone kako prevoze ugalj.
• Duž koloseka gde su prolazili vagoneti, bilo je posađeno preko
3000 sadnica ruža, tako da se ugalj od njih nije ni video.

6. • Godine 1935. izgrađen je Sokolski dom čija zgrada i
danas postoji.
• Naselje Rtanj nastavilo je da živi na jedan vrlo
organizovan način.
• Godine 1929. imalo je oko 2000 stanovnika.
• Međutim, ta harmonija ubrzo prestaje godine 1931.
kada Julius Minh izvršava samoubistvo zbog
neispunjenog obećanja datog svojim radnicima .
• Rudnik preuzima njegova supruga Greta sa dva sina.

7. Kapela svetog Đorđa na vrhu Rtnja
• Greta je u znak sećanja na svog supruga Juliusa
podigla spomen kapelu na vrhu Rtnja, koju su
moderni vandali srušili u potrazi za zlatom.
• Temelji tog zdanja još uvek postoje i izuzetno
su cenjeni.
• Kapela svetog Đorđa građena je u stilu
jevrejske sinagoge sa 12 pravoslavnih ikona.
• Cilj je bio da se na Rtnju spoje dve religije.

8. • Za izgradnju kapele je utrošeno oko 1000
časova rada.
• 19.05.1934. kapela je osvećena.

9. • Godine 1941.Greta je morala da se skloni od
Nemaca, pa je tako rudnik Rtanj prepušten inženjeru
Juliusu Holku koji je u vreme Juliusa Minha bio
direktor rudnika, a sa druge strane je bio agent
Gestapoa koji je bio ubeđen da će rudnik biti njegov.
• Tako su Minhovi, nakon 40 godina, zauvek otišli sa
Rtnja, ostavivši svo svoje bogatstvo.
• Godine 1947.Greta je umrla u Ilinu.
• Rudnik je zatvoren nakon pojave metana.

10. Da li je Adolf Hitler bio na Rtnju?
• Godine 1934. planinu je posetio Adolf Hitler
verujući u to da će mu rtanjska energija
pomoći da osvoji ceo svet!
• Izgradnju crkve finansirala je i
Socijadomokratska partija Nemačke.
• Krst s crkve s vrha Rtnja je u Londonu.
• Urađeno je još šest kopija i one se čuvaju kao
svojevrsne relikvije.

13. Ostatak
kapele
svetog
Đorđa
Atrijum danas

15. • Jako je važno da se članovi porodice Minh
nikada ne zaborave.
• Oni su za sobom ostavili bogato kulturno
nasleđe koje u istoriji nikada neće izgubiti na
vrednosti koliko god ono bude ruinirano.
• Prava vrednost će uvek postojati, makar i u
spisima.

16. Izvori
http://sr.wikipedia.org/sr-
el/%D0%A0%D1%82%D0%B0%D1%9A
• S misterijom na "ti": Sve tajne planine Rtanj autor:
Momčilo Petrović
http://www.blic.rs/Riznica/Misterije/491658/S-
misterijom-na-ti-Sve-tajne-planine-Rtanj
• Istorija Rtnja
http://www.duhrtnja.com/2011/12/01/istorija-rtnja/
• Rtanj, ne (napušteno) rudarsko naselje
autor: B.F.
http://www.mc.kcbor.net/2011/12/12/rtanj-
nenapusteno-rudarsko-naselje/
• Rtanj- značaj porodice Minh, autor: Zoran Vujčić
http://rtanjdobrenade.com/istorijat-rtnja.php