2. Московски Кремљ је историјски утврђени комплекс у самом центру
Москве. Један је од најпознатијих кремаља (руских цитадела) и укључујe
четири палате, четири катедрале, а опасан је Кремаљским зидом са
Кремаљским кулама. Комплекс служи као званична резиденција
председника Русије.
3. Сама реч кремљ, а везано за Москву, се први пут помиње у извештајима
о пожару у Москви 1331. године. После тога сама реч се губи и не среће
се у наредних два и по века све до 1589. године када је изграђен зид и
око новоприпојеног насеља које се развило северно од Кремља,
названог Белгород. У тадашњим извештајима се за утврђено седиште
цара у самом језгру Москве употребљава назив Кремљ, који од тада до
данас постаје сталан и незаменљив.
4. Историја Кремља се може поделити на три периода:
Средњовековни Кремљ, период владавине кнежева и монголске
доминације, до Ивана III;
“Италијански Кремљ”, како је Артур Војс назвао Кремљ реновиран под
утицајем ренесансне архитектуре;
Модерни Кремљ, на чији су развој највише утицаја имали Катарина II и
Николај I.
5. За развој Москве и Кремља важан је период монголске доминације, која
је трајала све до распада Златне Хорде 1405. године. Тај период је важан
зато што је тада настала нова руска држава уједињена око Велике
московске кнежевине. Први велики владар “из Кремља” био је Иван
Данилович Калита 1327—1341, који је од Златне Хорде успео да
издејствује титулу великог кнеза и функцију скупљача руског пореза за
Хорду. . У том периоду Москва је званично и формално преузела титулу
главног града од Владимира на Волги.
6. Руски верски поглавар Петар и његов наследник Теогност преместили су
седиште руске епархије из Владимира, у који је премештена из Кијева, у
Москву, чиме Москва постаје духовна и световна престоница руске
државе.
Такав развој догађаја дао је Кремљу централни значај у новој руској
држави.
Иван Калита је све чинио да од Москве направи велики град. За време
своје владавине је изградио прве важне цркве и храмове у самом
комплексу Кремља: цркве Самопомазања, Арханђела Михајла, Јована
Лествичника, као и цркву Спаситеља из Шуме. Такође је и обновио и
оснажио бедеме Кремља.
Црква Спаситеља је једина од грађевина из те и старијих фаза развоја
Кремља која је успела да се одржи и до дан-данас. Све остале грађевине
страдале су у бројним ратним разарањима која је Кремљ претрпео за
осам векова постојања.
7. Велики кнез Дмитриј Иванович поставио је 1367. године темеље
првим каменим зидинама града Москве, односно самог Кремља.
Том приликом је и проширио Кремљ за додатних 70-так метара ка
истоку.
За овај градитељски подухват коришћен је клесани, бели, пешчани
камен.
Зид је грађен као снажно одбрамбено утврђење.
Бедем се састојао од два потпорна зида који су били испуњени
шљунком, ради веће отпорности на ударце оружја освајача, а на
њему се налазило одбрамбено оружје, као и војска која је била
заштићена снажним, дрвеним грудобранима.
8. Ипак, упркос својој масивности и лепом изгледу, Дмитријеве зидине су
пробијене већ 1368. године приликом татарске опсада Москве. Овај
осветнички поход Татара, за пораз код Кулинова, водио је кан Токтаниш,
чија је војска уништила све унутар и око Кремља.
Међутим, упркос том страшном разарању, Кремљ је брзо обновљен и
нове грађевине, подигнуте на темељима старих, су велелепно украшене
фрескама и позлатама од стране најбољих тадашњих занатлија и
фрескосликара какви су били Теофан, Прохор и најпознатији међу
њима Андреј Рубљов.
9. Око зидина Кремља ницале су нове градске четврти и насеља и то у
концентричним круговима.
Занимљиво је напоменути да уколико се погледа данашња мапа Москве,
види се да су московска насеља и данас распоређена у концентричне
кругове у чијем се у самом средишту налази Кремљ.
Изузев североисточног угла, који је, заједно са новом угаоном кулом
додатно дозидан крајем 15. века, облик Кремља из периода владавине
Дмитрија Донског задржао се и до данас, што ће рећи да су сви будући
радови и градње извођене у тадашњим границама Кремља.
Међутим, од зидина из 14. века није остало ништа. Беле пешчане стене
од којих су зидине грађене ипак нису биле довољно чврст материјал који
би издржао бројне нападе освајача и пожаре који су пустошили Москву у
више наврата током тог периода.
10. “Италијански Кремљ”
Иако се 1405. године Златна Хорда распала заједно са јединственом
татарском државом, мада разбијена, преостала татарска племена и даље
су представљала опасност са истока по руску државу.
Од сјаја “белокаменог Кремља” великог кнеза Донског није остало скоро
ништа.
Hестабилности и изолованости од савремених политичких и културних
токова у Европи тог доба довело је до тога да Русију заобиђу прве
деценије ренесансног културног буђења које се одвијало на Западу.
11. Човек који је успео да ослободи Русију сталне татарске претње, да
уједини и прошири руску државу и да је приближи Европи био је Иван III.
Оженивши се византијском принцезом, кћерком брата последњег
византијског цара, која је боравила у Риму после пада Цариграда, на свој
двор је довео многе римске и цариградске архитекте, сликаре, писце и
многе друге мајсторе разних грана уметности. На тај начин је у Кремљ
пренета мешавина византијског и италијанског културног утицаја, што се
врло брзо одразило на изглед самог Кремља.
12. Политички, друштвени и културни напредак Русије подржавала је и
идеологија диктирана из Кремља по којој је Русија била законски
наследник Византије, а Москва самим тим “Трећи Рим”. Такође је
постојало веровање да су руски владари потомци римских императора.
Користећи расположење у руском друштву створено оваквим ставовима,
крунише се за цара „ујединитеља целе Русије“. Такви политички услови
довели су до почетка великих грађевинских радова у Кремљу, коме је
сада, као седишту цара, било неопходно дати нови сјај достојан
положаја.
13. У то време, тачније 1485. године, отпочела је велика реконструкција
Кремља. Пре тога, 1474. године, на подстицај царице, цар Иван III је
послао мисију у Италију предвођену Симоном Толбузином, царевим
стручњаком за архитектуру, са циљем да пронађу и доведу на Кремљ
најбољег доступног архитекту.
Већ следеће године са Толбузином на Кремљ је стигао Ридолфо
Фираванти Аристотеле де Болоња, један од најпознатијих италијанских
мајстора, не само архитектуре, већ и металургије, инжењерства,
хидраулике и грађења војних утврђења.
Овакве мисије су се у наредних двадесетак година још неколико пута
поновиле, тако да су на реконструкцији и поновној изградњи Кремља
радили најпризнатији и најбољи италијански, ренесансни мајстори 15.
века.
14. У то време је подигнут нови зид од црвене цигле са осамнаест кула од
чега је најпре била изграђена Таинитски кула, као наговештај изгледа
новог утврђења. За производњу те цигле било је неопходно најпре
изградити циглану и упутити руске занатлије у технике и рецепте
прављења погодног грађевинског материјала, што је Фираванти и
учинио. На тај начин је утицај новог стила градње преко Кремља, а
посредством обучавања руских стручњака, пренет у темеље руске
архитектуре тог времена.
15. Те куле су биле најупечатљивији део зидина.
Биле су покривене дрвеним кровом и облик и висина су им варирали од
28 до 71 метар, у зависности од положаја и намене.
Иако је новим архитектонским решењима делимично очувана
специфичност и необичност старо-руске градње, утицај севрно-
италијанске архитектуре је био веома препознатљив на зидинама, али
посебно на дворцима и палатама које су неодољиво подсећали на
ренесансне дворце северне Италије.
16. Потпуно други случај је био са црквама и храмовима који су се налазили
унутар Кремља. При њиховој изградњи и реконструкцији инсистирало се
на архитектури руске и византијске традиције, што због настојања да се
очува традиционални ортодоксни-византијски стил, што из страха од
утицаја Рима и папе с којим руска аутокефална црква није била у добрим
односима.
Италијани су унели потпуно другачији стил градње. Зидови, куле, дворци
које су они изградили стоје и дан-данас, изазивајући дивљење сваког ко
дође у контакт са њима
Сваки руски владар или власт оставили су у кремаљској архитектури траг
свог учешћа у грађењу историји Русије. Поред италијанског данас се у
Кремљу могу препознати утицаји немачког, енглеског и холандског стила.
Утицаји стране архитектуре су умногоме зависили од оријентације
спољне политике владара.
Међу владарима који су остварили значајнији утицај на сам изглед
Кремља је и Иван Грозни који је у 16. веку украсио цркве, храмове и
дворце. Михајло Романов је почетком 17. века обновио највећи део
тврђаве и доградио оштећене делове зидина.
17. Крајем 19. и почетком 20. века, јавила се идеја да се Кремљ, као споменик
руске историје и културе претвори у џиновски музеј, али је Октобарска
револуција 1917. године прекинула те планове.
Нова комунистичка влада није имала много разумевања за историјску и
културну вредност неких од верских објеката који су срушени.
На њиховом месту је подигнута зграда Војне школе. Уместо златних орлова, на
кремаљске куле су подигнуте црвене звезде петокраке, које и данас стоје.
Зидине у близини Лењиновог маузолеја су претворене у Кремаљске
некрополе, где се налазе остави заслужних совјетских грађана.
1990. године Кремљ је уврштен у Светску културну баштину под заштитом Унеска, као
јединствен културни и историјски споменик од изузетне уметничке, културне и
историјске вредности.
18. ЦРКВЕ
УСПЕНСКИ ХРАМ МОСКОВСКОГ КРЕМЉА
До почетка XIV века ту се налазио дрвени храм и овде је, 1326. године
одлучено да се сагради први камени храм у Москви.
Као узор за први Успенски храм од белог камена изабран је храм Светог
Георгија у Јурјеву-Пољском.
И док је московски храм век и по касније морао бити демонтиран због
трошности, његов прототип већ осам векова краси древни Јурјев-Пољски.
Изградњу трећег по реду храма на овом месту започели су неимари
Кривцов и Мишкин, али храм није завршен због „труса“, односно
земљотреса који се по подацима из летописа у Москви догодио 1474.
године.
По другој верзији, огроман храм се просто срушио – врло чест случај за
староруске храмове од белог камена.
19. Напокон, за подизање четврте и последње „верзије“ храма ангажован је
велики неимар и инжењер Аристотел Фјораванти, који је до тада већ
посетио Владимир, Псков, Новгород и друге градове, тако да је одлично
познавао староруску архитектуру.
Како пише Александар Можајев у прегледу 5 најстаријих храмова у
Москви, „постојеће здање је саградио познати Италијан Аристотел
Фјораванти 1475-79. године.
Ова градња је представљала почетак епохалног пројекта кнеза Ивана III
након што је кнежева престоница постала сверуска, а затим и Трећи Рим.
Није случајно Фјораванти у Москву дошао после Софије Палеолог,
наследнице Византијског престола.
20. Благовјештанска саборна црква из 1489. године имала je изворно три
позлаћене куполе којима је додано још шест у XVI веку.
21. У југоисточном делу налази се Катедрала Светог Арханђела Михаила
подигнута 1508. године где су сахрањени скоро сви московски монарси,
од Ивана Калите До Алексеја I.
Ту је и црква московских митрополита и патријарха, Црква дванаест
Апостола саграђена 1653.године.
Патријаршијски дворац и Црква дванаесторице апостола је
архитектонски кохерентан спој једне световне и једне сакралне
грађевине унутар Московског кремља.
Дворац је све до 18. века служио као место живљења и радна
резиденција московског патријарха, а храм је био приватна патријархова
црква.
Данас је ту музеј са богатом колекцијом из прошлости Руске православне
цркве и предмета свакодневне употребе из 16. и 17. века.
22. Градили су их руски мајстори од 1635. до 1656. године, по наруџби
московског патријарха Никона. Кров и крстови цркве били су покривени
бакарним лимом и позлатом. Године 1680. црква је преуређена и дато јој
је садашње име. По величини и раскоши намештаја Патријаршијски
дворац не заостаје за царским Теремним дворцем. Овде се налазила
богата патријаршијска ризница.
23. Звоник Ивана Грозног из 1600. године, који се налази у североисточном
углу катедралног трга, према предању има облик свеће и означава
средиште Москве.
Висок је 81 метар и до Октобарске револуције био је највиша грађевина
у граду , јер је била забрањена градња веће.
Звоник има 21 звон, а Царско звоно, које је највеће на свету, данас стоји
на пиједесталу испред торња.
24. Палате
Најстарија грађевина је Грановита палата Ивана III. из 1491. године, која
је била главна двоана за пријеме московских царева.
На њу се веже палата краљевске породице из 16. века, Палата Терем,
која је обновљена у 17. веку.
Обе су спојене са великом палатом коју је изградио Николај I. 1838.
године као највећу грађевину у московском кремљу.
У њој се налазе сјајне дворане за пријеме, церемонијално црвено
стубиште, приватне просторије царева, али и доњи спрат Цркве
ускрснућа Лазаревог из1393. године, која је најстарија грађевина у
Кремљу, али и целој Москви.
25. Куле Московског Кремља
Зидине Московског Кремља састоје се од двадесет кула.
Благовештењска кула
Благовештењска кула изграђена је од 1487. до 1488. године. Налази се
између Водоснабдевајуће и Тајне куле, на обалама реке Москве. Име је
добила по икони „Благовештење“, која се на њој налазила од 18.
века до 1932. године. Висина куле је 30.7 метара.
26. Боровицка кула
Боровицка кула изграђена је 1490. године по наредби Василија III
Московског, а њен архитекта био је Пјетро Антонио Солари. Добила је
име по Боровицком брду, једном од седам брежуљака на којима се
налази Москва. Године 1812, кулу су отшетиле француске трупе које су се
повлачиле из Москве. Обновио ју је архитекта Јосип Бове од 1817.
до 1819. године. Године 1935, Совјети су на врх куле поставили црвену
звезду. Висина куле, заједно са звездом, је 54.05 метара.
27. Водоснабдевајућа кула
Водоснабдевајућа кула изграђена је 1488. године, а њен архитекта
је Антонио Фријазин. Од 1633. године, кула је служила за одвод воде из
реке Москве у Кремљ. До тада се звала Свибловска кула, по бољарској
породици из Москве. Француске трупе су ју 1812. године скоро у целости
разориле приликом повлачења. Обновио ју је архитекта Јосип Бове од
1817. до 1819. године. Совјети су 1937. године на њен врх поставили
црвену звезду. Висина куле је 61.25 метара.
28. Тајна кула
Тајна кула позната и под именом Водена кула изграђена је 1485. године,
а изградио ју је Антонио Гиљарди. Кула је имала тајни извор воде и тунел
који је водио до реке Москве, па је по томе и добила име. Године 1770,
била је уклоњена због изградње Кремаљске палате, али је поново
изграђена током 1770-их. Совјети су од 1930. до 1933. године зазидали
улаз у кулу и затрпали извор. Висока је 38.4 метара.
Бекљемишева кула
Бекљемишева кула је изграђена 1487. године, а њен архитекта је Марк
Фријазин. Године 1917, врх куле био је оштећен током Октобарске
револуције. Након краја грађанског рата 1920, обновио ју је архитекта И.
Риљскиј. Висока је 46.2 метра.
29. Прва безимена кула
Прва безимена кула изграђена је 1480-их година. Служила је у
одбрамбене сврхе. Године 1547, била је уништена од експлозије у
магазину барута. Обновљена је у 17. веку. Године 1770, кула је уклоњена
због изградње Кремаљске палате. Поново је изграђена 1783. године.
Године 1812, срушиле су ју француске трупе у повлачењу, али ју је
обновио Јосип Бове од 1816. до 1835. године.
Друга безимена кула
Друга безимена кула изграђена је током 1480-их. Налази се на обали
реке Москве, покрај Прве безимене куле. Године 1680, на њен врх
надограђен је торањ са квадратном базом. Била је затворена 1770-их,
током изградње Кремаљске палате. Висина куле је 30.2 метра.
30. Петрова кула
Петрова кула изграђена је током 1480-их. Била је уништена током напада
пољске војске 1612. године, али је убрзо обновљена. Године 1771, била је
уклоњена због изградње Кремаљске палате, али је поново изграђена
1783. године. Француске трупе су ју уништиле током повлачења из
Москве 1812. године. Године 1818, обновио ју је Јосип Бове. Висока је
27.15 метара.
Константино-еленска кула
Константино-еленска кула изграђена је 1490. године, а њен градитељ био
је Пјетро Антонио Солари. Године 1770, била је уклоњена због изградње
Кремаљске палате. Француске трупе су ју у целости срушиле током
повлачења 1812. године. Кула је имала капију и сопствени покретни мост,
али је крајем18. и почетком 19. века мост уклоњен а капија зазидана.
Кула је висока 36.8 метара.
31. Набатнијска кула
Набатнијска кула је изграђена 1495. године, а налази се на југоисточном
делу Кремаљских зидина. Име јој потиче од староруске речи набат, што
у преводу значи узбуна. У кули се од 1680. до почетка 19. века
налазило звоно, које је узбуњивало становнике на опасност. Висока је 38
метара.
Царска кула
Царска кула је најмања и најновија кула, изграђена 1680. године. У
суштини, ово заправо није кула него четвероугаона комора. Према
легенди, цар Иван IV Грозни хтео је да прати шта се дешава на Црвеном
тргу, па је кула изграђена у ту сврху и тако добила име. Висока је 16
метара.
32. Спаситељева кула
Спаситељева кула је највећа од свих кула Московског Кремља. Има један
улаз и пет спратова. Изграђена је 1491. године, а њен градитељ био је
Пјетро Антонио Солари. У 19. веку, на кулу је постављен сат. Године 1935,
Совјети су на њен врх поставили црвену звезду, уклонивши двоглавог
орла. Висока је 80 метара.
33. Сенаторска кула
Сенаторска кула изграђена је 1491. године, а њен градитељ био је Пјетро
Антонио Солари. Дуго времена није имала име, све до 1787, када је тамо
изграђен Сенатски дворац. Испред куле се налази Лењинов маузолеј.
Висока је 34 метра.
Николајева кула
Николајева кула изграђена је 1491. године, а добила је име по Манастиру
Светог Николаја, којег више нема. Године 1806, њен торањ је изграђен у
неоготичком стилу. Француске трупе су разориле врх торња током
повлачења 1812, али га је Јосип Бове обновио 1816. године. Кула је била
оштећена од топовске паљбе у 1917, али ју је убрзо обновио
архитекта Николај Маровников. Године 1935, Совјети су поставили
црвену звезду на врх куле. Висока је 70.4 метара.
34. Средња арсеналска кула
Средња арсеналска кула изграђена је 1495. године, а њен градитељ био
је Пјетро Антонио Солари. Налази се на северозападном делу
Кремаљских зидина. Добила је име средином 18. века, када је у њеној
близини изграђен арсенал.
Угаона арсеналска кула
Угаона арсеналска кула изграђена је 1492. године, а њен градитељ био је
Пјетро Антонио Солари. До почетка 18. века звала се Собакинова кула, по
бољару који је живео покрај ње унутар Кремља. Данашње име домбила
је након изградње арсенала. Године 1712, претила је инвазија Швеђана,
па су отвори за пушке проширени како би у њих стале топовске цеви.
Француска војска у повлачењу, 1812. године, оштетила је кулу. Обновио ју
је Јосип Бове од 1816. до 1819. године. Висока је преко 60 метара.
35. Заповедничка кула
Заповедничка кула изграђена је 1495. године, а њен градитељ био
је Алевиз Фријазин. Налази се испред Александрове баште. Данашње
име добила је у 19. веку када је покрај ње било седиште војног
заповедника Москве. На њу је надограђена посматрачница од 1676.
до 1686. године, као и на свим осталим кулама. Висока је 41.25 метара.
Тројицка кула
Тројицка кула грађена је од 1495. до 1499. године, а њен градитељ био је
Алевиз Фријазин. Добила је име у част Свете Тројице 1658, по
налогу цара Алексеја. Кула је током историје служила као затвор. На њој
се налазио сат од 1585. до 1812. године. Висока је 80 метара.
36. Оружарничка кула
Оружарничка кула изграђена је 1495. године. Добила је име у 19. веку, након
изградње Палате оружја. Пре тога је носила име Коњушничка кула, по
царској коњушници која се налазила иза ње.
Предмостна кула
Предмостна кула изграђена је 1516. године, а ње градитељ био је Алевиз
Фријазин. Кула није део зидина, него се налази пред мостом преко
реке Неглинаје, који води до Тројицке куле. У потпуности је служила у
одбрамбене сврхе. Године 1685, на кулу је надограђена ограда у
стилу московског барока. Висока је 13.5 метара.
