nastavne pripreme: obrada i provera znanja

1. НАЗИВ ШКОЛЕ: ОШ „Првавовођанска бригада", Нови Сад
ШКОЛСКА ГОДИНА: 2012/2013.
РАЗРЕД: VII5
ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР: Марија Тир Борља
ПРЕДМЕТ: Српски језик
ДАТУМ: 10. 12. 2012.
НАПОМЕНА:
Наставна припрема и пратећа PowerPoint презентација саставни су део магистарског рада
одбрањеног на Филозофском факултету у Новом Саду 7. 7. 2010. Припрема је прерађена и
допуњена стрипом који има мотивациону улогу на почетку другог часа.
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика:
Именичка синтагма и врсте атрибута
ТИП ЧАСА: 1. час: Обрада новог градива
2. час: Утврђивање знања о синтагми
ОБЛИЦИ РАДА:
Комбиновани: 1. час: фронтални и индивидуални рад
2.час: фронтални и групни рад
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ:
Комбинована: дијалошко-монолошка, метода демонстрирања (мултимедијална
презентација - квиз знања, на 2. часу), наставни листићи са диференцираним задацима,
текст метода, учење откривањем
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
елементарна средства: креда, табла (бела табла); рачунар, пројектор и пројекцино платно,
стрип, презентација
КОРИШЋЕНЕ ИКТ: PowerPoint презентација; програм Bitstrips и урађен стрип; Slideshare
сајт за upload
КОРЕЛАЦИЈА: информатика и рачунарство
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:
Продубити и обновити знање о именичкој синтагми,
њеном саставу и служби у реченици.
Научити врсте атрибута (придевски и падежни) у улози
Образовни: зависног члана именичке синтагме исказаних речју,
предлошко-падежном конструкцијом или синтагмом.
Поновити општа знања о синтагми као синтаксичкој
јединици.
Утицати на развој самосталности код ученика у
продубљивању и понављању постојећих знања о
Васпитни: синтагми и уочавању њихових експресивних
могућности у контексту уметничког дела или
самосталног писаног или усменог излагања.
Подстицати ученике да повезују знања из области
језика и да се тим знањима практично служе.
Функционални:
Оспособити ученике да на новим примерима прикажу
квалитет стеченог знања и да повећају ниво примене.
ЛИТЕРАТУРА:

2. - Граматика српског језика за 7. разред основне школе,
Извори знања за ученике: Klett, Београд, 2010.
- Радна свеска за српски језик за 7. разред основне
школе, Klett, Београд, 2010.
Лингвистичка:
- Белић, А. (1959). О језичкој природи и језичком
развитку, књ. 1., 1941. и књ. 2., 1959. Српска академија
наука. Београд.
- Станојчић, Ж. и Поповић, Љ. (2005). Граматика
српскога језика. Уџбеник за 1, 2, 3. и 4. разред средње
школе. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
- Стевановић, М. (1979). Савремени српскохрватски
Извори за наставнике: језик 2. Синтакса. Научна књига. Београд
Методичка:
- Ђорђевић, Ј. (1981). Савремена настава. Научна
књига. Београд.
- Илић, П. (2006). Српски језик и књижевност у
наставној теорији и пракси. Методика наставе. Змај.
Нови Сад.
- Петровачки, Љ. (2004). Синтакса у настави српског
језика и књижевности. Змај. Нови Сад.
ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ:
- Већа активација ученика у наставном процесу.
- Развијање сарадничког односа у остваривању заједничког задатка.
- Квиз као провера знања треба да обезбеди атмосферу колективног залагања која би као
резултат имала бољу примену стечених знања на новим примерима.
ВРЕМЕНСКА СТРУКТУРА 1. ЧАСА:
Уводни део: 5 - 7 минута
Главни део: око 30 минута
Завршни део: 10 минута
АРТИКУЛАЦИЈА ЧАСА:

3. Уводни део часа:
У сврху постизања радне атмосфере, као мотовација за прихватање нових садржаја о
синтагми, послужиће познати текст из читанке. У питању је одабрана строфа из песме
,,Бисерне очи" Симе Пандуровића, коју су ученици већ проучавали на часу лектире и
учили је напамет.
Наставник почиње да рецитује стихове полако, водећи рачуна о дикцији, о експресивном
моменту, са намером да подстакне и ученике да му се у рецитовању придруже.
Питања и очекивани одговори:
Наставник: Да ли се сећате из које су песме ови стихови?
Ученик: Стихови су из песме ,,Бисерне очи".
Наставник: Ко је аутор ове песме?
Ученик: Аутор је Сима Пандуровић.
Наставник: Песник је својој песми дао назив ,,Бисерне очи" и тим описом
очију већ у наслову нешто сугерисао. На шта вас асоцира израз бисерне очи?
Ученик: То су очи које сијају, светле. То су сузне очи. Очи које песнику
много значе. Очи некога кога песник воли. Очи у којима се огледају осећања.
(Велике су могућности тумачења овог израза.)
Наставник: Посебну сликовитост песник је постигао ефектном употребом
придева уз именицу очи. У којој синтаксичкој функцији се налази овај
придев?
Ученик: Налази се у функцији атрибута.
Наставник: Када се атрибут као стилско обележје користи у ставрању
уметничког текста, он постаје стилска фигура. Која би то стилска фигура
била?
Ученик: То је епитет.
Наставник: Спајањем атрибута и именице у један јединствен израз
добијамо језичку и синтаксичку јединицу о којој смо учили на претходним
часовима. Да ли се сећате како се она зове?
Ученик: Зове се синтагма.
У овој фази часа наставник најављује тему часа и записује је на табли.
Наставник: Данас ћемо детаљније проучавати именичке синтагме.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ БР. 1
Именичка синтагма

4. Главни део часа:
Помоћу проектора наставник приказује строфу која је рецитована и на њу усмерава
ученичку пажњу. Процес учења је увек бољи уколико је више чула анимирано. Ученик
није пасивни прималац информација, већ је у улози активног сарадника, истраживача и
демонстратора.
Информација бр. 1 И онда, кад звезда моје судбине зађе
За малу хумку трошних земних жеља,
Последњи, општи удес кад нас снађе
И нестане наших патња и весеља,
Нада мном ће, као чар усана медних,
Ко лелујав, меки сјај висина сферних,
Лебдети и тада сетан осмех једних
Очију бисерних.
Најбољи ефекат активације ученика постићи ће се уколико постоји могућност да се
садржај пројектује проектује на смарт табли или на белој табли. Помоћу фломастера
ученик ће на пројектованом садржају, на табли, уписивати решења, а потенцијалне грешке
лако се могу уклонити и заменити тачним одговорима.
Наставник: Да видимо како песник у овој строфи шири свој доживљај
бисерних очију. Пронађите и подвуците у стиховима именичке синтагме
којима се песник метафорично изражава о моменту смрти, о физичком
нестанку човека.
Један или више ученика излазе пред таблу и подвлаче именичке синтагме на
пројектованом садржају.
Тачна решења су: ЗВЕЗДА МОЈЕ СУДБИНЕ
(ЗА) МАЛУ ХУМКУ ТРОШНИХ ЗЕМНИХ ЖЕЉА и
ПОСЛЕДЊИ, ОПШТИ УДЕС.
Наставник: Коју синтаксичку функцију врши синтагма ЗВЕЗДА МОЈЕ
СУДБИНЕ?
Ученик: Врши службу граматичког субјекта.
Наставник: Одредите и службу синтагме (ЗА) МАЛУ ХУМКУ ТРОШНИХ
ЗЕМНИХ ЖЕЉА.
Ученик: Ова синтагма је у служби прилошке одредбе за место.
Наставник: У строфи песник наводи да се живот своди на смену лепих и не
тако лепих животних момената. Пронађите и подвуците именичку синтагму
која илуструје ту песникову мисао.
Један ученик подвлачи синтагму: НАШИХ ПАТЊА И ВЕСЕЉА.

5. Наставник: Којом стилском фигуром је песник илустровао овакво своје
виђење живота?
Ученик: У питању је контраст (антитеза).
Наставник: За песника су бисерне очи својеврсни животни чувари. Оне
лебде над песниковом душом. Тај осећај њиховог вечитог присуства песник је
изразио помоћу стилске фигуре која се назива поређење (компарација).
Пронађите у тексту и подвуците именичке синтагме које песник у ту сврху
користи.
Подвлаче синтагме: (...као) ЧАР УСАНА МЕДНИХ и
(...ко) ЛЕЛУЈАВ, МЕКИ СЈАЈ ВИСИНА СФЕРНИХ.
Наставник: Свој доживљај важности присуства вољеног бића у животу
песник заокружује персонификованом сликом бисерних очију. Којом
именичком синтагмом он илуструје то своје осећање?
Ученик: То је синтагма СЕТАН ОСМЕХ ЈЕДНИХ ОЧИЈУ БИСЕРНИХ.
Наставник: Песник је на веома сликовит начин изразио свој доживљај
живота и важности присуства љубави у њему. Чиме је највише постигао ту
сликовитост? (Очекујем да ученици наведу као одговор стилске фигуре и да се
посебно истакне експресивна улога епитета у функцији атрибута. )
Наставник: Погледајмо још једном подвучене именичке синтагме.
Заокружимо у њима само главне речи и читајмо песму још једном, али без
атрибута.
Ученик чита песму. Постоји могућност да се збуни око шире синтагме. Коригује се
одговор док се не прочита правилно, а правилни одговори су:
ЗВЕЗДА МОЈЕ СУДБИНЕ
(ЗА) МАЛУ ХУМКУ ТРОШНИХ ЗЕМНИХ ЖЕЉА
ПОСЛЕДЊИ, ОПШТИ УДЕС
НАШИХ ПАТЊА И ВЕСЕЉА
ЧАР УСАНА МЕДНИХ
ЛЕЛУЈАВ, МЕКИ СЈАЈ ВИСИНА СФЕРНИХ
СЕТАН ОСМЕХ ЈЕДНИХ ОЧИЈУ БИСЕРНИХ
Наставник: Како вам песма звучи без атрибута?
Ученик: Стихови и даље имају смисла, али је израз осиромашен, празан,
губи се сликовитост.
Наставник: Који део синтагме не дозвољава да се изгуби смисао реченице у
којој је синтагма употребљена.
Ученик: То је главна реч.
Наставник: Упоредите функцију коју врши главна реч синтагме са

6. функцијом целокупне синтагме у реченици. Шта сте закључили?
Ученик: Синтагма врши исту службу у реченици као и њена главна реч.
Наставник: Којој врсти речи припадају подвучене главне речи наших
синтагми?
Ученик: То су именице.
Наставник: Већ од раније знамо како се одређује врста синтагме. Ко жели
да нас подсети на правило?
Ученик: Врста синтагме се одређује на основу врсте главне речи синтагме.
Наставник: Према томе, којој врсти припадају све ове синтагме?
Ученик: То су именичке синтагме.
Наставник: Погледајмо сад зависне чланове именичких синтагми -
атрибуте. Где се они налазе у односу на именицу коју описују?
Ученик: Налазе се испред или иза именице.
Наставник: Којој врсти речи припадају атрибути који стоје испред
именице?
Ученик: То су придеви и заменице.
На овом месту наставник појашњава да у тој функцији могу бити не само придеви и
придевске заменице, него и редни бројеви, број један, али и читаве уже придевске
синтагме. Такође, наставник дефинише ову врсту атрибута као ПРИДЕВСКЕ атрибуте.
Наставник: У којим се граматичким особинама слажу придевски атрибути
са именицом уз коју стоје?
Ученик: Слажу се у роду, броју и падежу.
Наставник: Одредите сад којој врсти речи припадају атрибути који стоје иза
именице коју описују?
Ученик: То су именице.
Наставник додаје да се у тој улози осим именица могу наћи и уже именичке синтагме у
неком зависном падежу, са предлогом или без њега (овде се истиче да се конструкције са
предлогом називају још и предлошко-падежне конструкције - то су учии на прошлом
часу). Ови атрибути се дефинишу као ПАДЕЖНИ атрибути.
Наставник: Погледајмо поново следеће синтагме (информација бр. 2).
Информација бр. 2

7. звезда моје судбине
шире именичке синтагме уже именичке синтагме у
служби падежног атрибута
чар усана медних
Наставник: Упоредите падеж главне речи и падеж у ком се налази падежни
атрибут. Шта примећујете?
Ученици проверавају падеже на понуђеним примерима и закључују да се падежни
атрибути не слажу са именицом уз коју стоје (нису конгруентни).
Наставник на табли записује основне информације о именичкој синтагми, дајући нове
примере, а ученици их бележе у својим свескама.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ БР. 2
Именичка синтагма
бакина ТОРТА од чоколаде
укусна бакина ТОРТА од беле чоколаде
придевски главна падежни
атрибут реч атрибут
Наставник: Понекад придевски атрибут може да се промени у падежни, а
да се при том не промени значење и служба именичке синтагме. То можемо
видети и у следећим примерима (запис на табли.)

8. ИЗГЛЕД ТАБЛЕ БР.3
чоколадна Торта = Торта од чоколаде
изворска ВОДА = ВОДА са извора
татин ПРИЈАТЕЉ = ПРИЈАТЕЉ мог тате
Наставник: Покушајте и сами да дате неколико оваквих примера.
Ученици дају примере, а исправна решења бележе у своје свеске.
Наставник упућује ученике да код куће прочитају садржај о именичкој синтагми који се
налази у Граматици на 48. и 49. страни, а потом да ураде задатке у Радној свесци на 42. и
43. страни.
Завршни део часа:
У завршној фази часа врши се понављање и систематизација наученог градива.
У виду петоминутне вежбе ученици решавају задатке на наставним листићима. За
ученике који су бржи и имају боље предзнање, предвиђен је и наставни листић са
додатним задацима.
Након израде задатака, врши се усмена провера тачности одговора. Евентуалне грешке
се исправљају, а ученици се упућују да наставне листиће залепе у свеску као писани траг
и подсетник са часа.
За наредни час најављује се квиз знања о синтагмама, а ученици се упућују да се што
боље припреме.
Прилог 1:
Наставни листић бр. 1
Из реченице : Слушали смо шуштање лишћа и разговарали
о небу и облацима.
а) издвој зависну именичку синтагму:
________________________
б) подвуци зависни члан именичке синтагме, а главну реч
заокружи
в) одреди службу зависне именичке синтагме у реченици:
________________________

9. Наставни листић бр. 2
Из исте реченице:
Слушали смо шуштање лишћа и разговарали о небу и
облацима.
а) издвој независну именичку синтагму:
________________________
б) одреди службу независне именичке синтагме у реченици:
________________________
ђ) додај одговарајући члан синтагме тако да зависна
именичка синтагма постане шира синтагма:
________________________
ДРУГИ ЧАС:
Као наставак претходне наставне јединице предвидела сам и ученицима најавила час
провере усвојености знања о синтагми (са нагласком на именичкој синтагми) у облику
квиза.
Ученици су подељени у три групе које су уједначене по броју чланова, по полу, а пре
свега по знању и претходним постигнућима. Групе су организоване тако да свака има по
једног извештача који преноси заједнички усвојен одговор.
Наставник има улогу координатора, а један ученик има улогу водитеља квиза. Обично је

10. то најбољи ученик којем се додељује ова улога да не би имао утицај на победу групе којој
би припадао. Он покреће PowerPoint презентацију квиза. Још двоје ученика са већим
предзнањем ангажују се изван група да би представљали комисију која прати
регуларност игре, контролише тачност одговора, бележи и сабира освојене поене.
Квиз се састоји од 12 питања о појму синтагме. Ученици одговоре дају записивањем
решења на папиру. Уколико након дванаестог питања буде нерешен резултат,
презентација садржи још два резервна питања помоћу којих ће се одредити победник
квиза.
Тачни одговори на питања добијају се ,,кликом миша" на одговарајући слајд
презентације.
У сврху уводне мотивацие, ученицима се проектује стрип са темом синтагме1.
Саджај квиза у облику PowerPoint презентације
Квиз знања о
синтагмама
Приредила: Марија Тир-Борља
слајд бр. 1
_____________________________
1
Приказ стрипа је у прилогу бр. 2 на крау наставне припреме.

11. 1. ГРУПА РЕЧИ ОБЈЕДИЊЕНА ИСТИМ
ЗНАЧЕЊЕМ И ФУНКЦИЈОМ У
РЕЧЕНИЦИ НАЗИВА СЕ:
А) СИНТАКСА
Б) СЕМАНТИКА
В) СИНТАГМА
ТАЧАН ОДГОВОР: В) СИНТАГМА 2
слајд бр. 2
2. СИНТАГМА СЕ САСТОЈИ ОД
БИЛО КОЈЕ ДВЕ РЕЧИ У
РЕЧЕНИЦИ.
А) ТАЧНО Б) НЕТАЧНО
ТАЧАН ОДГОВОР: Б) НЕТАЧНО 3
слајд бр. 3
3. ЗАВИСНА СИНТАГМА СЕ
САСТОЈИ ОД:
А) ДВЕ ГЛАВНЕ Б) ГЛАВНЕ РЕЧИ И
РЕЧИ ЗАВИСНОГ ЧЛАНА
В) ИМЕНИЦЕ И
ПРИДЕВА
Б) ГЛАВНЕ РЕЧИ И
ТАЧАН ОДГОВОР:
ЗАВИСНОГ ЧЛАНА 4
слајд бр.4

12. 4. ВРСТА СИНТАГМЕ СЕ
ОДРЕЂУЈЕ НА ОСНОВУ:
А) ВРСТЕ ЊЕНЕ Б) СЛУЖБЕ
ГЛАВНЕ РЕЧИ СИНТАГМЕ У
РЕЧЕНИЦИ
В) ПРВЕ РЕЧИ У
СИНТАГМИ
А) ВРСТЕ ЊЕНЕ
ТАЧАН ОДГОВОР:
ГЛАВНЕ РЕЧИ 5
слајд бр. 5
5. У РЕЧЕНИЦИ
БОЉЕ ЈЕ СПОРО ВОЗИТИ.
ПОДВУЧЕНА СИНТАГМА ЈЕ:
А) ПРИЛОШКА
Б) ПРЕДИКАТСКА
В) ГЛАГОЛСКА
ТАЧАН ОДГОВОР: В) ГЛАГОЛСКА 6
слајд бр. 6
6. СИНТАГМОМ НЕ МОЖЕ
БИТИ ИСКАЗАН:
А)ПРЕДИКАТ
Б) АТРИБУТ
В) ПРИЛОШКА
ОДРЕДБА
ТАЧАН ОДГОВОР: А)ПРЕДИКАТ 7
слајд бр. 7

13. 7. ЗАВИСНИ ЧЛАНОВИ ИМЕНИЧКЕ
СИНТАГМЕ НАЗИВАЈУ СЕ:
А) ПРИДЕВИ
Б) АТРИБУТИ
В) ЕПИТЕТИ
ТАЧАН ОДГОВОР: Б) АТРИБУТИ 8
слајд бр. 8
8. У ПРИМЕРУ НАША КУЋА
УПОТРЕБЉЕН ЈЕ:
А) ПАДЕЖНИ
АТРИБУТ
Б) ПРИДЕВСКИ
АТРИБУТ
В) ИМЕНИЧКИ
АТРИБУТ
Б) ПРИДЕВСКИ
ТАЧАН ОДГОВОР:
АТРИБУТ 9
слајд бр. 9
9. У РЕЧЕНИЦИ
ВОЛИМ ДА ЈЕДЕМ
ПАЛАЧИНКЕ СА ЕУРОКРЕМОМ
ИМЕНИЧКА СИНТАГМА ЈЕ
УПОТРЕБЉЕНА У СЛУЖБИ:
А) ИМЕНСКОГ ДЕЛА Б) ЛОГИЧКОГ
ПРЕДИКАТА СУБЈЕКТА
В) ПРАВОГ
ОБЈЕКТА
В) ПРАВОГ
ТАЧАН ОДГОВОР:
ОБЈЕКТА 10
слајд бр. 10

14. 10. ВРХОВИ ВИСОКИХ ПЛАНИНА
ОВАЈ ПРИМЕР ИЛУСТРУЈЕ:
А) ШИРУ ПРИДЕВСКУ
СИНТАГМУ
Б) УЖУ ПРИДЕВСКУ
СИНТАГМУ
В) ШИРУ ИМЕНИЧКУ
СИНТАГМУ
В) ШИРУ ИМЕНИЧКУ
ТАЧАН ОДГОВОР:
СИНТАГМУ 11
слајд бр. 11
11. У ПРИМЕРУ
ВЕОМА ЛАГАНО ХОДАЊЕ ПО
КАМЕНЧИЋИМА
ГЛАВНА РЕЧ ШИРЕ СИНТАГМЕ ЈЕ:
А) ГЛАГОЛ
Б) ИМЕНИЦА
В) ПРИЛОГ
ТАЧАН ОДГОВОР: Б) ИМЕНИЦА 12
слајд бр. 12
12. У СИНТАГМИ
ЧУВЕНА НОВОСАДСКА БАЛЕРИНА
ПОДВУЧЕНИ ПРИДЕВСКИ АТРИБУТ
ЗАМЕНИ ПАДЕЖНИМ АТРИБУТОМ,
АЛИ ТАКО ДА СЕ ЗНАЧЕЊЕ
СИНТАГМЕ НЕ ПРОМЕНИ
ЧУВЕНА БАЛЕРИНА
ТАЧАН ОДГОВОР:
ИЗ НОВОГ САДА 13
слајд бр. 13

15. РЕЗЕРВНО
ПИТАЊЕ БР. 1
У ПРИМЕРУ:
ТО ЛИ ЈЕ ЦЕНА ТВОЈЕ СЛАВЕ?
ПОДВУЧЕНА СИНТАГМА ЈЕ:
А) ЗАВИСНА У СЛУЖБИ Б) НЕЗАВИСНА У
ИМЕНСКОГ ДЕЛА СЛУЖБИ АТРИБУТА
ПРЕДИКАТА
В) ШИРА ПРИДЕВСКА
СИНТАГМА
А) ЗАВИСНА У СЛУЖБИ
ТАЧАН ОДГОВОР: ИМЕНСКОГ ДЕЛА
14
ПРЕДИКАТА
слајд бр. 14
РЕЗЕРВНО
ПИТАЊЕ БР. 2
ВЕРУЈЕМ САМО СВОЈИМ ОЧИМА!
ОВАЈ ПРИМЕР ИЛУСТРУЈЕ :
А) ИМЕНИЧКУ СИНТАГМУ У
СЛУЖБИ ПРАВОГ ОБЈЕКТА
Б) ПРИДЕВСКУ СИНТАГМУ У
СЛУЖБИ ПРАВОГ ОБЈЕКТА
В) ИМЕНИЧКУ СИНТАГМУ У
СЛУЖБИ НЕПРАВОГ ОБЈЕКТА
В) ИМЕНИЧКУ СИНТАГМУ У
ТАЧАН ОДГОВОР: СЛУЖБИ НЕПРАВОГ ОБЈЕКТА 15
слајд бр. 15
ЕВАЛУАЦИЈА:
Ученицима је овакав облик наставе интересантан. Обезбеђује сталну пажњу и
одговорност за учинак групе. Добро вођен квиз претвара се у едукативну игру која
ангажује све учеснике у групи.
МЕТОДИЧКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Наставна јединица из граматике, која се ослања на градиво из књижевности, пружа
могућност да се језички садржаји провере у свом правом контексту, у стварању
уметничког дела. За проучавање синтагме то је од великог значаја, јер је добро познато да
присуство синтагми у књижевноуметничком делу доприноси богатству и
изнијансираности израза, а то је њена најзначајнија стилска функција.
Пошто је ученика активност мерило вредности часа (Петровачки, 2003:438), наставник
стално мора осмишљавати погодне технике и моделе којима ће што боље усмерити
мисаону активност учника. Показало се да је највећи трансфер знања управо на оним
часовима где се интелектуална ,,будност" ученика постиже сталним ангажовањем у
наставном процесу. Таква активност се најлакше постиже богатством садржаја који су
припремљени за презентовање на часу. Ако се обрада и увежбаване наученог градива
може остварити у облику неког вида игре или такмичења у знању, ученици ће се радије
ангажовати у наставном процесу и тако остварити боље резултате.

16. ПРИЛОГ БР. 2: