SlideShare a Scribd company logo
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
DŽEK SLEJD
KLOPKU zn ŠEJNU
EDICIJA VESTERN ROMANA
Broj 10
SEJN
Gttavni i odgovorni urednik:
Svetoaar TOMIC
Naslov origiinala:
Jack Slade
Cattlemen trail
Recenzija 1 adiaptacija:
Tomislav KETIG
Prevod;
Tomislav KETIG
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT
GrafiSka oprema:
Ferenc BARAT
Štampa: 5. III 1980, godine.
Tržište: 16. III 1980. godine
Izdaje i Štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1; Glavni i odgovorni urednik; Svetozar TO-
MIC; Naslov originala: CATTLEMEN TRAIL; Copyright 1976. by
Towe Publications, INC: Prema ,ugovoru sa G. P. A. iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP VOJVODINE,
broâ 413-12/79. od 28. februara 1979. godine.
^ rk ic S e j n 'k k ir
šejn se trže. Meci prozviždaše iznad njega. Zemlja i ko­
madići kamena zasuli su i njega i maršala koji je ležao. Bili
su opkoljeni. Nevolja je bila i u tome da su ih pasji sinovi sve
više i više pribijali u zaklan uz stenoviti zid. Sunce se brzo
uspinjalo i peklo. Izgledi da prežive napad pljačkaške banda
sve su se više smanjivali. Sejn skoro nije bio u ovako ozbilj­
noj situacija. A pošao je sa maršalom u lov na tri ozloglašena
bandita. Sada su on i maršal bili u situaciji da izgube glave.
U igri je bilo četrdeset hiljada dolara. Toliko je iznosMa
suma na poternici. Pre dva časa to je još bila realna šansa za
kojom je zapadnjak krenuo. Sada mu je najpreča briga bila
sopstvena šija.
Maršal je ležao na tlu kraj Sejna u sigurnom zaklonu iz
koga sam više nije mogao da se pomakne. Bio je đva puta po­
gođen i iz njega je sa krvlju polako oticao život.
— Zašto ne pucate, Šejn? — stenjao je. — Ne mogu više
da izdržim!
Senka stene bila je tako tamna da je čovek mogao komot­
no da stoji u njoj i da ga ne primete.
— Trenutno ne vidim nikog — odvrati zapadnjak. — AU
nije samo to. Upravo sam ubacio u doboš poslednjih išesit me­
taka.
— Ja krvarim! — ječao je ranjenik.
Šejn ga pogleda.
— Ni meni nije bolje! U poslednjih nekoliko minuta ti ti­
povi su se toliko približili da mogu svakog časa da nam odozgo
skoče za vrat!
Bradato i prašnjavo maršalovo lice bilo je vlažno. Znoj mu
je curio sa brade, niz vrat i kroz košulju, na kojoj su se vi-
dele velike, tamne mrlje.
★★★ S E J N ★★★
— Vi morate nešto učiniti, Sejn! — proštenja zvezdO'^
nosač.
— Ukoliko mogu — odvrati zapadnjak suvo i saže glavu
još dublje, jer su banditi imali sve bolji pregled i sve tačnije
nišanili.
Maršal zaklopi oči.
— Morate nastaviti dok ne pohvatate te pasje sinove.
— Izgledi za to baš nisu naročito veliki!
— To ne igra nikakvu ulogu! — šerif je bio sve nestrplji-^
Viji. — Naša je dužnost da te bandite skleptamo.
— Imam još samo šest metaka!
— Pucajte!
U ovom trenuliku ne mogu pogoditi nikog. A ako metke
ispucam u vazduh, onda i sami znate kolike su naše šanse da
preživimo!
Maršal otvori oči i pogleda ga. Da, tako je. On ponovo
obori pogled. A onda mu glava zauvek klonu.
Sejn opsuje i priljubi se uz tle. Puščana vatra je postala
jača. Banditi kao da su osetili da je sada ostao sam.
On se još jače povuče u zaklon. Pomaknuvši se odgurnu
jedan kamen, na koji je maršal bio naslonjen. Mrtvac se okre­
nu i 'skotrlja bliže njemu. Ostao je da leži na trbuhu.
Zapadnjalkove oči suziše se u male proreze. Pogled mu se
tadrža na lisicama, koje je maršal nosio za pojasom.
On pusti pušiku da padne. Ionako mu više nije vredela. Li­
sice su bile otključane! Onda je osetio svoj kolt. Da. Stvari se
moraju pažljivo izvesti! Izvukao je revolver iz futrole i sta­
vio ga na šljunak. Onda je navalio na njega nekoliko kame­
nova i oružje se više nije videlo. Pušku je primakao da leži
kraj maršalove ruke.
— Hejt — viknuo je, dok je sebi stavljao lisice i zatvorio
Ih. — Amigosi! Mučačosi!
Paljba odjednom prestade. Odjeknu samo još jedan pu­
canj i nastade tišina.
Sejn se prevrnu na leđa, namače šešir na čelo,i stade da
Čeka. Vetar je donosio miris sagorelog baruta. Ali ise ništa nije
videlo. Nijedan poikret. Nijedan sušanj.
Valjda nije iznenada ostao sam? To je teško mogao da
poveruje.
Kada je hteo da se uspravi na kolena, začu odjednom ko­
'k'k'k S E J N 'kk'k
rake. On ostade da leži. Trenutak kasnije pojaviže se senk®
ljudi. Zatim i oni sami. Okružili su ga i uperili oružje u njega«
Prebrojao ih je. Bilo ih je dvadeseit.
On se isceri i pruži ruke. Lisice blesnuše na suncu. i
— Udario sam ga glavom u krsta — objasnio im je. —
— Od udarca on se zaneo i pao pravo vama na nižan. Da vam
pravo kažem, mučačosi, srećan sam što ste,tu.
Niko nije odgovorio ni rečL Posmatrali su ga, gledali u
lisice, pa u mrtvog maršala i terali Sejkia da sve ponovi., Ono
što su ovde videli nije im izgiledalo moguće.
—• Trebalo je da me odvede u Valko— -iiasitavl zapadmjah:
i pokaza glavom na mrtvog maršala. — Zahvailjuijuići po­
moći on je očigledno promenio pravac puta.
Jedan od ljudi mu priđe. Bio je veliik, saiažan muSkarac od
pedeset godina. Kosa mu je bila bela kao sneg. Široki ožiljci
koji su mu izbi'azdali opaljeno lice govorili su Sejnu da ima
posla sa Čalkom Lemonom. Ali to saznanje je zadržao za sebe.;
— Ko si ti i šta imaš da nam kažeš?, — upita Cak Lemon
nepoverljivo, počevši ipak da pretražuje maršalove džepov«
kako bi našao ključeve od lisica.
— Ja sam Sejn!
Cak Lemon stade i izagleda ee u njega.
— Očistio sa, banku Vells Fangoa u Vakou — objasnio je.
— Sam! Sto pedeset hiljada! —■On ponovo pokaza glavom na
maršala. — I on je tamo držao svoju iišteđevinu. Od tada ja
prošlo već dve godine i, priznajem, mislio sam da me više.. <
— On sleže ramenima. — Imaju dugo pamćenje.
Cak Lemon nastavi da pretražuje džepove mrtvaca, najzad
nađe ključeve i priđe zapadnjaku koji mu je pružio ruke. Ban­
dit mu otlkitjuča ¡Lisice bez oMevamja i pomože mu da i^tan«
na n®ge.
Zapadnjak se i dalje cerio, trljaju^ zglobove.
— S kim imam čast? — upita. — Treniitno su moji dže-<
povi prazni, ali već ću ja naći prEiku da ih napunim. A onda
želim da znate da nisam nezahvalan.
— Ja sam već čuo o tebi, Sejn — odvrati Cak Lemon. —
Ali niko mi nije rekao da si tako veliki brbljivac. Umukni!
Sejn pogleda svoju puSoi.
— Mogu H7,
Calk Lemon ga bezizražajno osmotri.
■k'k'k S E J N k'k'k
Zapadnjak podiže pušku i izađe iz zaklona u steni. Ljudi
mu napraviše prola^z. On ih pogleda zahvalno.
— Ostaćete mi u lepoj uspomeni, prijatelji moji! — reče
im.
On priđe ubijenom konju. Maršalov karabin bio je još za­
denut u futrolu na sedlu. Zvezdonosac nije imao vremena da
ponese i pušku u zaklon.
Pošao je dalje i stao kraj svog vranca. Onda poče da ga
sedla, pa stavi bisage u kojima se nalazilo ravno pedeset hi­
ljada dolara.
Banditi su ga posmatrali. Cak Lemon je takođe došao za
njim. Gledao je u bisage.
— Covek mora tu i tamo da ima i čistu košulju? — os-
mehne se zapadnjaik.
Vođa bandita mu iklimnu glavom.
Sejn Blcoči u sedlo i pozdravi ih još jednom. Onda se uputi
ka putu na kome su se videli tragovi poštansikih kola. Kada
je izibio na njega okrenuo se i video da je i Cak Lemon sa
svojim ljudima odjahao. Išli su ka jugu, među brežuljke što
su se nazirali.
Samo Lemonova glava bila je ucenjena sa dvadeseft hiljada
dolara! Kako se situacija brzo menja! Tamo u zaklonu izgubio
je svaku nadu da će taj novac zaraditi. Cak i da će ostati živ.
Sada je, međutim, opet bio u svom sedlu, opet na početku te
avanture, koja se umalo nije pogibeljno po njega završila.
On obo>de konja i krenu ka Templu.
Službenik je posmatrao visokog stranca, položivši na sto
đva revolvera kalibra četrdeseft pet. Jedan od njih imao je
naročito dugačku cev. Bentiajn specijal. Službenik pokaza na
njega:
— Sa ovim je ustreljen Rotbart Džim. Ali ako vas to plaši,
stranče, s ovim drugim je Karnikl usitrelio samo jednog mla­
dića.
— Da Ji je i on pogodio Karnikla?
— Ne! Mladić je na jedno oko bio slep. Ali nije to niko­
me govorio. Nije hteo da se sazna.
— Onda ću uzeti Kamiklov top!
— Sedam i po dolara. Je 11 to prihvatljiva cena?
'k'k'k S e j n k 'k ir
— Mu'niciju za njega, a i jednu kutiju metaka za moju
vinčesterku! — produži Sejn.
Službecnik mu stavi sve na sto. Zapadnjak pokupi sve, plati
i okrete se da ode.
U tom trenutku uđe jedna žena u malu radnju.
Službenik poskoči i sa novcem u ruci istrči ispred zapad­
njaka, otvori vrata širom i duboko se pokloni.
— Baroneso! — promuca.
Žena je nosila muško odelo. Crne kožne pantalone, tako
tesno sašivene da sigurno nije mogla bez tuđe pomoći da se
uvuče u njih. To je bar bilo zapadnjakovo mišljenje. Žena je
bila visoka, vitka i plavokosa. Ali boja kose nije bila prirodna.
Dobacila je Šejnu samo jedan pogled. Gornji deo tela, a poseb­
no grudi bile su tako razvijene da nisu uopšte pristajale takvoj
osobi. Nosila je ljubičastu, do vrata zakupčanu bluzu. Na glavi
joj je stajao mali stetson uskog oboda.
Zapadnjak skide šešir i pogleda je u oči koje su joj bila
krupne i tamno ^eđe.
Ponovo ga je odmerila, ali ovaj put od glave do pete. Sejn
je osećao njen pogled još i kad je izašao i stajao na ulici. Vrata
na radnji bila su staklena, ali sva nakićena reklamama, tako
da više nije mogao da vidi tu ženu.
Hteo je prvo da sačeka dok se ona ne pojavi, ali se predo­
misli i krenu ka hotelu.
Templ je bio mali grad koji je živeo od rančeva u oko-t
lini. Sejna u njemu još nisu znali. Ali video je odmah da se
to gnezdo nimalo ne razlikuje od ostalih naselja na Jugu. Sta­
novnici su se revnosno molili bogu i još revnosnije mrzeli
Crnce i strance. Đavo bi ga znao zašto. i
U hotelu je Šejn, kao stranac, odmah zapao u teSkoće.
Na recepciji nije bilo nikog, niti se ko poijavljivao. Jedan,
mladić ispreči mu se na puitu.
— Kočija za deset minuta vozi dalje — reče.
Sejn nije odmah shvatio.
— Mnogo hvala, mladiću — odvrati. — Ali mislio sam da
ostanem.
— Ne ovde, u Templu! — odvrati klipan podrugljivo. —
Ovde nema mesta za skitnice.
Sejn opazi da se na recepciji, za pultom, pojavio jedan
stariji čovek.
★★★ S E J N ★★★
— Hoćete li vi da mi to objasnite? — upita ga. — Ovo
ovde je hotel. Zar hoteli nisu napravljeni za strance?
— Svi (kreveti su rezervisani za ljude sa rančeva — i da­
lje se petljao mladić. Hteo je još nešto da kaže. Ali Šejnovo
strpljenje je bilo pri kraju. On munjevito zgrabi mladića za
oikovratnik, podiže ga, zavitla njime tresnu ga o pult.
— Sobu! — viknu i stavi deseticu na ploču pulta.
Stari se izvinjavajuća osmehne.
— Ne možeite je dobiti — reče bez oklevanja.
— Nema više slobodnih?
— Ima! — smijuljio se starčić. — Ali ne za vas!
Šejn pokaza novčanicu.
— Plaćam unapred. Zar vi ovde toliko mnogo zarađuj,ete
da vam to ne znači ništa?
Žutokljunac se ponovo uspravio u međuvremenu na noge,
otišao do vrata druge prostorije i viknuo iz sve snage:
— Dendi!
Šejn se okrenu ka njemu i nasmeja. Koliko je on znao,
„Dendi” je bilo konjsko ime. Ali mladić kao da je zvao psa
čuvara.
— Izbaci ovu džukelu! — reče sa uživanjem.
Zaljuljala su se vrata od sale za ručavanje i na njima se
zaista pojavilo nešto kao pas čuvar. Jedino što je postojala raz­
lika u veličini. Jedan gorostas ušao je u hol.
— Sta se događa? — upita. — Treba li ti pomoć, Emi?
Mladić pokaza na zapadnja/ka, kojeg je gorostas tek sada
ugledao.
— Izbaci ga na ulicu, Dendi! — zakreštao je. — On me je
napao.
Džin se pokrenu. Nije, istina, bio tako visok kao Šejn,
ali je bio širi. Mnogo Mri! Mišići su mu bili prava brda. Sleg­
nuo je ramenima krenuo ka zapadnjaku. Imao je, zapravo, sim­
patičnu facu. Ličio je na nekog profesionalnog Isoksera, a oči­
gledno je i 0 svojim sposobnostima mislio najbolje. Nosio je i
revolver.
Šejn, naravno, nije potcenjivao njegovu snagu, ali je pot-
cenio njegovu pamet, što se odmah pokazalo. Jer, očekivao je
pesnicu, a grmalj je umesto toga potegao revolver!
— Napolje! — rekao je hladno, zastavši na dva koraka od
zapadnjaika.
— Mislio sam da se nalazim u hotelu — odvrati Sejn. —
8
i r k i r S E J N 'k 'k ir
Bar tako piše napolju na tabli. Hi se možda varam?
Sledilo je drugo iznenađenje! Levica, koja je sevnula pravo
u Šejnovo lice! Udarao je kao konj! Umalo mu nije otkinuo
glavu. Zapadnjaku pade šešir.
Pa šta je ovo? Zar je moguće da neko od njega tako oči­
gledno pravi budalu? U zapadnjaku poče da ključa bes. On se
oikrete i saže za šeširom. Uz put pusti da mu niz rame kliznu
teike bisage, a onda, umesito šešira, zgrabi sa obe nike vinčes­
terku.
Lukavi grmalj se osmehne ispuštajući cev revolvera onako
kako se zapadnjak saginjao. U tom trenutku se Šejn naglo ok­
rene i zamahnu vinčestenkom kao motikom. Pogodio je tako
snažno Dendija u ruku da je ovom kolt prosto izileteo iz šake.
Grmalj još nije uspeo ni da reaguje a već je dobio snažan uda­
rac kolenom u trbuh. On klonu napred, a Sejn ga udarcem
kundaka za vrat sroza na pod.
Starom iza pulta samo što oči nisu iskočile iz duplji.
Šmrknuvši, Sejn koraknu nazad i stavi oružje na pult. —
Mogu li sada da dobijem sobu — upita — ili treba još nešto
da uradim? — Pogled mu je bio preteći dok je dizao šešir i
bisage.
— Pa, razume se, ser! — počeo je odjednom da prede re-
cepcioner gledajući Dendija na podu još uvek sa nevericom.
Grmalj je ležao bez svesti. Gomila bespomoćnog mesa.
Šejn je dahtao. Borba ga je iscrpla. Znoj mu je curio niz
telo. Brada mu je bila utrnula jer ga je Dendi zaisita snažno
udario. Držao se za vilicu i šMjocao malo njom da je razradi,
onda zavrte glavom i nasadi na nju šešir. Onda pogleda ka iz­
laznim vratima. Žutokljunac se u međuvremenu izgubio.
Recepcioner mu pruži ključ od sobe.
— Možete i docnije upisati vaše ime, mister...
— Sejn!
— Mister Sejn! — ponovi recepcioner kao odjek.
Šejn privuče knjigu, uze pisaljku, zapisa ime, uze stvari i,
obišavši Dendija, pođe uz stepenice.
— Možete mu reći — dovikne recepcioneru — da se nala­
zim u sobi broj osam. Udarac za vrat dobiće od mene besplat­
no i to koliko puita hoće. — Bio je besan što ga je momaik
dvaput za redom izblefirao. Vilica je počela da mu seva i ose­
ćao je to čak u zglobu ispod uha.
Odvukao se u svoju sobu, umio se i obrijao, obukao čistu
9
S E J N
košulju, uze nekoliko novčanica iz bisaga i krene dole. U celoj
kući je mirisalo na jelo. Približavalo se veče. Šejn oseti glad.
Zeleo je da jede, da se ispava, da odmori konja i da ponovo
napusti grad. Ali od te računice nije ispalo ništa. Jedna žena
upala je u nju. I to baš ona lepotica koju je koji sat ranije
sreo u prodavnici.
Upravo je završio sa jelom kad je ušla u blagovaonicu.
Osvrnula se, videla ga i prišla njegovom stolu.
— Jeste li vi mister Šejn? — upita osmehujući se.
— Jesam! — odvrati zapadnjak i ponudi joj stolicu.
Ona se zahvali i sede.
— Da li da vas pozovem na večeru ili samo na piće?
— Jedno piče, molim.
Sejn podiže ruku i zapucketa pistima. Koinobar odmah
priđe stolu.
Zapadnjak naruči meksičko vino.
— Ja sam Lori van Stin — predstavi se žena.
— Lori je lepo ime — primeti Šejn.
Ispili su.
— Ne pitate me zašto sam sela za vaš sto —- reče žena,
ostavivši čašu.
— Vaše lepe, smeđe oči su me ugledale — odgovori Sejn.
■— To je dovoljan razlog što sedrte ovde.
— Želim da upoznam muSkarca koji je prebio Dendija!
Sejn se osmehnu i zavrte glavom.
— Dendi, to je zapravo ko'njsko ime.., Ko je, ustvari, taj
momak?
Ona se uozbilji i pogleda ga u oSi.
— Moj telohraniteij!
Sejn se iznenadi. — O, molim, madam! — On se uhvati za
vilicu. — Ali zbog toga nije morao da mi pomeri bradu iz le­
žišta. Ja, zapravo, nisam tražio ništa sem sobe. Tamo je još
bio i jedan cvrglan ...
— Emi! Dendijev brat! — nasmeja se žena. — Dobro. Za­
boravimo tu stvar... — Ućutala je na tren. — Ja zsnam ko ste
vi, Sejn! — nastavila je Gabiljno. — Mnogo sam o vama čula.
On sleže ramenima.
— Mnogi me znaju. Kad nemaju šta drugo, novine izvlače
moj sukob sa kompanijom Vels Fargo i prežvakavaju ga. Meni,
verujte do toga nije uopšte staio. Ali ja sam tu nemoćan.
10
S E J N •kiT 'if
Nalazio se ja u pustimji Arizone ili u nekom gradu, sve je isto.
Uvek se nađe neko.
— Tražite li možda posao? Ja imam jedan dobro plaćeni
posao za vas.
— Ne želite valjda da opustite Dendija? To ipak ne bi bilo
pravo, Lori!
— Ma ne! To nema nikakve veze s njim. Uostalom, nije­
dan muškarac nije jači od svih. Bar ne trajno. Tražim čoveka
koji će mi jedno krdo od deset hiljada goveda odvesti na sever.
— Zar vam izgleda da sam ja pogodan za taj posao
upita on i pomisli na mrtvog maršala i na Caka Lemona, tog
psa tragača, koji je nanjušio i otimao svako krdo koje bi iz
Teksasa krenulo na sever.
— Platiću vam jako dobro!
— Koliko dobro?
— Sto hiljada!
Sejn podiže obrve.
— To je četvrtina sume koju možete ukupno da dobijete
za vaše krdo tamo gore, na severu, pod uslovom da vam ono u
punom broju stigne na cilj. Sem toga, kada pomislim na pred­
stojeće godišnje doba, moram da kažem da je za jedan takav
put dosta kasno. Zima može da van zaveje stoku. Indijance
vam neću ni pominjati, kao ni bandite koji tamo gore lunjaju.
— Dobićete vašu platu čim pristanete!
— Zašto? To je sasvim neuobičajeno.
— Ja imam svoje razloge!
— Mogu da mislim! Niko ne plaća vođu transporta unap-
ređ. Mogu li da saznam razlog, madam?
— Ne možete. — Osmehnula se. — Za sto hiljada dolara
ne postavljaju se pitanja.
— Ja postavljam! Tri hiljade dolara bi bila poštena plata.
Vi nudite sto. Zato moram da znam razlog. Posao ni izbliza
ne vredi toliko.
— Ekipa goniča je kompletna. Imam i poslovođu. O meni
se stara Dendi... Samo put je vaša stvar.
Sejn se zamisli.
— Vi putujete s nama?
— Je Ii to odlučujuće?
Zapadnjak ju je otvoreno posmatrao. Bila je zaista lepa!
I neobična. Ljubičasta bluza je više nagoveštavala nego što je
sakrivala.
13
Š E d N 'k'k'ir
— Bojim se <Ja ćete me pojesti očima.
Sejn se osmehne.
— Da li je to odlučujuće, ako putujem s vama? — pono­
vila je žena svoje pitanje.
— Moglo bi biti!
^ ,4 — Kada vam to toliko znači, putovaču s vama!
: — Da.
— Sta: da? — Ona se naže napred. Imala je prekrasne
zube. — Da li to zaiači da prihvatate posao ili da to usIoVlja-
yate mojim polaskom sa vama?
— Kada treba da se krene?
Ona sleže ramenima.
— To zavisi...
Sada se zapadnjak isceri. Odlutao je u mislima daleko. Za­
mišljao je sebe sa njom. Napolju, u divljini. U kolima. U ša­
toru.
Ona ustade.
■— Ako hoćete da me vidite nagu, dugonjo, onda prihva­
tite posao. Večeras se sa nama neće ništa, naravno, dogoditi.
Konobar priđe stolu.
— Da platim! — reče Sejn.
— Vi ste gost kuće! — timeša se Lori.
On je belo gledao.
— Da, ovaj hotel pripada meni — objasnila je. — Cek
možete podići ujutru u kancelariji, ukoliko vam odgovara.
Dendi će vas upoznati sa svim.
Ona se naglo okrete i izađe iz blagovaonice. Sejn je is­
pratio pogledom. On se zavali u stolicu. Nebesa, koliko dugo
nije video ovakvu ženu!
— Želite li još nešto, mister Sejn? — upita konobar. Kao
žto ste čuli, ovde je za vas sve besplatno!
Zapadnjak ga pogleda.
— Njoj pripada hotel?
— Pa naravno!
— Poseduje li ona i ranč? I stoku?
— Ranč i stoku? — naceri se konobar veselo. — Ni go­
vora! Samo gomilu mačaka, koji nama svima i njenom mužu
idu na živce.
Sejn otvori usta i zatvori ih ponovo.
— Ona je udata?
12
S E 'J N 'trir-ic
— A šta ste vi mislili, mister Sejn? Jedna takva lepoti­
ca ne može dugo da se vrzma slobodna. Udala se pre neko­
liko sedmica. — On se naže pa nastavi tiše: — On je dosta
mlađi od nje. Znate kako je, mladi petao! Ali, molim vas, kao
da vam ništa nisam rekao!
Šejn pomisli na bledog dečaka koji ga je po dolasku gnja­
vio u holu.
— Dendijev brat je njen muž?
— Da. Erni van Stin. Holandski plemić! Evropejac!
Zapadnjak zazvižda. — Koliko onda ona ima godina? —-
upita zvonkim glasom.
— Najviše trideset! — bio je odgovor. — Ali to tačno ni­
ko ne zna. Možda ni sama. Znate već kakve su žene... Ho­
ćete li bocu viskija? Imamo izvrsnu marku!
Sejn kimnu glavom. Konobar se odgega do šanka i vrati
sa bocom burbona i dve čaše. Poslednji gosti su već izašli.
— Morate znati — rekao je konobar posle druge čaše —
jedna žena kao što je Lori ne može se zamisliti bez muža i
bar tri prijatelja istovremeno oko sebe, ako mene pitate.
Pili su i naklapali dok nisu ispraznili bocu. Sejn je stal­
no mislio na Lori. Ta žena mora da je pošašavela! Nikada ne
bi ni pomislio da joj taj Erni može da bude muž po meri!
— Da li ste čuli nekad neštou Caku Lemonu? — prenuo
ga je iz misli glas konobara. — Ona je ranije bila za njega
udata. Ali s njim nije mogla kao što sada može sa Ernijem?
Mislite li da bi čovek kao štoje Cak Lemon dozvolio da kraj
njega postoje još trojica skojima njegova supruga spava?
— Cak Lemon? Kralj kradljivaca goveda? — začudi se
zapadnjak.
Konobar se poče ceriti.
— Kralj? To je dobar naziv! Tako tog vođu bandita jo3
niko nije nazvao. Ali Lori mu i u tome konkuriše! Da bi is­
takla svoju važnost, nazvala je sebe baronesom.
Šejn razvuče lice u grimasu.
— A baron? Da nije možda taj Erni prezimenom Van
Stin?
— Ja to ne znam sigurno. Samo sam jednom Cuo kako
ga ona oslovljava sa „mijnher”. Mijnher van Stin. Svaki put
kada se s njim raspravlja naziva ga po njegovoj tituli.
— Admiral još neće biti. Za to je suviše mlad.
Konobar ga pogleda.
18
★★'At S e j n •k'kir
— Mijnher... da li je to neka krupna zverka u holand-
skoj mornarici?
— To jednostavno znači „moj gospodine” — objasni mu
zapadnjak.
— Znači oo je jedan sasvim običan mornar! — uzviknu
konobar i ustade. Ljuljao se. Zenice su mu se raširile, a oči
postale staklaste. Jedan običan mornar — taj minjher. A ja
sam bio potpuno ubeđen da dolazi najmanje iz kraljevske
kuće!
On stavi Sejnu ruku na rame,
— A sad mi je pića do guše!
Polako se okrete i odvuče u kuhinju. Onda se vrati i po-
iEe da zapinje o stolove i stolice.
Šejn se nasmeja, popi ostatak iz boce i pope se gore.
U njegovoj sobi gorelo je svetio i Lori, na koju je taman
prestao da misli, ležala je u njegovom krevetu. Bila je pok­
rivena. Ali po stvarima koje su ležale pored kreveta zaklju­
čio je da je u Evinom kostimu.
Njegov umor kao da je odjednom iščezao. Zapadnjak se
osmehne, zatvori za sobom vrata i reče:
,— Popunjeno!
Posmatrala ga je nesigurno, ali uz osmejak. Nije bila
sasvim načisto da li će on prihvatiti ovakvu, sasvim otvore­
nu ponudu.
On priđe krevetu svuče se. Ona se polako odma&e i oa-
meh joj se sasvim razli preko lica, kad u njegovim očima ug­
leda dobro poznate iskrice.
Svetiljka je stajala na noćnom stočiću. Ona uvuče fitilj
dotle dok se svetio nije ugasilo.
— Dugo sam te čekala, dragi! — prošapta, dok ju je za­
padnjak stezao u naručje. Onda ga poljubi.
— A tvoj muž? Sta ćemo raditi s malim mijnherom?
Možda ima kalauz i svakog trenutka može upasti ovamo.
— Ne razbijaj glavu zbog Emija!
Ona ga snažno privuče i ubedi ga ida zaista ne treba da
se brine. Znala je šta hoće i kako to sebi da priušti.
Kada su se opružili mirno jedno kraj drugog bio Je na-
14
★★tUt S E 'J N 'k 'ifk
polju već skoro dan. šejn zapali dve cigarete i jednu stavi
njoj među usne. Onda ona odjednom položi Sejnu na grudi
komadić papira.
Bio je to ček na sto hiljada!
Sejn ga pročita, nasmeši se i stavi ga na noćni stočič.
— Možeš ga unovčiti, ovde, u Templu, u Zapadnoj ban­
ci — objasnila mu je. Onda se ponovo priljubi uz njega, dunu
mu dim u lice i poljubi ga u grudi.
— Bila si udata za Caka Lemona?
Ona se trže.
— Ko ti je to rekao?
On se ponovo uvuče u sebe, kao puž u kućicu.
— Niko ne može sigurnije provesti tvojih deset hiljada
goveda nego on. Lemon je, najzad, taj koji za svako teksaško
krdo predstavlja najveću opasnost. Zavrbovala si jednog pred­
vodnika. Dendi će se brinuti o tvojoj sigurnosti. Kakav zada­
tak ostaje meni? Treba li da ubijem Caka Lemona, ili šta?
Ona ga pogleda ali oćuta.
— Goveda nisu tvoj posao, devojko — nastavio je Sejn.
— Ti to krdo samo prebacuješ na sever. Zato hoćeš da sklo­
niš s puta Calta Lemona. I da ga središ.
— I ako je tako?
— Hoću da znam kako stvari zaista stoje! Za sto hiljada
dolara moram nešto uraditi, pa bih hteo da znam kakve us­
luge od mene očekuješ!
Ona se osloni o laktove.
— Da! Ti treba da ga ubiješ! Mislim da je sto hiljada sa­
svim odgovarajuća cena. Ja sam i odabrala Dendija zato što
mi Cak nije dao mira. Treba da pripazi na njega.
— Znači to očekuješ od mene?
— Jasno. Ako iko može da izađe na kraj sa Lemonom, to
di ti, Sejn! Onda, šta si odlučio? Hoćeš li unovčiti ček ili ga
sačuvati?
— Unovčiću ga!
Ona uze Šejnu cigaretu iz ruke, zgnječi je u pepeljari i
poče ponovo da ga draži.
Zapadnjak je dotle malo predahnuo i sada je rešio da tu
vrelu ženu definitivno smiri.
I smirio je. Ispružila se, teško dišući, ali se i zadovoljno
osmehujući.
Potrajalo je dugo dok je ustala i obukl* se.
15
'irk'lc Š E J N 'k'kir
— Ti si zaista jedan mtiški monstrum — procedila je
Lori Vćin Stin umorno.
— Još neko pitanje? — osmehne se zapadnjak.
— I jako si radoznao — odvratila je zadihano.
— Zašto želiš Lemonovu smrt?
— Zar nije to zaslužio? On je ubica i pljačkaS.
— Ali ne za tebe! j
Ona ga pogleda^ Mržnja blesnu u njenim smeđim očima.
— Zašto hoćeš to da znaš?
Okrete se, priđe ogledalu i poče da se češlja.
— Pojahaću napred — skrenu razgovor i izdaću naređenja
predvodniku. Reći ću mu da odmah podigne krdo na noge.
Sačekaj me ovde, u hotelu. Mi ne moramo da žurimo dragi.
Možemo da stignemo transport i za nekoliko dana.
— Gde misliš da ćemo se susresti sa Cakom Lemonom?
i — Daleko na severu! Verovatno u preriji.
— Čuo sam da se on negde ovde muva — primeti Sejn.
— Ne verujem! — odvrati žena i pođe ka vratima. ,— Do
Ekorog viđenja, dragi!
Vrata se za njom tiho zatvorile.
Zapadnjak uze ček u ruku. Sto hiljada dolara za jednog
čoveka za čijim je petama on bio i bez nje. On kvrcnu veselo
ček i stavi ga u novčanik. On ustade i obuče se. Kada se već
spremio da krene dole na doručak, začu se kucanje na vrati­
ma i uđe Emi van Stin.
Sejn ga dobro osmotri i zaključi da ovaj baš i nije toliko
mlad.
— Helo, Mijnher van Stin! — possdravi ga.
— Sve je u redu, Sejn — osmehne se van Stin. — Juče
nisam mogao znati da ste to vii
Njegov osmejak je bio hladan i usiljen, a ono Sto je go­
vorio zvučalo je kao da govori automat bez trunka emocije.
To je Sejn video odmah.
— Zaboravimo sve, Ernil — odvrati.
Emi van Stin kimnu glavom. On uđe u so^u i sede na
stolicu.
— Baronesa vas je angažovala da sredite Caka Lemona?
— Ne morate to da pitate, van Stin. Vi to dobro znate.
— Niko ne može savladati Caka Lemfona.
— Mislim da ćemo to još videti — odvrati zapadnjak. —%
Baš sam krenuo na doručak. Hoćete li sa mnom?.
1.
5 E UN -k itir
— Još samo trenutakl
— Da?
Van Stin se osvrte po sobi.
— Ona je ovu noć provela ovde?
— Ja do smrti neću shvatiti zašto nebo pita za stvari za
koje zna... Da, Lori je noćas bila sa mnom. Alt niti sam j^
ja ovamo dovukao i zatvorio, niti sam je silovao.
— To znam! — osmehne se van Stin sarkastično,
i Šejn slegnu ramenima i stavi šešir na glavu.
— Lori je odjahala da pripremi krdo za putovanje. Idete
li sa nama na sever?
— Još nisam odlučio!
— To ne mogu da razumem! — odvrati zapadnjak i kre­
nu ka vratima. — Nećete ići da doručkujete?
Van Stin ustade i priđe mu. Bio je za dve glave niži od
Sejna i imao je stas nekog đačića. Vrat mu je ipak bio deb­
lji od palca! Zapadnjak nije zaboravio kako ga je pri dolasku
u hotel jednom rukom bacio čitav metar kroz vazduh. I po­
red toga, čovek mu se sada učini opasan i u svakom slučaju
neprijatan. Ko je uopšte taj tip? Kako je uspeo da se oženi
tako rasnom ženom kao što je Lori? Zar je ona zaista njegova
žena?
— Sa vama neću doručkovati, Sejn — odvrati Erni van
Stin kreštavim glasom. — Nas dvojica nikada nećemo sedeti
zajedno i doručkovati! Đavoli vas doručkovali da bog da! Do­
šao sam samo da vam kažem da sam vaš neprijtelj, Sejn! I to
smrtni neprijatelj! Uzmite to ozbiljno!
Sejn se osmehnu. Ali onda se u njemu probudi gnev i on
htede čovečuljka ,da zgrabi i baci kroz zatvoren prozor. Ali
Erni van Stin je već izašao. ,
Zapadnjak opsova.
Posle izvesnog vremena on izađe iz sobe. U holu je sta­
jao Dendi. C/n se široko isceri kad ugleda zapadnjaka kako
silazi stepenicama i pođe mu u susret. On uhvati Sejna za mi­
šicu.
— Ja sam vas juče potcenio — reče. — Brzina je vaša
snaga, Sejn! A ja sa tim nisam računao... Sada sam to
uzeo u pamet. I više me ne biste iznenadili. Ali to ionako ni­
je važno, niti će se opet dogoditi. Mi radimo za istog gazdu.
Dakle, ruku ovamol
XS«jn M ____ 11
•k'k'k S e j n k k 'k
— Gde je sada tvoj brat? — prekide ga zapadnjak.
Dendi van Stin namignu.
— Odjahao je za Lori. Ne treba više da se brinete o tom
vetrogonji. Je.ste li danas već nešto jeli? Ja dok nešto ne sta­
vim u sebe ljut sam i na sebe i na ceo svet.
Sejn pođe za njim u salu za ručavanje. Taj momak je bio
po njegovom ukusu. Odobrovoljen, sede sa njim za isti sto.
Doručak je bio obilan i sastojao se od barene šunke, ja­
ja, slanine i hleba. A preko toga topla i slatka kafa. Dendi
van Stin je pojeo brdo toga.
— Vi baš niste naročito jaki na jelu — primeti on kad
je Sejn završio.
Zapadnjak se samo nasmeši. On je baš dosta jeo, ali je
očigledno Dendijeva predstava o pojmu „najesti se” bila nešto
drukčija.
Dendi van Stin smota još jedan komad barene šunke i str­
pa ga u usta. Onda pogleda u Sejna.
— Da vam se nije zgrčio želudac od pomisli da treba da
smaknete Caka Lemona? To vam je baronesa noćas ponudila.
Ili možda nije?
— Jeste, ali od toga mi se nije želudac zgrčio — odvrati
Sejn. — Nego imam utisak da vaš brat baš nije oduševljen
time.
Sada se Dendi nacerio.
— Zar bi trebalo da bude? On i Cak Lemon su kuvani i
pečeni.
Sejn ga pogleda iznenađeno.
— Čudite se tome? — nastavi Dendi van Stin. ■— Zar vam
O tome baronesa nije govorila?
— Nijednom rečju me na to nije upozorila!
— Mogu li da vam dam jedan savet?
— Samo izvolite!
— Uzmite svog konja i nestanite!
— Zašto?
Dendi se značajno nasmeja.
— Jer baronesa u stvari ne zna šta zaista hoće. Na kra­
ju, u to sam siguran, jahaće ona rame uz rame sa Cakom Le-
monom... O toj.stvari treba da razmislite, Šejn!
— A vaš brat? On će jahati za njima?
— Moj brat! — Dendi odmahnu rukom. — Erni nije sa­
18
★★★ Š E J N 'k 'k 'k
svim čitav u glavi! U svakom slučaju ne, dok se vrti oko
Lori.
Šejn je sve manje shvata^j stvari. Nije uopšte bio u sta­
nju da sve to što je čuo i što je od pre znao sastavi zajedno.
Ali šta to u osnovi menja? stvar? On je imao samo jedan
cilj! Želeo je da uhvati Caka Lemona, tog krvoločnog pasjeg
sina. Samo zbog toga je pristupio ovoj gomili luđaka koje je
sreo u Templu.
U tom trenutku Dendi van Stin je konačno zaključio da
je dovoljno doručkovao.
— Sada ću vas odvesti napolje, do krda — reče. — Ako
hoćete.
Šejn je hteo!
Dendi van Stin odvede zapadnjaka u štalu hotela. S le­
ve strane u boksu stajali su sami riđani,
— Izaberite sebi jednog od konja — reče Dendi. — Sed­
la su vam tamo preko.
„Neću jahati do Dodž Sitija”, pomisli Šejn i uze prvog
konja s reda. Dendi je išao za njim. Cebad su stajala u pose­
bnom odeljku. Sejn uze jedno i stavi ga riđanu na leđa, a
onda ponovo napusti boks i krenu po sedlo. Ali tada više on
i Erni van Stin nisu bili sami u štali.
Zapadnjak se iznenada nađe suočen sa četiri revolverske
cevi. Ljudi su stajali jedan kraj drugog, rame uz rame i pre-
prečili izlaz kroz vrata.
Šejn pređe pogledom jednog po jednog. Nije li poznavao
i u prvom trnutku nije mu bilo jasno šta hoće.
Onda potraži pogledom Dendija van Stina, ali je ovaj bio
u poslednjem boksu, zabavljen oko konja i još nije primetio
pridošlice.
— Dignite ruke, Sejn! — naredi jedan od revolveraša, —-
Ali visoko, inače pucam!
Zapadnjak posluša. Sva četvorica su uperili koltove u
njegovu glavu.
— Hej! — viknu Dendi van Stin otpozadi i zatutnja kroz
štalu.
19
"k'k'k S e j n k-kkr
Onda se iza senika, koji se nalazio levo od vrata, pojavio
njegov brat. Bio je naoružan „vinčesterkom”, koju je smesta
uperio u svog brata.
— Ostani tamo nazad, Dendi! Drži se po strani od ove
stvari! — viknu tankim glasom.
Snažni muškarac stade i ispruži snažnu glavu.
— Sta, do đavola, ovo treba da znači? — zabrunda, Iju­
tito.
— Drži se po strani, rekao sam! — vrištao je Erni van
Stin. — Drži se po strani i ne postavljaj pitanja!
On priđe Sejnu i pritisnu mu cev puške u stomak. Nje­
gove dečačke oči svetlucale su podmuklo. Naglim pokretom
istrže zapadnjaku kolt iz futrole, pa mu i cev tog oružja pri-
tište uz telo. Pokretom glave pozva ljude koji oborišo Sejna
na tle i vezaše ga. Uradili su to tako brzo da zapadnjak nije
uopšte uspeo da se odupre.
— Mogu li sada možda da doznam šta se ovde događa?
procedi Dendi van Stin i stupi napred.
— Rekao sam ti da se u to ne mešaš! — siktao jebesno
njegov brat. — Jaši napolje kod stoke i ako te tamo neko za
njega pita, odvrati jednostavno da ga uopšte nisi video. Jasno?
— Hoću nešto da ti objasnim, Erni! — besneo je Dendi,
— Baronesa će me pitati za njega. Sta treba da joj kažem? Da sam
bio ovde s njim u štali i da sam sve ovo mirno posmatrao?
lii da je slažem?
— Da, složi je!
Dendi van Stin se osvrnu ka Sejnu koji je vezan ležao na
podu punom trunja i nije mogao da ne pita:
— Sta nameravaš s njim?
— Ti ništa ne znaš! — brecnu se Erni. — Ti nisi ništa
video. I ne treba ništa da znaš. — Onda naredi ljudima: —
Nosite Sejna!
Ovi umotaše zapadnjaka u jedno ćebe, podigoše ga izne-
soše iz štale. Preneli su ga preko dvorišta i položili u jedna
kola, koja su odmah krenula.
Sejn je mogao kroz ćebe da vidi sunce. Ali i to mu je bi­
lo dovoljno.Bio je siguran da sekola iz grada upućuju na
sever.
Kada je grad ostao za njima, jedan od ljudi popeo se u
kola, skinuo ćebe sa zapadnjaka i otčepio mu usta.
20
★★★ S E J N -k-kir
— Tako. Sad se nećeš ugušiti, amigo! — isceri se i pono­
vo se vinu na konja. — Želimo živog da te isporučimo Caku
Lemonu!
Sejn tiho opsuje, žderući se u sebi. Tako nešto da mu se
desi! Erni van Stin — taj đavo! Bila je to njegova osveta.
Zato što ga je bacio kroz hotelski hol i što je spavao s nje­
govom ženom ujedno. Ali zapadnjak to nije zamerao malom
mačku u čizmama. Na njegovom mestu on bi ustrelio svakog
ko bi mu to učinio.
Putovali su satima. Šesnaest kilometara od grada napus­
tili su poštanski put i uputili se tik pred zalazak sunca prema
istoku, kroz suvo, brežuljkasto zemljište.
Pri poslednjim zracima dana kola su se zaustavila. Ljudi
priđoše, odvezaše zapadnjaka i skidoše ga s kola.
Pred njim je stajao Cak Lemon!
Pesnica oslonjenih o kukove, snežno bele kose, koja mu
je padala na čelo i pogleda upravljenog u pridošlicu, stajao je
on u pozi koja nije obećavala ništa dobro. Kraj njega je sta­
jao Erni van Stin, ta otrovnica. On se palcosno cerio. Iza njih,
u krugu bandita i revolveraša prepoznao je ljude koji su nje­
ga i maršala bili saterali u klopku.
— Baronesa te je najmila da me smakneš — odseče Le­
mon. — Je li tako?
Sejn obliza usne.
— Pazite! Traži način kako da to porelme! — opominjao
je Lemona Erni van Stin.
Zapadnjak sleže ramenima i protrlja zglobove na ruka­
ma. Konopac je bio dosta čvrsto vezan.
— Lori mi je učinila predlog. Za sto hiljada dolara! To
je bilo primamljivo. Bili smo celu noć zajedno i trebalo je
večeras da nastavimo. Moram da istaknem da se sa nekom
starom drombuljom ne bi toliko petljao. Ali sa tom ženomi
Tako nešto je vredelo da se pažljivo zagleda.
Tipovi oko njega se počeše ceriti sa razumevanjem. Stvar
ih je očigledno zabavljala,
— Pseto laže! — vrisnu Emi i podigavši pesnicu u slepo
gnevu nasrnu na zapadnjaka.
Sejn ga zaustavi kratkim udarcem levice, tako da se ovaj
zanese unazad, pade u travu i ostade da leži zatvorenih
očiju.
21
'k 'k 'k S E J N k k ' k
— Šejn! grmnu Cak Lemon divlje. U krugu oko njega
sada se podigoše puške i revolveri.
Niko se više nije cerio.
Zapadnjak pogleda vođu bandita.
— Ti me ne možeš optužiti da sam se s tom damom do­
govorio da te smalcnem. Ja nisam dao nikakav pristanak,
— Ali hteo si da pristaneš! — vilmu Lemon.
Šejn se isceri i zavrte glavom.
— To zaista ne bih mogao da kažem. Nisam imao vre­
mena da na to mislim. Samo su mi gluposti padale na pamet!
— Zaveži! — grmnu Cak Lemon.
Banditi se opet počeše ceriti.
Erni van Stin došao je sebi. Dva Lemonova čoveka ga
podupreše i osoviše na noge. Treći zgrabi njegov šešir i nabi
mu ga na glavu. Emijeve oči su kolutale. Još se nije sasvim
vratio svesti. U prvi mah kao da nije mogao da se seti zašto
je tu. Onda mu sinu, pa htede da jurne na Sejna, ali su ga
ljudi, koji su ga podigli, čvrsto držali.
Cak Lemon mu priđe i uperi mu prst u grudi.
— On nije prihvatio baroneson predlog — reče. — Ti si
to izmislio.
— Laže! — prosikće Emi. — On je prihvatio predlog i
čak je za to i plaćen! — On pregleda džepove na svojoj jakni
i iz džepa na grudima izvadi ček i pruži ga Caku Lemonu. —
Pogledaj ovo, Cak!
Šejn je bio preneražen. On uopšte nije primetio da su mu
u štali pretresli džepove.
— Sto hiljada dolara! — zapanji se Cak Lemon i zagleda
se u zapadnjaka pa nastavi da čita: — Mister Sejn. Za isplatu
preko Zapadne banke u Templu... A nisi se odlučio, kažeš?
Udvaranje ti je bilo važnije!... Ko će.da ti veruje, pseto je­
dno? I takvom kopiletu smo mi bili slmiuli lisice! Ili hoćeš da
kažeš da to nije tvoj ček?
On poturi zapadnjaku papir pred Uce.
— Baronesa mi ga je takođe poturala pod nos- — tvrdio
je Sejn.
— Laže pseto, Cak! — urlao je Emi van Stin, raspame-
ćen od besa. Ja sam mu lično uzeo ček iz džepa.
— Da, to je tačno, mister Lemon — potvrdi jedan od
četvorice koji su u štali hotela izvršili na njega prepad.
Vođa bandita presavi pažljivo ček i stavi ga u džep.
22
•k'k'k Š E J N k'k'k
— Zar ćeš to tako ostaviti, Čak? — procedi Erni. — Do­
govor između nje i njega je potpuno dokazan. Žena kao što
je Lori može da obrlati takvo kopile za jednu noć. Ubij ga!
Ne, čekaj, ja ću to učiniti!
On povuče kolt, ali mu jedan ođ ljudi, koji su ga joS
uvek držali, skloni oružje.
— Zahvaljujem ti, Erni! — reče Cak Lemon i ponovo sa
okrene Sejnu: — Loše si računao, mister! Odjednom su se
preokrenule uloge! Ti ćeš krepati, a ja ću naplatiti ček. Ce-
nim da će ta prokleta ženska pozeleniti i potamneti kad shva­
ti da sam ja uzeo pare.
— Toliko bespomoćna Lori neće biti — odvrati zapad­
njak. — Siguran sam da će joj, kada vidi da me nema, prvo
biti da poništi ček.
Na tu primedbu vođa bandita nije obraćao pažnju. On
mahnu jednom od svojih momaka:
•— Flit, ovo kopile traže u Vakou! I vlasti i Vels Fargo.
Uzmi nekoliko ljudi i odvedite ga tamo. Predajte ga onom ko
za njega ispovrto veće pare.
Flit kimne glavom, cereći se i pozva nekolicinu.
•— Hajde, vezujte ga! — naredi im. Strpaćemo ga u ko­
la i krenuti odmah.
Prozvani ljudi priđoše zapadnjaku, koji nije mogao u
ovom trnutliu ništa više da učini do da se prepusti sudbini.
Suviše ih je bilo i suviše brzo su ga skleptali, psujući uz put
i pretvorili u zamotuljak, koji je ležao na travi.
Erni van Stin se probi kroz gomilu i stade pred zapad­
njaka.
— No, vidiš li — prodikće pakosno — koliko si velik ti,
osvajaču žena. — Onda pijunu Sejna u lice. — Momci iz Vels
Fargoa će te raskidati na komade.
— Umiri se, Erni! — reče Čak Lemon i sklonisedu kosu
sa čela. — Već će mu oni izvaditi dusu.
Flit mahne svojim ljudima. Oni podigoše zapadnjaka i
staviše ga ponovo u kola.
— Sad ćeš najzad biti isporučen! — dobaci mu jedan od
momaka.
— Ne budi tako siguran — zareža Zapadnjak. Uskoro po­
sle toga kola se pomakoše i počeše da se kotrljajupremano
ći koja je dolazila.
23
itrtrit S e j n •k'kiir
Kad je jutro zasivelo Erni van Stin vratio se u Templ.
Kad je ušao u hotelski hol, Dendi je upravo sišao stepeništem.
Braća su stajala jedan prema drugom.
— Celu noć je galamila — reče Dendi. — Svi gosti su se
razbežali. Ostala je samo stara, nagluva Engleskinja.
— Zar joj njen Sejn toliko mnogo nedostaje? — upita
Erni zajedljivo.
— Ti ne z,naš uopšte šta si uradio — zagrme Dendi. —
Deset hiljada goveda su na putu, ali krdo je praktično bez vo­
đe.
— I ja znam put kojim krdo treba da ide na sever —
odvrati Erni. — Je li proklinjala Šejna?
— Možeš zamisliti! — reče Dendi. — Ali šta ćeš joj reči:
gde si ti bio?
— Ostavi se toga. To je moja briga! — odseče Erni i po­
gleda ka stepeništu. — Je li ona u svojoj sobi?
— Da, ali sad će verovatno hteti da spava.
— Sigurno je opet napravila ceo karambol? — v’erio se
Erni.
— Nego šta! — progunđa Dendi. — Carli, jadničak, izle-
teo je iz njene sobe i srušio se bez svesti, jer je dobio veliku
raeksikansku vazu u glavu. Morali smo ga nositi kod lekara.
— Onda će Carli ipak preživeti?
— Može biti! — složi se Dendi. — Ali hoćemo li mi pre-
Siveti? Krdo se nalazi na putu. Lori neće promeniti odluku.
Cim se bude probudila pojahaćemo za krdom. U preriji će
nas dočekati Cak Lemon sa svojim banditima. Predvodnik
krda ima najviše pedeset ljudi. A Lemon ima sa sobom pre­
ko dvesta — sve od zla oca i od gore majke. Je'ii li o tome
razmislio? Ovaj cirkus sa Sejnom stajaće nas glavel
— Jesi li tako siguran u to7
’ — Jesam. I silazim s voza. Meni je pun nos ijvega.
— Ostaćeš gde si! — prosikta Erni divlje. — Mi smo sko­
ro pred ciljem.
Dendi ga besno pogleda.
— To baš ne vidim. Ti si je oženio. Dobro! Ali ona ipak
nije tvoja žena i pred njenim ljudima neće poslušati nijedno
tvoje naređenje.
SA _:
^ ★ ^ S E 'J N ★ ★
— To će se izmeniti! — odvrati Erni oštro. — Ja sam
lično učinio Caku Lemonu veliku uslugu. Zato ču Ja krdo pro­
vesti kroz njegovo područje nnrno.
Dendi se zablenu u brata.
— Ti si Sejna izručio tom banditu, Je li?
— Da!
Dendi se smeškao s nevericom.
— I zbog toga će nas on pustiti da prođemo sa stokom?,
— Pa jasno!
— Mislim da 6u poludeti!
Erni munu brata u snažne grudi.
— No, vidiš li kako daleko ja uvek mislim? Stoka gore,
u Dodž Sitiju, vredi najmanje pola miliona. Možda ja nisam
u pravom smislu Lorin muž, u redu! Ali ako bi Lori umrla,
ja ću sigurno biti njen naslednik. Mrtva, ne može da bude
neverna svom nasledniku. Sa -tih pola miliona mi ćemo dići
sidro, Dendi! Je li ti još uvek pun nos?
— Naš otac je dobro slutio da se ti nećeš ustezati ni pred
čim da bi se domogao onoga što želiš!
Erni ga odgurnu u stranu.
— Idem sada k njoj. Ti ostani tu i budi miran!
— Ostavi se toga! — upozori ga Dendi.
Erni ga sumnjičavo pogleda.
— Zašto? Zar je neko kod nje?
— Predvodnik transporta! Došao je da je uveri da će sa
svojim ljudima za nju ići u pakao!
Erni je ključao od mržnje i besa.
— To je ipak naša stoka što će je predvodnik odvesti u
Dodž Siti. Zašto se ljutiš? — upita Dendi.
On položi Erniju ruku na mršavo rame. Erni mu besno
smače ruku.
— Ne možeš se ponašati nepromišljeno — podrugnu mu
se brat. — Ako si je oženio samo zato da se dokopaš pola
miliona, onda moraš da misliš samo na pare,
— Gubi se! — prosikta Erni.
Dendi ga još jednom lupnu po ramenu i izađe iz hotela.
Njegov brat je, međutim, ušao u recepciju i spustio se na je­
dnu stolicu. Sunce je izašlo i grad se probudio. Nastala je ži­
vost. Erni van Stin se još nije oporavio od udarca, a Alfa
Dženkins siđe niz stepenište.
25
^ S E 'J N ★ ★
Mali Holanđanin skoči i spusti šaku na dršku kolta. Ali
taj opasni bandit ga i ne pogleda. Glave okrenute na drugu
Btranu prošao je kroz hol i izašao na ulicu.
Erni opsova.
■— Ti pasji sinovi! Sve ću ih ja srediti kao što sam sre­
dio Sejna. Ja ću biti taj koji će se na kraju smejati. Svima!
On se okrenu ka stepenicama i pope se gore.
Lori je već ustala iz svog čarobnog kreveta. Ogrnuta sa­
mo svojim laganim jutarnjim mantilom, sedela je pred ogle­
dalom i češljala se. Kad je videla da je ušao Erni, bacila je
prema njemu češalj i četku, ali ga nije pogodila.
— Odakle dolaziš? — povika besno, ustade, zgrabi kutiju
sa puderom i baci mu u glavu.
U nekoliko hitrih koraka našao se kraj nje i gurnuo je na
krevet.
— Ja sam zbog tebetražio Sejna, ti, nezahvalna ženo! —
viknu. — Celu noć sam lutao okolo da uhvatim tog preva­
ranta i izdajicu.
Lori ga je gledala.
— Pa jesi li ga našao?
— Jesam. I mi smo tu nezahvalnu svinju likvidirali. Ho­
ćeš li možda još jednom da ga vidiš?
— Ne!
Erni sede kraj nje na krevet.
— Tog pokvarenog tipa možeš mirno da zaboraviš.
— Ali mi sada nemamo pravog vođu za transport.
Erni van Stin se hladno smeškao.
— Sada ću ja preuzeti taj posao. Ja poznajem one kra­
jeve na severu isto tako dobro. A sa Cak Lemonom ću takođe
završiti.
~ Ti?
Erni van Stin se isprsi.
— Da, ja! Slobodno prepusti meni jednom sve što pred­
stoji.
— HoćeS li ti ubiti Caka?,
— Ako ti to tražiš ...
Ona ga ponovo pogleda.
On se pakosno osmehnu.
'— Ili ćeš možda taj posao poveriti Alfa Dženkinsu?
— Sejn je imao jedan moj ček! — primeti ona uznemire­
no.
26
ir 'k ir S E J N ★★■if
Emi van Stin slegnu ramenima.
— Onda mora da ga je progutao pre nego što smo ga
opalili preko ušiju. Ja ga u svakom slučaju nisam našao u
njegovim džepovima.
— Poništićai ček!
— Zašto? — promrmlja Emi. — Sejn je mrtav. Neće ga
više moći unovčiti.
On se naže nad nju i uhvati je za ruke. — Volim te, Lo­
li! — promuca. — Ali ne samo to! Mi smo oženjeni. Spavaj sa
mnom!
— Dan je, Ernil
— To ne igra nikakvu ulogu!
— Moramo da jašemo za krdom — odvratila je i oslobo­
dila se njegovih ruku.
On se trže.
— Ti, prokleta zmijo! Ti si se udala za mene samo zato
da se oslobodiš Caka Lemona. Misliš li ti da ja to ne znam?
Uzela si me za muža samo da mu pokažeš da ti ono što on ima
nižta ne znači. Htela si da ga poniziš. Ništa više!
— To nije istina! — odvrati ona uplašeno.
Pogledao ju je divlje.
— Ti mala, prljava droljo! Još ču ti ja pokazati. Ja ti se
gadim, znam. Ali kunem ti se da ćeš mi još prići četverono­
ške. Ali onda te neću prihvatiti, nego ću te Sutnuti nazad oda­
kle si došla. U brlog!
On se besno okrene, izađe iz sobe i zalupi tako vratima za
Bobom da je odjeknula kao da je prasnula puška.
Kola stadoše. Flit dojaha do njih.
— Odlučio sam da ti se za jedan čas skinu veze. Ali te
upozoravam! Pucaćemo. Ali želim da izbegnem ono što ne
mora da se desi. Daješ li mi reč da nećeš pokušati da odlepr-
šaš?
— Dobro, Flit — proštenja Sejn. — Imaš moju reč!
Flit sjaha i mahnu ljudima da skinu zapadnjaka s kola
i skinu mu veze. Sejn sede i poče da trlja zglavkove. Konopac
se duboko zasekao u njih.
ti
S E J N ir k ie
Flit ga pogleda preko kočijaškog sedišta.
— Ovde ćemo noćas logorovati. Čim svane krećemo da­
lje. Sutra uveče bićemo u Vakou.
„Ti, pseto”, pomisli zapadnjak, „ti tamo nikad nećeš sti­
ći.”
Konopci su bili tako snažno vezani da mu je bol sevao
kroz celo telo.
Bili su stalno na gomili. U poslednja dva dana nijedan
od njih nije ga ispuštao iz vida. Kada se spustio sa kola,
okružili su ga i gledali sumnjičavo..
Zapadnjak se spusti kraj velikog zadnjeg točka. Dok je
masirao zglavke na nogama, pogledao je bandite koji su sta­
jali oko njega.
— Sta je? — upita podrugljivo. — Gledate moje noge?
Članci su mi debeli kao cevi za furunu. Verujete li vi da mo­
gu da vam pobegnem?
Te refii učiniše utisak na ljude. Bilo je očigledno u kak­
vom su stanju njegove noge.
Flit je ustrelio jednu antilopu. Ljudi su zapalili vatru 1
Ispekli životinju. Dvojica odoše do tovamih životinja i jahaćih
konja. Trebalo je da ih napoje, ali ih nisu mogli privesti cis­
terni, već su u kožnim sudovima za vodu nosili dragocenu
tečnost i pojili životinje. To je bio veliki napor. Trebalo je
napojiti šest konja. Ljudi koji su obavljali taj posao zvali su
se Džordi i Kaspar. U sebi su grozno psovali. A onda, kada
je u mraku slučajno upao u vodu, Kaspar se nije mogao uz­
držati da glasno ne opsuje. Džordi se saže i izvuče ga iz vode.
Kao pokisla pudlica pojavio se Kaspar na svetlu. Ostali kraj
vatre smejali su se i još zbijali s njim šale. Dok se on ski­
dao i sušio odeću, obavio je Džordi ostatak posla sam. Ali u
poslednjoj rundi i on upade u vodu. Mokar do pojasa pojavio
se kraj vatre.
Banditi su se smejali. čak se i Sejn osmehnuo. Džordi
to proprati besnim i pretećim pogledom.
Sledećeg jutra Sejn je odmah došao na red. Ponovo je
donošenje vode za ljude i za konje iz one rupe u steni bilo
Džordijev i Kasparov posao. Oni skidoše Šejnu veze, koje su
mu preko noći ponovo bile stavljene i dadoše mu u ruke obe
mešine.
— Hajde, drži! — reče mu Džordi. — Moramo đaljel
28
S Ed N
— I bačvu u kolima moraš napunitil — dodao je Kas-
per.
Zapadnjaku je pripalo da viSe od dvadeset puta ode do
vode i da se vrati s punim mešinama. Voda se skupljala u
jednoj rupi u steni, a bila je duboka više od tri metra. Kuda
se silazilo na vodu, to Sejn po danu još nije video. On spusti
mešinu unutra i sačeka da se napuni. Džordi i Kaspar staja­
li su gore, jedan kraj drugog i podbočivši se cerili se.
Sve je morao da radi sam. Džordi se otklatio do vatre,
pa se opet vratio. Jedino što su učinili za njega bilo je da do-
vuku kola bliže, pa zapadnjak nije morao toliko daleko da no­
si mešine da bi napunio bačvu. Kada je Sejn napojio konje,
Kaspar ode da ih sedla. Sada je na ivici stene stajao samo
Džordi i posmatrao Sejna. Setkao je gore tamo-amo. Ostala
tri bandita i Flit sedeli su kraj vatre, pakovali čebad jeli, če­
kali na kafu i zabavljali se.
Sejn je do pola napunio bačvu kad je Kaspar završio sa
sedlanjem. On veza tegleće konje za rudu i pridruži se osta­
lima kraj vatre.
Zapadnjak se dovuče ponovo do vode, pusti mešinu da
padne, a onda se i sam stropošta u vodu.
Džordi je počeo da se kida od smeha. — Sejn, ti nes-
pretnjakoviću! Trapavko jedan! — vikao je. — Sejn je pao u
vodu — obavestio je iz sveg glasa one kraj vatie, koji su ta-
kođe prsnuU u takav gromoglasni smeh da ih je i zapadnjak
čuo.
Sejn je psovao, prskajući po vodi i tražeći mešinu. U
međuvremenu je smeh kraj vatre prestao. On izvuče punu
mešinu i poče da se penje. Ali sada su mu čizme bile niokre,
pa je bilo jasno da će da klizi. On opsova ponovo, gegajući
se stajao je na mestu i pokušavao da uspostavi ravnotežu.
Onda se ponovo poče penjati, boreći se sa klizanjem po ka­
menu.
— Polako! — smejao se Džordi. — Ponovo 6eS otići dole*
Sejn se pope još malo, ali se zanese i pusti jednu meši­
nu da padne, ali je pokušao uspeo da se popne. Već je us­
peo da se dohvati ivice stene. Držao se desnom rukom, a
Džordi mu prihvati mešinu iz leve. Onda se Sejn spusti po
drugu. Niko nije gledao u njegovom pravcu.
Džordi kleknu. — Ja ću ti prihvatiti mešinu — reče, a ti
se posle popmi. Zatim pruži ruku.
29
★★★ S E J N
Sejn, međutim, ispusti mešinu, munjevito ščepa Džordija
za ruku i povuče ga naniže. Bandit je liteo da krikne, ali ga
snažno pogodi Sejnova.desnica za vrat. Onesvešćen, on klonu
u zapadnjakove ruke, Sejn mu uze kolt i gumu bandita još
niže. Pljuskajući, poklopi se voda nad Džordijem. Tako du­
boko Kaspar sinoć nije upao.
Zapadnjak je strahovito brzo radio. Pope se na ivicu ste­
ne, ostade na kolenima i otvori vatru na ljude koji su svi bili
pogledali u tom pravcu. Njegovi meci nateraše bandite u za­
klon.
Sejn opasa kaiš sa koltom i skoči na kola.
Tek cmda se i s druge strane oglasio revolver. Ali kola su
štitila zapadnjaka. On potrča ka konjima, vinu se u sedlo,
rastera ostale životinje i jurnu.
Uplašene životinje su se dale u beg. Sejn je mahao i vi­
kao. Onda podbode svog vranca i ovaj krenu galopom.
Fliti i ostali potrčaše za njim. Dok su ga imali na nišanu
stajali su raskračeni sa oružjem u obema rukama. Ali sada je
već razdaljina za koltove bila prevelika. Dok se puvi mašio
za pušku, Sejn je već jurio konje pred sobom preko prvog
brežuljka. A onda se uputi ka zapadu.
Razjureni konji trčali su u svim pravcima dalje. Posle
jednog minuta ugledao ih je kako iščezavaju u žbunju i šip-
ražju na severu.
Kola su se kotrljala za njim. Banditi su upregli životinje
za vuču. Pucali su iz „vinčesterki”, čim bi im jaliač izašao
pred oči. Da M su Džordija izvadili iz vode i položili na kola
Sejn nije mogao znati. On promeni pravac, zađe iza nekih
grebena i iščeze goniocima iz vida. Kada je docnije pojahao
jednom uzvišicom ugledao je bandite kako stoje kraj jed­
nog grebena koji je za kola bio nesavladiv.
I Osmehnuo se. Lov je bio završen.
Zapadnjak je znao ovaj kraj. Nije mu se bilo teško ori-
'Jentisati. Nije bio naročito daleko od Templa.
Deset hiljada teksaških goveđa putovalo je po žarkom
suncu, u oblaku praaine, a njihova rika nije se uopšte stiša-
30
'k- kk S e j n k k - k
vala. Za ljude koji su pratili ovo ogromno krdo bio je to mu­
kotrpan, iscrpljujući rad u sedlu. I ne za nekoliko dana, čak
ni nedelja, nego meseci.
Alfa Dženkins, predvodnik krda Lori van Stm, sa svojih
pedeset goniča nije vodio goveda samo prema severu, već i u
susret zimi koja ih je gore čekala.
Krdo se vuklo kao neka ogromna kobasica, razvučeno na
prostoru od preko tri kilometra kroz travom obraslu valovitu
zemlju. Oblak guste prašine, koji je ostajao za njima ozna­
čavao je put Jcojim su prošli.
Za njima je išla ergela rezervnih konja, koje su pratila
četvorica. Goniči su neprekidno dolazili i menjali oznojene
i zadihane životinje svežima. Četvrtog dana krdo se još više
razvuklo i sad se sa čela više nije moglo sagledati začelje.
Lori van Stin, koja je pratila krdo sa svojim mužem,
Dendijem i još dvojicom revolveraša, odjahala je sa kuhinj­
skim kolima napred, jer nije mogla da podnese smrad, rika
i prašinu koju su dizala goveda.
Sem, kuvar, stade u jedanaest pre podne da pripremi je­
lo za ljudstvo. Imao je tri pomoćnika, ali su bili takvi da im
je sve morao tutnuti u ruke. Posla je bilo preko glave, jer je
trebalo nahraniti preko pedeset ljudi, što je značilo napuniti
isto toliko praznih stomaka, čiji je apetit bio pozamašan.
Prašina se na južnom horizontu već pojavila, ali se krdo
još nije videlo.
Lori sjaha. Dendi prihvati uzde i pobrinu se za konja.
— Rasedlaj životinje! — doviknu mu Erni. — Ostaćemo
ovde najmanje tri časa.
— Ne! — viknu Lori razljućeno. — Cim. osetim smrad
goveda ja jašem dalje. Ja ću ovde samo jesti i sačekati Alfu
Dženkinsa da se s njim dogovorim.
— To će dosta potrajati! — odvrati Erni van Stin i dade
znak Dendiju. — Ipak ih rasedlaj.
Celo pre podne su utrpje jahali pred kolima sa hranom.
Oba revolveraša je Alfa Dženkins koristio kao goniče, jer
jednostavno nije imao dovoljno ljudi.
Lori sede kraj kola na jedno oboreno stablo, dok je Erni
prišao kolima i uzeo bocu viskija. On napuni jedan lončić pa
ga pruži Lori, ali ona okrenu glavu. Covečuljali sleže rameni­
ma i ispi dva lončića jedan za drugim.
31
9rír-<r SEd N 'k'k'lr
— Odande dolazi jedan jahač! — povika Dendi, pa poka­
za ka severu. Svi pogledaše u tom pravcu. Cak su i kuvar i
njegovi pomoćnici izdužili vratove.
Dendi priđe Lori i svom bratu.
— Neka me đavo odnese — reče — ako to nije jedan ođ
ljudi Caka Lemona!
— Cak se nalazi više na severu — primeti Lori.
Jahač se u galopu približavao. Zaustavio se daleko od
kola.
— U svakom slučaju je neki glasnik! — reče Dendi i
uputi bratu jedan značajan pogled.
Ali Erni van Stin je uporno ćutao. On ispi još jedan vi­
ski, stavi bocu i lončić u kola, pa se ponovo okrete ka svom
bratu i Lori.
U međuvremenu jahač se približio. Sišao je sa konja i
poslednjih sto metara prešao peške.
Bio je to neki stariji četvrtasti tip. Bio je neobrijan i no­
sio je prljave pantalone i čizme.
, — Jeste li vi van Stinovi? — upita podsmešljivo.
j Lori ustade.
— Da, mi smo van Stinovi. A ko ste vi?
Čovek pruži desnu ruku preko roga sedla, uze pribor za
pušenje iz džepa i zavi cigaretu.
— Ko sam ja nije važno — objasni, smeškajući se. —
Važnije je ko me šalje. Reći ću vam samo jedno ime; Cak
Lemon!
Lori se ukoči. Erni van Stin obliza usne. Dendi besno
pogleda pridošlicu i ošinu brata ponovo jednim ispitivačkim
pogledom.
— Sta želite, mister? — procedí Lori.
. Bandit povuče šibicom preko sedla i zapali cigaretu.
— Koliko goveda gonite sa sobom? Ja to moram đavol­
ski tačno da znam.
— Zašto? — upita Emi van Stin drhtavim glasom i ener­
gično povuče Lori u stranu.
— Ne koistreši se, gljivice! — nasmeja se bandit. — Mi
nzimamo carinu. Trava odavde do Crvene reke pripada Caku
Lemonu. Ako vaša goveda hoće da jedu, morate to platiti. I to
pet dolara po paru rogova. Dakle, koliko goveda stiže?
— Trava pripada Caku Lemonu? — hukne Erni besno. —•
Kako ju je stekao? i
S2
'k 'k ir S e j n ★★★
— Vrlo jednostavno, gljivice! — odvrati pljačkaš, — Čak
Lemon ju je svojim noktima oteo. I zbog toga morate platiti,
U gotovom ili u stoci.
Erni van Stin je razgnevljeno zurio u njega. Onda izne­
nada izvuče kolt i ustreli bandita, koji je stajao oslonjen o
svog konja i to uopšte nije očekivao.
Kugla ga je pogodila u glavu i sravnila sa zenaljom.
— Eto tako! — vikao je Erni. — To je upozorenje kato
mi, Stinovi, plaćamo.
Lori i Dendi su zurili u pogođenog.
• — Erni! Jesi li pošašavio? — proštenja njegov brat. i
Lori je ostala nema.
Čovečuljak koraknu po travi napred i naže se nad ban­
ditom.
— Mrtav! — reče i vrati oružje u futrolu, zabaci šešir
na potiljak i potera konja bez jahača nazad ka veseru.
— Moramo da javimo Alfa Dženkinsu — reče, vrativši se
ka Lori i bratu. Moraće krdo da sasvim zbije da možemo la­
kše da se branimo-
Lori je i dalje bezizražajno zurila.
Erni van Stin se samozadovoljno, osmehnu.
— Još ne možeš sebi da predstaviš to da te Cak Lemou:
neće ošišati. Treba da to uzmeš za ozbiljno.
Lori se zagrcnu.
— Ja nisam s tim računala da će se on već ovde pojaviti*
— Ovde ili na nekom drugom mestu? Kakvu to ulogu
igra? Ovo je mesto za borbu jednako tako dobro i jednako ta­
ko loše kao i svako drugo.,
— Nisi smeo da ubiješ tog čoveka! — prasnu Dendi.
Erni odmeri brata.
— Nazvao me je gljivicom.
— Sad ćeš navući na glavu Lemona. Doći će pravo ova­
mo — besneo je Dendi. — Baš me zanima šta će Alfa Džen­
kins da kaže.
Erni ošinu Lori ledenim pogledom.
— Nadam se da će sa svojim ljudima kao lud navaliti na
Caka Lemona i njegovu bandu. Na to sam i računao.
I ne pogledavši ih, ostavi ono dvoje i priđe kolima.
— Hajde, Sem! Pošalji jednog od mladića ka krdu. Alfa
Dženkins treba odmah da dođe! Nešto se dogodilo! Treba da
izda naređenje da se krdo zbije!
3Sejn M» 33
'k'k'k S e j n
— Ja ću jahati! — poviče LorL
Dendi joj odmah osedla konja.
Dok je žena odlazila u galopu, Erni priđe bratu.
— Podsetiće Dženkinsa na poslednju noć ,u hotelu — re­
že ironično — pa će on hrabro sa svojim ljudima navaliti na
bandite.
— Ti si izručio Šejna Caku Lemonu! — huktao je Dendi.
— Zar ti taj bandit nije dao nikakve garancije kao protiv-
uslugu, proklet da si još jednom!
— Dao je! —• zareža Emi. — Ali izgleda da neće da ih se
drži.
Dendi ponovo pogleda mrtvog pljačkaša.
i — Možcja se ovaj tip ovde pojavio na svoju ruku?
Erni se prezrivo naceri.
— Gluposti! Rekao sam ti šta je. Cak Lemon hoće da vi-
&i kako će Lori sa visoka gde se popela da tresne. Ništa više.
— A stoka? I nju ćemo izgubiti. Pola miliona dolara kli-
znuće nam iz šaka.
— Ne verujem da će Lemona naša stoka još zanimati,
kada vidi Lori nosa zabodenog u zemlju.
, Dendiju se suziše oči.
i — Hm!
— Protiv Lori ja ne mislim da prenaglim — nastavio je
Erni. — Zato se smiri! Pre nego što išta preduzmem, moram
da doznam koliko je ta životinja Alfa Dženkins zagrejana. To
je bitno. Ipak, ja sam u to već sada dosta siguran. Dženkins
ima samo pedeset ljudi i on zna da će se Lemon pojaviti sa
najmanje dvesta. Koliko će se dugo njegova šaka jada uspeti
da odupire napadu?
. — Ti veruješ da se on neće boriti?
/. Erni se nasmeja.
— Protiv četverostruke premoći? On je sve vreme pret­
postavljao da će Lori Lemona izbaciti iz čizama. Naravno da
je u njenom krevetu izigravao strašnog badžu. Ali sada? Sa­
da, kada je Cak Lemon zakucao na vrata? Sta je ostalo od
njegove odvažnosti? To ćemo uskoro čuti.
— Odjaši do Caka Lemona i razgovaraj s njim, ili ćemo
Izgubiti stoku! — cepteo je Dendi.
Njegov brat zavrte glavom.
34
★★★ S E J N
— Sada još neću! Prvo treba nekoliko ljudi da nalete
glavom na Lemona. Na primer Alfa Dženkins, Dok on diše
njegovi ljudi me neće slušati.
— Vraća se Lori — prekide ga Dendi. — Sa Dženkinsom.
Erni van Stin se okrete.
— Baš sam radoznao — progunđa — da li je ona noćas
u hotelu sklopila s njim savez ili ne.
— Ne stavljaj veliki ulog! — podrugnu mu se brat.
Žena i muškarac jahali su tik jedno uz drugo. Ona se
zaustavi kraj braće. Alfa Dženkins ode do mrtvaca, pogleda
ga na trenutak pa se vrati.
— Zašto si ga smakao, Erni? — upita Ijutito i skoči pred
njega iz sedla. — Zašto si to uradio? Sada si nam ostavio sa­
mo jednu mogućnost: da se dohvatimo sa Cakom Lemonom.
— Dohvatimo? — upita podrugljivo čovečuljak. — Da ni­
sam ja nagluv na oba uha? Zar ti nisi Lori obećao da ćeš ubi­
ti Caka Lemona. Sada ti se pruža prilika.
— Jesi li pošašavio? — prasnu Dženkins. — Cak Lemon
neće doći sam. On vodi najmanje dvesta ljudi sa sobom.
— Tih dvesta ljudi treba prvo da vidimo — odvrati Er­
ni ledeno. — Ja mislim da je ta brojka preterana.
Alfa Dženkins bio je visok čovek, star tridesetak godina.
Poticao je iz južnog Teksasa, ali je najveći deo života proveo
u Meksiku. To se na njemu videlo. Nosio je brkove koji su
njegovom licu davali stran izgled. Na čizmama su mu zvec­
kale velike meksikanske mamuze. Nosio je takođe i sombrero,
a sedlo na njegovom punokrvnom meksikanskom konju bilo
je najbolji ručni rad iz Puebla.
I dalje je gledao Ernija besno.
— Dobro. Ja ću smaknuti Caka Lemona. To sam obećao.
Ali onda ću ga ja potražiti i niko drugi. Razumeš li to? Ja!
Ne ti! Naravno, ti se možeš predomisliti i poći sam na Caka
Lemona.
— Ovaj tip je Ernija nazvao gljivicom! — priskočio ja
Dendi bratu u pomoć. — To ga je jako uzrujalo.
— Onda učinite da mrtvac nestane pod zemljom! prosik-
ta Dženkins. — Gde je njegov konj? i
— Naći ćemo ga! — odvrati Dendi žustro.
— Ne! — ciknu Erni van Stin. — Ja sam konja pojurio
na sever da bi Cak Lemon znao kako je njegov potčinjeni ov­
de prošao.
35
■ k 'k * S E J N ★★★
— Tako? — procedí predvodnik krda. — Onda ti i izig­
ravaj heroja! — On se okrete, povuče konja za uzde i udalji
se. Iza kola uzjaha i odgalopira ka krdu, koje se upravo poče­
lo ocrtavati kroz tamno smeđi veo prašine.
Holanđanin je cereći se posmatrao svoju ženu,
— No, Lori, da li ti se noć sa ovim čovekom u Templu
isplatilo?
— Ti si to namerno údesio da uzrujaš Alfu Dženkinsa —
siktala je Lori.
— Dabome! — i dalje se cerio Erni. — Kao što sam hteo
da razjarim i Caka.
— Alfa Dženkins će se boriti. Zajedno sa svojim ljudima!
^ viknu Lori prkosno.
Erni se glasno nasmeja.
— Možda, ako budeš s^pavala sa svakim od njih ponaosob.
Ali toliko moj brat i ja nećemo čekati. Dođi, Dendi! Sada će­
mo mi malo da se za baronicu prihvatimo posla! Ali ne u nje­
noj spavaćoj sobi, nego tamo napolju, gde barut smrdi i olovo
leti.
Priđe svom konju i osedla ga. Dendi je sledio njegov pri­
mer. Dok Lori nije mogla da izgovori nijednu reč, uzjahase i
krenuše. Ka severu!
— Sta imaš to na umu? — upita Dendi kada ih više ni­
su mogli iz logora čuti. — Hoćeš da jašeš do Caka Lemona?,
Pravo u njegove čeljusti?
— Ja nemam od Caka Lemona ništa da krijem! —
Dendi ga je belci gledao.
— Ali ti si smaknuG njegovog čoveka!
Ernijevo dečačko lice postade zagonetno.
— Ti nisi sasvim pri sebi — reče bratu. — Tog tipa je
smakao Alfa Dženkins. Ja sam to video, a ti si stajao tačno
kraj mene. I ti si moj svedok, do đavola!
Dendi se cerio.
— Ti, lakomo pseto!
— Rekao sam ti da se držiš mene — odvrati mu brat.
Oni podboše konje.
36
Hc-kir S E J N
Goveče nije bilo bolesno nego samo iscrpljeno. Goniči su
ga jednostavno ostavili. Šejn dojaha lagano do životinje i ta­
da otkri mnoge ogrebotine na telu životinje. Po njegovom mi-
šlenju, na putu od Templa dovde predeo nije bio tako pun
bodljikavog šipražja da bi životinja zadobila tolike povrede.
Krdo se već dosta udaljilo. On izvuče kolt i ustreli živo­
tinju, sjaha i izvadi nož. Pažljivo je zagledao žig. Bilo je to
veliko, ,T” u kvadratu. Na prvi pogled falsifikat se nije mogao
primetiti, ali pažljivim zagledanjem Šejn otkri ispcd sadašnjeg
žiga prvobitni. Bilo je to slovo ,,L”. Obrnuvši gvožđe, kradljiv­
ci su utiskivali ,,T”! Tipovi su očigledno znali svoj posao.. Sa­
da je, međutim, zapadnjaku bilo jasno odakle ova stoka po­
tiče.
Bila je sa Laudon ranča, koji se nalazio usred pokrajine
Brasada i tamo je bilo to smrtonosno trnje, koje je povredilo
životinju.
Ovo goveče, jasno, nije bilo kupljeno, jer onda ne bi tre­
balo ponovo da se utiskuje pečat.
Sejn prekri životinju granjem i pojaha ka krdu. Držao se,
naravno, malo zapadno da ne bi došao u dodir sa Dženkinso-
vim goničima i da ne bi prvo morao naširoko da im objašnja­
va ko je.
Stigao ih je već predveče. Kola sa hranom bila su dosta
ispred krda i u blizini kola oktri on Lori. Kraj nje je jahao
Alfa Dženkins. Njenog muža i Dendija nije video.
Lorina igra bila je Šejnu jasna. Uopšte nije morao da po­
gleda ostala grla.' Bio je ubeđen da sva stoka potiče iz pokra­
jine Brasada. Lori ih je tamo, zajedno ša Alfa Dženkinsom
ukrala i to samo iz tog razloga da Caku Lemonu napravi kon­
kurenciju.
Alfa Dženkins iznenađen zaustavi konja kada ugleda kako
iz grmlja sa severa prema njima jaše Sejn.
On steže rukama rog sedla, iščekujući, ali očigledno uzne­
miren i napregnut.
— Sejn! .— povika Lori 1 zaprepašćeno i ljutilo u isti mah.
— Odakle dolaziš?
37
★★★ Š E J N rk 'k 'k
— Iz logora Čaka Lemona — odvrati zapadnjak i stade
pred njih, hladeći se šeširom. — Nismo li se ovako nekako do­
govorili? ,
Ona ostade bez reči.
i Alfa Džejskins se isceri.
i — Vi ste sasvim iznenada napustili Templ, amigo!
— Da, desilo se to iznenada — potvrdi zapaanjak. — Ali
bez moje volje. Mene je, da tako kažem, Erni van Stin od-
neo.
— O tome on nije ništa ispričao! — povika Lori.
Sejn slegne ramenima.
— Mislim da je imao svoje razloge da tako učini. Ali bolje
da ga o tome pitamo.
— On je sa svojim bratom odjahao na sever, da potraži
Čaka Lemona — objasni Dženkins. — Lemon nam je bio po­
slao jednog blagajnika. Rekao bih da još niste izvršili Lorin
nalog. Ili je možda Cak Lemon još samo leš?
Sejn se osmehne.
— Imao sam peh! Nije bio u svom logoru. Napustio ga je
sa velikim brojem ljudi, tako da sam morao pomisliti da je
već navalio na ovo krdo.
— Ovde nije! — odvrati Lori.
— Još nije — objasni Sejn.
— Njegov logor, Šejn? — začudi se Dženkins. — Zar je
on ikada bio sa svojim ljudima u nekom logoru? — Glas mu
je zvučao nepoverljivo, a i pogled mu je bio isti.
— Mislim, naravno, na gnezdo na Brazosu, kome je on
proletos dao i svoje ime. Ali njegovi ljudi zovu ga jednostav­
no: logor.
— Vi ste bili u Lemon Sitiju? — promuca Alfa Dženkins,
— Našli ste to mesto?
— Kada tamo nisam našao Caka Lemona, odlučio sam da
je najbolje da dojašem ovamo — objasni Sejn. — Ali sada mi
je pre sveg-d potreban odmoran konj. Mom je potreban predah.
Pokažite mi rezervu. Alfa. Važi?
Dženkins bez reči potera konja. Šejn je pojahao za njim,
Lori ih je pratila dok nisu stigli do kola sa hranom, jer nije
smela da jaši sama napred. Onda zastade i preda se razmiš­
ljanju.
Sejn, naravno, nije bio pronašao Lemon Siti. Da to gnez­
do postoji ispričao mu je pokojni maršal. Da to mesto u ko­
38
★-A-* S E J N ★★'A-'
me kradljivci stoke imaju svoje skrovište leži negde na Brazo­
su bila je samo čista maršalova pretpostavka... xli očigledno
ni Alfa Dženkins nije bio bolje obavešten.
Kada je osedlao jednog odmornog konja, Sejn ostavi
Dženkinsa samog i vrati se ka Lori. Alfa je otišao da nađe
logorište gde će krdo da prenoći.
— Jaši sutra dalje, dragi — reče mu Lori kad su ostali
sami. — Cak Lemon će nas ili noćas napasti ili uopšte neće.
Erni i njegov brat su obećali da će ga likvidirati, a oni se vra­
ćaju sutra naveče.
Sejn se složi. I njemu je odgovaralo da se ne sretne pre
vremena sa Erni van Stinćim.
Alfa Dženkins je našao jednu veliku i duboku dolinu u
kojoj će se njegovo krdo i goniči odmoriti. Za Lori je bio po­
stavljen jedan šator, u koji se docnije, u tami, uvukao zapad­
njak. ,
Lori ga je čekala još dok je bilo vidno. Nekoliko sati ša­
tor je bio paklena pozornica ljubavnih mogućnosti. Lori van
Stin. Onda je ona zaspala, a Sejn se izvuče napolje.
Alfa Dženkins je stražario pred šatorom. Kad je zapad­
njak zakoračio nap'olje ugledao je žar predvodnikove cigare­
te. Daleko na istoku pojavila se jedna srebrna pruga na hori­
zontu koja je najavljivala novi dan.
Sejn stade i položi ruku na oružje. Dženkins se diže i baci
ostatak cigarete u visokom luku. Ona se ocrta u tami kao vat­
rena zmijuljica.
Oba muškarca se počeše približavati jedan drugom i sta­
doše na dva koraka razdaljine.
— Vi, prokleto pseto, divljate u tiiđem rejonu! — prosi-
kta Alfa Dženkins.
— Ja sam samo prihvatio poziv! — odvrati zapadnjak.
— To vi tvrdite! — besneo je i dalje Dženkins.
— Jeste li možda čuli poziv za pomoć?
— Onda vi više ne biste bili živi, Šejn!
— Ma hajdete! — prekide ga Šejn. — Trebalo bi da se
uzdržavate od ovakvih stvari dok je onaj đavo, Cak Lemon,
još u životu.
— Od tog kopileta nije me strah!
I — Vi imate nešto do čega mu je veoma stalo.
— Smešno! — odvrati Dženkins. — Pričate makar šta.
Tu ženu je on već davno odbacio.
39
S E J N
— Ne govorim o ženi nego o goveđima — objasni Sejn
i udalji se. Konj mu se nalazio iza kola sa hraoom.
Dok ga je sedlao, pojavi se ponovo Alfa Dženkins iz ta­
me.
— Vi ste od Lori već dobili njen novac —- obrati se za­
padnjaku. — Kada smaknete Caka Lemona bolje se ne vra­
ćajte.
.— Zašto bi to bilo bolje?
— Za vas! -r-prosikta Dženkins.
f — Već sam napunio gaće!
J — Ja vas opominjem!
Sejn pusti konja i okrete se. Alfa Dženkins odmah kora­
knu nazad.
—i Od koga treba da se čuvam?
— Od mene! —■procedi predvodnik krda,
— Pre nego što se nas dvojica ponovo nađemo — odvra­
ti mu Sejn— vas će mali Holanđanin izbaciti iz čiisama!
—. Mijnher? Nemojte! Poteći će mi suze.
— Udesiće vas kada se cela vaša banda bude držala po
strani,
Dženkins se osmehne.
— Njegov brat Dendi bi još možda i mogao, ali taj pet-
lić ne.
— Onda krenite na njega — odvrati Sejn i vinu se u se­
dlo.
■— Ne vraćajte se više!
Zapadnjak obode konja i pojuri. Kola iščezoše za njim u
noći. Više ih nije video.
Jahao je kroz dolinu. Vetar je donosio do njega zvuk kle-
petuša.
Na izlazu iz doline on u zakk)nu jedne stene kliznu iz se­
dla, lako potapša konja pio sapima da bi krenuo dalje, pa on­
da krenu za njim, osvrćući se napregnuto oko sebe.
U tom trenutku ugleda jednu senku koja se blizu stene;
pojavila iz grmlja.
Sejn otpuza napred. Sa izvučenim koltom skoči na čove­
ka. Hteo je da ga oružjem lupi po lobanji, ali ga nije pogodio.
Njegov protivnik je bio neočekivano snažan i žilav. Od-
.lučno i bez glasa povuče ga on, pa se obojica otkotrljaše u
šiprag iz kojeg se bandit pojavio.
40
'k'k'k ŠB dN 'k ific
I zapadnjak se bezglasno borio. Nije želeo da ga drugi Le-
monovi stražari otkriju. Izgledalo je da i bandit sa svoje stra­
ne smatra nepotrebnim da alarmira^ ostale u logoru. Dodatni
Sejnov problem je bio u tome što Je on hteo ovog čoveka ži­
vog, dok je onaj njega hteo da ubije,
Kotrljali su se kroz šiblje i tresnuli o jedno stablo. Bandit
Je sada bio odozgo, stezao je Sejnovu ruku sa koltom i poku­
šavao da ga pogodi nožem.
Oštrica se polako približavala zapadnjakovom grlu. Ban­
dit je pojačao pritisak. Sejn je tražio načina da se izmigolji
iz ove opasne situacije. Izgledalo je da će se tip prosto prile-
pifci uz njega. Dahtao je, a kaplje znoja padale su sa njego­
vih obraza na, Šejnovo lice. Nad njima je u krošnji drveta
šumeo noćni vetar.
U poslednjem trenutku Sejn ispusti kolt, oslobodi desnu
ruku i zgrabi bandita za' vrat. Snaga mu se odjednom vratila.
Covek iznenada ispusti nož. Zapadnjak ga natčovečanskim
naporom odgurnu od sebe i prebaci se preko njega. Bandito­
ve pesnice pogodiše Sejna u glavu. Šejn mu na tren pusti
vrat i uhvati za ruke, pa nogama kleknu na njih, a onda po­
novo poče da davi bandita. Bandit se još malo koprcao, ali
iz njega kao da je oticala snaga i najzad se ispruži po tlu,
— Slušaj, ti, pasji sine! — tiho mu se obrati zapadnjak.
— Sada ćeš me odvesti do Caka Lemona ili ću ti zavrnuti ši­
ju.
— Do... bro... — krkljao Je bandit.
Sejn potraži svoj kolt i uperi ga banditu u glavu.
— Ali nikakvih štosova, mučačo! — ssapreti, — Samo Je­
dan glasan šum i ovo će prasnuti.
— Ima da se krećemo nečujno! — dodao je i ustao.
Vranac nije otrčao daleko. Sejn podiže čoveka u sedlo i
posadi se iza njega.
— Uhvati uzde i vodi konja — reče i pritisnu mu cev re­
volvera u slabinu.
Bandit je tiho i sigurno vodio konja.
Sejn se zadovoljno osmehnu i obode blago konja da po­
đe malo brže. Sada Je na istoku srebrna pruga bila šira. Iz­
nad njih su zvezdie počele da blede.
41
•k-ki r Š E J N -ki r -ir
Erni van Stin kliznu iz sedla i pođe lagano prema Gaku
Lemonu, dok je Dendi ostao da sedi kraj konja.
Caku Lemonu je šešir ležao na kolenima. Njegova tršava,
snežno bela kosa je svetlucala. Pogleda radoznalo u Ernija.
— Sta te dovodi ovamo u te rane sate, Erni? ■— procedi
mrzovoljno. — Kako si me upošte pronašao?
— Da, bilo je to teško — odvrati Holanđanin i ostade da
stoji kraj vatre za doručak. Gledao je samo u Caka Lemona
i nije obraćao pažnju na druge. Da Je samo jednom pogledom
okružio ostale opazio bi da se Flit već vratio.
— Možeš biti srećan što te moji stražari nisu smaknuli —
nastavio Je Lemon. — Sta hoćeš?
— Zašto se ne držiš našeg dogovora? — proštenja Erni.
Cak Lemon odjednom tistade.
— Ja sam ti izručio Sejna — siktao Je Holanđanin. — A
ti mi zahvaljuješ ultimatumom!
Vođa bandita se namršti i sleže ramenima.
— Sejn Je pobegao. Skoro pred Vakoom izmigoljio se mo­
jim ljudima.
Emi van Stin se zguri i pogleda brzo i bespomoćno svog
brata.
— Ali, Cak — pokuša — to Je samo tvoja stvar.
— Samo to nije sve — objasni Lemon. — Ti si ubio mog
glasnika.
— To Je Alfa Dženkins uradio! — ubeđivao ga Je čove­
čuljak.
— Umukni! — zareža Lemon. — Ti si to uradio! Moji
ljudi su to sasvim lepo posmatrali.
Holanđanin se zagrcnu.
— Pokvarenjak me je nazvao gljivicom!
Cak Lemon se naceri.
— Zar si nešto drugo?
— Cak! — vrisnu Erni van Stin pretećim glasom.
— Ne krekeći tu kao žaba, gljivice! — nasmeja se ban­
dit. — Donesi mi radije Sejnovu glavu, a i od one proklete že­
ne. Onda možeš da prođeš sa krdom. A to Je ono što ti že-
42
Š Ed N
liš. Goveda iz Brasade... Imaćeš ih, ali mi donesi te dve gla­
ve.
— Ti stalno povisuješ uslove! — bunio se Holanđanin.
čak Lemon opet sleže ramenima.
— A ti se usprotivi. Onda ćeš biti slobodan. Smakni me!
Ovde i sada! Siguran sam da Lori, ta pokvarenjača, to od tebe
i očekuje. Zato pokušaj.
— Ti znaš da ja to neću uraditi.
— Pokušaj ipak! — nastavljao je Lemon odobrovoljeno.
Erni van Stin našao se u krugu bandita i revolveraša ko­
ji su se cerili.
— Ja te ne mogu napasti. I ti to znaš.
— Ja znam! — nasmeja se Čak. — Ali, da li i ti to znaš
takođe?
— Zar se više ne možemo dogovoriti, čak?
— Tržišni uslovi su se promenili — objasni Čak Ijomon,
smeškajući se. — To moraš da shvatiš, Erni. Vi ste poslednji
transport. Sada. jedno govedo u Dodž Sitiju vredi pedeset do­
lara. Dok stigneš tanio cena će još porasti. Ti držiš veliku
šansu u rukama. Zato učini nešto za samog sebe, inače ću ti
morati tu mogućnost uskratiti.
Holanđanin steže pesnice. , j
I — Zašto sam ne uhvatiš Lori?
— Hoću da mi je ti dovedeš! — objasni čak Lemon hla­
dno. — Udala se za tebe da bi mi pokazala kako sam i ja ta­
kva prokleta gljivica kao i ti. A ja ću joj pokazati da siti još
veće đubre nego ja. Dovedi je! Uhvati je za kosu. To će ti
doneti pola miliona. Prodaj je, ali tako da ona zna.
— Ona mi je dovoljno došla do guše, da mi to neće biti
teško. To i ti znaš. Ali za tebe neće biti nikakav trijumf.
— Ne mari — odvrati Čak Lemon mimo. — Dovedi je!
— Bili! — viknu jedan od bandita iza Čaka Lemona. —
Tamo gore stoji Bili!
On pokaza ka zapadu i svi pogledaše u tom pravcu. Na
brežuljku stajao je jedan muškarac. Mahao je šeširom. Onda
potrča dole,
— Sejn! — grmnuo je. — Sejn je ovde!
Čak Lemon pođe čoveku u susret, onda stade i osvrte se
ka Erniju. — To đubre! — nasmeje se divlje. — Dopao mi je
šaka. Prišunjao mi se jer sasvim dobro zna da bi ga inače ob­
43
Š E J N
rijali olovom... Hajde, Erni! Gledaj da ga uhvatiš. Ti znaš
cenu za to. Ako pošaljem moje ljude, moraćeš mi možda us­
tupiti polovinu krda.
Čovek po imenu Bili je stigao. Svi su ga gledali.
— Sejn me je zaskočio u blizini krda — saopštio Je. .—
Morao sam da ga dovedem do vas... do tebe, Cak!
Cak Lemon se raspoloženo nasmeja.
—■Sta hoće tu? Sta on sebi umišlja? Svuda okolo stoj6
straže. Hoće li možda da me otme. Ili da me upuca izdaleka?
Bili sleže ramenima.
— To on nije rekao, Cak!
— Gde te je pustio da pobegneš?
— Oko pet kilometara odavde. Na Brazosu!
Pogled Caka Lemona mirovao je na Holanđaninu.
— Sta još čekaš, Erni? Sejn te je možda ovde video. Sem
toga, on će te otkačiti kod Lori. Slomi mu vrat! Saznaćeš već
gde da ga tražiš!
Emi van Stin kimne glavom, mahnu svom bratu i krenu
sa njim kroz travnatu padinu ka konjima. Odmah su odjahali.
Cak Lemon ih Je pratio pogledom
Alioni
dok nisu iščezli.
se nisu uputili prema obali reke, većprema Jugu, ka zemlji­
štu obraslom šipražjem.
— Jašu nazad ka krdu! — reče Jedan od bandita.
— Flit! — viknu Cak Lemon besno. — Uzmi ponovo lju­
de, bacite se na konje i sredite stvar. Gledajte da ga ovaj put
dovučete do Vakoa. Makar i u komadima!
Flit, Kaspar, Džordi i još trojica samo su čekali na tu
naredbu. Nabaciše sedla na ramena i odoše do korala.
A Lemon se okrete ponovo ka Biliju, sa varnicama u oči­
ma.
— Sta Je Još Sejn hteo od tebe da sazna? — upita. — Da
li Je hteo da čuje gde da potraži Lemon Siti, a?
Bili raširi oči. Onda snažno zavrte glavom. — Možeš da
mi veruješ, Cak! — govorioJe glasno. — Hteo Je samo po
svaku cenu da sazna gde senalazi ovaj logor.
— S tim on ne može ništa početi! Mi ćemo ga ovde, na­
šim kuglama razneti.
Bili sleže ramenima.
— Ti, pseto, lažeš! — zareža vođa bandita, u Jednom ko­
raku nađe se pred njim i sa obe šake čvrsto ga uhvati za oko-
vratnik. — Da li te je ispitivao za Lemon Siti? Odgovori? .
44
S E J N irir-k
— Ma nije, Cak! Kunem ti se!
Bilijev glas je treperio od straha.
Cak Lemon ga tako snažno odgurnu od sebe da ovaj se­
de u travu.
— Ja ću to zapamtiti, Bili, da si mi se zakleo! — progun­
đa i okrene se. — Jusef! — grmnu. — Hajde! Sedlaj i ti! Gde
je Sin? On mora s tobom da jaše za Lemon Siti. Saopštite im
tamo da se može dogoditi da se Sejn pojavi.
Jusef podiže ruku. Sin se pojavi bd konja. Obojica od­
mah osedlaše.
— Ali Cak! — povika Bili drhtečim glasom. — To je po­
tpuno nepotrebno. Možeš da mi veruješ!
— Umukni! — grmnu Lemon i vrati se ponovo ka vatri.
Kada su ljudi odjahali, odjednom u logoru nastade tišina.
Pirs je bio Lemonov poverljivi čovek.
— Možeš da obavestiš stražare — reče mu vođa bande.
— Tom Šejnu ne verujem ni koliko crno pod noktom. — On
se osvrte i pogledom pretraži lanac brežuljaka. — To pseto
uvek nešto izmisli!
— Tačno! — složi se Pirs. — I znaš li šta ja mislim? Ka­
da smo ga pre nekoliko dana oslobodili od maršala, taj đavo
nas je, u stvari, sve prešao. On nije neki brbljivac. To ja o
njemu još nisam čuo. A sa nama je bio tako slatkorečiv da
j«5 uspeo da nas vuče kao lutke na kanapu!
— Ali nosio je lisice na rukama! — primeti Cak.
— Ja sam o tome posle razmišljao — nastavi Pii's. — On
ih je sam sebi mogao staviti. Izmudrovao je to kao poslednju
šansu. A mi smo ga oslobodili.
— To sasvim može biti! — progunđa Cak Lemon, pra­
veći se da ga zapadnjak baš toliko i ne interesuje. — Ali Sejn
na strani jednog maršala! Kako to, do đavola?
— Novac! — isceri se Pirs. — Za novac i žene taj klovn:
će napraviti sve. To je opšte poznato. Uostalom, ti imaš nje­
gov ček!
— Onda on ipak nije sasvim čitav u glavi! — odvrati
vođa bande. — Protiv mene može da krene sam jedino neki
luđak! — On odmahnu rukom. — Reci ljudima da paze na
brežuljke! Ko smakne Šejna dobiće posebnu premiju!
45
it'k'k S e j n 'k-k-k
Pirs ustade, nabi šešir na čelo i udalji se ođ vatre, upu­
tivši se ka stražarima koji su unaokolo pazili na logor.
Lemon se samo prezrivo osmehne.
Sejn se nagnu. Tačno pod njim ležao je Lemon Siti. Bio
je u to čvrsto uveren! U stvari, bio je to nekadašnji Jaton,
koji su uoči građanskog rata stanovnici napustili. Zašto, ni­
ko nije mogao pouzdano da kaže. Dok je još ovaj kraj bio ne­
siguran zbog Komanča bio je Jaton podignut kao utvrđena
poštanska postaja. Kasnije je počeo da se širi kao naselje.
Sve više ljudi dolazilo je ovamo, na obalu Brazosa i zidalo
kuće od čvrstog materijala. Onda se odjednom stanovništvo
odselilo i avetinjski grad je posle građanskog rata pao u za­
borav.
I, eto, u Jatonu se probudio novi život! Tu se Cak Lemon
naselio sa svojom bandom.
To banditsko gnezdo sastojalo se od jedne jedine ulice
sa čije su obe strane stajale solidno građene kuće. Više od
dvadeset zgrada. Bilo je takođe i šupa, baraka i daščara.
Sejn je očekivao da vidi šatore, ali njih nigde nije bilo. Plja­
čkaši su se o svemu za sebe pobrinuli. Kovačnica je bila u po­
gonu. Bilo je radnji. Jedna berbernica. Cak i hotel i štala za
iznajmljivanje. Na obali su visile mreže, a kraj jednog šteka
ljuljala se na vodi barka sa sanducima za ulovljenu ribu.
Sejn je uglavnom video žene... nekoliko dece i samo po­
kojeg muškarca. Nije bilo čudo. Cak Lemon je bio u poteri za
krdom.,
Kada je dobro osmotrio kuće, pojaha on ka reci i približi
se obali podailje od gradića.
Ovde videti stranca sigurno je bila prava retkost. Zapad­
njak nije big siguran da li su ga iz banditskog gnezda već
opazili. Samo se jedan starac zaustavio na kraju ulice i bez­
voljno ga pogledao. Kada ga Sejn pozdravi, on ne odgovori i
samo ga pogledom isprati do jednog od saluna pred kojim se
zapadnjak zaustavio i sjahao.
46
★★★ S E J N ★★★
Šejn je očekivao da će u Lemon Sitiju naići na same dro­
lje, ali žene, koje su se kretale po ulici nisu ostavljale takav
utisak.
Krčma je bila posečena. Dva mlađa čoveka stajala su za
šankom. Gostioničar je bio j^dan debeli, stariji tip.. Od žena ni
traga ni glasa.
Sejn pozdravi i naruči pivo. Na mladiće nije obraćao pa­
žnju.
— Imate li ovde neki sastanak? — upita ga krčmar, pru­
žajući mu pivo.
— Došao sam sa Brazosa — odgovori zapadnjak. — Je
li ovo možda Jaton? Nisam video nikakvu oznaku.
— Jaton? — promrmlja krčmar. On se okrene ka mladići­
ma, koji se nasrnejaše visokom strancu.
— Jaton? — reče jedan. — Nikad za to mesto nisam čuo,
Gde leži?
— U ovom' kraju i pravo prema reci. ' ?
— Da li vas u Jatonu očekuju? — upita krčmar?
Sejn se osmehne.
— Da! Možete li mi možda pomoći? '
— Odakle dolazite? — hteo je krupni debeljko da zna.
— Iz Arkanzasa! — odvrati zapadnjak. —Ranije sam
proveo izvesno vreme u Fort Vortu. Tamo sam upoznao Dar-
lin Gaunt. Trebalo bi da je ona otišla za Jaton.
Ime Darlin Gaunt odjeknulo je kao pucanj topa. Tri mu­
škarca se zablenuše u Sejna. Ali on je tu reakciju očekivao.
Darlin Gaunt je bila Lemonova ljubavnica!
Posle izvesnog vremena, došavši malo sebi, krčmar zavr­
te glavom.
— To ime još nisam čuo, a Jaton više ne postoji. Mnogo
kilometara odavde, daleko na zapadu, treba da se nalaze neki
ostaci i ruševine. Ali to su samo priče.
— Ko ste vi, u stvari? — upita jedan od mladića poma­
lo narogušeno.
— Mek Intoš mi je ime — odvrati Sejn.
— Ajri? — upita krčmar.
Zapadnjak klimnu potvrdno.
— Prava tvrda irska glava, što bi se reklo!
— Ne izgleda mi baš tako — progunđa krčmar, a u aglu
usana mu se pojavi ironičan osmejali.
47
'k 'k 'k Š E J N ★'Ar^r
— Šta ste imali sa tom Darlin Gaunt? ^ hteo je da zna
jedan od mladića čije je lice büo posuto pegama od jakog
Bunca.
— Hteo sam da je oženim! — objasni Sejn. — U Fort
y.ortu uspeo sam da je nagovorim!
Sva trojica se počeše smejati iz sveg glasa. Sejn se sme­
jao sa njima, kao da je našao da je to baš smešno. Ali iz sas­
vim drugog razloga. O tome ona trojica nisu mogli ni da sa­
njaju.
Krčmar se brže-bolje, opet uozibilji.
— Znate šta, vi, tvrdoglavi Irče? Popijte svoje pivo! Ne
morate ni da platite. Popijte ga i nestanite! Ako vas vidimo
da ste ponovo došli, moraćemo vam dati nogu!
Sejn ispi. Skoro u jednom gutljaju.
— Tako lako to sa mnom ne ide! — odvrati. *— Vidim
da ovde imate hotel. Ima li stenica?
— U ovom mestu ima gomila stenica — zareža krčmar
neprijateljski. — Olovnih, naravno.
— Vi me ovde očigledno ne želite, zar ne? — isceri se
zapadnjak. — No, ne mari ništa! Produžiću dalje. Moram da
potražim moju Darlin.
— Mi moramo ići! — reče pegavi. — Zapisi, Mek! Možda
ćemo večeras opet navratiti.
Oba mladića ispraziniše čaše, pogledaše zlurado u Sejna,
pdmakoše se od šanka i napustiše krčmu.
; Sejn takođe i ^ pivo i stavi novčić na šank.
! — Gledaću da navratim opet, Mek — reče. — A sada ću
prvo da, pogledam da dobijem sobu i nešto za jelo.
Krčmar mu pruži novčić nazad.
— Uzmite svoj novac i nestanite, Mek Intoš! Mi ovde
sve možemo da podnesemo, ali nikako strance!
Sejn namignu.
— Nije valjda baš taSrt? i
— Mislim vam samo dobro!
— Ao mi mislite dobro, dajte mi natočite još jedno pivo.
!A onda ću da platim.
Krčmar se naže preko šanka. Ljutito se unese zapadnjaku
u lice.
— Gubite se! Gubite se pre nego Sto vas .< I
48
★★★ S E J N k - k ir
On užasnuto ućuta. Zapadnjak je izvukao kolt iz futrole.
Levicom je uhvatio krčmara za okovratnik i podigao ga pre­
ko šanka.
— Slušaj me, dedice! ■— odsekao je uzrujano. — Sa mnom
moraš učtivo da razgovaraš. Olovne stenice i ja imam. Još
jednu glasnu reč i moje olovne stenice počeće da te grizu! Ja
sam ovde u Jatonu. Za to mesto se zna. I moja Darlin je ta­
kođe ovde... Sta se dogodilo? Zar se ovde udala? Odgovo-,
ri,' opominjem te! Ti mene, tvrdoglavca, još ne zna.š! Ali od­
mah možemo da počnemo drukčije.
— Vi se igrate sa vašim životom, mister! proštenja
krčmar. Od užasa je izbuljio oči.
— Gluposti! — odseče Sejn. — Mi igramo u tvoj život!
Dakle, pričaj, ili si izgubio igru!
— Ja sam od nekog u Jatonu nešto čuo o vašoj Darlin,
mister.
Sejn mu pritisnu cev revolvera uz čelo.
Krčmar skloni cev i produži.
— Dariin Gaunt je ovde. Ali, opominjem vas, mister! Ona
je ljubavnica jednog veoma velikog čoveka.
Sejn ga pusti i vrati kolt u futrolu.
— Velikog čoveka? Koliko velikog?
Krčmar se strese i namesti sako. Iznenada je počeo da se
znoji. Njegovo neobrijano lice počelo je da se sija, kao da je
na njemu počela da se topi mast.
— Izbijte sebi tu devojku iz glave! On će vas dati ubiti.
— Voleo bih da ga upoznam! — cerio se zapadnjak. —
Pošaljite mu poruku da ću odsesti u hotelu.
— Vi ne znate u šta ovde upadate, mister — mucao je
■oznojeni debeli krčmar. — Napustite grad!
Sejn izađe iz saluna, a da se nije ni osvrnuo. On odveza
konja i uputi se preko ulice ka kući na kojoj je pisalo: „Ho­
tel”.
Tamo je već bio očekivan, Portir se isceri gostoljubivo i
ponizno kada je zapadnjak prišao recepciji.
— Dolazite li iz Irske, mister Mek Intoš? —■upita.
.— Iz Arkanzasa — popravi ga Sejn. — Irsku nisam ni­
kada ni video. Na žalost! Imate li knjigu gostiju?
.— Mi ovde ne vodimo te podatke — odvrati portir — i da
mu ključ od sobe. — Ne morate takođe ni platiti unapred. Pla­
ča se ujutru. Ostajete li duže?
4 Sejn 10 49
★ 'A'ifr S E J N 'k^'k
— Može hiti — objasni Sejn. — Hoću ovde da se oženim.
Imate li popa?
— Naravno! — osmehne se portir. — Imamo i zvona da
za vas zvone; Za svadbu, za pogreb... tačno kako želite.
Sejn mu uzvrati osmejak.
; — Sada mi je prvo ženidba u planu.
Hotel je bio jedina jednospratna kuća u mestu. Sa puš­
kom u ruci i bisagama preko ramena okrete se Sejn ka stepe­
ništu.
Tada u hol uđe jedna žena. Da li je ona Darlin Gaunt,
Lemonova ljubavnica?... Sejn je još nikada nije video. Ali
on je znao kakva je. Od svih muškaraca najviše je volela one
koji je se sećaju.
Ličila je mnogo na Lori van Stin. Jedino što je bila bri-
neta. Ali ni Lorina plava boja kose nije bila prirodna.
Zapadnjakovim licem razli se osmeh.
— Darlin!
Ona ga odmeri od glave do pete. Napregnuto je razmiš­
ljala odakle ga poznaje. To joj je očito teško polazilo za ru­
kom.
— Sa mnom sigurno više nisi računala?
i — Ko ste vi? — upita ona osorno.
— E sad ću lepo poludeti — reče Sejn i skide šešir kao
ida će joj time olakšati stvar.
Zračak nekog osmejka prelete preko njenog lepog lica.
j — Džek?
— Ko bi drugi bio! — povika zapadnjak i raširi ruke. —
Džek Mek Intoš! — On joj priđe i htede da je uzme u naruč­
je. Ali ona se odmače i ispruži dlanove.
— Molim vas nemojte!
Sejn stade i opusti ruke.
— Sta je s tobom?
Ona ga ponovo odmeri.
^ — Ne pamtim te takvog visokog.
— Porastao sam! — osmehne se zapadnjak. — Ali šta to
menja na stvari! Ljubav ka tebi je ostala. Ne možeš ni da
slutiš koliko sam te tražio. Zar si zaboravila sate provedene
u Plavom salonu?
— Naravno da ne — odvrati žena. — Ali palo mi je teš-
lio da na tebe pomislim, Džek!
— Sad sam se pojavio! — odvrati zapadnjak, koji o toj
SO
'k'k'k S E J N k'k'k
ženi pojma nije imao i samo je od jednog maršala čuo da se
Lemonova ljubavnica zove Darlin Gaunt i da se pre izvesnog
broja godina u Plavom salonu, u Fort Vortu, bavila najstari­
jim zanatom na svetu. Očigledno joj je taj zanat polazio za
rukom i da je imala mnoge i mnoge momke.
Iznenada se otvoriše vrata sa ulice i pola tuceta do zuba
naoružanih muškaraca ujuriše u hotel. Sa oružjem u ruci ok-
ružiše Šejna i Darlin Gaunt.
Žena Ijutito pogleda pridošlice.
— Ništa se nije dogodilo! Možete ponovo da odete. On će
ovde ostati samo jedan dan i sutra će ponovo nestali.
Darlin— procedi Sejn prekomo.
Ona ga pogleda u oči.
— Sta si ti ovde očekivao? Vremena iz Fort Vorta su da­
vno prošla ... Suviše si kasno došao, Džek!
— Ali zašto? — osmehne se Sejn.
Darlin Gaunt se ponovo okrene muškarcima.
— Idite već jednom!
Vo je, delovalo. Tipovi se pokiipiže i izađoše. Među njima
su se nalazila i oba mladića iz krčme.
— Tja! — reče zapadnjak. — Ako stvari tako stoje, odoh
ja u moju sobu. Ali moći ćemo još da popričamo?
Ona mu priđe, uze njegov ključ, pogleda broj i vrati ga
na recepciju. — Daj mu sedamnaest! — reče portiru.
Portir bez reči posluša. Darlin Gaunt pođe ka stepenica­
ma.
— Dođi, Džek! Pokazaću ti tvoju sobu!
Uz osmeh, Šejn krenu. Išla je pred njim. Sa leđa je još
više ličila na Lori van Stin. Zapadnjaka je kopkalo da li će
ga pozvati i u krevet.
Kao da su te misli i nju obuzele, jer ona iznenada stane
i pogleda ga. Sejn je bio iznenađen kad je u njenim lepim
očima otkrio setu.
— Suviše si kasno došao, Džek! — ponovila je i krenula
dalje.
— Zašto?
Odgovor je dobio u sobi. Kada su se za njima zatvorila
vrata ona ga iznenada obgrli i vrelo poljubi, sa puno žalosti*:
ali i čežnje.
U toj igri Šejn je mogao samo da uživa. Tq je bilo ono
što je hteo. Da osvoji Cak Lemonovu ljubavnicu! Sada je jos
'k 'k 'k S E J N ★★★•
trebalo da je izvede iz Lemon Sitija. Samo tako je mogao, a
to je znao od početka, da, ratuje s njim. Maršal ]e hteo kralja
pljačkaša stoke da ustreli ispred dvesta ljudi. Ali to je bilo,
naravno, nemoguće. Moralo se raditi drukčije.
Ovako.
Bili dojaha do vatre i skoči iz sedla.
— Razgovarao sam sa Erni van Stinom! — reče vođi ban-
,de. — Dovešće Lori sutra u podne. To je čvrsto obećao.
Cak Lemon se zadovoljno osmehnu.
— Kad hoće da se domogne goveda, mora nešto i da uči- >
ni zauzvrat. Ali gde se krije Sejn? Da li je Erni nešto i o nje­
mu rekao?
:— Sejn se nije pojavljivao kod krda — odvrati Bili. Er­
ni misli da ga se Flit dočepao. Zar još nemaš nikakvih vesti
od Flita?
Cak Lemon opsova.
— Flit se danas ujutro vratio sa svojim ljudima. Sejn mo­
ra biti kod stoke! Inače bi ga Flit pronašao!' Taj prokleti Ho­
lanđanin! Đubre hoće da me pređe. Ali onda je taj komad si­
ra moraO mnogo ranije da se popne u sedlo! Pokazaću ja
njemu, psetu jednom!
— Sejn se ne nalazi kod krda! — uveravao ga je Bili. —^
Inače bih ga ja video.
— Ti i tvoje stare, umorne oči! — zareža Cak.
— Ali ja ti se kunem! — nastavljao je bandit.
Cak Lemon ga dobro odmeri.
— Pazi kako se kuneš! Na takav način brzo Ćeš sam sebi
slomiti vrat!
Pucanj se prolomio na severu. Znak za uzbunu.
Lemon se okrete.
— Sta se sad opet dogodilo? — progunđa Ijutito.^
Na severnom grebenu stajala je samo jedna jela.' Iz nje­
nog granja je svetlucalo. Stražar je odande signalizirao nešto
sa ogledalom.
Cak Lemon opsova i pozva Pirsa koji se razumeo u tu si­
gnalizaciju. Vođa bandita je stegao pesnice i ' napregnuto če­
kao. Onda radoznalo pogleda u Pirsa.
52
•k'k'k S E J N ★★★
— Sta je? — zareža nestrpljivo.
— Jusef i Sin se vraćaju iz Lemon Sitija — odgovori
Pirs, ustežući se. ,
Cak Lemon odmahnu Ijutito rukom i sede.
— Ni oni sigurno neće doneti nikakvu novost.
— Nose je, Cak! — promuca Pirs. — Daiiin je iščezla. Sa
jednim strancem. Nekim Ircem.
Cak Lemon se zabezeknuto izbulji. Pirs slegne ramenima.
Začu se topot kopita. Vođa bandita ustade i napregnuto pog­
leda ka severu. Trenutak kasnije pojaviše se jahači. Zaista su
to bili Jusef i Sin. Od brežuljka do brežuljka, dolazili su sve
bliže. Čak Lemon im pođe u susret. U uglovima usana use-
kle su mu se duboke bore.
— Jusef! — viknu pretećim glasom. — Je li tačno? Dar­
lin je otišla?
Jusef i Sin skočiše iz sedla i ostadoše stojeći.
— Šta je? — dreknu Lemon. — Govorite!
— Da. Darlin je nestala — potvrdi Jiisef. — Sa nekim
strancem.
— Sa jednim Ircem? — dahtao je Lemon. — Ali otkud ga
ona zna? Ko je to kopile?
— Njegovo ime treba da je Džek Mek Intoš — saopšti
Sin. — Navodno je došao iz Arkanzasa.
— Navodno? — dreknu Čak. — Sta to treba da znači?
— Po opisu taj pasji sin se jako podudara sa Šejnom —^
objasni Jusef. — Verujem da je on odveo Darlin.
Lemon se osvrnu udesno. — Bili! — grmnu. Bio Je tam­
nocrven a žile su mu iskočile.
— Cak! — javi se Bili.
— Ti, pasji sine! Ti si ga doveo! — krikriu Cak Lemon.
divlje,, izvuče kolt i ustreli Bilija sa šest koraka udaljenosti.
Ljudi su stajali kao prikovani.
Zavladala je preteća tišina. Vetar je nosio smrad baruta
iz Cakovog pištolja kroz logor.
— Sedlajte konje! — urliknu Čak. Njegov glas se razleg-
nu u tišini.
Ljudi ga pogledaše. Samo delić sekunde. Onda se okre­
nuše i uputiše svojim konjima.
Kada Je Cak Lemon podigao ruku krenulo Je dvesta Ja­
hača. Zemlja je drhtala i tutnjala pod udarcima konjskih ko­
pita. Iza njih se dizao oblak prašine prema nebu.
53
•kk-k ŠEJN -k'k'k
Sejn se cerio kao đavo. Bili su iza njih. Iza više od dves­
ta jahača. Ali ovi su očigledno resili da pretraže široko pod­
ručje.
Darlin Gaunt mogla se mirno nazvati Lorinora sestrom,
ali samo po spoljašnosti. Bila je zahvalna Sejnu što ju je iz­
vukao iz Lemon Sitija. I tu zahvalnost mu je odmah bila po­
kazala.
Tako šašava i uporna kao Lori nije bila. Ali se odmah
zaljubila u zapadnjaka. Darlin Gaunt bila je sita toga da ži­
vi zajedno sa tako nesigurnim i prevrtljivim tipom kao što je
bio Čak Lemon. Sejn, odnosno Džek Mek Intoš došao je u
pravom trenutku. Bez oklevanja okrenula je Lemon Sitiju le­
đa. U međuvremenu, je, naravno, saznala s kim ima posla, ali
Sejnove planove nije znala.
Darlin polako izađe iz skrovišta i ugleda oblak prašine
koji se dizao.
— Ostani u zaklonu! — prošišta zapadnjak. Darlin se up­
lašeno povuče i pogleda sa zebnjom Sejna.
Šejn napusti šiblje na ivici stene, iz kojeg je posmatrao
okolinu.
— Taj oblak ■— upita Darlin zabrinuto. — Šta je to?
Zapadnjak joj priđe i povede je nazad u špilju.
— Goveda — odgovori.
— Divlja goveda?
— Tuđa! — osmehnu se zapadnjak.
— O tome mi Cak nije ništa pričao!
— Njemu nije stalo do stoke. Ali če možda poželeti vlas­
nicu. Zar ti nije ništa pričao o Lori?
— Misliš na njegovu ženu?
— Da. Bivšu.
— Lori mora da je jedna potpuno šašava žena. Ona je tr-
pela Caka sa svim njegovim prijateljicama i tajnim vezama.
Možeš li zamisliti koliko je to ranilo njen ponos?
— Možda je dovoljno.
Sela je na sedlo i počela da jede. Skuvala je pasulj sa
usoljenim mesom.
— Kako se ona svega toga otarasila?
54
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.
Sejn 010   dzek slejd - klopka za sejna.

More Related Content

What's hot

Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Balkanski Posetilac
 
29 dijamanti iz pakla
29  dijamanti iz pakla29  dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
Milenko Gavric
 
Sejn023 dzekslejd-rancsmrtidrzekofolpiemeri-170415154331
Sejn023 dzekslejd-rancsmrtidrzekofolpiemeri-170415154331Sejn023 dzekslejd-rancsmrtidrzekofolpiemeri-170415154331
Sejn023 dzekslejd-rancsmrtidrzekofolpiemeri-170415154331
zoran radovic
 
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Sejn 073   dzek slejd - plava princeza Sejn 073   dzek slejd - plava princeza
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Balkanski Posetilac
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
zoran radovic
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Balkanski Posetilac
 
Sejn130 dzek slejd - pesma smrti (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.6 mb)
Sejn130  dzek slejd - pesma smrti (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.6 mb)Sejn130  dzek slejd - pesma smrti (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.6 mb)
Sejn130 dzek slejd - pesma smrti (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.6 mb)
zoran radovic
 
Vajat erp 137
Vajat erp 137Vajat erp 137
Vajat erp 137
zoran radovic
 
Elizabeth hoyt imblanzirea bestiei
Elizabeth hoyt   imblanzirea bestieiElizabeth hoyt   imblanzirea bestiei
Elizabeth hoyt imblanzirea bestiei
dsofia72
 
Урок 2 для 10-11 класу (Модуль "Документообіг") - Стиль ділового листування. ...
Урок 2 для 10-11 класу (Модуль "Документообіг") - Стиль ділового листування. ...Урок 2 для 10-11 класу (Модуль "Документообіг") - Стиль ділового листування. ...
Урок 2 для 10-11 класу (Модуль "Документообіг") - Стиль ділового листування. ...
VsimPPT
 
Kupdf.com ashtonfrederick 18-lun-i-fantom-din
Kupdf.com ashtonfrederick 18-lun-i-fantom-dinKupdf.com ashtonfrederick 18-lun-i-fantom-din
Kupdf.com ashtonfrederick 18-lun-i-fantom-din
zoran radovic
 
Young Girl First Big Cock
Young Girl First Big Cock
Young Girl First Big Cock
Young Girl First Big Cock
weeegg1540
 
The lucky one
The lucky oneThe lucky one
The lucky one
singh_arishma
 
Laso nova serija 003 manuel arroyo - donovan dvaput umire (drzeko &amp; fol...
Laso nova serija 003   manuel arroyo - donovan dvaput umire (drzeko &amp; fol...Laso nova serija 003   manuel arroyo - donovan dvaput umire (drzeko &amp; fol...
Laso nova serija 003 manuel arroyo - donovan dvaput umire (drzeko &amp; fol...
zoran radovic
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
zoran radovic
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056   derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056   derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
zoran radovic
 
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001   vejd barker - osveta je njegovaNindja 001   vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
zoran radovic
 
Nindja 005 vejd barker - crni carobnjak
Nindja 005   vejd barker - crni carobnjakNindja 005   vejd barker - crni carobnjak
Nindja 005 vejd barker - crni carobnjak
zoran radovic
 
Ninđa-Osveta je njegova-Patrikovi romani
Ninđa-Osveta je njegova-Patrikovi romaniNinđa-Osveta je njegova-Patrikovi romani
Ninđa-Osveta je njegova-Patrikovi romani
Dijana Martic Mrkonja
 
Laso nova serija 036 william r. cox - djevojka s istoka (drzeko &amp; emeri...
Laso nova serija 036   william r. cox - djevojka s istoka (drzeko &amp; emeri...Laso nova serija 036   william r. cox - djevojka s istoka (drzeko &amp; emeri...
Laso nova serija 036 william r. cox - djevojka s istoka (drzeko &amp; emeri...
zoran radovic
 

What's hot (20)

Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
 
29 dijamanti iz pakla
29  dijamanti iz pakla29  dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz pakla
 
Sejn023 dzekslejd-rancsmrtidrzekofolpiemeri-170415154331
Sejn023 dzekslejd-rancsmrtidrzekofolpiemeri-170415154331Sejn023 dzekslejd-rancsmrtidrzekofolpiemeri-170415154331
Sejn023 dzekslejd-rancsmrtidrzekofolpiemeri-170415154331
 
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Sejn 073   dzek slejd - plava princeza Sejn 073   dzek slejd - plava princeza
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
 
Sejn130 dzek slejd - pesma smrti (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.6 mb)
Sejn130  dzek slejd - pesma smrti (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.6 mb)Sejn130  dzek slejd - pesma smrti (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.6 mb)
Sejn130 dzek slejd - pesma smrti (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.6 mb)
 
Vajat erp 137
Vajat erp 137Vajat erp 137
Vajat erp 137
 
Elizabeth hoyt imblanzirea bestiei
Elizabeth hoyt   imblanzirea bestieiElizabeth hoyt   imblanzirea bestiei
Elizabeth hoyt imblanzirea bestiei
 
Урок 2 для 10-11 класу (Модуль "Документообіг") - Стиль ділового листування. ...
Урок 2 для 10-11 класу (Модуль "Документообіг") - Стиль ділового листування. ...Урок 2 для 10-11 класу (Модуль "Документообіг") - Стиль ділового листування. ...
Урок 2 для 10-11 класу (Модуль "Документообіг") - Стиль ділового листування. ...
 
Kupdf.com ashtonfrederick 18-lun-i-fantom-din
Kupdf.com ashtonfrederick 18-lun-i-fantom-dinKupdf.com ashtonfrederick 18-lun-i-fantom-din
Kupdf.com ashtonfrederick 18-lun-i-fantom-din
 
Young Girl First Big Cock
Young Girl First Big Cock
Young Girl First Big Cock
Young Girl First Big Cock
 
The lucky one
The lucky oneThe lucky one
The lucky one
 
Laso nova serija 003 manuel arroyo - donovan dvaput umire (drzeko &amp; fol...
Laso nova serija 003   manuel arroyo - donovan dvaput umire (drzeko &amp; fol...Laso nova serija 003   manuel arroyo - donovan dvaput umire (drzeko &amp; fol...
Laso nova serija 003 manuel arroyo - donovan dvaput umire (drzeko &amp; fol...
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
 
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056   derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056   derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
 
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001   vejd barker - osveta je njegovaNindja 001   vejd barker - osveta je njegova
Nindja 001 vejd barker - osveta je njegova
 
Nindja 005 vejd barker - crni carobnjak
Nindja 005   vejd barker - crni carobnjakNindja 005   vejd barker - crni carobnjak
Nindja 005 vejd barker - crni carobnjak
 
Ninđa-Osveta je njegova-Patrikovi romani
Ninđa-Osveta je njegova-Patrikovi romaniNinđa-Osveta je njegova-Patrikovi romani
Ninđa-Osveta je njegova-Patrikovi romani
 
Laso nova serija 036 william r. cox - djevojka s istoka (drzeko &amp; emeri...
Laso nova serija 036   william r. cox - djevojka s istoka (drzeko &amp; emeri...Laso nova serija 036   william r. cox - djevojka s istoka (drzeko &amp; emeri...
Laso nova serija 036 william r. cox - djevojka s istoka (drzeko &amp; emeri...
 

Similar to Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.

Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
zoran radovic
 
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.euSejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
zoran radovic
 
Sejn 023 dzek slejd - ranc smrti
Sejn 023   dzek slejd - ranc smrti Sejn 023   dzek slejd - ranc smrti
Sejn 023 dzek slejd - ranc smrti
Balkanski Posetilac
 
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
zoran radovic
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068   dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068   dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 046 dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Sejn 046   dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.euSejn 046   dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Sejn 046 dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
Sejn 027   dzek slejd - misija u saljtilju Sejn 027   dzek slejd - misija u saljtilju
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
Balkanski Posetilac
 
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
zoran radovic
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
zoran radovic
 
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016   dzek slejd - brod robinja Sejn 016   dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Balkanski Posetilac
 
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
Sejn 086   dzek slejd - ledi ce ipak biti mojaSejn 086   dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
zoran radovic
 
Sejn 050 dzek slejd - opasno putovanje (www.balkanka.eu
Sejn 050   dzek slejd - opasno putovanje (www.balkanka.euSejn 050   dzek slejd - opasno putovanje (www.balkanka.eu
Sejn 050 dzek slejd - opasno putovanje (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn050 dzekslejd-opasnoputovanjevasojevicfolpi-170429142340
Sejn050 dzekslejd-opasnoputovanjevasojevicfolpi-170429142340Sejn050 dzekslejd-opasnoputovanjevasojevicfolpi-170429142340
Sejn050 dzekslejd-opasnoputovanjevasojevicfolpi-170429142340
zoran radovic
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028   dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028   dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Balkanski Posetilac
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
zoran radovic
 
Sejn 002 dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakaoSejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002 dzek slejd - parobrod za pakao
Balkanski Posetilac
 
Pa za pa - Se - EDHVB 02
Pa za pa - Se - EDHVB 02Pa za pa - Se - EDHVB 02
Pa za pa - Se - EDHVB 02
Stripovi Klub
 
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupeziSejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Balkanski Posetilac
 
Sejn077 dzekslejd-nadmudrenilupezivasojevicfolpi-170506170834
Sejn077 dzekslejd-nadmudrenilupezivasojevicfolpi-170506170834Sejn077 dzekslejd-nadmudrenilupezivasojevicfolpi-170506170834
Sejn077 dzekslejd-nadmudrenilupezivasojevicfolpi-170506170834
zoran radovic
 

Similar to Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna. (20)

Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
 
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.euSejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
 
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
 
Sejn 023 dzek slejd - ranc smrti
Sejn 023   dzek slejd - ranc smrti Sejn 023   dzek slejd - ranc smrti
Sejn 023 dzek slejd - ranc smrti
 
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068   dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068   dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
 
Sejn 046 dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Sejn 046   dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.euSejn 046   dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Sejn 046 dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
 
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
Sejn 027   dzek slejd - misija u saljtilju Sejn 027   dzek slejd - misija u saljtilju
Sejn 027 dzek slejd - misija u saljtilju
 
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
Sejn027 dzekslejd-misijausaljtiljudrzekofolpi-170415154408
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
 
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016   dzek slejd - brod robinja Sejn 016   dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
 
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
Sejn 086   dzek slejd - ledi ce ipak biti mojaSejn 086   dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
 
Sejn 050 dzek slejd - opasno putovanje (www.balkanka.eu
Sejn 050   dzek slejd - opasno putovanje (www.balkanka.euSejn 050   dzek slejd - opasno putovanje (www.balkanka.eu
Sejn 050 dzek slejd - opasno putovanje (www.balkanka.eu
 
Sejn050 dzekslejd-opasnoputovanjevasojevicfolpi-170429142340
Sejn050 dzekslejd-opasnoputovanjevasojevicfolpi-170429142340Sejn050 dzekslejd-opasnoputovanjevasojevicfolpi-170429142340
Sejn050 dzekslejd-opasnoputovanjevasojevicfolpi-170429142340
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028   dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028   dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
 
Sejn 002 dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakaoSejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002 dzek slejd - parobrod za pakao
 
Pa za pa - Se - EDHVB 02
Pa za pa - Se - EDHVB 02Pa za pa - Se - EDHVB 02
Pa za pa - Se - EDHVB 02
 
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupeziSejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
 
Sejn077 dzekslejd-nadmudrenilupezivasojevicfolpi-170506170834
Sejn077 dzekslejd-nadmudrenilupezivasojevicfolpi-170506170834Sejn077 dzekslejd-nadmudrenilupezivasojevicfolpi-170506170834
Sejn077 dzekslejd-nadmudrenilupezivasojevicfolpi-170506170834
 

More from Balkanski Posetilac

Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Balkanski Posetilac
 
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074   dzek slejd - lov na okorelog banditaSejn 074   dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Balkanski Posetilac
 
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Balkanski Posetilac
 
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.euSejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Balkanski Posetilac
 
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Balkanski Posetilac
 
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Balkanski Posetilac
 
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.euSejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Balkanski Posetilac
 
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnihSejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Balkanski Posetilac
 
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euSejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Balkanski Posetilac
 
Simonida stankovic grabljivica
Simonida stankovic   grabljivicaSimonida stankovic   grabljivica
Simonida stankovic grabljivica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.euSejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 059 dzek slejd - ledi fortuna
Sejn 059   dzek slejd - ledi fortuna Sejn 059   dzek slejd - ledi fortuna
Sejn 059 dzek slejd - ledi fortuna
Balkanski Posetilac
 
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
Sejn 058   dzek slejd - djavolski rancer Sejn 058   dzek slejd - djavolski rancer
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
Balkanski Posetilac
 
Sejn 057 dzek slejd - kockareva verenica
Sejn 057   dzek slejd - kockareva verenica Sejn 057   dzek slejd - kockareva verenica
Sejn 057 dzek slejd - kockareva verenica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056   dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.euSejn 056   dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Balkanski Posetilac
 

More from Balkanski Posetilac (20)

Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
 
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
 
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074   dzek slejd - lov na okorelog banditaSejn 074   dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
 
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
 
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.euSejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
 
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
 
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
 
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
 
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.euSejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
 
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
 
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnihSejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
 
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euSejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
 
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
 
Simonida stankovic grabljivica
Simonida stankovic   grabljivicaSimonida stankovic   grabljivica
Simonida stankovic grabljivica
 
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.euSejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
 
Sejn 059 dzek slejd - ledi fortuna
Sejn 059   dzek slejd - ledi fortuna Sejn 059   dzek slejd - ledi fortuna
Sejn 059 dzek slejd - ledi fortuna
 
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
Sejn 058   dzek slejd - djavolski rancer Sejn 058   dzek slejd - djavolski rancer
Sejn 058 dzek slejd - djavolski rancer
 
Sejn 057 dzek slejd - kockareva verenica
Sejn 057   dzek slejd - kockareva verenica Sejn 057   dzek slejd - kockareva verenica
Sejn 057 dzek slejd - kockareva verenica
 
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056   dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.euSejn 056   dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
 
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
 

Sejn 010 dzek slejd - klopka za sejna.

  • 4. EDICIJA VESTERN ROMANA Broj 10 SEJN Gttavni i odgovorni urednik: Svetoaar TOMIC Naslov origiinala: Jack Slade Cattlemen trail Recenzija 1 adiaptacija: Tomislav KETIG Prevod; Tomislav KETIG Tehnički urednik: Ferenc BARAT GrafiSka oprema: Ferenc BARAT Štampa: 5. III 1980, godine. Tržište: 16. III 1980. godine Izdaje i Štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi Sad, Vojvode Mišića 1; Glavni i odgovorni urednik; Svetozar TO- MIC; Naslov originala: CATTLEMEN TRAIL; Copyright 1976. by Towe Publications, INC: Prema ,ugovoru sa G. P. A. iz Minhena. Oslobođeno osnovnog poreza na promet mišljenjem Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP VOJVODINE, broâ 413-12/79. od 28. februara 1979. godine.
  • 5. ^ rk ic S e j n 'k k ir šejn se trže. Meci prozviždaše iznad njega. Zemlja i ko­ madići kamena zasuli su i njega i maršala koji je ležao. Bili su opkoljeni. Nevolja je bila i u tome da su ih pasji sinovi sve više i više pribijali u zaklan uz stenoviti zid. Sunce se brzo uspinjalo i peklo. Izgledi da prežive napad pljačkaške banda sve su se više smanjivali. Sejn skoro nije bio u ovako ozbilj­ noj situacija. A pošao je sa maršalom u lov na tri ozloglašena bandita. Sada su on i maršal bili u situaciji da izgube glave. U igri je bilo četrdeset hiljada dolara. Toliko je iznosMa suma na poternici. Pre dva časa to je još bila realna šansa za kojom je zapadnjak krenuo. Sada mu je najpreča briga bila sopstvena šija. Maršal je ležao na tlu kraj Sejna u sigurnom zaklonu iz koga sam više nije mogao da se pomakne. Bio je đva puta po­ gođen i iz njega je sa krvlju polako oticao život. — Zašto ne pucate, Šejn? — stenjao je. — Ne mogu više da izdržim! Senka stene bila je tako tamna da je čovek mogao komot­ no da stoji u njoj i da ga ne primete. — Trenutno ne vidim nikog — odvrati zapadnjak. — AU nije samo to. Upravo sam ubacio u doboš poslednjih išesit me­ taka. — Ja krvarim! — ječao je ranjenik. Šejn ga pogleda. — Ni meni nije bolje! U poslednjih nekoliko minuta ti ti­ povi su se toliko približili da mogu svakog časa da nam odozgo skoče za vrat! Bradato i prašnjavo maršalovo lice bilo je vlažno. Znoj mu je curio sa brade, niz vrat i kroz košulju, na kojoj su se vi- dele velike, tamne mrlje.
  • 6. ★★★ S E J N ★★★ — Vi morate nešto učiniti, Sejn! — proštenja zvezdO'^ nosač. — Ukoliko mogu — odvrati zapadnjak suvo i saže glavu još dublje, jer su banditi imali sve bolji pregled i sve tačnije nišanili. Maršal zaklopi oči. — Morate nastaviti dok ne pohvatate te pasje sinove. — Izgledi za to baš nisu naročito veliki! — To ne igra nikakvu ulogu! — šerif je bio sve nestrplji-^ Viji. — Naša je dužnost da te bandite skleptamo. — Imam još samo šest metaka! — Pucajte! U ovom trenuliku ne mogu pogoditi nikog. A ako metke ispucam u vazduh, onda i sami znate kolike su naše šanse da preživimo! Maršal otvori oči i pogleda ga. Da, tako je. On ponovo obori pogled. A onda mu glava zauvek klonu. Sejn opsuje i priljubi se uz tle. Puščana vatra je postala jača. Banditi kao da su osetili da je sada ostao sam. On se još jače povuče u zaklon. Pomaknuvši se odgurnu jedan kamen, na koji je maršal bio naslonjen. Mrtvac se okre­ nu i 'skotrlja bliže njemu. Ostao je da leži na trbuhu. Zapadnjalkove oči suziše se u male proreze. Pogled mu se tadrža na lisicama, koje je maršal nosio za pojasom. On pusti pušiku da padne. Ionako mu više nije vredela. Li­ sice su bile otključane! Onda je osetio svoj kolt. Da. Stvari se moraju pažljivo izvesti! Izvukao je revolver iz futrole i sta­ vio ga na šljunak. Onda je navalio na njega nekoliko kame­ nova i oružje se više nije videlo. Pušku je primakao da leži kraj maršalove ruke. — Hejt — viknuo je, dok je sebi stavljao lisice i zatvorio Ih. — Amigosi! Mučačosi! Paljba odjednom prestade. Odjeknu samo još jedan pu­ canj i nastade tišina. Sejn se prevrnu na leđa, namače šešir na čelo,i stade da Čeka. Vetar je donosio miris sagorelog baruta. Ali ise ništa nije videlo. Nijedan poikret. Nijedan sušanj. Valjda nije iznenada ostao sam? To je teško mogao da poveruje. Kada je hteo da se uspravi na kolena, začu odjednom ko­
  • 7. 'k'k'k S E J N 'kk'k rake. On ostade da leži. Trenutak kasnije pojaviže se senk® ljudi. Zatim i oni sami. Okružili su ga i uperili oružje u njega« Prebrojao ih je. Bilo ih je dvadeseit. On se isceri i pruži ruke. Lisice blesnuše na suncu. i — Udario sam ga glavom u krsta — objasnio im je. — — Od udarca on se zaneo i pao pravo vama na nižan. Da vam pravo kažem, mučačosi, srećan sam što ste,tu. Niko nije odgovorio ni rečL Posmatrali su ga, gledali u lisice, pa u mrtvog maršala i terali Sejkia da sve ponovi., Ono što su ovde videli nije im izgiledalo moguće. —• Trebalo je da me odvede u Valko— -iiasitavl zapadmjah: i pokaza glavom na mrtvog maršala. — Zahvailjuijuići po­ moći on je očigledno promenio pravac puta. Jedan od ljudi mu priđe. Bio je veliik, saiažan muSkarac od pedeset godina. Kosa mu je bila bela kao sneg. Široki ožiljci koji su mu izbi'azdali opaljeno lice govorili su Sejnu da ima posla sa Čalkom Lemonom. Ali to saznanje je zadržao za sebe.; — Ko si ti i šta imaš da nam kažeš?, — upita Cak Lemon nepoverljivo, počevši ipak da pretražuje maršalove džepov« kako bi našao ključeve od lisica. — Ja sam Sejn! Cak Lemon stade i izagleda ee u njega. — Očistio sa, banku Vells Fangoa u Vakou — objasnio je. — Sam! Sto pedeset hiljada! —■On ponovo pokaza glavom na maršala. — I on je tamo držao svoju iišteđevinu. Od tada ja prošlo već dve godine i, priznajem, mislio sam da me više.. < — On sleže ramenima. — Imaju dugo pamćenje. Cak Lemon nastavi da pretražuje džepove mrtvaca, najzad nađe ključeve i priđe zapadnjaku koji mu je pružio ruke. Ban­ dit mu otlkitjuča ¡Lisice bez oMevamja i pomože mu da i^tan« na n®ge. Zapadnjak se i dalje cerio, trljaju^ zglobove. — S kim imam čast? — upita. — Treniitno su moji dže-< povi prazni, ali već ću ja naći prEiku da ih napunim. A onda želim da znate da nisam nezahvalan. — Ja sam već čuo o tebi, Sejn — odvrati Cak Lemon. — Ali niko mi nije rekao da si tako veliki brbljivac. Umukni! Sejn pogleda svoju puSoi. — Mogu H7, Calk Lemon ga bezizražajno osmotri.
  • 8. ■k'k'k S E J N k'k'k Zapadnjak podiže pušku i izađe iz zaklona u steni. Ljudi mu napraviše prola^z. On ih pogleda zahvalno. — Ostaćete mi u lepoj uspomeni, prijatelji moji! — reče im. On priđe ubijenom konju. Maršalov karabin bio je još za­ denut u futrolu na sedlu. Zvezdonosac nije imao vremena da ponese i pušku u zaklon. Pošao je dalje i stao kraj svog vranca. Onda poče da ga sedla, pa stavi bisage u kojima se nalazilo ravno pedeset hi­ ljada dolara. Banditi su ga posmatrali. Cak Lemon je takođe došao za njim. Gledao je u bisage. — Covek mora tu i tamo da ima i čistu košulju? — os- mehne se zapadnjaik. Vođa bandita mu iklimnu glavom. Sejn Blcoči u sedlo i pozdravi ih još jednom. Onda se uputi ka putu na kome su se videli tragovi poštansikih kola. Kada je izibio na njega okrenuo se i video da je i Cak Lemon sa svojim ljudima odjahao. Išli su ka jugu, među brežuljke što su se nazirali. Samo Lemonova glava bila je ucenjena sa dvadeseft hiljada dolara! Kako se situacija brzo menja! Tamo u zaklonu izgubio je svaku nadu da će taj novac zaraditi. Cak i da će ostati živ. Sada je, međutim, opet bio u svom sedlu, opet na početku te avanture, koja se umalo nije pogibeljno po njega završila. On obo>de konja i krenu ka Templu. Službenik je posmatrao visokog stranca, položivši na sto đva revolvera kalibra četrdeseft pet. Jedan od njih imao je naročito dugačku cev. Bentiajn specijal. Službenik pokaza na njega: — Sa ovim je ustreljen Rotbart Džim. Ali ako vas to plaši, stranče, s ovim drugim je Karnikl usitrelio samo jednog mla­ dića. — Da Ji je i on pogodio Karnikla? — Ne! Mladić je na jedno oko bio slep. Ali nije to niko­ me govorio. Nije hteo da se sazna. — Onda ću uzeti Kamiklov top! — Sedam i po dolara. Je 11 to prihvatljiva cena?
  • 9. 'k'k'k S e j n k 'k ir — Mu'niciju za njega, a i jednu kutiju metaka za moju vinčesterku! — produži Sejn. Službecnik mu stavi sve na sto. Zapadnjak pokupi sve, plati i okrete se da ode. U tom trenutku uđe jedna žena u malu radnju. Službenik poskoči i sa novcem u ruci istrči ispred zapad­ njaka, otvori vrata širom i duboko se pokloni. — Baroneso! — promuca. Žena je nosila muško odelo. Crne kožne pantalone, tako tesno sašivene da sigurno nije mogla bez tuđe pomoći da se uvuče u njih. To je bar bilo zapadnjakovo mišljenje. Žena je bila visoka, vitka i plavokosa. Ali boja kose nije bila prirodna. Dobacila je Šejnu samo jedan pogled. Gornji deo tela, a poseb­ no grudi bile su tako razvijene da nisu uopšte pristajale takvoj osobi. Nosila je ljubičastu, do vrata zakupčanu bluzu. Na glavi joj je stajao mali stetson uskog oboda. Zapadnjak skide šešir i pogleda je u oči koje su joj bila krupne i tamno ^eđe. Ponovo ga je odmerila, ali ovaj put od glave do pete. Sejn je osećao njen pogled još i kad je izašao i stajao na ulici. Vrata na radnji bila su staklena, ali sva nakićena reklamama, tako da više nije mogao da vidi tu ženu. Hteo je prvo da sačeka dok se ona ne pojavi, ali se predo­ misli i krenu ka hotelu. Templ je bio mali grad koji je živeo od rančeva u oko-t lini. Sejna u njemu još nisu znali. Ali video je odmah da se to gnezdo nimalo ne razlikuje od ostalih naselja na Jugu. Sta­ novnici su se revnosno molili bogu i još revnosnije mrzeli Crnce i strance. Đavo bi ga znao zašto. i U hotelu je Šejn, kao stranac, odmah zapao u teSkoće. Na recepciji nije bilo nikog, niti se ko poijavljivao. Jedan, mladić ispreči mu se na puitu. — Kočija za deset minuta vozi dalje — reče. Sejn nije odmah shvatio. — Mnogo hvala, mladiću — odvrati. — Ali mislio sam da ostanem. — Ne ovde, u Templu! — odvrati klipan podrugljivo. — Ovde nema mesta za skitnice. Sejn opazi da se na recepciji, za pultom, pojavio jedan stariji čovek.
  • 10. ★★★ S E J N ★★★ — Hoćete li vi da mi to objasnite? — upita ga. — Ovo ovde je hotel. Zar hoteli nisu napravljeni za strance? — Svi (kreveti su rezervisani za ljude sa rančeva — i da­ lje se petljao mladić. Hteo je još nešto da kaže. Ali Šejnovo strpljenje je bilo pri kraju. On munjevito zgrabi mladića za oikovratnik, podiže ga, zavitla njime tresnu ga o pult. — Sobu! — viknu i stavi deseticu na ploču pulta. Stari se izvinjavajuća osmehne. — Ne možeite je dobiti — reče bez oklevanja. — Nema više slobodnih? — Ima! — smijuljio se starčić. — Ali ne za vas! Šejn pokaza novčanicu. — Plaćam unapred. Zar vi ovde toliko mnogo zarađuj,ete da vam to ne znači ništa? Žutokljunac se ponovo uspravio u međuvremenu na noge, otišao do vrata druge prostorije i viknuo iz sve snage: — Dendi! Šejn se okrenu ka njemu i nasmeja. Koliko je on znao, „Dendi” je bilo konjsko ime. Ali mladić kao da je zvao psa čuvara. — Izbaci ovu džukelu! — reče sa uživanjem. Zaljuljala su se vrata od sale za ručavanje i na njima se zaista pojavilo nešto kao pas čuvar. Jedino što je postojala raz­ lika u veličini. Jedan gorostas ušao je u hol. — Sta se događa? — upita. — Treba li ti pomoć, Emi? Mladić pokaza na zapadnja/ka, kojeg je gorostas tek sada ugledao. — Izbaci ga na ulicu, Dendi! — zakreštao je. — On me je napao. Džin se pokrenu. Nije, istina, bio tako visok kao Šejn, ali je bio širi. Mnogo Mri! Mišići su mu bili prava brda. Sleg­ nuo je ramenima krenuo ka zapadnjaku. Imao je, zapravo, sim­ patičnu facu. Ličio je na nekog profesionalnog Isoksera, a oči­ gledno je i 0 svojim sposobnostima mislio najbolje. Nosio je i revolver. Šejn, naravno, nije potcenjivao njegovu snagu, ali je pot- cenio njegovu pamet, što se odmah pokazalo. Jer, očekivao je pesnicu, a grmalj je umesto toga potegao revolver! — Napolje! — rekao je hladno, zastavši na dva koraka od zapadnjaika. — Mislio sam da se nalazim u hotelu — odvrati Sejn. — 8
  • 11. i r k i r S E J N 'k 'k ir Bar tako piše napolju na tabli. Hi se možda varam? Sledilo je drugo iznenađenje! Levica, koja je sevnula pravo u Šejnovo lice! Udarao je kao konj! Umalo mu nije otkinuo glavu. Zapadnjaku pade šešir. Pa šta je ovo? Zar je moguće da neko od njega tako oči­ gledno pravi budalu? U zapadnjaku poče da ključa bes. On se oikrete i saže za šeširom. Uz put pusti da mu niz rame kliznu teike bisage, a onda, umesito šešira, zgrabi sa obe nike vinčes­ terku. Lukavi grmalj se osmehne ispuštajući cev revolvera onako kako se zapadnjak saginjao. U tom trenutku se Šejn naglo ok­ rene i zamahnu vinčestenkom kao motikom. Pogodio je tako snažno Dendija u ruku da je ovom kolt prosto izileteo iz šake. Grmalj još nije uspeo ni da reaguje a već je dobio snažan uda­ rac kolenom u trbuh. On klonu napred, a Sejn ga udarcem kundaka za vrat sroza na pod. Starom iza pulta samo što oči nisu iskočile iz duplji. Šmrknuvši, Sejn koraknu nazad i stavi oružje na pult. — Mogu li sada da dobijem sobu — upita — ili treba još nešto da uradim? — Pogled mu je bio preteći dok je dizao šešir i bisage. — Pa, razume se, ser! — počeo je odjednom da prede re- cepcioner gledajući Dendija na podu još uvek sa nevericom. Grmalj je ležao bez svesti. Gomila bespomoćnog mesa. Šejn je dahtao. Borba ga je iscrpla. Znoj mu je curio niz telo. Brada mu je bila utrnula jer ga je Dendi zaisita snažno udario. Držao se za vilicu i šMjocao malo njom da je razradi, onda zavrte glavom i nasadi na nju šešir. Onda pogleda ka iz­ laznim vratima. Žutokljunac se u međuvremenu izgubio. Recepcioner mu pruži ključ od sobe. — Možete i docnije upisati vaše ime, mister... — Sejn! — Mister Sejn! — ponovi recepcioner kao odjek. Šejn privuče knjigu, uze pisaljku, zapisa ime, uze stvari i, obišavši Dendija, pođe uz stepenice. — Možete mu reći — dovikne recepcioneru — da se nala­ zim u sobi broj osam. Udarac za vrat dobiće od mene besplat­ no i to koliko puita hoće. — Bio je besan što ga je momaik dvaput za redom izblefirao. Vilica je počela da mu seva i ose­ ćao je to čak u zglobu ispod uha. Odvukao se u svoju sobu, umio se i obrijao, obukao čistu 9
  • 12. S E J N košulju, uze nekoliko novčanica iz bisaga i krene dole. U celoj kući je mirisalo na jelo. Približavalo se veče. Šejn oseti glad. Zeleo je da jede, da se ispava, da odmori konja i da ponovo napusti grad. Ali od te računice nije ispalo ništa. Jedna žena upala je u nju. I to baš ona lepotica koju je koji sat ranije sreo u prodavnici. Upravo je završio sa jelom kad je ušla u blagovaonicu. Osvrnula se, videla ga i prišla njegovom stolu. — Jeste li vi mister Šejn? — upita osmehujući se. — Jesam! — odvrati zapadnjak i ponudi joj stolicu. Ona se zahvali i sede. — Da li da vas pozovem na večeru ili samo na piće? — Jedno piče, molim. Sejn podiže ruku i zapucketa pistima. Koinobar odmah priđe stolu. Zapadnjak naruči meksičko vino. — Ja sam Lori van Stin — predstavi se žena. — Lori je lepo ime — primeti Šejn. Ispili su. — Ne pitate me zašto sam sela za vaš sto —- reče žena, ostavivši čašu. — Vaše lepe, smeđe oči su me ugledale — odgovori Sejn. ■— To je dovoljan razlog što sedrte ovde. — Želim da upoznam muSkarca koji je prebio Dendija! Sejn se osmehnu i zavrte glavom. — Dendi, to je zapravo ko'njsko ime.., Ko je, ustvari, taj momak? Ona se uozbilji i pogleda ga u oSi. — Moj telohraniteij! Sejn se iznenadi. — O, molim, madam! — On se uhvati za vilicu. — Ali zbog toga nije morao da mi pomeri bradu iz le­ žišta. Ja, zapravo, nisam tražio ništa sem sobe. Tamo je još bio i jedan cvrglan ... — Emi! Dendijev brat! — nasmeja se žena. — Dobro. Za­ boravimo tu stvar... — Ućutala je na tren. — Ja zsnam ko ste vi, Sejn! — nastavila je Gabiljno. — Mnogo sam o vama čula. On sleže ramenima. — Mnogi me znaju. Kad nemaju šta drugo, novine izvlače moj sukob sa kompanijom Vels Fargo i prežvakavaju ga. Meni, verujte do toga nije uopšte staio. Ali ja sam tu nemoćan. 10
  • 13. S E J N •kiT 'if Nalazio se ja u pustimji Arizone ili u nekom gradu, sve je isto. Uvek se nađe neko. — Tražite li možda posao? Ja imam jedan dobro plaćeni posao za vas. — Ne želite valjda da opustite Dendija? To ipak ne bi bilo pravo, Lori! — Ma ne! To nema nikakve veze s njim. Uostalom, nije­ dan muškarac nije jači od svih. Bar ne trajno. Tražim čoveka koji će mi jedno krdo od deset hiljada goveda odvesti na sever. — Zar vam izgleda da sam ja pogodan za taj posao upita on i pomisli na mrtvog maršala i na Caka Lemona, tog psa tragača, koji je nanjušio i otimao svako krdo koje bi iz Teksasa krenulo na sever. — Platiću vam jako dobro! — Koliko dobro? — Sto hiljada! Sejn podiže obrve. — To je četvrtina sume koju možete ukupno da dobijete za vaše krdo tamo gore, na severu, pod uslovom da vam ono u punom broju stigne na cilj. Sem toga, kada pomislim na pred­ stojeće godišnje doba, moram da kažem da je za jedan takav put dosta kasno. Zima može da van zaveje stoku. Indijance vam neću ni pominjati, kao ni bandite koji tamo gore lunjaju. — Dobićete vašu platu čim pristanete! — Zašto? To je sasvim neuobičajeno. — Ja imam svoje razloge! — Mogu da mislim! Niko ne plaća vođu transporta unap- ređ. Mogu li da saznam razlog, madam? — Ne možete. — Osmehnula se. — Za sto hiljada dolara ne postavljaju se pitanja. — Ja postavljam! Tri hiljade dolara bi bila poštena plata. Vi nudite sto. Zato moram da znam razlog. Posao ni izbliza ne vredi toliko. — Ekipa goniča je kompletna. Imam i poslovođu. O meni se stara Dendi... Samo put je vaša stvar. Sejn se zamisli. — Vi putujete s nama? — Je Ii to odlučujuće? Zapadnjak ju je otvoreno posmatrao. Bila je zaista lepa! I neobična. Ljubičasta bluza je više nagoveštavala nego što je sakrivala. 13
  • 14. Š E d N 'k'k'ir — Bojim se <Ja ćete me pojesti očima. Sejn se osmehne. — Da li je to odlučujuće, ako putujem s vama? — pono­ vila je žena svoje pitanje. — Moglo bi biti! ^ ,4 — Kada vam to toliko znači, putovaču s vama! : — Da. — Sta: da? — Ona se naže napred. Imala je prekrasne zube. — Da li to zaiači da prihvatate posao ili da to usIoVlja- yate mojim polaskom sa vama? — Kada treba da se krene? Ona sleže ramenima. — To zavisi... Sada se zapadnjak isceri. Odlutao je u mislima daleko. Za­ mišljao je sebe sa njom. Napolju, u divljini. U kolima. U ša­ toru. Ona ustade. ■— Ako hoćete da me vidite nagu, dugonjo, onda prihva­ tite posao. Večeras se sa nama neće ništa, naravno, dogoditi. Konobar priđe stolu. — Da platim! — reče Sejn. — Vi ste gost kuće! — timeša se Lori. On je belo gledao. — Da, ovaj hotel pripada meni — objasnila je. — Cek možete podići ujutru u kancelariji, ukoliko vam odgovara. Dendi će vas upoznati sa svim. Ona se naglo okrete i izađe iz blagovaonice. Sejn je is­ pratio pogledom. On se zavali u stolicu. Nebesa, koliko dugo nije video ovakvu ženu! — Želite li još nešto, mister Sejn? — upita konobar. Kao žto ste čuli, ovde je za vas sve besplatno! Zapadnjak ga pogleda. — Njoj pripada hotel? — Pa naravno! — Poseduje li ona i ranč? I stoku? — Ranč i stoku? — naceri se konobar veselo. — Ni go­ vora! Samo gomilu mačaka, koji nama svima i njenom mužu idu na živce. Sejn otvori usta i zatvori ih ponovo. — Ona je udata? 12
  • 15. S E 'J N 'trir-ic — A šta ste vi mislili, mister Sejn? Jedna takva lepoti­ ca ne može dugo da se vrzma slobodna. Udala se pre neko­ liko sedmica. — On se naže pa nastavi tiše: — On je dosta mlađi od nje. Znate kako je, mladi petao! Ali, molim vas, kao da vam ništa nisam rekao! Šejn pomisli na bledog dečaka koji ga je po dolasku gnja­ vio u holu. — Dendijev brat je njen muž? — Da. Erni van Stin. Holandski plemić! Evropejac! Zapadnjak zazvižda. — Koliko onda ona ima godina? —- upita zvonkim glasom. — Najviše trideset! — bio je odgovor. — Ali to tačno ni­ ko ne zna. Možda ni sama. Znate već kakve su žene... Ho­ ćete li bocu viskija? Imamo izvrsnu marku! Sejn kimnu glavom. Konobar se odgega do šanka i vrati sa bocom burbona i dve čaše. Poslednji gosti su već izašli. — Morate znati — rekao je konobar posle druge čaše — jedna žena kao što je Lori ne može se zamisliti bez muža i bar tri prijatelja istovremeno oko sebe, ako mene pitate. Pili su i naklapali dok nisu ispraznili bocu. Sejn je stal­ no mislio na Lori. Ta žena mora da je pošašavela! Nikada ne bi ni pomislio da joj taj Erni može da bude muž po meri! — Da li ste čuli nekad neštou Caku Lemonu? — prenuo ga je iz misli glas konobara. — Ona je ranije bila za njega udata. Ali s njim nije mogla kao što sada može sa Ernijem? Mislite li da bi čovek kao štoje Cak Lemon dozvolio da kraj njega postoje još trojica skojima njegova supruga spava? — Cak Lemon? Kralj kradljivaca goveda? — začudi se zapadnjak. Konobar se poče ceriti. — Kralj? To je dobar naziv! Tako tog vođu bandita jo3 niko nije nazvao. Ali Lori mu i u tome konkuriše! Da bi is­ takla svoju važnost, nazvala je sebe baronesom. Šejn razvuče lice u grimasu. — A baron? Da nije možda taj Erni prezimenom Van Stin? — Ja to ne znam sigurno. Samo sam jednom Cuo kako ga ona oslovljava sa „mijnher”. Mijnher van Stin. Svaki put kada se s njim raspravlja naziva ga po njegovoj tituli. — Admiral još neće biti. Za to je suviše mlad. Konobar ga pogleda. 18
  • 16. ★★'At S e j n •k'kir — Mijnher... da li je to neka krupna zverka u holand- skoj mornarici? — To jednostavno znači „moj gospodine” — objasni mu zapadnjak. — Znači oo je jedan sasvim običan mornar! — uzviknu konobar i ustade. Ljuljao se. Zenice su mu se raširile, a oči postale staklaste. Jedan običan mornar — taj minjher. A ja sam bio potpuno ubeđen da dolazi najmanje iz kraljevske kuće! On stavi Sejnu ruku na rame, — A sad mi je pića do guše! Polako se okrete i odvuče u kuhinju. Onda se vrati i po- iEe da zapinje o stolove i stolice. Šejn se nasmeja, popi ostatak iz boce i pope se gore. U njegovoj sobi gorelo je svetio i Lori, na koju je taman prestao da misli, ležala je u njegovom krevetu. Bila je pok­ rivena. Ali po stvarima koje su ležale pored kreveta zaklju­ čio je da je u Evinom kostimu. Njegov umor kao da je odjednom iščezao. Zapadnjak se osmehne, zatvori za sobom vrata i reče: ,— Popunjeno! Posmatrala ga je nesigurno, ali uz osmejak. Nije bila sasvim načisto da li će on prihvatiti ovakvu, sasvim otvore­ nu ponudu. On priđe krevetu svuče se. Ona se polako odma&e i oa- meh joj se sasvim razli preko lica, kad u njegovim očima ug­ leda dobro poznate iskrice. Svetiljka je stajala na noćnom stočiću. Ona uvuče fitilj dotle dok se svetio nije ugasilo. — Dugo sam te čekala, dragi! — prošapta, dok ju je za­ padnjak stezao u naručje. Onda ga poljubi. — A tvoj muž? Sta ćemo raditi s malim mijnherom? Možda ima kalauz i svakog trenutka može upasti ovamo. — Ne razbijaj glavu zbog Emija! Ona ga snažno privuče i ubedi ga ida zaista ne treba da se brine. Znala je šta hoće i kako to sebi da priušti. Kada su se opružili mirno jedno kraj drugog bio Je na- 14
  • 17. ★★tUt S E 'J N 'k 'ifk polju već skoro dan. šejn zapali dve cigarete i jednu stavi njoj među usne. Onda ona odjednom položi Sejnu na grudi komadić papira. Bio je to ček na sto hiljada! Sejn ga pročita, nasmeši se i stavi ga na noćni stočič. — Možeš ga unovčiti, ovde, u Templu, u Zapadnoj ban­ ci — objasnila mu je. Onda se ponovo priljubi uz njega, dunu mu dim u lice i poljubi ga u grudi. — Bila si udata za Caka Lemona? Ona se trže. — Ko ti je to rekao? On se ponovo uvuče u sebe, kao puž u kućicu. — Niko ne može sigurnije provesti tvojih deset hiljada goveda nego on. Lemon je, najzad, taj koji za svako teksaško krdo predstavlja najveću opasnost. Zavrbovala si jednog pred­ vodnika. Dendi će se brinuti o tvojoj sigurnosti. Kakav zada­ tak ostaje meni? Treba li da ubijem Caka Lemona, ili šta? Ona ga pogleda ali oćuta. — Goveda nisu tvoj posao, devojko — nastavio je Sejn. — Ti to krdo samo prebacuješ na sever. Zato hoćeš da sklo­ niš s puta Calta Lemona. I da ga središ. — I ako je tako? — Hoću da znam kako stvari zaista stoje! Za sto hiljada dolara moram nešto uraditi, pa bih hteo da znam kakve us­ luge od mene očekuješ! Ona se osloni o laktove. — Da! Ti treba da ga ubiješ! Mislim da je sto hiljada sa­ svim odgovarajuća cena. Ja sam i odabrala Dendija zato što mi Cak nije dao mira. Treba da pripazi na njega. — Znači to očekuješ od mene? — Jasno. Ako iko može da izađe na kraj sa Lemonom, to di ti, Sejn! Onda, šta si odlučio? Hoćeš li unovčiti ček ili ga sačuvati? — Unovčiću ga! Ona uze Šejnu cigaretu iz ruke, zgnječi je u pepeljari i poče ponovo da ga draži. Zapadnjak je dotle malo predahnuo i sada je rešio da tu vrelu ženu definitivno smiri. I smirio je. Ispružila se, teško dišući, ali se i zadovoljno osmehujući. Potrajalo je dugo dok je ustala i obukl* se. 15
  • 18. 'irk'lc Š E J N 'k'kir — Ti si zaista jedan mtiški monstrum — procedila je Lori Vćin Stin umorno. — Još neko pitanje? — osmehne se zapadnjak. — I jako si radoznao — odvratila je zadihano. — Zašto želiš Lemonovu smrt? — Zar nije to zaslužio? On je ubica i pljačkaS. — Ali ne za tebe! j Ona ga pogleda^ Mržnja blesnu u njenim smeđim očima. — Zašto hoćeš to da znaš? Okrete se, priđe ogledalu i poče da se češlja. — Pojahaću napred — skrenu razgovor i izdaću naređenja predvodniku. Reći ću mu da odmah podigne krdo na noge. Sačekaj me ovde, u hotelu. Mi ne moramo da žurimo dragi. Možemo da stignemo transport i za nekoliko dana. — Gde misliš da ćemo se susresti sa Cakom Lemonom? i — Daleko na severu! Verovatno u preriji. — Čuo sam da se on negde ovde muva — primeti Sejn. — Ne verujem! — odvrati žena i pođe ka vratima. ,— Do Ekorog viđenja, dragi! Vrata se za njom tiho zatvorile. Zapadnjak uze ček u ruku. Sto hiljada dolara za jednog čoveka za čijim je petama on bio i bez nje. On kvrcnu veselo ček i stavi ga u novčanik. On ustade i obuče se. Kada se već spremio da krene dole na doručak, začu se kucanje na vrati­ ma i uđe Emi van Stin. Sejn ga dobro osmotri i zaključi da ovaj baš i nije toliko mlad. — Helo, Mijnher van Stin! — possdravi ga. — Sve je u redu, Sejn — osmehne se van Stin. — Juče nisam mogao znati da ste to vii Njegov osmejak je bio hladan i usiljen, a ono Sto je go­ vorio zvučalo je kao da govori automat bez trunka emocije. To je Sejn video odmah. — Zaboravimo sve, Ernil — odvrati. Emi van Stin kimnu glavom. On uđe u so^u i sede na stolicu. — Baronesa vas je angažovala da sredite Caka Lemona? — Ne morate to da pitate, van Stin. Vi to dobro znate. — Niko ne može savladati Caka Lemfona. — Mislim da ćemo to još videti — odvrati zapadnjak. —% Baš sam krenuo na doručak. Hoćete li sa mnom?. 1.
  • 19. 5 E UN -k itir — Još samo trenutakl — Da? Van Stin se osvrte po sobi. — Ona je ovu noć provela ovde? — Ja do smrti neću shvatiti zašto nebo pita za stvari za koje zna... Da, Lori je noćas bila sa mnom. Alt niti sam j^ ja ovamo dovukao i zatvorio, niti sam je silovao. — To znam! — osmehne se van Stin sarkastično, i Šejn slegnu ramenima i stavi šešir na glavu. — Lori je odjahala da pripremi krdo za putovanje. Idete li sa nama na sever? — Još nisam odlučio! — To ne mogu da razumem! — odvrati zapadnjak i kre­ nu ka vratima. — Nećete ići da doručkujete? Van Stin ustade i priđe mu. Bio je za dve glave niži od Sejna i imao je stas nekog đačića. Vrat mu je ipak bio deb­ lji od palca! Zapadnjak nije zaboravio kako ga je pri dolasku u hotel jednom rukom bacio čitav metar kroz vazduh. I po­ red toga, čovek mu se sada učini opasan i u svakom slučaju neprijatan. Ko je uopšte taj tip? Kako je uspeo da se oženi tako rasnom ženom kao što je Lori? Zar je ona zaista njegova žena? — Sa vama neću doručkovati, Sejn — odvrati Erni van Stin kreštavim glasom. — Nas dvojica nikada nećemo sedeti zajedno i doručkovati! Đavoli vas doručkovali da bog da! Do­ šao sam samo da vam kažem da sam vaš neprijtelj, Sejn! I to smrtni neprijatelj! Uzmite to ozbiljno! Sejn se osmehnu. Ali onda se u njemu probudi gnev i on htede čovečuljka ,da zgrabi i baci kroz zatvoren prozor. Ali Erni van Stin je već izašao. , Zapadnjak opsova. Posle izvesnog vremena on izađe iz sobe. U holu je sta­ jao Dendi. C/n se široko isceri kad ugleda zapadnjaka kako silazi stepenicama i pođe mu u susret. On uhvati Sejna za mi­ šicu. — Ja sam vas juče potcenio — reče. — Brzina je vaša snaga, Sejn! A ja sa tim nisam računao... Sada sam to uzeo u pamet. I više me ne biste iznenadili. Ali to ionako ni­ je važno, niti će se opet dogoditi. Mi radimo za istog gazdu. Dakle, ruku ovamol XS«jn M ____ 11
  • 20. •k'k'k S e j n k k 'k — Gde je sada tvoj brat? — prekide ga zapadnjak. Dendi van Stin namignu. — Odjahao je za Lori. Ne treba više da se brinete o tom vetrogonji. Je.ste li danas već nešto jeli? Ja dok nešto ne sta­ vim u sebe ljut sam i na sebe i na ceo svet. Sejn pođe za njim u salu za ručavanje. Taj momak je bio po njegovom ukusu. Odobrovoljen, sede sa njim za isti sto. Doručak je bio obilan i sastojao se od barene šunke, ja­ ja, slanine i hleba. A preko toga topla i slatka kafa. Dendi van Stin je pojeo brdo toga. — Vi baš niste naročito jaki na jelu — primeti on kad je Sejn završio. Zapadnjak se samo nasmeši. On je baš dosta jeo, ali je očigledno Dendijeva predstava o pojmu „najesti se” bila nešto drukčija. Dendi van Stin smota još jedan komad barene šunke i str­ pa ga u usta. Onda pogleda u Sejna. — Da vam se nije zgrčio želudac od pomisli da treba da smaknete Caka Lemona? To vam je baronesa noćas ponudila. Ili možda nije? — Jeste, ali od toga mi se nije želudac zgrčio — odvrati Sejn. — Nego imam utisak da vaš brat baš nije oduševljen time. Sada se Dendi nacerio. — Zar bi trebalo da bude? On i Cak Lemon su kuvani i pečeni. Sejn ga pogleda iznenađeno. — Čudite se tome? — nastavi Dendi van Stin. ■— Zar vam O tome baronesa nije govorila? — Nijednom rečju me na to nije upozorila! — Mogu li da vam dam jedan savet? — Samo izvolite! — Uzmite svog konja i nestanite! — Zašto? Dendi se značajno nasmeja. — Jer baronesa u stvari ne zna šta zaista hoće. Na kra­ ju, u to sam siguran, jahaće ona rame uz rame sa Cakom Le- monom... O toj.stvari treba da razmislite, Šejn! — A vaš brat? On će jahati za njima? — Moj brat! — Dendi odmahnu rukom. — Erni nije sa­ 18
  • 21. ★★★ Š E J N 'k 'k 'k svim čitav u glavi! U svakom slučaju ne, dok se vrti oko Lori. Šejn je sve manje shvata^j stvari. Nije uopšte bio u sta­ nju da sve to što je čuo i što je od pre znao sastavi zajedno. Ali šta to u osnovi menja? stvar? On je imao samo jedan cilj! Želeo je da uhvati Caka Lemona, tog krvoločnog pasjeg sina. Samo zbog toga je pristupio ovoj gomili luđaka koje je sreo u Templu. U tom trenutku Dendi van Stin je konačno zaključio da je dovoljno doručkovao. — Sada ću vas odvesti napolje, do krda — reče. — Ako hoćete. Šejn je hteo! Dendi van Stin odvede zapadnjaka u štalu hotela. S le­ ve strane u boksu stajali su sami riđani, — Izaberite sebi jednog od konja — reče Dendi. — Sed­ la su vam tamo preko. „Neću jahati do Dodž Sitija”, pomisli Šejn i uze prvog konja s reda. Dendi je išao za njim. Cebad su stajala u pose­ bnom odeljku. Sejn uze jedno i stavi ga riđanu na leđa, a onda ponovo napusti boks i krenu po sedlo. Ali tada više on i Erni van Stin nisu bili sami u štali. Zapadnjak se iznenada nađe suočen sa četiri revolverske cevi. Ljudi su stajali jedan kraj drugog, rame uz rame i pre- prečili izlaz kroz vrata. Šejn pređe pogledom jednog po jednog. Nije li poznavao i u prvom trnutku nije mu bilo jasno šta hoće. Onda potraži pogledom Dendija van Stina, ali je ovaj bio u poslednjem boksu, zabavljen oko konja i još nije primetio pridošlice. — Dignite ruke, Sejn! — naredi jedan od revolveraša, —- Ali visoko, inače pucam! Zapadnjak posluša. Sva četvorica su uperili koltove u njegovu glavu. — Hej! — viknu Dendi van Stin otpozadi i zatutnja kroz štalu. 19
  • 22. "k'k'k S e j n k-kkr Onda se iza senika, koji se nalazio levo od vrata, pojavio njegov brat. Bio je naoružan „vinčesterkom”, koju je smesta uperio u svog brata. — Ostani tamo nazad, Dendi! Drži se po strani od ove stvari! — viknu tankim glasom. Snažni muškarac stade i ispruži snažnu glavu. — Sta, do đavola, ovo treba da znači? — zabrunda, Iju­ tito. — Drži se po strani, rekao sam! — vrištao je Erni van Stin. — Drži se po strani i ne postavljaj pitanja! On priđe Sejnu i pritisnu mu cev puške u stomak. Nje­ gove dečačke oči svetlucale su podmuklo. Naglim pokretom istrže zapadnjaku kolt iz futrole, pa mu i cev tog oružja pri- tište uz telo. Pokretom glave pozva ljude koji oborišo Sejna na tle i vezaše ga. Uradili su to tako brzo da zapadnjak nije uopšte uspeo da se odupre. — Mogu li sada možda da doznam šta se ovde događa? procedi Dendi van Stin i stupi napred. — Rekao sam ti da se u to ne mešaš! — siktao jebesno njegov brat. — Jaši napolje kod stoke i ako te tamo neko za njega pita, odvrati jednostavno da ga uopšte nisi video. Jasno? — Hoću nešto da ti objasnim, Erni! — besneo je Dendi, — Baronesa će me pitati za njega. Sta treba da joj kažem? Da sam bio ovde s njim u štali i da sam sve ovo mirno posmatrao? lii da je slažem? — Da, složi je! Dendi van Stin se osvrnu ka Sejnu koji je vezan ležao na podu punom trunja i nije mogao da ne pita: — Sta nameravaš s njim? — Ti ništa ne znaš! — brecnu se Erni. — Ti nisi ništa video. I ne treba ništa da znaš. — Onda naredi ljudima: — Nosite Sejna! Ovi umotaše zapadnjaka u jedno ćebe, podigoše ga izne- soše iz štale. Preneli su ga preko dvorišta i položili u jedna kola, koja su odmah krenula. Sejn je mogao kroz ćebe da vidi sunce. Ali i to mu je bi­ lo dovoljno.Bio je siguran da sekola iz grada upućuju na sever. Kada je grad ostao za njima, jedan od ljudi popeo se u kola, skinuo ćebe sa zapadnjaka i otčepio mu usta. 20
  • 23. ★★★ S E J N -k-kir — Tako. Sad se nećeš ugušiti, amigo! — isceri se i pono­ vo se vinu na konja. — Želimo živog da te isporučimo Caku Lemonu! Sejn tiho opsuje, žderući se u sebi. Tako nešto da mu se desi! Erni van Stin — taj đavo! Bila je to njegova osveta. Zato što ga je bacio kroz hotelski hol i što je spavao s nje­ govom ženom ujedno. Ali zapadnjak to nije zamerao malom mačku u čizmama. Na njegovom mestu on bi ustrelio svakog ko bi mu to učinio. Putovali su satima. Šesnaest kilometara od grada napus­ tili su poštanski put i uputili se tik pred zalazak sunca prema istoku, kroz suvo, brežuljkasto zemljište. Pri poslednjim zracima dana kola su se zaustavila. Ljudi priđoše, odvezaše zapadnjaka i skidoše ga s kola. Pred njim je stajao Cak Lemon! Pesnica oslonjenih o kukove, snežno bele kose, koja mu je padala na čelo i pogleda upravljenog u pridošlicu, stajao je on u pozi koja nije obećavala ništa dobro. Kraj njega je sta­ jao Erni van Stin, ta otrovnica. On se palcosno cerio. Iza njih, u krugu bandita i revolveraša prepoznao je ljude koji su nje­ ga i maršala bili saterali u klopku. — Baronesa te je najmila da me smakneš — odseče Le­ mon. — Je li tako? Sejn obliza usne. — Pazite! Traži način kako da to porelme! — opominjao je Lemona Erni van Stin. Zapadnjak sleže ramenima i protrlja zglobove na ruka­ ma. Konopac je bio dosta čvrsto vezan. — Lori mi je učinila predlog. Za sto hiljada dolara! To je bilo primamljivo. Bili smo celu noć zajedno i trebalo je večeras da nastavimo. Moram da istaknem da se sa nekom starom drombuljom ne bi toliko petljao. Ali sa tom ženomi Tako nešto je vredelo da se pažljivo zagleda. Tipovi oko njega se počeše ceriti sa razumevanjem. Stvar ih je očigledno zabavljala, — Pseto laže! — vrisnu Emi i podigavši pesnicu u slepo gnevu nasrnu na zapadnjaka. Sejn ga zaustavi kratkim udarcem levice, tako da se ovaj zanese unazad, pade u travu i ostade da leži zatvorenih očiju. 21
  • 24. 'k 'k 'k S E J N k k ' k — Šejn! grmnu Cak Lemon divlje. U krugu oko njega sada se podigoše puške i revolveri. Niko se više nije cerio. Zapadnjak pogleda vođu bandita. — Ti me ne možeš optužiti da sam se s tom damom do­ govorio da te smalcnem. Ja nisam dao nikakav pristanak, — Ali hteo si da pristaneš! — vilmu Lemon. Šejn se isceri i zavrte glavom. — To zaista ne bih mogao da kažem. Nisam imao vre­ mena da na to mislim. Samo su mi gluposti padale na pamet! — Zaveži! — grmnu Cak Lemon. Banditi se opet počeše ceriti. Erni van Stin došao je sebi. Dva Lemonova čoveka ga podupreše i osoviše na noge. Treći zgrabi njegov šešir i nabi mu ga na glavu. Emijeve oči su kolutale. Još se nije sasvim vratio svesti. U prvi mah kao da nije mogao da se seti zašto je tu. Onda mu sinu, pa htede da jurne na Sejna, ali su ga ljudi, koji su ga podigli, čvrsto držali. Cak Lemon mu priđe i uperi mu prst u grudi. — On nije prihvatio baroneson predlog — reče. — Ti si to izmislio. — Laže! — prosikće Emi. — On je prihvatio predlog i čak je za to i plaćen! — On pregleda džepove na svojoj jakni i iz džepa na grudima izvadi ček i pruži ga Caku Lemonu. — Pogledaj ovo, Cak! Šejn je bio preneražen. On uopšte nije primetio da su mu u štali pretresli džepove. — Sto hiljada dolara! — zapanji se Cak Lemon i zagleda se u zapadnjaka pa nastavi da čita: — Mister Sejn. Za isplatu preko Zapadne banke u Templu... A nisi se odlučio, kažeš? Udvaranje ti je bilo važnije!... Ko će.da ti veruje, pseto je­ dno? I takvom kopiletu smo mi bili slmiuli lisice! Ili hoćeš da kažeš da to nije tvoj ček? On poturi zapadnjaku papir pred Uce. — Baronesa mi ga je takođe poturala pod nos- — tvrdio je Sejn. — Laže pseto, Cak! — urlao je Emi van Stin, raspame- ćen od besa. Ja sam mu lično uzeo ček iz džepa. — Da, to je tačno, mister Lemon — potvrdi jedan od četvorice koji su u štali hotela izvršili na njega prepad. Vođa bandita presavi pažljivo ček i stavi ga u džep. 22
  • 25. •k'k'k Š E J N k'k'k — Zar ćeš to tako ostaviti, Čak? — procedi Erni. — Do­ govor između nje i njega je potpuno dokazan. Žena kao što je Lori može da obrlati takvo kopile za jednu noć. Ubij ga! Ne, čekaj, ja ću to učiniti! On povuče kolt, ali mu jedan ođ ljudi, koji su ga joS uvek držali, skloni oružje. — Zahvaljujem ti, Erni! — reče Cak Lemon i ponovo sa okrene Sejnu: — Loše si računao, mister! Odjednom su se preokrenule uloge! Ti ćeš krepati, a ja ću naplatiti ček. Ce- nim da će ta prokleta ženska pozeleniti i potamneti kad shva­ ti da sam ja uzeo pare. — Toliko bespomoćna Lori neće biti — odvrati zapad­ njak. — Siguran sam da će joj, kada vidi da me nema, prvo biti da poništi ček. Na tu primedbu vođa bandita nije obraćao pažnju. On mahnu jednom od svojih momaka: •— Flit, ovo kopile traže u Vakou! I vlasti i Vels Fargo. Uzmi nekoliko ljudi i odvedite ga tamo. Predajte ga onom ko za njega ispovrto veće pare. Flit kimne glavom, cereći se i pozva nekolicinu. •— Hajde, vezujte ga! — naredi im. Strpaćemo ga u ko­ la i krenuti odmah. Prozvani ljudi priđoše zapadnjaku, koji nije mogao u ovom trnutliu ništa više da učini do da se prepusti sudbini. Suviše ih je bilo i suviše brzo su ga skleptali, psujući uz put i pretvorili u zamotuljak, koji je ležao na travi. Erni van Stin se probi kroz gomilu i stade pred zapad­ njaka. — No, vidiš li — prodikće pakosno — koliko si velik ti, osvajaču žena. — Onda pijunu Sejna u lice. — Momci iz Vels Fargoa će te raskidati na komade. — Umiri se, Erni! — reče Čak Lemon i sklonisedu kosu sa čela. — Već će mu oni izvaditi dusu. Flit mahne svojim ljudima. Oni podigoše zapadnjaka i staviše ga ponovo u kola. — Sad ćeš najzad biti isporučen! — dobaci mu jedan od momaka. — Ne budi tako siguran — zareža Zapadnjak. Uskoro po­ sle toga kola se pomakoše i počeše da se kotrljajupremano ći koja je dolazila. 23
  • 26. itrtrit S e j n •k'kiir Kad je jutro zasivelo Erni van Stin vratio se u Templ. Kad je ušao u hotelski hol, Dendi je upravo sišao stepeništem. Braća su stajala jedan prema drugom. — Celu noć je galamila — reče Dendi. — Svi gosti su se razbežali. Ostala je samo stara, nagluva Engleskinja. — Zar joj njen Sejn toliko mnogo nedostaje? — upita Erni zajedljivo. — Ti ne z,naš uopšte šta si uradio — zagrme Dendi. — Deset hiljada goveda su na putu, ali krdo je praktično bez vo­ đe. — I ja znam put kojim krdo treba da ide na sever — odvrati Erni. — Je li proklinjala Šejna? — Možeš zamisliti! — reče Dendi. — Ali šta ćeš joj reči: gde si ti bio? — Ostavi se toga. To je moja briga! — odseče Erni i po­ gleda ka stepeništu. — Je li ona u svojoj sobi? — Da, ali sad će verovatno hteti da spava. — Sigurno je opet napravila ceo karambol? — v’erio se Erni. — Nego šta! — progunđa Dendi. — Carli, jadničak, izle- teo je iz njene sobe i srušio se bez svesti, jer je dobio veliku raeksikansku vazu u glavu. Morali smo ga nositi kod lekara. — Onda će Carli ipak preživeti? — Može biti! — složi se Dendi. — Ali hoćemo li mi pre- Siveti? Krdo se nalazi na putu. Lori neće promeniti odluku. Cim se bude probudila pojahaćemo za krdom. U preriji će nas dočekati Cak Lemon sa svojim banditima. Predvodnik krda ima najviše pedeset ljudi. A Lemon ima sa sobom pre­ ko dvesta — sve od zla oca i od gore majke. Je'ii li o tome razmislio? Ovaj cirkus sa Sejnom stajaće nas glavel — Jesi li tako siguran u to7 ’ — Jesam. I silazim s voza. Meni je pun nos ijvega. — Ostaćeš gde si! — prosikta Erni divlje. — Mi smo sko­ ro pred ciljem. Dendi ga besno pogleda. — To baš ne vidim. Ti si je oženio. Dobro! Ali ona ipak nije tvoja žena i pred njenim ljudima neće poslušati nijedno tvoje naređenje. SA _:
  • 27. ^ ★ ^ S E 'J N ★ ★ — To će se izmeniti! — odvrati Erni oštro. — Ja sam lično učinio Caku Lemonu veliku uslugu. Zato ču Ja krdo pro­ vesti kroz njegovo područje nnrno. Dendi se zablenu u brata. — Ti si Sejna izručio tom banditu, Je li? — Da! Dendi se smeškao s nevericom. — I zbog toga će nas on pustiti da prođemo sa stokom?, — Pa jasno! — Mislim da 6u poludeti! Erni munu brata u snažne grudi. — No, vidiš li kako daleko ja uvek mislim? Stoka gore, u Dodž Sitiju, vredi najmanje pola miliona. Možda ja nisam u pravom smislu Lorin muž, u redu! Ali ako bi Lori umrla, ja ću sigurno biti njen naslednik. Mrtva, ne može da bude neverna svom nasledniku. Sa -tih pola miliona mi ćemo dići sidro, Dendi! Je li ti još uvek pun nos? — Naš otac je dobro slutio da se ti nećeš ustezati ni pred čim da bi se domogao onoga što želiš! Erni ga odgurnu u stranu. — Idem sada k njoj. Ti ostani tu i budi miran! — Ostavi se toga! — upozori ga Dendi. Erni ga sumnjičavo pogleda. — Zašto? Zar je neko kod nje? — Predvodnik transporta! Došao je da je uveri da će sa svojim ljudima za nju ići u pakao! Erni je ključao od mržnje i besa. — To je ipak naša stoka što će je predvodnik odvesti u Dodž Siti. Zašto se ljutiš? — upita Dendi. On položi Erniju ruku na mršavo rame. Erni mu besno smače ruku. — Ne možeš se ponašati nepromišljeno — podrugnu mu se brat. — Ako si je oženio samo zato da se dokopaš pola miliona, onda moraš da misliš samo na pare, — Gubi se! — prosikta Erni. Dendi ga još jednom lupnu po ramenu i izađe iz hotela. Njegov brat je, međutim, ušao u recepciju i spustio se na je­ dnu stolicu. Sunce je izašlo i grad se probudio. Nastala je ži­ vost. Erni van Stin se još nije oporavio od udarca, a Alfa Dženkins siđe niz stepenište. 25
  • 28. ^ S E 'J N ★ ★ Mali Holanđanin skoči i spusti šaku na dršku kolta. Ali taj opasni bandit ga i ne pogleda. Glave okrenute na drugu Btranu prošao je kroz hol i izašao na ulicu. Erni opsova. ■— Ti pasji sinovi! Sve ću ih ja srediti kao što sam sre­ dio Sejna. Ja ću biti taj koji će se na kraju smejati. Svima! On se okrenu ka stepenicama i pope se gore. Lori je već ustala iz svog čarobnog kreveta. Ogrnuta sa­ mo svojim laganim jutarnjim mantilom, sedela je pred ogle­ dalom i češljala se. Kad je videla da je ušao Erni, bacila je prema njemu češalj i četku, ali ga nije pogodila. — Odakle dolaziš? — povika besno, ustade, zgrabi kutiju sa puderom i baci mu u glavu. U nekoliko hitrih koraka našao se kraj nje i gurnuo je na krevet. — Ja sam zbog tebetražio Sejna, ti, nezahvalna ženo! — viknu. — Celu noć sam lutao okolo da uhvatim tog preva­ ranta i izdajicu. Lori ga je gledala. — Pa jesi li ga našao? — Jesam. I mi smo tu nezahvalnu svinju likvidirali. Ho­ ćeš li možda još jednom da ga vidiš? — Ne! Erni sede kraj nje na krevet. — Tog pokvarenog tipa možeš mirno da zaboraviš. — Ali mi sada nemamo pravog vođu za transport. Erni van Stin se hladno smeškao. — Sada ću ja preuzeti taj posao. Ja poznajem one kra­ jeve na severu isto tako dobro. A sa Cak Lemonom ću takođe završiti. ~ Ti? Erni van Stin se isprsi. — Da, ja! Slobodno prepusti meni jednom sve što pred­ stoji. — HoćeS li ti ubiti Caka?, — Ako ti to tražiš ... Ona ga ponovo pogleda. On se pakosno osmehnu. '— Ili ćeš možda taj posao poveriti Alfa Dženkinsu? — Sejn je imao jedan moj ček! — primeti ona uznemire­ no. 26
  • 29. ir 'k ir S E J N ★★■if Emi van Stin slegnu ramenima. — Onda mora da ga je progutao pre nego što smo ga opalili preko ušiju. Ja ga u svakom slučaju nisam našao u njegovim džepovima. — Poništićai ček! — Zašto? — promrmlja Emi. — Sejn je mrtav. Neće ga više moći unovčiti. On se naže nad nju i uhvati je za ruke. — Volim te, Lo­ li! — promuca. — Ali ne samo to! Mi smo oženjeni. Spavaj sa mnom! — Dan je, Ernil — To ne igra nikakvu ulogu! — Moramo da jašemo za krdom — odvratila je i oslobo­ dila se njegovih ruku. On se trže. — Ti, prokleta zmijo! Ti si se udala za mene samo zato da se oslobodiš Caka Lemona. Misliš li ti da ja to ne znam? Uzela si me za muža samo da mu pokažeš da ti ono što on ima nižta ne znači. Htela si da ga poniziš. Ništa više! — To nije istina! — odvrati ona uplašeno. Pogledao ju je divlje. — Ti mala, prljava droljo! Još ču ti ja pokazati. Ja ti se gadim, znam. Ali kunem ti se da ćeš mi još prići četverono­ ške. Ali onda te neću prihvatiti, nego ću te Sutnuti nazad oda­ kle si došla. U brlog! On se besno okrene, izađe iz sobe i zalupi tako vratima za Bobom da je odjeknula kao da je prasnula puška. Kola stadoše. Flit dojaha do njih. — Odlučio sam da ti se za jedan čas skinu veze. Ali te upozoravam! Pucaćemo. Ali želim da izbegnem ono što ne mora da se desi. Daješ li mi reč da nećeš pokušati da odlepr- šaš? — Dobro, Flit — proštenja Sejn. — Imaš moju reč! Flit sjaha i mahnu ljudima da skinu zapadnjaka s kola i skinu mu veze. Sejn sede i poče da trlja zglavkove. Konopac se duboko zasekao u njih. ti
  • 30. S E J N ir k ie Flit ga pogleda preko kočijaškog sedišta. — Ovde ćemo noćas logorovati. Čim svane krećemo da­ lje. Sutra uveče bićemo u Vakou. „Ti, pseto”, pomisli zapadnjak, „ti tamo nikad nećeš sti­ ći.” Konopci su bili tako snažno vezani da mu je bol sevao kroz celo telo. Bili su stalno na gomili. U poslednja dva dana nijedan od njih nije ga ispuštao iz vida. Kada se spustio sa kola, okružili su ga i gledali sumnjičavo.. Zapadnjak se spusti kraj velikog zadnjeg točka. Dok je masirao zglavke na nogama, pogledao je bandite koji su sta­ jali oko njega. — Sta je? — upita podrugljivo. — Gledate moje noge? Članci su mi debeli kao cevi za furunu. Verujete li vi da mo­ gu da vam pobegnem? Te refii učiniše utisak na ljude. Bilo je očigledno u kak­ vom su stanju njegove noge. Flit je ustrelio jednu antilopu. Ljudi su zapalili vatru 1 Ispekli životinju. Dvojica odoše do tovamih životinja i jahaćih konja. Trebalo je da ih napoje, ali ih nisu mogli privesti cis­ terni, već su u kožnim sudovima za vodu nosili dragocenu tečnost i pojili životinje. To je bio veliki napor. Trebalo je napojiti šest konja. Ljudi koji su obavljali taj posao zvali su se Džordi i Kaspar. U sebi su grozno psovali. A onda, kada je u mraku slučajno upao u vodu, Kaspar se nije mogao uz­ držati da glasno ne opsuje. Džordi se saže i izvuče ga iz vode. Kao pokisla pudlica pojavio se Kaspar na svetlu. Ostali kraj vatre smejali su se i još zbijali s njim šale. Dok se on ski­ dao i sušio odeću, obavio je Džordi ostatak posla sam. Ali u poslednjoj rundi i on upade u vodu. Mokar do pojasa pojavio se kraj vatre. Banditi su se smejali. čak se i Sejn osmehnuo. Džordi to proprati besnim i pretećim pogledom. Sledećeg jutra Sejn je odmah došao na red. Ponovo je donošenje vode za ljude i za konje iz one rupe u steni bilo Džordijev i Kasparov posao. Oni skidoše Šejnu veze, koje su mu preko noći ponovo bile stavljene i dadoše mu u ruke obe mešine. — Hajde, drži! — reče mu Džordi. — Moramo đaljel 28
  • 31. S Ed N — I bačvu u kolima moraš napunitil — dodao je Kas- per. Zapadnjaku je pripalo da viSe od dvadeset puta ode do vode i da se vrati s punim mešinama. Voda se skupljala u jednoj rupi u steni, a bila je duboka više od tri metra. Kuda se silazilo na vodu, to Sejn po danu još nije video. On spusti mešinu unutra i sačeka da se napuni. Džordi i Kaspar staja­ li su gore, jedan kraj drugog i podbočivši se cerili se. Sve je morao da radi sam. Džordi se otklatio do vatre, pa se opet vratio. Jedino što su učinili za njega bilo je da do- vuku kola bliže, pa zapadnjak nije morao toliko daleko da no­ si mešine da bi napunio bačvu. Kada je Sejn napojio konje, Kaspar ode da ih sedla. Sada je na ivici stene stajao samo Džordi i posmatrao Sejna. Setkao je gore tamo-amo. Ostala tri bandita i Flit sedeli su kraj vatre, pakovali čebad jeli, če­ kali na kafu i zabavljali se. Sejn je do pola napunio bačvu kad je Kaspar završio sa sedlanjem. On veza tegleće konje za rudu i pridruži se osta­ lima kraj vatre. Zapadnjak se dovuče ponovo do vode, pusti mešinu da padne, a onda se i sam stropošta u vodu. Džordi je počeo da se kida od smeha. — Sejn, ti nes- pretnjakoviću! Trapavko jedan! — vikao je. — Sejn je pao u vodu — obavestio je iz sveg glasa one kraj vatie, koji su ta- kođe prsnuU u takav gromoglasni smeh da ih je i zapadnjak čuo. Sejn je psovao, prskajući po vodi i tražeći mešinu. U međuvremenu je smeh kraj vatre prestao. On izvuče punu mešinu i poče da se penje. Ali sada su mu čizme bile niokre, pa je bilo jasno da će da klizi. On opsova ponovo, gegajući se stajao je na mestu i pokušavao da uspostavi ravnotežu. Onda se ponovo poče penjati, boreći se sa klizanjem po ka­ menu. — Polako! — smejao se Džordi. — Ponovo 6eS otići dole* Sejn se pope još malo, ali se zanese i pusti jednu meši­ nu da padne, ali je pokušao uspeo da se popne. Već je us­ peo da se dohvati ivice stene. Držao se desnom rukom, a Džordi mu prihvati mešinu iz leve. Onda se Sejn spusti po drugu. Niko nije gledao u njegovom pravcu. Džordi kleknu. — Ja ću ti prihvatiti mešinu — reče, a ti se posle popmi. Zatim pruži ruku. 29
  • 32. ★★★ S E J N Sejn, međutim, ispusti mešinu, munjevito ščepa Džordija za ruku i povuče ga naniže. Bandit je liteo da krikne, ali ga snažno pogodi Sejnova.desnica za vrat. Onesvešćen, on klonu u zapadnjakove ruke, Sejn mu uze kolt i gumu bandita još niže. Pljuskajući, poklopi se voda nad Džordijem. Tako du­ boko Kaspar sinoć nije upao. Zapadnjak je strahovito brzo radio. Pope se na ivicu ste­ ne, ostade na kolenima i otvori vatru na ljude koji su svi bili pogledali u tom pravcu. Njegovi meci nateraše bandite u za­ klon. Sejn opasa kaiš sa koltom i skoči na kola. Tek cmda se i s druge strane oglasio revolver. Ali kola su štitila zapadnjaka. On potrča ka konjima, vinu se u sedlo, rastera ostale životinje i jurnu. Uplašene životinje su se dale u beg. Sejn je mahao i vi­ kao. Onda podbode svog vranca i ovaj krenu galopom. Fliti i ostali potrčaše za njim. Dok su ga imali na nišanu stajali su raskračeni sa oružjem u obema rukama. Ali sada je već razdaljina za koltove bila prevelika. Dok se puvi mašio za pušku, Sejn je već jurio konje pred sobom preko prvog brežuljka. A onda se uputi ka zapadu. Razjureni konji trčali su u svim pravcima dalje. Posle jednog minuta ugledao ih je kako iščezavaju u žbunju i šip- ražju na severu. Kola su se kotrljala za njim. Banditi su upregli životinje za vuču. Pucali su iz „vinčesterki”, čim bi im jaliač izašao pred oči. Da M su Džordija izvadili iz vode i položili na kola Sejn nije mogao znati. On promeni pravac, zađe iza nekih grebena i iščeze goniocima iz vida. Kada je docnije pojahao jednom uzvišicom ugledao je bandite kako stoje kraj jed­ nog grebena koji je za kola bio nesavladiv. I Osmehnuo se. Lov je bio završen. Zapadnjak je znao ovaj kraj. Nije mu se bilo teško ori- 'Jentisati. Nije bio naročito daleko od Templa. Deset hiljada teksaških goveđa putovalo je po žarkom suncu, u oblaku praaine, a njihova rika nije se uopšte stiša- 30
  • 33. 'k- kk S e j n k k - k vala. Za ljude koji su pratili ovo ogromno krdo bio je to mu­ kotrpan, iscrpljujući rad u sedlu. I ne za nekoliko dana, čak ni nedelja, nego meseci. Alfa Dženkins, predvodnik krda Lori van Stm, sa svojih pedeset goniča nije vodio goveda samo prema severu, već i u susret zimi koja ih je gore čekala. Krdo se vuklo kao neka ogromna kobasica, razvučeno na prostoru od preko tri kilometra kroz travom obraslu valovitu zemlju. Oblak guste prašine, koji je ostajao za njima ozna­ čavao je put Jcojim su prošli. Za njima je išla ergela rezervnih konja, koje su pratila četvorica. Goniči su neprekidno dolazili i menjali oznojene i zadihane životinje svežima. Četvrtog dana krdo se još više razvuklo i sad se sa čela više nije moglo sagledati začelje. Lori van Stin, koja je pratila krdo sa svojim mužem, Dendijem i još dvojicom revolveraša, odjahala je sa kuhinj­ skim kolima napred, jer nije mogla da podnese smrad, rika i prašinu koju su dizala goveda. Sem, kuvar, stade u jedanaest pre podne da pripremi je­ lo za ljudstvo. Imao je tri pomoćnika, ali su bili takvi da im je sve morao tutnuti u ruke. Posla je bilo preko glave, jer je trebalo nahraniti preko pedeset ljudi, što je značilo napuniti isto toliko praznih stomaka, čiji je apetit bio pozamašan. Prašina se na južnom horizontu već pojavila, ali se krdo još nije videlo. Lori sjaha. Dendi prihvati uzde i pobrinu se za konja. — Rasedlaj životinje! — doviknu mu Erni. — Ostaćemo ovde najmanje tri časa. — Ne! — viknu Lori razljućeno. — Cim. osetim smrad goveda ja jašem dalje. Ja ću ovde samo jesti i sačekati Alfu Dženkinsa da se s njim dogovorim. — To će dosta potrajati! — odvrati Erni van Stin i dade znak Dendiju. — Ipak ih rasedlaj. Celo pre podne su utrpje jahali pred kolima sa hranom. Oba revolveraša je Alfa Dženkins koristio kao goniče, jer jednostavno nije imao dovoljno ljudi. Lori sede kraj kola na jedno oboreno stablo, dok je Erni prišao kolima i uzeo bocu viskija. On napuni jedan lončić pa ga pruži Lori, ali ona okrenu glavu. Covečuljali sleže rameni­ ma i ispi dva lončića jedan za drugim. 31
  • 34. 9rír-<r SEd N 'k'k'lr — Odande dolazi jedan jahač! — povika Dendi, pa poka­ za ka severu. Svi pogledaše u tom pravcu. Cak su i kuvar i njegovi pomoćnici izdužili vratove. Dendi priđe Lori i svom bratu. — Neka me đavo odnese — reče — ako to nije jedan ođ ljudi Caka Lemona! — Cak se nalazi više na severu — primeti Lori. Jahač se u galopu približavao. Zaustavio se daleko od kola. — U svakom slučaju je neki glasnik! — reče Dendi i uputi bratu jedan značajan pogled. Ali Erni van Stin je uporno ćutao. On ispi još jedan vi­ ski, stavi bocu i lončić u kola, pa se ponovo okrete ka svom bratu i Lori. U međuvremenu jahač se približio. Sišao je sa konja i poslednjih sto metara prešao peške. Bio je to neki stariji četvrtasti tip. Bio je neobrijan i no­ sio je prljave pantalone i čizme. , — Jeste li vi van Stinovi? — upita podsmešljivo. j Lori ustade. — Da, mi smo van Stinovi. A ko ste vi? Čovek pruži desnu ruku preko roga sedla, uze pribor za pušenje iz džepa i zavi cigaretu. — Ko sam ja nije važno — objasni, smeškajući se. — Važnije je ko me šalje. Reći ću vam samo jedno ime; Cak Lemon! Lori se ukoči. Erni van Stin obliza usne. Dendi besno pogleda pridošlicu i ošinu brata ponovo jednim ispitivačkim pogledom. — Sta želite, mister? — procedí Lori. . Bandit povuče šibicom preko sedla i zapali cigaretu. — Koliko goveda gonite sa sobom? Ja to moram đavol­ ski tačno da znam. — Zašto? — upita Emi van Stin drhtavim glasom i ener­ gično povuče Lori u stranu. — Ne koistreši se, gljivice! — nasmeja se bandit. — Mi nzimamo carinu. Trava odavde do Crvene reke pripada Caku Lemonu. Ako vaša goveda hoće da jedu, morate to platiti. I to pet dolara po paru rogova. Dakle, koliko goveda stiže? — Trava pripada Caku Lemonu? — hukne Erni besno. —• Kako ju je stekao? i S2
  • 35. 'k 'k ir S e j n ★★★ — Vrlo jednostavno, gljivice! — odvrati pljačkaš, — Čak Lemon ju je svojim noktima oteo. I zbog toga morate platiti, U gotovom ili u stoci. Erni van Stin je razgnevljeno zurio u njega. Onda izne­ nada izvuče kolt i ustreli bandita, koji je stajao oslonjen o svog konja i to uopšte nije očekivao. Kugla ga je pogodila u glavu i sravnila sa zenaljom. — Eto tako! — vikao je Erni. — To je upozorenje kato mi, Stinovi, plaćamo. Lori i Dendi su zurili u pogođenog. • — Erni! Jesi li pošašavio? — proštenja njegov brat. i Lori je ostala nema. Čovečuljak koraknu po travi napred i naže se nad ban­ ditom. — Mrtav! — reče i vrati oružje u futrolu, zabaci šešir na potiljak i potera konja bez jahača nazad ka veseru. — Moramo da javimo Alfa Dženkinsu — reče, vrativši se ka Lori i bratu. Moraće krdo da sasvim zbije da možemo la­ kše da se branimo- Lori je i dalje bezizražajno zurila. Erni van Stin se samozadovoljno, osmehnu. — Još ne možeš sebi da predstaviš to da te Cak Lemou: neće ošišati. Treba da to uzmeš za ozbiljno. Lori se zagrcnu. — Ja nisam s tim računala da će se on već ovde pojaviti* — Ovde ili na nekom drugom mestu? Kakvu to ulogu igra? Ovo je mesto za borbu jednako tako dobro i jednako ta­ ko loše kao i svako drugo., — Nisi smeo da ubiješ tog čoveka! — prasnu Dendi. Erni odmeri brata. — Nazvao me je gljivicom. — Sad ćeš navući na glavu Lemona. Doći će pravo ova­ mo — besneo je Dendi. — Baš me zanima šta će Alfa Džen­ kins da kaže. Erni ošinu Lori ledenim pogledom. — Nadam se da će sa svojim ljudima kao lud navaliti na Caka Lemona i njegovu bandu. Na to sam i računao. I ne pogledavši ih, ostavi ono dvoje i priđe kolima. — Hajde, Sem! Pošalji jednog od mladića ka krdu. Alfa Dženkins treba odmah da dođe! Nešto se dogodilo! Treba da izda naređenje da se krdo zbije! 3Sejn M» 33
  • 36. 'k'k'k S e j n — Ja ću jahati! — poviče LorL Dendi joj odmah osedla konja. Dok je žena odlazila u galopu, Erni priđe bratu. — Podsetiće Dženkinsa na poslednju noć ,u hotelu — re­ že ironično — pa će on hrabro sa svojim ljudima navaliti na bandite. — Ti si izručio Šejna Caku Lemonu! — huktao je Dendi. — Zar ti taj bandit nije dao nikakve garancije kao protiv- uslugu, proklet da si još jednom! — Dao je! —• zareža Emi. — Ali izgleda da neće da ih se drži. Dendi ponovo pogleda mrtvog pljačkaša. i — Možcja se ovaj tip ovde pojavio na svoju ruku? Erni se prezrivo naceri. — Gluposti! Rekao sam ti šta je. Cak Lemon hoće da vi- &i kako će Lori sa visoka gde se popela da tresne. Ništa više. — A stoka? I nju ćemo izgubiti. Pola miliona dolara kli- znuće nam iz šaka. — Ne verujem da će Lemona naša stoka još zanimati, kada vidi Lori nosa zabodenog u zemlju. , Dendiju se suziše oči. i — Hm! — Protiv Lori ja ne mislim da prenaglim — nastavio je Erni. — Zato se smiri! Pre nego što išta preduzmem, moram da doznam koliko je ta životinja Alfa Dženkins zagrejana. To je bitno. Ipak, ja sam u to već sada dosta siguran. Dženkins ima samo pedeset ljudi i on zna da će se Lemon pojaviti sa najmanje dvesta. Koliko će se dugo njegova šaka jada uspeti da odupire napadu? . — Ti veruješ da se on neće boriti? /. Erni se nasmeja. — Protiv četverostruke premoći? On je sve vreme pret­ postavljao da će Lori Lemona izbaciti iz čizama. Naravno da je u njenom krevetu izigravao strašnog badžu. Ali sada? Sa­ da, kada je Cak Lemon zakucao na vrata? Sta je ostalo od njegove odvažnosti? To ćemo uskoro čuti. — Odjaši do Caka Lemona i razgovaraj s njim, ili ćemo Izgubiti stoku! — cepteo je Dendi. Njegov brat zavrte glavom. 34
  • 37. ★★★ S E J N — Sada još neću! Prvo treba nekoliko ljudi da nalete glavom na Lemona. Na primer Alfa Dženkins, Dok on diše njegovi ljudi me neće slušati. — Vraća se Lori — prekide ga Dendi. — Sa Dženkinsom. Erni van Stin se okrete. — Baš sam radoznao — progunđa — da li je ona noćas u hotelu sklopila s njim savez ili ne. — Ne stavljaj veliki ulog! — podrugnu mu se brat. Žena i muškarac jahali su tik jedno uz drugo. Ona se zaustavi kraj braće. Alfa Dženkins ode do mrtvaca, pogleda ga na trenutak pa se vrati. — Zašto si ga smakao, Erni? — upita Ijutito i skoči pred njega iz sedla. — Zašto si to uradio? Sada si nam ostavio sa­ mo jednu mogućnost: da se dohvatimo sa Cakom Lemonom. — Dohvatimo? — upita podrugljivo čovečuljak. — Da ni­ sam ja nagluv na oba uha? Zar ti nisi Lori obećao da ćeš ubi­ ti Caka Lemona. Sada ti se pruža prilika. — Jesi li pošašavio? — prasnu Dženkins. — Cak Lemon neće doći sam. On vodi najmanje dvesta ljudi sa sobom. — Tih dvesta ljudi treba prvo da vidimo — odvrati Er­ ni ledeno. — Ja mislim da je ta brojka preterana. Alfa Dženkins bio je visok čovek, star tridesetak godina. Poticao je iz južnog Teksasa, ali je najveći deo života proveo u Meksiku. To se na njemu videlo. Nosio je brkove koji su njegovom licu davali stran izgled. Na čizmama su mu zvec­ kale velike meksikanske mamuze. Nosio je takođe i sombrero, a sedlo na njegovom punokrvnom meksikanskom konju bilo je najbolji ručni rad iz Puebla. I dalje je gledao Ernija besno. — Dobro. Ja ću smaknuti Caka Lemona. To sam obećao. Ali onda ću ga ja potražiti i niko drugi. Razumeš li to? Ja! Ne ti! Naravno, ti se možeš predomisliti i poći sam na Caka Lemona. — Ovaj tip je Ernija nazvao gljivicom! — priskočio ja Dendi bratu u pomoć. — To ga je jako uzrujalo. — Onda učinite da mrtvac nestane pod zemljom! prosik- ta Dženkins. — Gde je njegov konj? i — Naći ćemo ga! — odvrati Dendi žustro. — Ne! — ciknu Erni van Stin. — Ja sam konja pojurio na sever da bi Cak Lemon znao kako je njegov potčinjeni ov­ de prošao. 35
  • 38. ■ k 'k * S E J N ★★★ — Tako? — procedí predvodnik krda. — Onda ti i izig­ ravaj heroja! — On se okrete, povuče konja za uzde i udalji se. Iza kola uzjaha i odgalopira ka krdu, koje se upravo poče­ lo ocrtavati kroz tamno smeđi veo prašine. Holanđanin je cereći se posmatrao svoju ženu, — No, Lori, da li ti se noć sa ovim čovekom u Templu isplatilo? — Ti si to namerno údesio da uzrujaš Alfu Dženkinsa — siktala je Lori. — Dabome! — i dalje se cerio Erni. — Kao što sam hteo da razjarim i Caka. — Alfa Dženkins će se boriti. Zajedno sa svojim ljudima! ^ viknu Lori prkosno. Erni se glasno nasmeja. — Možda, ako budeš s^pavala sa svakim od njih ponaosob. Ali toliko moj brat i ja nećemo čekati. Dođi, Dendi! Sada će­ mo mi malo da se za baronicu prihvatimo posla! Ali ne u nje­ noj spavaćoj sobi, nego tamo napolju, gde barut smrdi i olovo leti. Priđe svom konju i osedla ga. Dendi je sledio njegov pri­ mer. Dok Lori nije mogla da izgovori nijednu reč, uzjahase i krenuše. Ka severu! — Sta imaš to na umu? — upita Dendi kada ih više ni­ su mogli iz logora čuti. — Hoćeš da jašeš do Caka Lemona?, Pravo u njegove čeljusti? — Ja nemam od Caka Lemona ništa da krijem! — Dendi ga je belci gledao. — Ali ti si smaknuG njegovog čoveka! Ernijevo dečačko lice postade zagonetno. — Ti nisi sasvim pri sebi — reče bratu. — Tog tipa je smakao Alfa Dženkins. Ja sam to video, a ti si stajao tačno kraj mene. I ti si moj svedok, do đavola! Dendi se cerio. — Ti, lakomo pseto! — Rekao sam ti da se držiš mene — odvrati mu brat. Oni podboše konje. 36
  • 39. Hc-kir S E J N Goveče nije bilo bolesno nego samo iscrpljeno. Goniči su ga jednostavno ostavili. Šejn dojaha lagano do životinje i ta­ da otkri mnoge ogrebotine na telu životinje. Po njegovom mi- šlenju, na putu od Templa dovde predeo nije bio tako pun bodljikavog šipražja da bi životinja zadobila tolike povrede. Krdo se već dosta udaljilo. On izvuče kolt i ustreli živo­ tinju, sjaha i izvadi nož. Pažljivo je zagledao žig. Bilo je to veliko, ,T” u kvadratu. Na prvi pogled falsifikat se nije mogao primetiti, ali pažljivim zagledanjem Šejn otkri ispcd sadašnjeg žiga prvobitni. Bilo je to slovo ,,L”. Obrnuvši gvožđe, kradljiv­ ci su utiskivali ,,T”! Tipovi su očigledno znali svoj posao.. Sa­ da je, međutim, zapadnjaku bilo jasno odakle ova stoka po­ tiče. Bila je sa Laudon ranča, koji se nalazio usred pokrajine Brasada i tamo je bilo to smrtonosno trnje, koje je povredilo životinju. Ovo goveče, jasno, nije bilo kupljeno, jer onda ne bi tre­ balo ponovo da se utiskuje pečat. Sejn prekri životinju granjem i pojaha ka krdu. Držao se, naravno, malo zapadno da ne bi došao u dodir sa Dženkinso- vim goničima i da ne bi prvo morao naširoko da im objašnja­ va ko je. Stigao ih je već predveče. Kola sa hranom bila su dosta ispred krda i u blizini kola oktri on Lori. Kraj nje je jahao Alfa Dženkins. Njenog muža i Dendija nije video. Lorina igra bila je Šejnu jasna. Uopšte nije morao da po­ gleda ostala grla.' Bio je ubeđen da sva stoka potiče iz pokra­ jine Brasada. Lori ih je tamo, zajedno ša Alfa Dženkinsom ukrala i to samo iz tog razloga da Caku Lemonu napravi kon­ kurenciju. Alfa Dženkins iznenađen zaustavi konja kada ugleda kako iz grmlja sa severa prema njima jaše Sejn. On steže rukama rog sedla, iščekujući, ali očigledno uzne­ miren i napregnut. — Sejn! .— povika Lori 1 zaprepašćeno i ljutilo u isti mah. — Odakle dolaziš? 37
  • 40. ★★★ Š E J N rk 'k 'k — Iz logora Čaka Lemona — odvrati zapadnjak i stade pred njih, hladeći se šeširom. — Nismo li se ovako nekako do­ govorili? , Ona ostade bez reči. i Alfa Džejskins se isceri. i — Vi ste sasvim iznenada napustili Templ, amigo! — Da, desilo se to iznenada — potvrdi zapaanjak. — Ali bez moje volje. Mene je, da tako kažem, Erni van Stin od- neo. — O tome on nije ništa ispričao! — povika Lori. Sejn slegne ramenima. — Mislim da je imao svoje razloge da tako učini. Ali bolje da ga o tome pitamo. — On je sa svojim bratom odjahao na sever, da potraži Čaka Lemona — objasni Dženkins. — Lemon nam je bio po­ slao jednog blagajnika. Rekao bih da još niste izvršili Lorin nalog. Ili je možda Cak Lemon još samo leš? Sejn se osmehne. — Imao sam peh! Nije bio u svom logoru. Napustio ga je sa velikim brojem ljudi, tako da sam morao pomisliti da je već navalio na ovo krdo. — Ovde nije! — odvrati Lori. — Još nije — objasni Sejn. — Njegov logor, Šejn? — začudi se Dženkins. — Zar je on ikada bio sa svojim ljudima u nekom logoru? — Glas mu je zvučao nepoverljivo, a i pogled mu je bio isti. — Mislim, naravno, na gnezdo na Brazosu, kome je on proletos dao i svoje ime. Ali njegovi ljudi zovu ga jednostav­ no: logor. — Vi ste bili u Lemon Sitiju? — promuca Alfa Dženkins, — Našli ste to mesto? — Kada tamo nisam našao Caka Lemona, odlučio sam da je najbolje da dojašem ovamo — objasni Sejn. — Ali sada mi je pre sveg-d potreban odmoran konj. Mom je potreban predah. Pokažite mi rezervu. Alfa. Važi? Dženkins bez reči potera konja. Šejn je pojahao za njim, Lori ih je pratila dok nisu stigli do kola sa hranom, jer nije smela da jaši sama napred. Onda zastade i preda se razmiš­ ljanju. Sejn, naravno, nije bio pronašao Lemon Siti. Da to gnez­ do postoji ispričao mu je pokojni maršal. Da to mesto u ko­ 38
  • 41. ★-A-* S E J N ★★'A-' me kradljivci stoke imaju svoje skrovište leži negde na Brazo­ su bila je samo čista maršalova pretpostavka... xli očigledno ni Alfa Dženkins nije bio bolje obavešten. Kada je osedlao jednog odmornog konja, Sejn ostavi Dženkinsa samog i vrati se ka Lori. Alfa je otišao da nađe logorište gde će krdo da prenoći. — Jaši sutra dalje, dragi — reče mu Lori kad su ostali sami. — Cak Lemon će nas ili noćas napasti ili uopšte neće. Erni i njegov brat su obećali da će ga likvidirati, a oni se vra­ ćaju sutra naveče. Sejn se složi. I njemu je odgovaralo da se ne sretne pre vremena sa Erni van Stinćim. Alfa Dženkins je našao jednu veliku i duboku dolinu u kojoj će se njegovo krdo i goniči odmoriti. Za Lori je bio po­ stavljen jedan šator, u koji se docnije, u tami, uvukao zapad­ njak. , Lori ga je čekala još dok je bilo vidno. Nekoliko sati ša­ tor je bio paklena pozornica ljubavnih mogućnosti. Lori van Stin. Onda je ona zaspala, a Sejn se izvuče napolje. Alfa Dženkins je stražario pred šatorom. Kad je zapad­ njak zakoračio nap'olje ugledao je žar predvodnikove cigare­ te. Daleko na istoku pojavila se jedna srebrna pruga na hori­ zontu koja je najavljivala novi dan. Sejn stade i položi ruku na oružje. Dženkins se diže i baci ostatak cigarete u visokom luku. Ona se ocrta u tami kao vat­ rena zmijuljica. Oba muškarca se počeše približavati jedan drugom i sta­ doše na dva koraka razdaljine. — Vi, prokleto pseto, divljate u tiiđem rejonu! — prosi- kta Alfa Dženkins. — Ja sam samo prihvatio poziv! — odvrati zapadnjak. — To vi tvrdite! — besneo je i dalje Dženkins. — Jeste li možda čuli poziv za pomoć? — Onda vi više ne biste bili živi, Šejn! — Ma hajdete! — prekide ga Šejn. — Trebalo bi da se uzdržavate od ovakvih stvari dok je onaj đavo, Cak Lemon, još u životu. — Od tog kopileta nije me strah! I — Vi imate nešto do čega mu je veoma stalo. — Smešno! — odvrati Dženkins. — Pričate makar šta. Tu ženu je on već davno odbacio. 39
  • 42. S E J N — Ne govorim o ženi nego o goveđima — objasni Sejn i udalji se. Konj mu se nalazio iza kola sa hraoom. Dok ga je sedlao, pojavi se ponovo Alfa Dženkins iz ta­ me. — Vi ste od Lori već dobili njen novac —- obrati se za­ padnjaku. — Kada smaknete Caka Lemona bolje se ne vra­ ćajte. .— Zašto bi to bilo bolje? — Za vas! -r-prosikta Dženkins. f — Već sam napunio gaće! J — Ja vas opominjem! Sejn pusti konja i okrete se. Alfa Dženkins odmah kora­ knu nazad. —i Od koga treba da se čuvam? — Od mene! —■procedi predvodnik krda, — Pre nego što se nas dvojica ponovo nađemo — odvra­ ti mu Sejn— vas će mali Holanđanin izbaciti iz čiisama! —. Mijnher? Nemojte! Poteći će mi suze. — Udesiće vas kada se cela vaša banda bude držala po strani, Dženkins se osmehne. — Njegov brat Dendi bi još možda i mogao, ali taj pet- lić ne. — Onda krenite na njega — odvrati Sejn i vinu se u se­ dlo. ■— Ne vraćajte se više! Zapadnjak obode konja i pojuri. Kola iščezoše za njim u noći. Više ih nije video. Jahao je kroz dolinu. Vetar je donosio do njega zvuk kle- petuša. Na izlazu iz doline on u zakk)nu jedne stene kliznu iz se­ dla, lako potapša konja pio sapima da bi krenuo dalje, pa on­ da krenu za njim, osvrćući se napregnuto oko sebe. U tom trenutku ugleda jednu senku koja se blizu stene; pojavila iz grmlja. Sejn otpuza napred. Sa izvučenim koltom skoči na čove­ ka. Hteo je da ga oružjem lupi po lobanji, ali ga nije pogodio. Njegov protivnik je bio neočekivano snažan i žilav. Od- .lučno i bez glasa povuče ga on, pa se obojica otkotrljaše u šiprag iz kojeg se bandit pojavio. 40
  • 43. 'k'k'k ŠB dN 'k ific I zapadnjak se bezglasno borio. Nije želeo da ga drugi Le- monovi stražari otkriju. Izgledalo je da i bandit sa svoje stra­ ne smatra nepotrebnim da alarmira^ ostale u logoru. Dodatni Sejnov problem je bio u tome što Je on hteo ovog čoveka ži­ vog, dok je onaj njega hteo da ubije, Kotrljali su se kroz šiblje i tresnuli o jedno stablo. Bandit Je sada bio odozgo, stezao je Sejnovu ruku sa koltom i poku­ šavao da ga pogodi nožem. Oštrica se polako približavala zapadnjakovom grlu. Ban­ dit je pojačao pritisak. Sejn je tražio načina da se izmigolji iz ove opasne situacije. Izgledalo je da će se tip prosto prile- pifci uz njega. Dahtao je, a kaplje znoja padale su sa njego­ vih obraza na, Šejnovo lice. Nad njima je u krošnji drveta šumeo noćni vetar. U poslednjem trenutku Sejn ispusti kolt, oslobodi desnu ruku i zgrabi bandita za' vrat. Snaga mu se odjednom vratila. Covek iznenada ispusti nož. Zapadnjak ga natčovečanskim naporom odgurnu od sebe i prebaci se preko njega. Bandito­ ve pesnice pogodiše Sejna u glavu. Šejn mu na tren pusti vrat i uhvati za ruke, pa nogama kleknu na njih, a onda po­ novo poče da davi bandita. Bandit se još malo koprcao, ali iz njega kao da je oticala snaga i najzad se ispruži po tlu, — Slušaj, ti, pasji sine! — tiho mu se obrati zapadnjak. — Sada ćeš me odvesti do Caka Lemona ili ću ti zavrnuti ši­ ju. — Do... bro... — krkljao Je bandit. Sejn potraži svoj kolt i uperi ga banditu u glavu. — Ali nikakvih štosova, mučačo! — ssapreti, — Samo Je­ dan glasan šum i ovo će prasnuti. — Ima da se krećemo nečujno! — dodao je i ustao. Vranac nije otrčao daleko. Sejn podiže čoveka u sedlo i posadi se iza njega. — Uhvati uzde i vodi konja — reče i pritisnu mu cev re­ volvera u slabinu. Bandit je tiho i sigurno vodio konja. Sejn se zadovoljno osmehnu i obode blago konja da po­ đe malo brže. Sada Je na istoku srebrna pruga bila šira. Iz­ nad njih su zvezdie počele da blede. 41
  • 44. •k-ki r Š E J N -ki r -ir Erni van Stin kliznu iz sedla i pođe lagano prema Gaku Lemonu, dok je Dendi ostao da sedi kraj konja. Caku Lemonu je šešir ležao na kolenima. Njegova tršava, snežno bela kosa je svetlucala. Pogleda radoznalo u Ernija. — Sta te dovodi ovamo u te rane sate, Erni? ■— procedi mrzovoljno. — Kako si me upošte pronašao? — Da, bilo je to teško — odvrati Holanđanin i ostade da stoji kraj vatre za doručak. Gledao je samo u Caka Lemona i nije obraćao pažnju na druge. Da Je samo jednom pogledom okružio ostale opazio bi da se Flit već vratio. — Možeš biti srećan što te moji stražari nisu smaknuli — nastavio Je Lemon. — Sta hoćeš? — Zašto se ne držiš našeg dogovora? — proštenja Erni. Cak Lemon odjednom tistade. — Ja sam ti izručio Sejna — siktao Je Holanđanin. — A ti mi zahvaljuješ ultimatumom! Vođa bandita se namršti i sleže ramenima. — Sejn Je pobegao. Skoro pred Vakoom izmigoljio se mo­ jim ljudima. Emi van Stin se zguri i pogleda brzo i bespomoćno svog brata. — Ali, Cak — pokuša — to Je samo tvoja stvar. — Samo to nije sve — objasni Lemon. — Ti si ubio mog glasnika. — To Je Alfa Dženkins uradio! — ubeđivao ga Je čove­ čuljak. — Umukni! — zareža Lemon. — Ti si to uradio! Moji ljudi su to sasvim lepo posmatrali. Holanđanin se zagrcnu. — Pokvarenjak me je nazvao gljivicom! Cak Lemon se naceri. — Zar si nešto drugo? — Cak! — vrisnu Erni van Stin pretećim glasom. — Ne krekeći tu kao žaba, gljivice! — nasmeja se ban­ dit. — Donesi mi radije Sejnovu glavu, a i od one proklete že­ ne. Onda možeš da prođeš sa krdom. A to Je ono što ti že- 42
  • 45. Š Ed N liš. Goveda iz Brasade... Imaćeš ih, ali mi donesi te dve gla­ ve. — Ti stalno povisuješ uslove! — bunio se Holanđanin. čak Lemon opet sleže ramenima. — A ti se usprotivi. Onda ćeš biti slobodan. Smakni me! Ovde i sada! Siguran sam da Lori, ta pokvarenjača, to od tebe i očekuje. Zato pokušaj. — Ti znaš da ja to neću uraditi. — Pokušaj ipak! — nastavljao je Lemon odobrovoljeno. Erni van Stin našao se u krugu bandita i revolveraša ko­ ji su se cerili. — Ja te ne mogu napasti. I ti to znaš. — Ja znam! — nasmeja se Čak. — Ali, da li i ti to znaš takođe? — Zar se više ne možemo dogovoriti, čak? — Tržišni uslovi su se promenili — objasni Čak Ijomon, smeškajući se. — To moraš da shvatiš, Erni. Vi ste poslednji transport. Sada. jedno govedo u Dodž Sitiju vredi pedeset do­ lara. Dok stigneš tanio cena će još porasti. Ti držiš veliku šansu u rukama. Zato učini nešto za samog sebe, inače ću ti morati tu mogućnost uskratiti. Holanđanin steže pesnice. , j I — Zašto sam ne uhvatiš Lori? — Hoću da mi je ti dovedeš! — objasni čak Lemon hla­ dno. — Udala se za tebe da bi mi pokazala kako sam i ja ta­ kva prokleta gljivica kao i ti. A ja ću joj pokazati da siti još veće đubre nego ja. Dovedi je! Uhvati je za kosu. To će ti doneti pola miliona. Prodaj je, ali tako da ona zna. — Ona mi je dovoljno došla do guše, da mi to neće biti teško. To i ti znaš. Ali za tebe neće biti nikakav trijumf. — Ne mari — odvrati Čak Lemon mimo. — Dovedi je! — Bili! — viknu jedan od bandita iza Čaka Lemona. — Tamo gore stoji Bili! On pokaza ka zapadu i svi pogledaše u tom pravcu. Na brežuljku stajao je jedan muškarac. Mahao je šeširom. Onda potrča dole, — Sejn! — grmnuo je. — Sejn je ovde! Čak Lemon pođe čoveku u susret, onda stade i osvrte se ka Erniju. — To đubre! — nasmeje se divlje. — Dopao mi je šaka. Prišunjao mi se jer sasvim dobro zna da bi ga inače ob­ 43
  • 46. Š E J N rijali olovom... Hajde, Erni! Gledaj da ga uhvatiš. Ti znaš cenu za to. Ako pošaljem moje ljude, moraćeš mi možda us­ tupiti polovinu krda. Čovek po imenu Bili je stigao. Svi su ga gledali. — Sejn me je zaskočio u blizini krda — saopštio Je. .— Morao sam da ga dovedem do vas... do tebe, Cak! Cak Lemon se raspoloženo nasmeja. —■Sta hoće tu? Sta on sebi umišlja? Svuda okolo stoj6 straže. Hoće li možda da me otme. Ili da me upuca izdaleka? Bili sleže ramenima. — To on nije rekao, Cak! — Gde te je pustio da pobegneš? — Oko pet kilometara odavde. Na Brazosu! Pogled Caka Lemona mirovao je na Holanđaninu. — Sta još čekaš, Erni? Sejn te je možda ovde video. Sem toga, on će te otkačiti kod Lori. Slomi mu vrat! Saznaćeš već gde da ga tražiš! Emi van Stin kimne glavom, mahnu svom bratu i krenu sa njim kroz travnatu padinu ka konjima. Odmah su odjahali. Cak Lemon ih Je pratio pogledom Alioni dok nisu iščezli. se nisu uputili prema obali reke, većprema Jugu, ka zemlji­ štu obraslom šipražjem. — Jašu nazad ka krdu! — reče Jedan od bandita. — Flit! — viknu Cak Lemon besno. — Uzmi ponovo lju­ de, bacite se na konje i sredite stvar. Gledajte da ga ovaj put dovučete do Vakoa. Makar i u komadima! Flit, Kaspar, Džordi i još trojica samo su čekali na tu naredbu. Nabaciše sedla na ramena i odoše do korala. A Lemon se okrete ponovo ka Biliju, sa varnicama u oči­ ma. — Sta Je Još Sejn hteo od tebe da sazna? — upita. — Da li Je hteo da čuje gde da potraži Lemon Siti, a? Bili raširi oči. Onda snažno zavrte glavom. — Možeš da mi veruješ, Cak! — govorioJe glasno. — Hteo Je samo po svaku cenu da sazna gde senalazi ovaj logor. — S tim on ne može ništa početi! Mi ćemo ga ovde, na­ šim kuglama razneti. Bili sleže ramenima. — Ti, pseto, lažeš! — zareža vođa bandita, u Jednom ko­ raku nađe se pred njim i sa obe šake čvrsto ga uhvati za oko- vratnik. — Da li te je ispitivao za Lemon Siti? Odgovori? . 44
  • 47. S E J N irir-k — Ma nije, Cak! Kunem ti se! Bilijev glas je treperio od straha. Cak Lemon ga tako snažno odgurnu od sebe da ovaj se­ de u travu. — Ja ću to zapamtiti, Bili, da si mi se zakleo! — progun­ đa i okrene se. — Jusef! — grmnu. — Hajde! Sedlaj i ti! Gde je Sin? On mora s tobom da jaše za Lemon Siti. Saopštite im tamo da se može dogoditi da se Sejn pojavi. Jusef podiže ruku. Sin se pojavi bd konja. Obojica od­ mah osedlaše. — Ali Cak! — povika Bili drhtečim glasom. — To je po­ tpuno nepotrebno. Možeš da mi veruješ! — Umukni! — grmnu Lemon i vrati se ponovo ka vatri. Kada su ljudi odjahali, odjednom u logoru nastade tišina. Pirs je bio Lemonov poverljivi čovek. — Možeš da obavestiš stražare — reče mu vođa bande. — Tom Šejnu ne verujem ni koliko crno pod noktom. — On se osvrte i pogledom pretraži lanac brežuljaka. — To pseto uvek nešto izmisli! — Tačno! — složi se Pirs. — I znaš li šta ja mislim? Ka­ da smo ga pre nekoliko dana oslobodili od maršala, taj đavo nas je, u stvari, sve prešao. On nije neki brbljivac. To ja o njemu još nisam čuo. A sa nama je bio tako slatkorečiv da j«5 uspeo da nas vuče kao lutke na kanapu! — Ali nosio je lisice na rukama! — primeti Cak. — Ja sam o tome posle razmišljao — nastavi Pii's. — On ih je sam sebi mogao staviti. Izmudrovao je to kao poslednju šansu. A mi smo ga oslobodili. — To sasvim može biti! — progunđa Cak Lemon, pra­ veći se da ga zapadnjak baš toliko i ne interesuje. — Ali Sejn na strani jednog maršala! Kako to, do đavola? — Novac! — isceri se Pirs. — Za novac i žene taj klovn: će napraviti sve. To je opšte poznato. Uostalom, ti imaš nje­ gov ček! — Onda on ipak nije sasvim čitav u glavi! — odvrati vođa bande. — Protiv mene može da krene sam jedino neki luđak! — On odmahnu rukom. — Reci ljudima da paze na brežuljke! Ko smakne Šejna dobiće posebnu premiju! 45
  • 48. it'k'k S e j n 'k-k-k Pirs ustade, nabi šešir na čelo i udalji se ođ vatre, upu­ tivši se ka stražarima koji su unaokolo pazili na logor. Lemon se samo prezrivo osmehne. Sejn se nagnu. Tačno pod njim ležao je Lemon Siti. Bio je u to čvrsto uveren! U stvari, bio je to nekadašnji Jaton, koji su uoči građanskog rata stanovnici napustili. Zašto, ni­ ko nije mogao pouzdano da kaže. Dok je još ovaj kraj bio ne­ siguran zbog Komanča bio je Jaton podignut kao utvrđena poštanska postaja. Kasnije je počeo da se širi kao naselje. Sve više ljudi dolazilo je ovamo, na obalu Brazosa i zidalo kuće od čvrstog materijala. Onda se odjednom stanovništvo odselilo i avetinjski grad je posle građanskog rata pao u za­ borav. I, eto, u Jatonu se probudio novi život! Tu se Cak Lemon naselio sa svojom bandom. To banditsko gnezdo sastojalo se od jedne jedine ulice sa čije su obe strane stajale solidno građene kuće. Više od dvadeset zgrada. Bilo je takođe i šupa, baraka i daščara. Sejn je očekivao da vidi šatore, ali njih nigde nije bilo. Plja­ čkaši su se o svemu za sebe pobrinuli. Kovačnica je bila u po­ gonu. Bilo je radnji. Jedna berbernica. Cak i hotel i štala za iznajmljivanje. Na obali su visile mreže, a kraj jednog šteka ljuljala se na vodi barka sa sanducima za ulovljenu ribu. Sejn je uglavnom video žene... nekoliko dece i samo po­ kojeg muškarca. Nije bilo čudo. Cak Lemon je bio u poteri za krdom., Kada je dobro osmotrio kuće, pojaha on ka reci i približi se obali podailje od gradića. Ovde videti stranca sigurno je bila prava retkost. Zapad­ njak nije big siguran da li su ga iz banditskog gnezda već opazili. Samo se jedan starac zaustavio na kraju ulice i bez­ voljno ga pogledao. Kada ga Sejn pozdravi, on ne odgovori i samo ga pogledom isprati do jednog od saluna pred kojim se zapadnjak zaustavio i sjahao. 46
  • 49. ★★★ S E J N ★★★ Šejn je očekivao da će u Lemon Sitiju naići na same dro­ lje, ali žene, koje su se kretale po ulici nisu ostavljale takav utisak. Krčma je bila posečena. Dva mlađa čoveka stajala su za šankom. Gostioničar je bio j^dan debeli, stariji tip.. Od žena ni traga ni glasa. Sejn pozdravi i naruči pivo. Na mladiće nije obraćao pa­ žnju. — Imate li ovde neki sastanak? — upita ga krčmar, pru­ žajući mu pivo. — Došao sam sa Brazosa — odgovori zapadnjak. — Je li ovo možda Jaton? Nisam video nikakvu oznaku. — Jaton? — promrmlja krčmar. On se okrene ka mladići­ ma, koji se nasrnejaše visokom strancu. — Jaton? — reče jedan. — Nikad za to mesto nisam čuo, Gde leži? — U ovom' kraju i pravo prema reci. ' ? — Da li vas u Jatonu očekuju? — upita krčmar? Sejn se osmehne. — Da! Možete li mi možda pomoći? ' — Odakle dolazite? — hteo je krupni debeljko da zna. — Iz Arkanzasa! — odvrati zapadnjak. —Ranije sam proveo izvesno vreme u Fort Vortu. Tamo sam upoznao Dar- lin Gaunt. Trebalo bi da je ona otišla za Jaton. Ime Darlin Gaunt odjeknulo je kao pucanj topa. Tri mu­ škarca se zablenuše u Sejna. Ali on je tu reakciju očekivao. Darlin Gaunt je bila Lemonova ljubavnica! Posle izvesnog vremena, došavši malo sebi, krčmar zavr­ te glavom. — To ime još nisam čuo, a Jaton više ne postoji. Mnogo kilometara odavde, daleko na zapadu, treba da se nalaze neki ostaci i ruševine. Ali to su samo priče. — Ko ste vi, u stvari? — upita jedan od mladića poma­ lo narogušeno. — Mek Intoš mi je ime — odvrati Sejn. — Ajri? — upita krčmar. Zapadnjak klimnu potvrdno. — Prava tvrda irska glava, što bi se reklo! — Ne izgleda mi baš tako — progunđa krčmar, a u aglu usana mu se pojavi ironičan osmejali. 47
  • 50. 'k 'k 'k Š E J N ★'Ar^r — Šta ste imali sa tom Darlin Gaunt? ^ hteo je da zna jedan od mladića čije je lice büo posuto pegama od jakog Bunca. — Hteo sam da je oženim! — objasni Sejn. — U Fort y.ortu uspeo sam da je nagovorim! Sva trojica se počeše smejati iz sveg glasa. Sejn se sme­ jao sa njima, kao da je našao da je to baš smešno. Ali iz sas­ vim drugog razloga. O tome ona trojica nisu mogli ni da sa­ njaju. Krčmar se brže-bolje, opet uozibilji. — Znate šta, vi, tvrdoglavi Irče? Popijte svoje pivo! Ne morate ni da platite. Popijte ga i nestanite! Ako vas vidimo da ste ponovo došli, moraćemo vam dati nogu! Sejn ispi. Skoro u jednom gutljaju. — Tako lako to sa mnom ne ide! — odvrati. *— Vidim da ovde imate hotel. Ima li stenica? — U ovom mestu ima gomila stenica — zareža krčmar neprijateljski. — Olovnih, naravno. — Vi me ovde očigledno ne želite, zar ne? — isceri se zapadnjak. — No, ne mari ništa! Produžiću dalje. Moram da potražim moju Darlin. — Mi moramo ići! — reče pegavi. — Zapisi, Mek! Možda ćemo večeras opet navratiti. Oba mladića ispraziniše čaše, pogledaše zlurado u Sejna, pdmakoše se od šanka i napustiše krčmu. ; Sejn takođe i ^ pivo i stavi novčić na šank. ! — Gledaću da navratim opet, Mek — reče. — A sada ću prvo da, pogledam da dobijem sobu i nešto za jelo. Krčmar mu pruži novčić nazad. — Uzmite svoj novac i nestanite, Mek Intoš! Mi ovde sve možemo da podnesemo, ali nikako strance! Sejn namignu. — Nije valjda baš taSrt? i — Mislim vam samo dobro! — Ao mi mislite dobro, dajte mi natočite još jedno pivo. !A onda ću da platim. Krčmar se naže preko šanka. Ljutito se unese zapadnjaku u lice. — Gubite se! Gubite se pre nego Sto vas .< I 48
  • 51. ★★★ S E J N k - k ir On užasnuto ućuta. Zapadnjak je izvukao kolt iz futrole. Levicom je uhvatio krčmara za okovratnik i podigao ga pre­ ko šanka. — Slušaj me, dedice! ■— odsekao je uzrujano. — Sa mnom moraš učtivo da razgovaraš. Olovne stenice i ja imam. Još jednu glasnu reč i moje olovne stenice počeće da te grizu! Ja sam ovde u Jatonu. Za to mesto se zna. I moja Darlin je ta­ kođe ovde... Sta se dogodilo? Zar se ovde udala? Odgovo-, ri,' opominjem te! Ti mene, tvrdoglavca, još ne zna.š! Ali od­ mah možemo da počnemo drukčije. — Vi se igrate sa vašim životom, mister! proštenja krčmar. Od užasa je izbuljio oči. — Gluposti! — odseče Sejn. — Mi igramo u tvoj život! Dakle, pričaj, ili si izgubio igru! — Ja sam od nekog u Jatonu nešto čuo o vašoj Darlin, mister. Sejn mu pritisnu cev revolvera uz čelo. Krčmar skloni cev i produži. — Dariin Gaunt je ovde. Ali, opominjem vas, mister! Ona je ljubavnica jednog veoma velikog čoveka. Sejn ga pusti i vrati kolt u futrolu. — Velikog čoveka? Koliko velikog? Krčmar se strese i namesti sako. Iznenada je počeo da se znoji. Njegovo neobrijano lice počelo je da se sija, kao da je na njemu počela da se topi mast. — Izbijte sebi tu devojku iz glave! On će vas dati ubiti. — Voleo bih da ga upoznam! — cerio se zapadnjak. — Pošaljite mu poruku da ću odsesti u hotelu. — Vi ne znate u šta ovde upadate, mister — mucao je ■oznojeni debeli krčmar. — Napustite grad! Sejn izađe iz saluna, a da se nije ni osvrnuo. On odveza konja i uputi se preko ulice ka kući na kojoj je pisalo: „Ho­ tel”. Tamo je već bio očekivan, Portir se isceri gostoljubivo i ponizno kada je zapadnjak prišao recepciji. — Dolazite li iz Irske, mister Mek Intoš? —■upita. .— Iz Arkanzasa — popravi ga Sejn. — Irsku nisam ni­ kada ni video. Na žalost! Imate li knjigu gostiju? .— Mi ovde ne vodimo te podatke — odvrati portir — i da mu ključ od sobe. — Ne morate takođe ni platiti unapred. Pla­ ča se ujutru. Ostajete li duže? 4 Sejn 10 49
  • 52. ★ 'A'ifr S E J N 'k^'k — Može hiti — objasni Sejn. — Hoću ovde da se oženim. Imate li popa? — Naravno! — osmehne se portir. — Imamo i zvona da za vas zvone; Za svadbu, za pogreb... tačno kako želite. Sejn mu uzvrati osmejak. ; — Sada mi je prvo ženidba u planu. Hotel je bio jedina jednospratna kuća u mestu. Sa puš­ kom u ruci i bisagama preko ramena okrete se Sejn ka stepe­ ništu. Tada u hol uđe jedna žena. Da li je ona Darlin Gaunt, Lemonova ljubavnica?... Sejn je još nikada nije video. Ali on je znao kakva je. Od svih muškaraca najviše je volela one koji je se sećaju. Ličila je mnogo na Lori van Stin. Jedino što je bila bri- neta. Ali ni Lorina plava boja kose nije bila prirodna. Zapadnjakovim licem razli se osmeh. — Darlin! Ona ga odmeri od glave do pete. Napregnuto je razmiš­ ljala odakle ga poznaje. To joj je očito teško polazilo za ru­ kom. — Sa mnom sigurno više nisi računala? i — Ko ste vi? — upita ona osorno. — E sad ću lepo poludeti — reče Sejn i skide šešir kao ida će joj time olakšati stvar. Zračak nekog osmejka prelete preko njenog lepog lica. j — Džek? — Ko bi drugi bio! — povika zapadnjak i raširi ruke. — Džek Mek Intoš! — On joj priđe i htede da je uzme u naruč­ je. Ali ona se odmače i ispruži dlanove. — Molim vas nemojte! Sejn stade i opusti ruke. — Sta je s tobom? Ona ga ponovo odmeri. ^ — Ne pamtim te takvog visokog. — Porastao sam! — osmehne se zapadnjak. — Ali šta to menja na stvari! Ljubav ka tebi je ostala. Ne možeš ni da slutiš koliko sam te tražio. Zar si zaboravila sate provedene u Plavom salonu? — Naravno da ne — odvrati žena. — Ali palo mi je teš- lio da na tebe pomislim, Džek! — Sad sam se pojavio! — odvrati zapadnjak, koji o toj SO
  • 53. 'k'k'k S E J N k'k'k ženi pojma nije imao i samo je od jednog maršala čuo da se Lemonova ljubavnica zove Darlin Gaunt i da se pre izvesnog broja godina u Plavom salonu, u Fort Vortu, bavila najstari­ jim zanatom na svetu. Očigledno joj je taj zanat polazio za rukom i da je imala mnoge i mnoge momke. Iznenada se otvoriše vrata sa ulice i pola tuceta do zuba naoružanih muškaraca ujuriše u hotel. Sa oružjem u ruci ok- ružiše Šejna i Darlin Gaunt. Žena Ijutito pogleda pridošlice. — Ništa se nije dogodilo! Možete ponovo da odete. On će ovde ostati samo jedan dan i sutra će ponovo nestali. Darlin— procedi Sejn prekomo. Ona ga pogleda u oči. — Sta si ti ovde očekivao? Vremena iz Fort Vorta su da­ vno prošla ... Suviše si kasno došao, Džek! — Ali zašto? — osmehne se Sejn. Darlin Gaunt se ponovo okrene muškarcima. — Idite već jednom! Vo je, delovalo. Tipovi se pokiipiže i izađoše. Među njima su se nalazila i oba mladića iz krčme. — Tja! — reče zapadnjak. — Ako stvari tako stoje, odoh ja u moju sobu. Ali moći ćemo još da popričamo? Ona mu priđe, uze njegov ključ, pogleda broj i vrati ga na recepciju. — Daj mu sedamnaest! — reče portiru. Portir bez reči posluša. Darlin Gaunt pođe ka stepenica­ ma. — Dođi, Džek! Pokazaću ti tvoju sobu! Uz osmeh, Šejn krenu. Išla je pred njim. Sa leđa je još više ličila na Lori van Stin. Zapadnjaka je kopkalo da li će ga pozvati i u krevet. Kao da su te misli i nju obuzele, jer ona iznenada stane i pogleda ga. Sejn je bio iznenađen kad je u njenim lepim očima otkrio setu. — Suviše si kasno došao, Džek! — ponovila je i krenula dalje. — Zašto? Odgovor je dobio u sobi. Kada su se za njima zatvorila vrata ona ga iznenada obgrli i vrelo poljubi, sa puno žalosti*: ali i čežnje. U toj igri Šejn je mogao samo da uživa. Tq je bilo ono što je hteo. Da osvoji Cak Lemonovu ljubavnicu! Sada je jos
  • 54. 'k 'k 'k S E J N ★★★• trebalo da je izvede iz Lemon Sitija. Samo tako je mogao, a to je znao od početka, da, ratuje s njim. Maršal ]e hteo kralja pljačkaša stoke da ustreli ispred dvesta ljudi. Ali to je bilo, naravno, nemoguće. Moralo se raditi drukčije. Ovako. Bili dojaha do vatre i skoči iz sedla. — Razgovarao sam sa Erni van Stinom! — reče vođi ban- ,de. — Dovešće Lori sutra u podne. To je čvrsto obećao. Cak Lemon se zadovoljno osmehnu. — Kad hoće da se domogne goveda, mora nešto i da uči- > ni zauzvrat. Ali gde se krije Sejn? Da li je Erni nešto i o nje­ mu rekao? :— Sejn se nije pojavljivao kod krda — odvrati Bili. Er­ ni misli da ga se Flit dočepao. Zar još nemaš nikakvih vesti od Flita? Cak Lemon opsova. — Flit se danas ujutro vratio sa svojim ljudima. Sejn mo­ ra biti kod stoke! Inače bi ga Flit pronašao!' Taj prokleti Ho­ lanđanin! Đubre hoće da me pređe. Ali onda je taj komad si­ ra moraO mnogo ranije da se popne u sedlo! Pokazaću ja njemu, psetu jednom! — Sejn se ne nalazi kod krda! — uveravao ga je Bili. —^ Inače bih ga ja video. — Ti i tvoje stare, umorne oči! — zareža Cak. — Ali ja ti se kunem! — nastavljao je bandit. Cak Lemon ga dobro odmeri. — Pazi kako se kuneš! Na takav način brzo Ćeš sam sebi slomiti vrat! Pucanj se prolomio na severu. Znak za uzbunu. Lemon se okrete. — Sta se sad opet dogodilo? — progunđa Ijutito.^ Na severnom grebenu stajala je samo jedna jela.' Iz nje­ nog granja je svetlucalo. Stražar je odande signalizirao nešto sa ogledalom. Cak Lemon opsova i pozva Pirsa koji se razumeo u tu si­ gnalizaciju. Vođa bandita je stegao pesnice i ' napregnuto če­ kao. Onda radoznalo pogleda u Pirsa. 52
  • 55. •k'k'k S E J N ★★★ — Sta je? — zareža nestrpljivo. — Jusef i Sin se vraćaju iz Lemon Sitija — odgovori Pirs, ustežući se. , Cak Lemon odmahnu Ijutito rukom i sede. — Ni oni sigurno neće doneti nikakvu novost. — Nose je, Cak! — promuca Pirs. — Daiiin je iščezla. Sa jednim strancem. Nekim Ircem. Cak Lemon se zabezeknuto izbulji. Pirs slegne ramenima. Začu se topot kopita. Vođa bandita ustade i napregnuto pog­ leda ka severu. Trenutak kasnije pojaviše se jahači. Zaista su to bili Jusef i Sin. Od brežuljka do brežuljka, dolazili su sve bliže. Čak Lemon im pođe u susret. U uglovima usana use- kle su mu se duboke bore. — Jusef! — viknu pretećim glasom. — Je li tačno? Dar­ lin je otišla? Jusef i Sin skočiše iz sedla i ostadoše stojeći. — Šta je? — dreknu Lemon. — Govorite! — Da. Darlin je nestala — potvrdi Jiisef. — Sa nekim strancem. — Sa jednim Ircem? — dahtao je Lemon. — Ali otkud ga ona zna? Ko je to kopile? — Njegovo ime treba da je Džek Mek Intoš — saopšti Sin. — Navodno je došao iz Arkanzasa. — Navodno? — dreknu Čak. — Sta to treba da znači? — Po opisu taj pasji sin se jako podudara sa Šejnom —^ objasni Jusef. — Verujem da je on odveo Darlin. Lemon se osvrnu udesno. — Bili! — grmnu. Bio Je tam­ nocrven a žile su mu iskočile. — Cak! — javi se Bili. — Ti, pasji sine! Ti si ga doveo! — krikriu Cak Lemon. divlje,, izvuče kolt i ustreli Bilija sa šest koraka udaljenosti. Ljudi su stajali kao prikovani. Zavladala je preteća tišina. Vetar je nosio smrad baruta iz Cakovog pištolja kroz logor. — Sedlajte konje! — urliknu Čak. Njegov glas se razleg- nu u tišini. Ljudi ga pogledaše. Samo delić sekunde. Onda se okre­ nuše i uputiše svojim konjima. Kada Je Cak Lemon podigao ruku krenulo Je dvesta Ja­ hača. Zemlja je drhtala i tutnjala pod udarcima konjskih ko­ pita. Iza njih se dizao oblak prašine prema nebu. 53
  • 56. •kk-k ŠEJN -k'k'k Sejn se cerio kao đavo. Bili su iza njih. Iza više od dves­ ta jahača. Ali ovi su očigledno resili da pretraže široko pod­ ručje. Darlin Gaunt mogla se mirno nazvati Lorinora sestrom, ali samo po spoljašnosti. Bila je zahvalna Sejnu što ju je iz­ vukao iz Lemon Sitija. I tu zahvalnost mu je odmah bila po­ kazala. Tako šašava i uporna kao Lori nije bila. Ali se odmah zaljubila u zapadnjaka. Darlin Gaunt bila je sita toga da ži­ vi zajedno sa tako nesigurnim i prevrtljivim tipom kao što je bio Čak Lemon. Sejn, odnosno Džek Mek Intoš došao je u pravom trenutku. Bez oklevanja okrenula je Lemon Sitiju le­ đa. U međuvremenu, je, naravno, saznala s kim ima posla, ali Sejnove planove nije znala. Darlin polako izađe iz skrovišta i ugleda oblak prašine koji se dizao. — Ostani u zaklonu! — prošišta zapadnjak. Darlin se up­ lašeno povuče i pogleda sa zebnjom Sejna. Šejn napusti šiblje na ivici stene, iz kojeg je posmatrao okolinu. — Taj oblak ■— upita Darlin zabrinuto. — Šta je to? Zapadnjak joj priđe i povede je nazad u špilju. — Goveda — odgovori. — Divlja goveda? — Tuđa! — osmehnu se zapadnjak. — O tome mi Cak nije ništa pričao! — Njemu nije stalo do stoke. Ali če možda poželeti vlas­ nicu. Zar ti nije ništa pričao o Lori? — Misliš na njegovu ženu? — Da. Bivšu. — Lori mora da je jedna potpuno šašava žena. Ona je tr- pela Caka sa svim njegovim prijateljicama i tajnim vezama. Možeš li zamisliti koliko je to ranilo njen ponos? — Možda je dovoljno. Sela je na sedlo i počela da jede. Skuvala je pasulj sa usoljenim mesom. — Kako se ona svega toga otarasila? 54