zoran

3. 02EK SLEJD
TAJNA ZLATKOE
TOVARA

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
S E J N
Broj: 51
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Urednik;
Zorka ĆIRIC
Naslov originala:
Jack Slade
THE s e c r e t o f TiiE GOLDEN LOAD
Recenzija;
Miloš s’iMiC
Prevod i adaptacija;
Miloš SIMIC
Lektor:
Olivera SIJACKI
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Ilona PISAR
Marta MLADENOVIC
Štampa: 5. VIII 1983.
Tržište: 16.VIII 1983.
Izdaje i štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svetoaar TO­
MIC. Urednik: Zorka CIRIC. Naslov originala: Jack Slade — THB
SECRET OF THE GOLDEN LOAD. Copyright: 1976. Towe Pub­
lications INC, prema ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, miSljenjetn Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj
413-12/73 od 28. n 1979. godine.

5. Konji su jurili frkćući besno preko ustalasane vode koja
je prskala na sve sirane. Bič ie neprekidno fiiukao iznad nii-
lioviii glava. Vozač je brzo uspeo da se dočepa kanadske oba­
le. Ali, đak je zaprega još prelazila poslednje metre u vodi,
iznenada iz biobalnog žbunja iskrsoše jahači, kao da su iz
zemlje iznikli.
— Kanadski graničari! — kriknu vozač zaprege.
Pustio je bič i zgrabio pušku. Uzde padoše. Repetirao ie
i počeo da puca u pravcu graničara na obali reke.
— Idiote, laucnjava će privući poteru! — grmnu vođa
bande.
Graničari munjevito odgovoriše na paljbu i vozač se ubrzo
strmoglavi u reku.
— Brišimo, momci! — viknu vođa bande i okrete svog
konja. Poput oluje spustio se duž obale.
Ostali banditi krenuše za njim.
Četiri konja nastavila su da vuku kola uz brežuljak. Ubrzo
su kao vihor prohujali pored graničara i zaustavili se tek na
ivici gustog Sipražja, nekoJiko iardi scverno.
Dvojica bandita su bila zastala i iz njihovog oružja sru-
nuSe pucnji, a kugle poleteše u pravcu graničara. Ovi odgovo­
riše vatrom iz svog oružja i jed.an od bandita pade glavačke
u reku. Onaj drugi osinu konja i odmagli za svojim društvom.
Ubrzo su nestali sa vidika.
Na obalu Suris Rivera dogrmeše drugi iahači.
Uzde njihovih konja se zategoše. Prema nebu se podiže
prašina kao kakva ogromna zavesa.
— Prokletstvo, pasji sinovi — grmnu neki promukli glas.
— Hej, vi tamo, ja sam Sol Oburn, upravnik državnog rudni­
ka zlata koji se nalazi zapadno od Kandoa.
Kanađani su bez reči posmatrali desetak liudi koji su se
nalazili na drugoi obali reke. Njih ie, ipak, bilo bar dvostru­
ko više, a oružje im je bilo spremno da svakog trenutka izba­
ci smrtonosne kugle. Osim toga. nalazili su se na svojoj teri­
toriji.
— Jeste li me čuli, vi tamo? — dreknu Oburn preko re­
ke, koja ie bila široka oko petnaestak iardi.
— Ćuli smo vas, mister — odgovori oficir koii ie bio na
konju u sredini kanadskih jahača. — Vi ste stvarno toliko gla­
sni da se možete čuti iako daleko.
— Zar ne znate o čemu se radi — grmeo je Oburn. —>

6. -k'k'k S E J N 'kk'k
Tovar zlatne rude krenuo ie prema zlatari na preradu, ali ban­
diti su ga oieli, pasji sinovi. Vi možete odmah da vidite da je to
američko zlato. Mi ćemo preći preko reke i vratićemo ta kola
sa rudom natrag!
— Ne, to vam ne bih savetovao! — odvrati oficir oštro.
— A, šia to sada treba da vam znači? — vikao je Oburn.
— Pa tai tovar vredi više od pola miliona.
— Mister Oburne, budite pametni i nemojte praviti glupo­
sti. Moraćete da se obratite vlastima u Vinipegu i, ako ie sve
u redu, onda ćete dobiti natrag i kola i zlato. Od nas ga sigur­
no sada nećete dobiti!
Oburn podiže pesnicu.
— Vaijda ne mislite ozbiljno, kapetane? — upita,
— Dvadeset milja odavde imate železnjčkn stanicu — od­
govori oficir. — Tamo je telegraf i čovek koji njime rukuie.
Možete vest da pošaljete direktno u Vašington. Dobro ie što
naše vlasti u Vinipegu o iednoi ovakvoj stvari ne mogu da
raspravljaju sa guvernerom orovinciie.
— To je bezobrazluk — zagrme čovek pored Oburna. —
Hej, mister, nama je bilo ostalo još samo sto jardi da stignemo
tog bandita i da nam je to usp^o onda ova naša rasprava ne
bi bila potrebna.
— Ali, vi niste uspeli, mister. Vaša kola, ako stvarno
pripadaju vama. nalaze se u Kanadi.
— Šta to treba da znači, ako stvarno pripadaju vama? —
Oburn istupi na svom konju napred.
— To znači da mi moramo da tražimo izjavu vaše vlade.
Odakle potiče zlato, ko je stvarni vlasnik i kome treba da se
pošalje. U tom grmu leži zec.
— To je besmislica, gazda — režao ie predradnik. — Akti
će putovati tamo i amo, i to će se otegnuti u beskraj.
Oburn vrati svoga konja.
— Dva čoveka neka preuzmu kola! — naredi oficir. —
Napred, ljudi!
Dva vojnika sjahaše sa svojih konja, dadoše ih drugoi dvo­
jici. a onda skočiše na sedišta. Jedan od njih uze bič. Sa obale
Dakote jedva se naziralo šta se onamo dešava. Odjeknu fiiuk
biča i kola krenuše. Ubrzo zamakoše iza žbunja.
— Do đavola, kakav će tek sada papirni rat izbiti! —
gunđao je upravnik rudnika. — I, koliko dugo će se otegnuti?
Kanađani se više nisu čuli. Samo ie iz daljine odjekivalo
fijukanie biča.
— Krenimo — predloži predvodnik. — Možda ćemo ot­
kriti tragove bandita.
— Gorko ćete se pokajati što ste sve toliko iskompliko-
vali! — pretio ie Oburn.
Ošiniio je svoga konja i krenuo prema istoku. Njegovi ia­
hači mu se pridružiSe.
Nešto malo severnije, naišli su na tragove konia bandita.
Sledili su ih kroz šipražje do početka šume.

7. S e j n 'k-kie
— Nema nikakvih izgleda — objasni predvodnik koji ies
prodro nešto malo u šumu. — Ovde se ne vidi ni prst pred
nosom, a kamoli tragovi.
— U redu, vraćamo se — zabrunda Oburn. — Ole. ti ćeš
odjahati u Halok i poslati telegram društvu, neka se oni brinu
o tome dalje.
— A, šta treba da stoji u telegramu?
— Ja ću ti sve napisati.
Oburn istera svoga konja iz totalnog mraka i iz sedla iz­
vadi svesku i olovku. Napisao ie nekoliko redova, istrgao papir
iz sveske i pružio ga predradniku,
— Evo ti, sve ie tu. Potrebno ie samo ceduljicu da pre­
daš telegrafskom službeniku.
— Biće u redu, gazda — reče Ol. Skinuo je šešir i iza
trake unutra gurnuo savijeni papir. Stavio ie filcani šešir po­
novo na glavu i poterao konja u galopu pored ivice šume pre^
ma istoku.
— 'i'ako, a sada ćemo se vratiti tamo gde smo i bili i
ponećemo mrtve sa sobom u Kando. Uositalom, moramo zagle­
dati lica tih zlikovaca. Možda nekog i poznajemo.
Jahači se pridruži.se svom gazdi i ubrzo stigoše na obalu
reke. Mrtvi su ostali tamo gde šu i pali s konja. Ali, nijedno
lice nije im bilo poznato.
— Ove niko ne zna u našem kraju — reče najzad jedan.
— A, odakle im je bilo poznato da smo mi juče prevo­
zili čitavu gomilu zlata?
— A, otkud bih ja to mogao da znam, gazda. Ove lupeže
ja nikada nisam sreo u ovim krajevima. I ostajem pri tome!
— Dobro, natovarite ih na konje, Odnećemo ih šerifu Va-
verliju. Neka on razbija glavu odakle su došli ovi nitkovi.
— Meni se sve čini da su došli iz pakla — reče radnik i
pijunu u travu. — Ne zna s« samo gde su se spustili na zem­
lju.
Oburn je jahao dalje. Neki njegovi ljudi morali su da jašu
udvoje, da bi mogli da natovare mrtve. IJbrzo su prirtiH' svo­
ga
n
Banda je jahala kroz šumu i orijentisala se prema polo­
žaju meseca čiji su se bledi zraci tu i tamo probijali kroz lišće.
Izbiše na jedan proplanak. Srebrna svetlost prodirala ie
čak i u travu, koja se lelujala blago.
Zaustaviše se na ivici proplanka, Cester Bagli, jedan kru­
pan mršav momak, brkat, sa probadajučim očima, obučen kao
kockar,, zviznu u prste.
— .Evo me ovde na drugom kraju proplanka — začu se neki
zvonak žensM glas.
Cester dade znak sedmorici svojih drugara i krenuše. Na

8. ★★★ Š E J N 'k'k'k
proplanku uopšte nije bilo teško da se prebroje banditi. Zatim
su ušli u senku i stigli do drveća. Bagli zauzda svog konia kad
je ugledao sablasni lik pred sobom.
Ostali banditi stajali su iza njega. Konji su tiho rzali i
svojim kopitama gazili grančice na zemlji koje su krčkale Dod
njihovim snažnim nogama.
— Gde su kola? — pisnu oštar ženski glas. — Da li ste ih
ostavili negde na sigurnom mestu? Ili su onamo preko u sklo­
ništu?
— Nije ispalo onako kako smo mi zamislili — reče Cester
Bagli otegnuto.
— Sta to treba da znači? — ciknu žena.
— Mora da su oni gore u rudniku čuli pucnie kad smo
otimali kola. U svakom slučaju pojurili su za nama kad .smo
bili odmakli jedva četvrt časa na sever.
— Prokletstvo!
— Može biti lako — odvrati Bagli kratko. — Ti si nam
odredila mesto gde da čekamo kola, a ono je bilo dosta blizu
rudnika, zaista.
— Znači, ponovo su vam uzeli kola?
— To ne. Pucnjava je primamila, na Suris River^ graničnu
policiju Kanade i oni sada imaiu kola.
— Kakva svinjarija! Takav teret prevozi se svake pre­
stupne godine. Prilika iz bajke za nas. Sledeći put oni će znati
da se pripreme i možemo da se slikamo. Poslaće čitavu četu
iz najbliže tvrđave kao zaštitu.
— Napravili smo fatalnu grešku kad smo napali tako
blizu rudnika. Sigurno su čuli pucniavu.
— Moramo imati to zlato, razumeš! — ciknu žena Ijutito.
Lupila je šakom o sedlo. — Pa neka se zemlja prevrne!
— Ali, već ga ie odneo đavo.
— Ne pričai gluposti, Cestere! Umaklo nam ie tek onda
kad se nađe u državnoi banci, pretopljeno u novčiće ili u goto­
vinu. Ali. dotle predstoji đavolski dalek put. Moramo biti do­
voljno lukavi i saznati kakav je taj put! Jeste li zametnuli
tragove lukavo?
— Mislim da jesmo.
— Onda, ja ću ođmagliti.
Žena okrete svoga konja i ubrzo njen lik, praćen smi’k-
nutim pogledima bandita utopi se u neprozirnu tamu,
— Napred! — zagrme Bagli.
I
1
m
Zapadnjak izbi iz šume i sada ie jahao između strmih frra-
nitnih zidova. Kopita njegovog vranca dobo vale su po tvrdom
stenovitom tlu i odjek kroz tihi predeo, kao da je najavliivao
visokog iahača tamo negde dole u kotlini.

9. •k'k'k S E J N -k -k ir
Šejnove oči primetiše izvestan brol kućica koje su se kao
kakve pečurke šćućurile tamo negde uz breg. A, tu su bile i
šupe za drva, dva korala, gomile pragova i šina, otkopi U bre-
gu, a osim toga gomile otpadaka, kolica, šljunak i drugi pred­
meti potrebni za održavanie male pruge.
Odjednom se otvoriše vrata najveće kućice u naselju. Ne*
ka vitka riđokosa žena izađe na verandu.'
— Sole, dragi moj, imamo posetu -— reče ona i zabaci
svoju dugu kosu.
Na vratima se pojavi neki muškarac sav crven u licu. Bio
je tako krupan da ie pored žene ličio na nekog džina. Zapad­
njak je primetio da on nije bio mnogo viši od žene. ali je zato
sigurno bio bar dva puta u ramenima širi od nje.
Sejn je ocenio da riđokosa žena može imati oko trideset
i pet godina, a možda čak i manje, ali je zato onaj zadrigli
čovek morao svakako imati bar preko pedeset godina na svo­
jim plećima.
Iz nekoliko ostalih kućica i iz potkopa poiaviše se ljudi,
ali nisu prilazili mestu gde se Šejn nalazio.
Zapadnjak mirno veza svog vranca ispred kuće i podiže
šešir u znak pozdrava.
— Po nalogu ministra! — osmehnu se on i pruži neki
papir.
— Tako dakle!
Zena se naže prema njemu i radoznalo pogleda šta piše
na papiru. Zapadnjaku se pružila prilika da ie ioš iednom od­
meri od glave do pete. Bila ie prilično visoka, ali se to pored
ovog grdosije nije moglo primetiti. Bakarnocrvena kosa padala
je niz njena ramena. Crna kožna jakna bila ie pripijena uz
njeno vitko telo. Pantalone su bile takođe crne boje, uzane i
tesne. Oko pojasa kožni opasač sa municiiom i mali revolver
sa srebrnom drškom. A. oko vrata ie duboko nazad bio za­
bačen crni šešir sa trakom koja je štitila u slučaju da vetar
dune Jače.
Zelene oči odvojiše se od pisma i kao strele se ustremiše
prema Zapadnjaku.
— Ja sam Dženi Fork, mister Sejne — osmehnu se ona.
— Vlasnica sam saluna u Kandou i, možda ćete svratiti tamo
kad budete jahali ka železnici koja vodi na istok. Imamo lepe
sobe za goste.
— A, kako vi, madam, znate da ia Jašem prema železnici,
i to da baš hoću na istok?
— Sta da vam kažem — odvrati žena brzo. — Ovde stoii
da vi treba da preuzmete zlato u Vinipegu. Dotle ima oko
stotinu milja.
— Šta tu pričaš, ima preko sto osamdeset —■ ispravio ie
Upravnik rudnika, — Kako te žene iiemaju pameti, pa da pri­
čaju samo o onome u šta se bar delimično razumeju!
Usne lepe plavuše se nekako prezrivo poviše na svojim
krajevima. Zapadnjak ie pogleda Još pažljivije.

10. k'k'k S E J N k'k'k
■— Ali, mister — grmnu Oburn. — Hajde, uđite već jed­
nom u našu kuću! Sigurno ste gladni, a i vašem konju će biti
bolje da se bar malo odmori.
Zapadnjak se osmehnu.
— A, u svakom slučaju, uštedećete i snagu i vreme — re­
če žena — ako, umesto da jašete pravo u Vinipeg svratite u
Halok i odatle lepo krenete vozom.
— U pravu si, draga — mrmljao ie Oburn. — Meni se
čini da je to bar najmanje tri dana jahanja.
— Ako se tako odlučite. Šejne, onda možete svratiti u
Kando i ostati koji dan u mom salunu.
Na njenim usnama pojavi se zavodnički osmeh. Zelene oči
sevnuše oštro.
— A, ako hoćete mogu nešto kasnije s vama odjahati u
Kando — reče ona zamišljeno. — Stvarno tom konobaru ne
mogu da prepustim sve poslove.
— Dogovoreno! — zabrunda Sejn, — Jahaćemo zajedno
u Kando!
Oburn pozva nekog čoveka i naredi mu da se pobrine o
Zapađnjakovom konju, i da pripremi nešto za jelo neočeki­
vanom gostu.
Zapadnjak koraknu brzo i snažni Oburn ga prosto ugura
unutra.
— Mis Fork je moja verenica — objasnio je upravnik rud­
nika.
Ušli su u kancelariju. Zapadnjak pogleda unaokolo. Na-
meštaj je bio napravljen od grubih dasaka. Jedino su sofa i
velika gvozdena peć sigurno dopremljeni negde iz daleka, os-
stalo su svakako ovi vredni ljudi napravili sami.
Uđoše unutra, Dženi se nasloni na vrata koja Je za sobom
zatvorila.
— Meni Je potrebna potvrda da zlato koje ie oteto, potiče
baš iz ovog rudnika, mister Oburn — reče Zapadnjak i s ne­
vericom pogleda u Dženi.
Sejn jé još jednom pogledao unaokolo. Primitivan sto. or­
mar koji Je zauzimao ceo jedan zid. Ali, u njemu je bilo iako
malo akata. Samo komadi rude. Primerci za ispitivanje, si­
gurno.
— Sta ste vi, u stvari, mister Sejne? — upita Oburn.
Zapadnjak se osmehnu. Naravno da Oburnu nije smeo da
obesi 0 nos da pripada Sedmoj brigadi. Jer, to se dosad nikad
nije govorilo javno.
— Irnate ministrovo pismo, zar vam to nije dovoljno da
me legitimišete?
— Jeste, dovoljno je, mistere!
Zapadnjak ustade. Iz džepa je izvadio jedan papir i sta-
▼io ga na sto.
— Evo — reče — vi treba samo ovo da potvrdite.
— Jeste li vi sami, Šejne? — upita Dženi,
— Zar vam tako izgledam, madam?

11. ★★★ S e j n -k-Hc
— Da — odgovori devojka brzo. — Železnica će preuzeti
transport dragocenog tovara. Kakva sreća, što ie izgrađena
ta pruga koia ide preko granice.
— Ja putujem u Vinipeg samo zato da tai dragoceni to­
var krene, Dženi. Ostalo je. stvar železnice. Raduje me što su
kanadske vlasti pristale na to. razumete!
— Mene to čudi — mrmljao ie Oburn. — Kad sam ia
ugledao kola sa zlatom iza granice, pomislio sam da nam se ono
nikad više neće vratiti, tai zlatni tovar.
— Ispričajte mi to, mister Oburne! — zamoli Zapadniak.
— Jedan od mojih momaka iahao ie iza kola — poče up­
ravnik rudnika svoju priču. — Herijet. ta bitanga belosvetska,
kao i obično bio je zaboravio nešto. Ovog puta tovarni list.
Ja sam poslao jednog čoveka za kolima da odnese papire i on
je čuo pucnjavu. Odmah je okrenuo konia i došao po nas.
— A, koliko daleko odavde ie izvršen napad? — prekide
ga Zapadnjak.
— Ma. samo pola milje. Da smo stigli makar dva minuta
ranije, ta prokleta banda, kunem vam se svoiim životom, ne
bi uspela da pređe preko reke. Bilo kako bilo, izgleda da su te
lopuže i ovog puta jeftino izvukle svoju kožu.
Zapadnjak ponovo sede.
Oburn pročita ono što ie stajalo na papiru i posle pretu-
ranja po fioci izvadi mastilo i pero.
— Imam poziv da nastupim u Vinipegu. ioš od ranije, zar
tp nije lepo? — smeškala se Dženi, Pevušila ie neku prijatnu
melodiju i počela da igra.
— Ma, šta ti tu meni pričaš nekakve baike za đecu? —
grmnu Oburn. Pa ti si pre dve nedelje bila u Kanadi i nisi ništa
uradila.
— Bila sam u Emersonu — reče Dženi. — Zar to nisi
upanr**r'? Ponudili su mi da nastupim u Vinipegu.
Oburn se zagleda u Seina.
— Ona govori istinu — smeškao se 'grdosija — Bila ie
stvarao igračica pre nego što ie kupila krčmu u Kandou. Svi
su je tražili na sve strane.
— Tako znači? — osmehnu se Sejn i pažljivo i>ogleda ženu
bakarnocrvene kose.
— Ti to opet hoćeš u Vinipeg? — upita Oburn,
— Ako mister Sejn ima dobru volju da me povede sa
sobom. To bi mi bila povoljna prilika, zaista!
— Da li to znači, da vi sami ne smete đa edjajete do že-
leanice? — upita Zapadnjak.
— Sta da vam kažem, ne bojim se — odgovori đevofka f
nasmeši se zavodnički. — Ali, u pratnji muškaraca ipak sam
sigurnija.
— Kad se budeš udala za mene — mrmljao ie Obum —
to ti više nikad neće pasti na pamet.
— Još se nisam udala za tebe, dragi moj! — reče Dženi,

12. ■k'k'k Š E J N ★★★
osmehnuvši se zagonetno. — I ko zna, da li 6u ikad poželeti
da ostanem u divliini.
Oburn uperi u niu otrovan pogled,
— Sta? Kakve ti to gluposti pričaš?
— Nisam sigurna da li ću se ikad odlučiti na tai korak.
Sole, Zar ie tako teško shvatiti to?
Zapadnjak ustade, laganim pokretom ruke ukloni Dženi u
stranu i otvori vrata.
— Idem u kuhinju. Donesite mi tamo preko papir. Oburne.
— Dobro.
— Naše svađe vas ni najmanje ne interesuju. Sejne, zar
ne? — osmehnu se Dženi.
— Ni najmanje.
Zapadnjak izađe iz kancelarije i zatvori vrata za sobom.
— Neverovatan čovek — rekla ie Dženi glasno u kance­
lariji.
— Dopada ti se, zar ne?
— A, kako i ne bi. Sole,
IV
Jahali su jedno pored drugo šumskom stazom. Teška rud­
nička kola, prolazeći ovuda godinama, usekla su normalan kol­
ski put kroz večiti polumrak.
Iznenada Zapadnjak munjevito povuče uzde svog konia.
izvuče pušku iz sedla i repetirá.
U istom trenutku prasnu pucanj. Jedna kugla prosvira za
dlaku pored Zapadnjakove glave i skide koru sa najbližeg
drveta.
Sejn odgovori vatrom iz svog oružja. Otkinute grane pa­
dale su na zemlju, a kroz šumu ie stostruko potmulo odjekivao
prasak.
— Nanred! — Zapadnjak potera svog konia u mrak i re­
petirá oružie. Napustio je stazu i ui5ao u šumu. Ponovo grmnu
pucanj iz njegove puške.
Posle nekoliko minuta morao je da stane, jer od podmuk­
log strelca nije bilo ni traga ni glasa. Kao da ie u zemlju pro­
pao. Nii> čuo ni nekog iahača.
— Seine! — viknu Dženi kroz šumu. -u Gde ste. zaboga?
Zapadnjak okrete konja nazad, Dženi ie stajala nasred
puta tamo pde ie i ostavio.
— Ovde, izgleda neko ima nameru da me smakne.
— . Možda ie to neki drumski razbojnik koii se nadao da
će ućariti koii dolar. Hajde, iašimo dalje da Sto nre izađemo
iz šume. '
Ne sačekavši njegov odgovor, Dženi potera svog konja
prema istoku.
Bilo im je potrebno još dvadesetak minuta da izbiju na
čistinu i uđu u mešovitu šumu,
to

13. S E J N
Blago zatalasani brežuljci uzdizali su se prema severu 1
jugu. Prema istoku se pružao pogled na nepreglednu preriju.
Krovovi nekog malog grada kao igračke izroniše pred njiho­
vim očima.
— Kando! — reče Dženi i ispruži ruku prema gradiću i
duboko udahnu vazduh. — Ta Suma ie jeziva.
— Ali, i pored toga jasno je da vi sami jašete kroz nju
do rudnika?
— Oburn ponekad pošalje jahača po mene, ili pak nekog
da me prati u grad i natrag.
— Ali ne uvek?
— Ne.
— Utoliko je čudnije da se vi usuđujete da u tom slu­
čaju ja.šete sami.
— Kako to mislite?
— Zato što vi njega uopšte ne volite, Dženi.
— Sta vi tu meni pričate? — namršti se žena i cimnu
grubo uzde svoga konja.
Zapadnjak takođe zastade.
— Danas ste izrekli sumnju da li uopšte želite đa se uda­
te za njega. Ako jedna žena to kaže, onda to znači da ona to
i ne želi. Ergo, ona voli drugog, odgovarajućeg čoveka.
— Mozak vam je brz kao munja.
— To je sastavni deo posla koga obavljam! — Zapadnjak
pucnu jezikom.
Zena pritera svog konia pored njega.
— I, uprkos svemu tome vi ćete me sutra povesti sa so­
bom u Halok?
— Svakako.
— Vi ste srce. šejne. Da ste upravnik rudnika ia bih bila
do ušiju zaljubljena u vas!
Doterala je svoga konja tako blizu njegovog đa su se
tizengije dodirivale.
— Ne šalim se! — dodade Dženi i uhvati Zapadniakovu
niku.
— Nije mi jasno zašto prevaljujete jedan đaipk. onasan
put skoro svaki dan, kad vas Oburn ne interesuie. Dženi?
Ona besno ispusti njegovu ruku. Iz njenih očiju sevalo su
munje. Frknula je kao divlja mačka.
— Zar je to toliko važno?
— Nelogične stvari su me oduvek interesovale.
— To nije čovek iz mojih snova, ali on je ono najviše što
8e nudi. Da li ti ie sada jasno?
— Pa, to je u svakom slučaju neko objašnjenje.
Uskoro su stigli u grad.
Iz šerifove kancelarije pojavi se šerif lično. Bio je povi-
jen u leđima, sede kose. Zapadnjak oceni đa on niie tako da­
leko od sedamdesete, a možda ioj se čak opasno i približio.
11

14. '»rkirSEJN'k'k'k
— Zdravo, gazda! — dobaci iedna devojka svetloolave
kose iz senke ispod krova verande saluna.
— To je Kiti Dakota — objasni Dženi i mahnu rukom. —
A, naš šerif zove se Vaverli. Zar to nije unikat? Malo niih
ovde doživi duboku starost.
Podsmeh je tinjao n njenim zelenim očima.
Kiti Dakota stade na ivicu verande prosu svoje zrake na
nju. Bila je prilično visoka i lepo građena. Na sebi je imala
haljinu od crne svile na kojoi su bili izvezeni cvetići, a razrez
je dopirao do srebrnog pojasa na njenim zaobljenim kukovima.
— Zar nije lepa? — upita Dženi veselo.
— Jeste, priznajem, baš lepa!
— I njeno ponašanje je sasvim pristojno. Samo je ne sme­
te terati da napreže svoj mozak.
Konobar izađe iz saluna.
— Ovo je Edins — Dženi ispruži ruku prema debeljuška-
stom čoveku srednjeg rasta, čije su vodnjikave oči sijale isto
tako kao i njegova ćelava glava.
— Dovodim vam čoveka koji će Oburnovo zlato vratiti iz
Kanade! — uzviknu Dženi kao da najavljuje nekog akrobatu
u cirkusu. — Zove se Šejn.
~ Nadam se da će ostati neko vreme kod nas, da i mi
imamo koristi od njega — reče Kiti veselo. Smejala se i nje­
na haljina se povuče u stranu, tako da njene bujne grudi u
još većem obimu ugledaše svetio dana. — Sta vi mislite, Sejne?
— On sutra jaše za Halok — reče Dženi vragolasto. — A,
i ja s njim. Hoću u Vinipegu da počnem šou koji mi ie već
davno obećan.
— Već sutra? — upita Kiti i napući usta. — To, mislim
da nije lepo od vas.
— Jeste li vi maršal? — upita šerif Vaverli, koji ie na
svojoj jakni nosio olehanu zvezdu.
— Ne. nisam.
— On dolazi po nalogu vlasti — objasni Dženi. — To sam
ja slučajno saznala. Tražio je nešto od Obuma i morao je da
položi karte na sto.
Zapadnjak siđe s konja.
— Onda. znači vi nećete tragati isa prokletim banđltinuu
koji su napali transportna kola?
— Ne, ja s tim nemam nikakve v«!ze. Ja samo da
vratim zlato iz Kanade.
— Kako to?
— Zlato će biti natovare*«) w jedan vairan kwj! ia Vhrf-
pega ide direktno u zlataru.
Konjušar, se probi kroz gomilu i uze Zapadnjaku uzde a
ruku.
— Bio neko vladin službenik ili bilo Sta drugo, kod mene
mora svako da plati, mister. Pola dolara za iednu nedelju.
— Konjušar je Spiclov — smejala se Kiti Dakota veselo.
n

15. ■k'k'k S E J N k-kif
i uperi svoj zavodnički pogled prema Zapadnjaku. — Kod nie­
ga svako mora da plati za jednu nedelju unapred. Pri tom se
retko dešava da neko ostane više od jedan ili dva dana.
Zapadnjak se osmehnu i pruži čoveku traženi iznos. Kiti
ga ščepa za ruku i povede u salun.
Radilo se o jednoj poprilično dugačkoj, mračnoj prostoriii
sa posivelim prljavim zidovima. Od zadnjeg zida vodile su ste­
penice na sprat. Jedan uski okrugli trem bio je uzdignut oko
tri metra iznad poda krčme.
Dole u salunu bili su poredani stolovi i stolice. Jedan sto
bio je pokriven zelenom čojom, na kojoj su se primećivale ru­
pe. Sank mora da je nekad pružao lepu sliku za oko, ipak sada
je na njemu bilo nmogo neofarbanih mesta, nedostajale su
ivice, a prednju stranu ukrašavale su rupe koje su napravile
kugle hitnute iz oružja.
— Pa, kako ti se dopada? — upita Kiti.
— Lepa nižnoća.
Devojka se smejala.
— Ovde je đavo umešao svoje prste, da budem iskrena.
Kako nas troje možemo da živimo od ove starudije? Pretpo­
stavljam da će to ostati večna tajna!
Zapadnjak je iznenađeno posmatrao devojku sa strane.
— Sta ti je? — upita visoka devojka zbunjeno. — Sigurno
je rekla da sam malo luckasta, zar ne? Kaže ona to svakom o
meni. Veruje da će sebi tako pribaviti neku veliku važnost.
— Aha! — Zapadnjak se nasloni na šank.
— Spremiću jednu sobu za tebe, Najlepšu koju imamo.
Kiti vragolasto namignu, prođe iza Sanka i uze iedan ključ
sa daske pored regala za boce.
— Sta treba da bude za vas, mister? — upita konobar i
požuri za šank.
Zapadnjak poruči viski.
— Lome, je U farmer doneo mleko? — upita Dženi.
— Nije, madam.
— Onda ću ja odjahati do njega. Opet ie zaboravio.
Zapadnjak pogleda krpz vrata napolje, dok mu ie konobar
sipao^ piće. Kiti je pevušila neku melodiju i prošla pored nie­
ga njišući kukovima. U dvorištu Dženi uziaha konia i odgalo­
pira.
— Kiti 6e vam odmah spremiti sočan stek, mister — sim­
patični debeljko gurnu pun« čašu prema Zapadnjaku i isceri
se zadovoljno. — Ako hoćete đa zaigrate neku igricu ia ću
skupiti već neko društvance.
Zapadnjak odrečno odmahnu glavom.
— Imam dug put za sobom i postaraću se da »a vreme
nestanem.
— Kako vi želite, mister. Hej, Kiti, požuri malo. mister
je fđadan. Putovao je dugo.
Šerif Vaverli uđe u »alun.

16. 'k'k'k S E J N k'k'k
— Naspi mi jedan viski, Lome. Ali od onoga koji nije
skup, ako može. Hteo sam da kažem ioš i to, mister, traganie
za banditima, na žalost, niie dalo nikakve rezultate.
— Cuo sam o tome.
Edins nasu jednu malu čašu viskija iz neke druge boce.
— Da, tragovi se gube kao da ih ie sam đavo izbrisao —•
reče stari šerif i sleže ramenima. — Mora da ie to bila neka
horda stranaca, koja je zatim uhvatila put pod noge i potra­
žila neki drugi svet daleko od naših domova.
— Eto, soba je spremna — viknu Kiti. Trčala ie niz ste­
penice i pevušila.
— Mister ie gladan. Kiti!
— Sad ću ja, samo što nisam — reče veselo. — Evo. le­
tim. Šejne! Ali, najpre moram nešto popiti. — stala ie oored
šanka. — Ti častiš, Sejne, zar ne?
On potvrdno klimnu glavom.
Neko je repetirao oružje.
Dženi povuče uzde svoga konja U neprozimoi tami štnne.
— Ja sam — prasnu ona osorno.
Siprag između drveća ie šuštao. Neka prilika na koniu
izroni iz tmine i isceri se.
— Kako to da nisi ioš i pucao, maimune iedan?
— Nemoi zbog toga mene da okrivljuješ, sto ma aromo-
va! — Momak uperi cev oružia u zemlju.
Dženi projaha pored njega. Tama ie odjednom ostala iza
nje, a pred njenim očima kao da se upali neka ogromna sve-
tiljka koja je osvetlila sve unaokolo. Na proplanku obraslom
travom sedelo je osam bandita i čekalo da polako počne da
se smrkava.
Dženi zaustavi konja.
Bogli ustade, pođe joj n susret, a zatim uhvati konja za
alar.
— Fil je pucao na neku bitangu koja se Sunjala kroz šu­
mu i njuškala. Jesam li vam rekao da će leđnog dana poslati
nekog visokog oficira. Ali. momak je, izgleda, to primetio. A,
osim toga, ti si iahala iako'blizu pored niega.
Fil, dežmekast krupan čovek širokih ramena, ustade i pri­
đe bliže.
— Idiote! — odvrati Dženi ledeno. — Taj čovek treba da
vrati zlato iz Kanade. A, ti si hteo da ga upucaš, budalo iedna!
— Sta to čujem, on ne traži nas? —čudio se vođa bande.
— Tražiće nas kad mu budemo oteli zlato — režala ie
ona.. — A onda će i on biti zreo da ga napunimo olovom do
guše. Ali, nikako sada. Ako tai ostane uz put negde da leži
14

17. ★★★ S E J N
zauvek pre nego što zlato bude utovareno u vagon, šipke će
ostati u Vinipegu i proći će ponovo nedelie i nedelie dok se
ne pokrene sve iz početka.
Dvojica bandita pogledaše jedan u drugog. Iza njih usta­
doše i ostali i priđoie bliže.
Dženi siaha.
— On će sutra odjahati sa mnom u Halok. Ja sam mu is­
pričala da u Vinipegu treba da ugovorim šou. Tamo ću kazati
da je iz nekih razloga sve to palo u vodu. Kroz dva ili tri dana
kreće zlato vozom iz Vinipega. Ml ga moramo ščepati. A. ovog
puta mora sve da bude u dlaku proračunato i ruda nam ne
sme umaći. A, tog Sejna ćemo likvidirati čim nam više ne
bude bio potreban. To može biti čak i na putu ovamo.
Dženi se maši tašne i dade Bagliiu nekoliko novčanica.
'— Kupi nešto lepo i obuci se. Cestere. kako se ne bi ori-
metilo da dolaziš iz divljine. Ti ćeš se u Haloku popeti zaied­
no s nama u voz, ali ni najmanji znak niti mig ili nešto tome
slično. Je li jasno?
— U redu!
— U Vinipegu inače neću da vidim nijednog od vas.
— Nadajmo se đa iza tog voza neće naići drugi — uzdah­
nu Fil duboko.
— Zašto bi naišao?
— Pa, tako nešto, vozovođa zaboravi papire. Kao Oburnov
kodijaš. ta budala.
Banditi su se cerili.
— Uvek sam vam govorio da se pucnji ne mogu čuti kroz
šumu! — režao je Bagli, — Zaboga, njima bi bilo potrebno
nekoliko dana dok im padne na pamet da su njihova kola ne­
stala bez traga i glasa. Mi bismo za to vreme sve četiri uvis
i lagano komad po komad krčmili ogromno blago.
— Bilo bi zakopano dok trava ne zaraste preko otmice i
sve padne u zaborav — opredelila se žen,a. — I to u našem
skroviitu u Kanadi. Nijednom živom čoveku na ovom svetu
ni na kraj pameti ne bi palo da ie zlato tamo.
VI
— Jesi li već zaspao. Sejne? — čuo se šapat.
2^padnjak Se okrete u krevetu. Vrata su bila odškrinuta
i on ugleda Kiti. Smugnula je tiho unutra i ne sačekavši nie­
gov odgovor, a zatim ie polako zatvorila vrata za sobom. Me­
sečina je kroz prozor slala svoie blede zrake, tako da ie pri­
mitivan nameštaj ličio na nekakve senke. Kada ie Kiti Dakota
zastala između kreveta i ogledala, Šejn ie imo priliku da ie
dobro zagleda.
Odozdo nisu dopirali nikakvi glasovi. Sve ie bilo mirno.
Uop§te, Sticao se utisak da le grad u ovako relativno ranim
časovima za odlazak na spavanje, zaspao večnim snom.
15

18. W 'k 'k S E Ü N 'k 'H f
' Kiti leže pored Zapadnjaka, pomilova ga po kosi i poliubi
ga. Njene oči sijale su kao zvezde u tamnoj noći.
Bila sam prosta kad sam obećala da ću doći?
— Ne, nisi — reče Zapadnjak nežno i privuče ie sebi.
ćvrsto.
— Čekaj, skinuću haljinu.
Kiti se oslobodila njegovog zagrljaja, ustala i otkopčala
srebrnkasti pojas. Povukla je haljinu na ramenima i pustila
je da sama padne. Kao što ie Sejn i očekivao nije imala ništa
ispod, osim širokih podvezica sa malim pištoljima u isto tako
jako malim futrolama i crne mrežaste čarape.
— Da li ti se dopadam?
Okretala se u krug dok su joj krupne, čvrste grudi po­
igravale kao lišće na povetarcu.
— Pa, mrak je i ne mogu da vidim! — mada to, kad se
okrene ka sjajnoj površini ogledala, nije bilo tačno.
— Ako upalim svetio, sasvim je sigurno da će nas po-
smatrati nekoliko radoznalili sa tavana svojih kuća. Tako ne­
što mi se već dogodilo.
Kiti ponovo leže pored njega. Njena svetloplava kosa pa­
dala je niz njegovo lice i vrat.
Zapadnjak privuče devojku sebi.
Topot konjskih kopita odjeknu kroz zgradu.
— Hej, zar ovde svi već spavaju? — viknu Džraii odozdo.
— Lorne, verujem da ispredaš kojekakve priče kako bi krčmu
ispraznio još posle podne!
— Niko nije došao, madam — javi se debelfko.
— A, Šejn?
— Izgleda da je bio jako umoran. Nikakvo čudo, 'wrmem.
<3a ie iahao celih sto milja.
Kiti podiže glavu.
— Zar je morala baS sada da naiđe, ta prokleta beSttta.
— Zar ti to smeta?
— Napraviće lom i grom oko svega toga. A, ko zna, možd*
želi da ti dođe u krevet. Kod nje se nikad ne zna šta nosi dan.
a šta noć.
— Zaključaj vrata, srce, molim te!
Kiti odmah ustade, priđe vratima i okrete kljui u bravL
Smejala se tiho kad se vratila u krevet, Pripila se va 2^pad-
ujaka i zagrlila ga.
^— Dolazite suviše kasno, madam — javio se Lom ponovo.
Vrata u prizemlju se s treskom otvorSe.
— Dónela sam mleko.
— Pa, i pored toga, madam.
— Izgubila sam konja i morala sam ém m traSta, £ta.
sada znaš sve. Moraš me razumeti!
— Konj se izgubio? — reče Lom. — Kale» i« to »KHraće.
madam?
— Otkad Ja Jsnam? Vuk ie poíew da «a'sff« h ianá. t k

19. ★ ★ ★ S E J N * * *
glupa životinja je skočila i zbacila me sa sedla. Radujem se
što sam ga ponovo pronašla.
— Onda ste stvarno imali sreće, madam.
— A, sde ie Kiti?
— Cini mi se da se spanđala sa vladinim čovekom, ako se
ne varam, madam.
— Donesi ovamo kantu i skloni konja. A sutra ćeš mi na­
baviti nekog drugog koji ie manje plašljiv od ovog.
Zapadnjak je čuo kako Lorn odvodi konja. Dole u salunu,
nešto se radilo sa kantom za mleko, koja je verovatno bila
samo delimično nasuta mlekom.
— Prokleta jazbinal — psovala ie žena. — Da ovamo po­
vremeno ne navrate neki radnici iz rudnika, mogli bismo da
stavimo katanac na vrata krčme.
Zapadnjak obuhvati rukama lice uznemirene devojke po­
red sebe i poljubi je.
— Nemoj više da slušaš, srce.
Njene oči zasijaše. Dozvolila ie da ie on nežno okrene, a
zatim je ona njega povukla. Njene ruke i noge držale su aa
čvrsto i on oseti Isako toplina tog lepog tela prelazi na niega.
U hodniku su se čuli koraci. Podne daske su stenjale pod
teretom nečijih koraka. Ali, Šejn nije obraćao pažnju na to.
čak ni onda kad koraci umukoše ispred sobnih vrata.
— Šejne, mi sutra mqramo na vreme krenuti, ako u Ha­
loku hoćemo da uhvatimo voz za Vinipeg — doviknu žena kroa
vrata.
Nije bilo nikakvog odgo'iiora.
— Jesi li čuo?
— Pst! — šapnu Zapadnjak i poljubi devojku koja se na­
lazila u njegovom zagrljaju. Nije mogao da raspozna da li ie
Dženi otišla dalje, ili je još uvek stajala na vratima. Ali, to
ga više nije ni interesovalo.
Kiti je bila ta koja je ovog trenutka kao magnet privukla
sve njegove misli i želje.
VII
— Da li nisi čuo, ili nisi hteo da čuješ? — upita Dženi,
osmehnuvši se ironično.
Zapadnjakovo oštro oko motrilo ie netremice na put koji
je sada vodio kroz šumu. Pušku je držao u rukama.
— Zašto ne odgovaraš, Sejne? — upita jahačica pored
njega.
— Ti možeš otpustiti Kiti, ako ti ona smeta, Dženi.
— Ako mi smeta?
— Ona stoji kao nekakva ogromna stena na tvom putii.
Ti sama mogla bi da ponudiš uslugu muškarcima koji zalutaju
u Kando.
3 S e la St. I t

20. -k'kif S E J N *'k'k
— Ti si pomerio pameću, Šejne — ciknu ona piskavim gla­
som. Bila ie liuta kao ris.
— Zbunila si se. Dženi — snieškao se Zapadniak.
Izbiše iz mračne šume i pred njihovim očima puče pogled
na suncem obasjane brežuljke. Tek kad su izašli iz polutame.
Zapadnjak vrati oružje natrag u futrolu na sedlu.
— Koliko ioš imamo do Haloka? — upita on.
— Možda ioš šest milja.
■— Onda moramo oožuriti! — reče Zapadnjak i potera svo2
vi-anca.
Dženi ie ponovo jahala pored njega.
— Hoćeš li povesti konja sa sobom?
— Zašto, te to interesuje?
— Tek tako, pitam.
— Neću ga povesti sa sobom.
— Znači, onda ćeš u povratku sići u Haloku i nastavljaš
da jašeš.
— Ne, nego ću tu konja ukrcati u voz.
— Pametno — uzviknu Dženi.
Jahali su kroz blago zatalasanu preriju i Dosle tri sata sti­
goše u grad. Bio je pun dima i prašine.,
Niko nije obratio pažnju na njih u toj košnici gde šu ljudi
vrveli na sve strane. Blizu železničke stanice Zapadnjak po­
tera svog konja u jednu konj usnicu i sjaha iza ograde od da­
saka.
Dženi je išla za njim. Takođe je sjahala.
— Kada kreće voz za Kanadu? — upita Zapadnjak ko­
nj ušara.
— Pa, tako za jedan sat. mister.
— Onda smo dobro stigli — reče Dženi.
— Hteli smo da vam ostavimo konje na čuvanje, mister
— objasni Zapadnjak. — Na dva ili tri dana.
Pružio je konjušaru jedan dolar.
Čovek prihvati novac, odmeri ga i zagrize zubima. Zatim
ga strpa u svoj džep.
— U redu ie, mJster!
Uhvatio ie oba konia za uzde.
Zapadnjak skide džepove sedla, izvuče pušku i pođe pre­
ma ulici,
Dženi je sa svojom crnom putnom torbom krenula za njim.
— Mogli smo da odemo i nešto pojedemo — predloži Dženi.
Zapadnjak potvrdno klimnu glavom. UputiSe Se prema re­
storanu koji se nalazio nored. železničke stanice.
Ušli su unutra. Bilo je pmo ljudi. Za trenutak ie Dženi
usDorila korak i munjevito pogledala u stranu. Ugledaše nekog
brkatog čoveka. koji -je na sebi imao košulju iarko crvene boje
s naborima, a preko nje upadljivu jaknu kariranu belo i crve­
no. Njegova crna kosa bila je očežliana unazad i prilično ulep-
Ijena. Na licu se mogao primetiti čitav sloj pomade.
l i

21. •kifk S E J N itie'k
Covek se isceri, ali ie istog trenutka okrenuo svoje lice na
drugu siranu.
Dženi ie išla dalje. Zapadnjak je išao za njom sve do jed­
nog stola u zadnjem delu sale. Bio je okrenut leđima naiicka-
nom kicošu i zbog toga ie mogao da vidi samo povi’emene po­
glede koje ie Dženi upućivala u tom pravcu.
— Neki tvoj prijatelj?
— ota? — upita Dženi, trgnuvši se. Izgledala ie tako kao
da se probudila iz nekog dubokog sna. Zbunjeno je buljila u
Sejna kao da ga sada prvi put vidi u svom životu.
— Onaj rnom-ak tamo koji liči na lutke za uveseljavanje
dece! NaSto majmunsko zaista — prinieti Zapadnjak.
— Ne, ne poznajem ga. Samo sam se divila njegovoj odeći.
Dženi se smejala, ali Zapadnjak primeti da je to izvešta-
čeno.
— Vi želite? — čuo se glas konobara koji se nagnuo do-
red stola.
Zapadnjak poruči jelo.
Konobar se udalji.
Zapađnjakovom oku nije promaklo to da, on krišum po-
smatra Dženi, taj gizdavac! Njeni pogledi vraćali su se ,uvek
tamo gde on sedi. Kad joj je bilo jasno da to Šejii vidi, po­
novo se nasme i?la.
— To ic .,^rno. srnešno. kao neki magnet za oči.
Kada Pi' #'ian sat kasnije došli na železničku stanicu, voz
Se već Pi.;; - jt.vao, okružen crnosivdm zastavom dima. Prodo­
ran pisak sirrne- rasleže se nad gradom.
— Dalje od koloseka! — povika šef stanice.
Zapadnjak povuče nazad za sobom Dženi i istog trenutka
primeti kicoša među dvadesetak ljudi, koji su čekali voz na
peskovitom peronu, I sam nije znao zašto g t interesuje taj čo­
vek. Možda je njegov pogled privlačio samo ta neukusna karo
jakna. ,
Kočnice voza zaškripaSe i ubrzo voz stade. Na krovovima
kočničari popusiiše točkove za ručno kočenj». Vrata se pobtva-
raše. Dim obavi ljude kao kai'.av ogroman plašt
— Penjite se! — viknu šef stanice. — Kreće' se odmah!
Zapadnjak Ofjvede Df :.;-n do jodniii vrrua, pom-T-nao joj je
da se popne, dodade joj prtljag i pope se isa nje. Upravo kad
je hteo da zatvori vrata, na prilaznu dasku skočio je kicoš.
— Dozvoljavate li? — upita.
Zapadnjak se -povuče nazad.
— Ovo nije moj vsgcn. mister.
Sejn sede prekoputa Dženi.
Iz očiju žene sevale su munje dok je gledala u kicoša.
Covek zatvori vrata. Brava škljocnu i mesingana kvaka
odskoči uvis.
— Da se nije nešto' desilo, madam? — obrati se kicoš.
— Da li vam je neko dosad rekao da izgledate smešno?
— upita Dženi zajedljivo.
1»

22. ■k-kir S E J N -kitic
ČOvek preblede.
— Kao strašilo! — nastavi Dženi. i
Covek tiho opsova.
— Poštedite mi oči, ako mogu da vas zamolim! — prosik-
ta Dženi besno.
Covek se okrete i ode dalje kroz vagon.
Napolju prodoran zvižduk probi vazduh. Voz se pokrenuo
snažnim trzajem i ubrzo dobio brzinu. Kuće su velikom brzi­
nom promicale pored prozora.
— Moram potražiti toalet —- reče Dženi i pruži Zapadnja­
ku svoju putnu torbu. Ustala ie i udaljila se. Tek na kraiu
vagona okrenula se i pogledala unazad. Sejna više nije mogla
da vidi. Izašla je iz vagona i prešla u sledeći. Covek s brko­
vima stvorio se pred njom.
Dženi zatvori vrata. Zaglušujuće kloparanje prestade.
— Tako se ne razgovara sa mnom! — obrecnu se BaglL
— Idiote!
— Koja ti je vrana popila mozak, Dženi?
— Obukao si se tako kao da hoćeš da nastupiš u cirkusu!
Na takvu jaknu lepe se pogledi kao da ih magnet privlači.
Među stotinu muškaraca Sejn bi te u svakom trenutku pre­
poznao, toliko mu se tvoje lice duboko urezale u pamet.
— Da, i šta onda?
— Ti njega očigledno potcenjuješ, Cestere. Ali, moraš na­
baviti što brže možeš neko drugo odelo koje nije tako upad­
ljivo. U tebe bulje i ostali ljudi i kikoću se krišom.
Bagli se namršti i huknu.
Dženi se okrete, otvori vrata i izađe iz vagona. Njena du­
ga plava kosa zaleprša na vetru. Gvozdene ploče dva vagona
strugale su jedna o drugu. Praskali su točkovi prelazeći mesta
na kojima se dve šine sastaju.
Dženi pređe u sledeći vagon i zatvori vrata za sobom.
Šejn je sedeo pored prozora sa crnom torbom u rukama.
— Jesi li ga pronašla? — nasmeši se on.
Dženi upilji u njega.
— Koga to? — upita brzo.
— Toalet!
— A, tako. Naravno da jesam.
Osmehnula se vragolasto, uzela mu tašnu iz ruku. i sela.
vin
— Pustite me, nitkovi! — psovao je stari oronuli čovek.
koga. su dva pripadnika vlasti vukli iz jedne krčme. Njegov
nos, koji je neodoljivo podsečao na krompir, bio je crven kao
paprika. Stari otrcani šešir sa mnogobrojnim rupama pade sa
sede glave i otkotrlja se niz glavnu ulicu Vinipega koja ie bila
izbrazdana od mnogobrojnih točkova kola.
Stara protuva uspe da se istrgne iz ruku čuvara reda.

23. kk-k Š E J N-k-k*
Trčao ie prema Zapadnjaku i Dženi Fork. Oni su upravo bili
napustili zgradu železničke stanice i izašli napolje gde ih ie
pozdravilo popodnevno sunce. Stari čovek samo ie okrznuo
Sejna, ali zato zamalo nije oborio ženu. Putna torba joj ispade
iz ruku, ona posrnu i vrisnu. Matora lopuža zgrabi Sejnov
kolt iz iutroie, olcrate se nazad i nanišani prema uniformi-
sanim čuvarima reda.
Zapadnjak je reagovao munjevito. Zabezeknuti ljudi una­
okolo videše kako se njegova noga neverovatnom brzinom po­
diže i raspali po ručnom zglobu strelca, tako da je čovek bolno
kriknuo i otvorio šaku. Oružje pade u pesak. Ugursuz se trže.
ali u istom trenutku njegovu bradu sustiže teška Zapadnia-
kova pesnica. Covek zakoluta očima i mlatarajući rukama po
vazduhu, kao da se brani od nevidljivih muva, sruši se kao
klada na pesak. Podiže se golem oblak prašine i stvori oko
njega skoro neprovidnu zavesu.
Zapadnjak podiže ,,kolt” i vrati, ga u futrolu. Dženi uze
svoju torbu.
— Ovo ti je doček na kanadski način, Šejne! — osmehnula
se ona.
— Hvala vam, mister! — reče jedan policajac i dodirnu
obod svoga šešira.
Drugi stavi lisice na ruke starom čoveku i podiže ga na
noge.
— Bez ikakvog razloga — smeškao se Zapadnjak. — Ka­
kav li je ovo samo komičan kalibar?
— Jedna ostarela američka skitnica, mister. Prevarant gde
god ga vetar nanese, lopuža i džeparoš. Upravo smo ga ukebali
kad je, napunivši škembe do guše trebalo, da plati račun, po­
kušao da uhvati maglu.
— To nije tačno, bitange! — psovao je matori ugursuz.
— I šta ćete sada s njim?
— Predaćemo ga američkim graničarima. Sutra, vozom
koji odlazi na jug.
— Tako znači? — reče Šejn i zagleda čove&a sa nosom
kao krompir.
— Njegovo ime je Apton Daglas, mister. Ima pedeset i
osam godina. Zar to nije užasno kad neki ljudi nikada ne od­
rastu u životu.
— Vi ste to rekli — primeti Zapadnjak sa puno razume-
vanja.
— Nemate pravo da me predate Jenkima! — vikao ie za­
robljenik promuklo.
Policajac se isceri,
— Mogu da se opkladirn u šta god hoćete, da on onamo
preko u Sjedinjenim Državam a ima takvili zasluga da će pro­
teći mnogo i mnogo vode rekom, a on će ioš uvek čučati u
„kavezu ” .
— I meni se čini tako. Možete li mi reći, gde bih mogao da
nađem guvernera?

24. ★★★ S E J N ★★★
Zapadnjak izvuče iz svoje jakne pismo kako bi se legiti-
misao kao čovek koji treba da prihvati zlato.
Policajac zauze stav mirno i pri tom zvecnuše potpetice
njegovih sjajnih crnih čizama.
— Ja ću vas odvesti, ser. ;
— Hvala.
— Sejne, čekaj! — uzviknu Dženi, — Gde ćeš prenoćiti?
— Prenoćiti, kako to misliš?
— Voz prema jugu ide tek sutra. Upravo si to čuo.
— Da, tačno. Gde se može prenoćiti, a da se čovek ne boii
američkih džeparoša? — upita Sejn, obrativši se kanadskom
čuvarvi reda.
Policajac se isceri i pogleda Aptona Daglasa, staru pro-
tuvu, koji je bio beo kao ovca i izgledao kao da ima stotinu
godina.
— Najbolje je u „Vinipeg-Palasu” . mister. Eno, tamo, ona
trospratna zgrada.
Policajac pokaza rukom prema jednoj ogromnoj zgradi od
drveta stotinak metara dalje niz ulicu.
— Onda, videćemo se kasnije — reče Dženi. Okrenula se
na drugu stranu i otišla.
Ljubazni čuvar reda krenuo je sa Sejnom, dok je drugi
odveo, skitnicu Daglasa u stanicu.
Gomila ljudi se razilazila.
Zapadnjak još jednom pogleda nazad, ali Dženi Fork niie
mogao da primeti.
IX
— Mi smo zainteresovani za dobre odnose sa Sjedinjenim
Državama — reče visoki, kao vreteno suv savetnik po­
diže se iza pisaće.g stola i s osmehom priđe Zapadnjaku
koji ie sedeo na mekanoj kožnoj fotelii neede na sredini kan-
celariie, — Prema tome nećemo vašoj zemlji praviti nikakve
teškoće. .
— Pogotovu što Ie u ovom slučaju iasno kao dan. odakle
zlato potiče.
— To ste vi rekli.
Zapf>dnjak ustade.
— Sutra uiutru rano mi ćemo utovariti rudu u voz koji
prolazi kroz Omahu. O tome će danas biti obaveštena pogranič­
na komnnda.
— Hvala vam, tnister Lafontene — reče Sejn i pruži ruku.
— Do tog vremena biće gotovi i va.ši papiri. Gde ćete pre­
noćiti?
— Preporučili sn mi Pnl^s.
— Lepo — reče savetn-k. Otoratio je Sejna do vrata. —
Želim vnm od srca sve najbolje.
— Koliko liudi zna za transport?
22

25. ★★★ S E J N ic'k'k
Kanađanin otvori vrata.
— Ne više od dvanaest. Najpouzdaniji ljudi. Ne berite
brigu, sve će biti u redu.
Zapadnjak još jednom pozdravi savetnika i izađe iz služ­
bene zgrade KOja je liciia na neki dvorac. Na putu prema hotelu
zastao je više puta i neprimetno osmotrio okolo. Ali, niie mo­
gao da primeti da ga neko orati,
— Gluposti — promrmlja on i krenu dalje, U trpezariji
hotela za jednim stolom sedela je Dženi. Mahnula mu ie ru­
kom, Zapadnjak ioi ririđe.
— Evo me već. brzo, zar ne?
— Hei! Niie bilo ništa,
— Sta? — upita Zapadnjak i sede prekoputa nie. Poele^
dao je prvo u Dženi, a zatim u prazan tanjir ispred sebe.
— Stek je ovde izvrstan. Od srca ti ga preporučujem.
Sejn naruči ono što mu ie Dženi predložila, pred njim ie
Već stajao konobar u kao sneg beloi bluzi.
— I viski s& sodom — dodade.
— Kao, san: .ic<- Jve i;.;- nastupala u Emersonu ni­
sam se uopšte pogađala za cenu eventualne priredbe u Vini-
pegu. Moja greška — reče Dženi. — Nudili su mi dvadeset
dolara za iedno veče.
— To ie stvarno smešno.
— Objasnila sam vlasniku Dozorišta da bih tim novcem
jedva usnela da platim nutne troškove.
— I?
— Rekao je da mogu ostati preko cele nedelje i da na­
stupam svako veče, onda bi- se isplatilo.
— Ima tu logike.
— Ali, ne i za mene. Ostavimo to sada. Kako stoie stvari
s tobom. Možeš li sutra da se vratiš natrag?
— Da!
— Onda možemo da provedemo iedno lepo veče, Seine.
Ja sam već poručila sobu za naš dvoje.
— Ti stvarno misliš na sve — reče mirno Zapadniak,
Konobar donese viski sa sodom.
— Ovo daleko putovanje mora najzad doneti bar nešto,
Sejne. Putujem sutra natrag s tobom. Ali. to sam već i name-
ravala. Onda, u tvoje zdravlje! — reče ona i podiže čašicu u
kojoi ie do polovine bio usut „šeri”.'
— Ziveli, Dženi!
X
— Sejne, zakasnićeš na voz!
Zapadnjak se trži, pogledao je unaokolo i raspoznao da Je
već davno bilo svanulo. Dženi ie sedela za toaletnim stoSičem
i pevušila neku pesmicu. Pogledala ie Sejna u ogledalu dok je
češljala svoju buinu kosu.
23

26. ★★★ S E J N ★★★
— Neće proći ni jedan ceo sat, a mi ćemo biti već daleko
odavde, Sejne.
Zapadnjak se uspravi i sede u krevetu. Zevnu i svojim
prstima prođe kroz kosu.
Pevušeći, Dženi ustade i poče da oblači grubi, zeleni ko­
stim za putovanje.
— Ti moraš stvarno da žuriš, ako ne misliš da gledaš vozu
u leđa kad bude polazio.
Zapadnjak spusti noge sa kreveta, uze pantalone i brzo ih
navuče.
— Ne smete me predati njima! — grdio je neki glas na­
polju na ulici.
Šejn uze košulju i priđe prozoru. Ugledao ie dva policajca
kako vode starog skitnicu u pravcu železničke stanice.
Dženi stade pored njega.
— Tog će sigurno staviti u kavez, čim pređe granicu i
bude predat našim ljudima — reče ona.
— Njegov problem — odvrati Zapadnjak. — Kad se ne­
ko sa jednom takvom prošlošću iza sebe skrasi u nekoj drugoj
zemlji, onda on mora da se odrekne i starih navika.
Obukao je košulju. Dženi ga zagrli.
— Mi smo sada poslednji put zajedno, Šejne. Ti putuješ sa
svojim zlatom u Omahu, a ja silazim u Haloku. Da li ćemo se
ioš ikad videti?
— Svet je mali.
— Da li ćeš u vozu ostati uz mene ili ćeš u transportnom
vagonu čučati na zlatu?
— Ja treba da se pobrinem o tome da Kanađani utovare
zlato. Čuvanje preuzima njihova železnica.
— Onda ćemo biti bar još nekoliko sati zaiedno — reče
Dženi. — Poštaraću se o doručku dole, a ti hajde, žurL
XI
— u. VOZ! Zatvorite vrata!
Zvižduk odjeknu železničkom stanicom. Jednim trzajem
bile su zategnute spojnice vagona. Lokomotiva je dahtala. Za-
škripaše teški točkovi i počeše da se okreću po glatkim šina­
ma. Iskre, dim i para obaviše voz i železničku stanicu.
— No, najzad — reče Dženi i sede pored Zapadnjaka do
prozora. Naslonila je svoju glavu pa njegovo rame.
Dim i para se razrediše. Stanični magacini ostadoše negde
daleko iza voza.
U vagonu bilo je samo šest putnika koji su neodoljivo
podsećali na farmere iz pogranične oblasti Emerson. Napred
se otvoriše vrata i promaja se kao vihor stušti unutra. U
crnom, malo pohabanom kockarskom odelu unutra kroči onaj
čovek, koji je Zapadnjaku ostalo u neprijatnoj uspomeni. Sva­
kako u ovom odelu koje mu ie više odgovaralo izgledao ie sa­
svim drukčiie.

27. ★★★ S E J N ★★★
— To ie ipak .. .
Dženi odjednom stade nasred rečenice. Piliila ie u čoveka
ekoii se cerio dok ie zatvarao vrata.
Zapadnjakovi živci se zategoše. Lokomotiva pisnu prodor­
no. Napolju pored prozora proleteše i poslednie kuće grada.
— Nisam znao da ste vi ovde —. m,rmljao ie čovek sebi u
..bradu. Okrenuo se. otvorio vrata i napustio vagon istim putem
kojim ie i došao.
Zapadnjak primeti da Dženi ioš uvek bulii u vrata kuda
je nestao čovek s brkovima. Odjednom naglo zastade.
— Kuda ćeš, Šejne?
— Hoću malo da pogledam transportni vagon!
— Ne zavaravaj se. Službenici te neće pustiti unutra ni
za živu ,glavu.
— Baš me to i interesuje. Vraćam se brzo.
Zapadnjak ustade i ubrzo stiže do predniih vrata vagona.
Otvorio je i snažna promaja osinu niegovo lice. Navuče šešir
više na čelo. jer- mu je zamalo odleteo s glave. Gurnuo ie vrata
iza sebe. Točkovi su bučno dobovali po šinama. Gvožđe između
vagona ie škripalo.
Sejn stiže do prednjeg vagona i uđe unutra. Vagon je bio
podeljen na dva dela. U onom delu gde se Zapadnjak sada
nalazio pored drvenog zida sedela su dvojica. Covek u poha­
banom kockarskom odelu i neki mladi, kosmat momak koii ie
ličio na kauboja.
Obojica ga odmeriše hladnim pogledima. Iz njihovih očiju
izbijao ie neki neobičan plamen. Mržnja, pomisli Sejn.
Kosmati mladić ustade. Na oba kuka visio je po jedan
teško revolver, koji su svojim prednjim delom dosezali skoro
do kolena.
— Sta vi tražite ovde? — upita momak osorno.
Zapadnjak namirisa opasnost i povuče se malo u stranu.
da bi ostavio više prostora između sebe i ovog mladog, nadme­
nog kavgadžije.
— To je njuškalo — reče Bagli. čovek s brkovima.
—In-
teresuje se sigurno za sve i za svakoga.
— Sednite vi ponovo, ne želim ništa od vas — reče Za­
padnjak otegnuto.
— Tja! — reče momak pakosno, i to s nekom zadnjom
namerom. — Ali. možda ia želim nešto od vas. mister. Vim
Se ne dopadate. Ličite mi na majmuna.
Bagli se smejao grohotom.
— Neverovatno pogođeno, mladi prijatelju.
Zapadnjak se još više izmače. Ipak. delilo ga je jedva tri
jarda od protivnika koji ie d o svaku cenu želen upucavanie.
Pomislio je na zlato, na susret sa bradoniom. na Dženi i na
podmukli pucanj u šumi kada ie sa plavokosom ženom iz rud­
nika jahao u Kando. Ipak, između ovih različitih stvari nikako
nije mogao da nađe neku čvršću vezu. Nešto ie tu ioš nedosta­
jalo.
2S

28. ★★★ S E J N k'k'k
— To je pljačkanje slobode jednom čoveku! — zaurla. uz
sve što ie već prevršilo svu meru. skitnica iza drvenog zida.
— Sta je, zar pištolj vučeš sa sobom sam:o kao ukras? —
upita momak podrugljivo.
— Bolje je da potražite nekog drugog, ako vas toliko svrbi
koža — odvrati Zapadnjak.
— Dakle, ako neko dozvoli da bude toliko izvređan. tai je
sigurno jedino u doboš udarao — podbadao ie Bagli,
Tog trenutka otvoriše se vrata pregradnog zida. Pojavi se
naoružan službenik. Iza njega mogao se videti stari ugursuz,
čovek sa nosom kao krompir. kako sedi na jednoj klupi.
— Sta se ovde dešava — upita službenik.
— Ovaj mladi petlić traži kavgu — odvrati Zapadnjak. —
I to sa mnom.
— Da li ga poznajete?
'— Nikad ga dosad nisam video.
Kanađanin pogleda oštro onu dvojicu, koji se zbuniše.
— Njima mora iz nekih razloga da predstavljam neku pre­
preku — dobaci Zapadnjak otegnuto, — Sta bi drugo moglo
biti?
— Možda su transport nam i. . . — službenik naglo prekide
rečenicu.
— Prvo o tome niko ništa ne zna, a drugo ja te stvari ne
nosim u džepu.
— Smemo li da saznamo o čemu se tamo razgovara? —
upita Bagli. — Možda ovaj mladić ima neke stare račune da
izravna s njim.
— To ie tačno — dobaci mladić.
— Jeste li vi Amerikanac? — grmnu naoružani pratilac
voza.
— Da. jesam ja.
— Vi se još uvek nalazite na kanadskom tlu. Mogu zbog
ometanja transporta da vas uhapsim i predam vlastima u Emer­
sonu, da vas odvedu u zatvor. Bi'>?te izvedeni pred sud, pa ćete
se uveriti kakvo mišljenje o vama imaju naše sudiie.
Lokomotiva pisnu. Pored zatvorenih prozora leteo ie dim
pomešan sa iskrama i parom. Dahtanje lokomotive se više niie
čulo.
— Nešto leži na šinama — zaurla neko spolia u službeni
odeljak vagona. Kočnice zaškripaše.
Zapadnjak je bio , odgurnut prema prednjem zidu.
— Putuj do đavola! — viknu rnladi momak. Levom rukom
se držao čvrsto, a desnom poteže .,kolt” .
Zapadnjak je bio u mnogo nepovoljnijem položaju, od­
bio se od zida i munjevito skočio u stranu. U tom momentu
mladić opali. Kugla očeša Zapadnjako^ti ruku i zaustavi se u
ćošku. Još dok ie grmljavina prvog pucnja bila u toku ispraz­
ni se i Zapadnjakov ..kolt” .
Pogođen, momak se zgrči, ispusti oružje i stropošta se na
»cd .
26

29. S E J N ★★★
Bagli ie ponovo sep na klupu i s užasom posmatrao mom­
ka.
Voz stade.
Zapadniak vrati oružie u futrolu.
Neko uzviknu spolia.
— Na šinama se nalazi mrtav bivo. sto mu paklenih gro­
mova! Možda ćemo uspeti da ga uklonimo čistačem šina. ako
vozimo Dolako.
Službenik se naže nad momkom koii ie ležao na podu i
okrete ga na leđa.
— Tai ie mrtav, mister! — reče. .
— Meni ie žao. ia sam se samo branio.
Vrata su se otvorila. Dženi proviri unutra.
— Sta se ovde dogodilo? — upita ona.
— Dakle, ia ovoe momka nisam poznavao — reče Bagli
i ustade. — Tek malo ore sam ga sreo. S tim ia nemam ni­
kakve veze. mister. Kažite to vašim vlastima.
Voz ie polako krenuo. Milio i e kao p u ž .
— Moramo u Emersonu napraviti zapi.snik i uzeti iziave
— reče službenik i sleže ramenima. — To ie stvar železničke
uprave — čovek ustade i obrati se Bagliju. — Moram da za-
pišem va.?e ime.
— Nemam s tim nikakve veze! Prokleta birokratiia! Zo-
-°m se Bagli.
Službenik se okrete i trže se zabezeknuto.
— Sta ie to? Kud li ie stru.gnuo onai matori đavo?
Pogledao ie unutra. Soba ie bila prazna.
— Prokletstvo! — viknu on, — Kako sam samo mogao
da Se sažalim i skinem mu lisice sa ruku, toi staroi lopuži!
Grom i pakao, pa tai ie pobeeao kroz prozor.
S obe strane pruge napoliu se prostirala šuma.
— Hei, jeste li videli mog zaroblienika kad ie bežao? —
povika službenik ki'oz prozor.
Dženi se povukla u stranu kad ie Zapadniak izlazio iz va­
gona. Bila ie bleda i pogledao ga ie unezvereno.
— Izgledaš tako kao da su ti sve lađe potonule. Dženi.
Poznaieš li ga?
Ona pogleda preminulog i odmahnu glavom.
— Nikad ga nisam videla.
Zapadnjak skoči dole u pesak. Do ivice Sume razdaliina
je iznosila oko petnaest iardi.
— Ali. neko ga ie. ipak. morao videti! — psovao ie glasno
naoružani službenik sa prozora.
— Možda ie odmaglio na onu drugu stranu — doviknu
iedan kočničar sa krova.
Lokomotiva se još uvek lagano kretala. Naizad ie bivo
ukloni en sa šina.
Voz stade. Vozovođa doviknu kroz prozor iz svoje kabine.
— Sve ie u redu! Idemo dalie!
Ljudi na krovovima olabaviše točkove. i siđoše u svoie
27

30. ^ 'k 'k Š E J N 'k'k'k
odeljke i spostiše poklopce na otvore. Zapadnjak se pope u
vagon. Voz ie iurio sve brže i brže.
— Uđi ovde — reče Dženi i povede ga u odeliak drugog
vagona. — .Sedi pored mene, Se.ine. Sada ćeš u Emersonu mož­
da morati da siđeš. Tamo stojimo dva sata.
— Ja putujem dalje vozom — uveravao je Zapadnjak dok
Se oslobađao iz nienih ruku.
— Šta ti je?
— Moram potražiti onu bitangu. Niti verujem da ie onai
mladi idiot tako naslepo napao mene^ niti pak da se nisu
poznavali.
— Upucao si ga. Šta sada ioš hoćeš?
Zapadnjak je bio već nekoliko koraka u hodniku, okre­
nuo se i pogledao plavokosu ženu za sekundu, a zatim pošao'
dalje, a da nije rekao ništa.
Stigao je već na kraj vagona kad ie na prednja vrata ušao
službenik i viknuo,
— Da li je neko video skitnicu?
— Kakvu skitnicu? — upita neka farmerova žena.
— Ah, pa vi o tome ništa ne znate! — reče naoružani
službenik i odmahnu rukom. — Trebalo ie da pretražimo čitavu
šumu uzduž i popreko. Ali, taj vozač lokomotive u svojoj glavi
nema ništa drugo osim voznog reda.
— Ali, kako ćemo naći tog matorog ugursuza kad nemamo
konja? — upita Zapadnjak, otvorivši vrata. — Jednostavno
napišite zapisnik i budite srećni što više ne morate da se bri­
nete o jednoj tako sitnoj ribi.
" XII
Apton Daglas nije se usudio da se odvoji od voza. Pret­
hodno je bio skočio kroz prozor i potrčao pored voza napred.
Došao je do transportnog vagona i tu se sakrio kad ie iedan
od kočničara izašao na krov.
Čvrsto se uhvatio za poprečnu dasku ispod vagona.
Voz je sada jurio. Ispod njega hujali su T)esak, šljunak i
pragovi. Grčevito se držao rukama i molio boga da voz bar
jednom stane, kako bi ugrabio povoljnu priliku i uhvatio ma­
glu.
Ali grmljavina na šinama i oko njih postajala ie sve glas­
nija i nesnosnija. Užareni komadići iz lokomotive pogađali su
povremeno njegovo lice i zabadali se bolno u kožu.
xin
— Nisam mogao da ga nađem — reče Zgpadnjak zamiš­
ljeno i uputi ispitivački pogled prema Dženi. 0 « a je sedela
pored Drozora i gledala napolje.

31. 'k-k'k Š E J N'k'k'k
— Zovu vas da pođete napred — reče iedan farmer. —
Službenik hoće odmah da sastavi zapisnik.
— Hvala — odvrati Zapadnjak. Otvorio ie prednia vrata
i izašao iz vagona.
Napolju zapraštaše pucnji. ^
Zapadnjak munjevito skoči nazad u vagon. >
Jedan jahač jurio Je pored voza. pucajući u prozore i ula­
ze u vagone. Neke kugle prozviždaše pored Zapadnjaka, od-
biše se j3d platforme i zavijajući prohujaše pored krova.
— Sta je sad opet? — upita uniformisani službenik otvo­
rivši vrata na drugom kraju vagona.
Jahač Je već bio nestao.
— Otkačeni smo! — odjeknu glas iznad krovova.
Zapadnjak siđe niz stepenice.
Iz šume, dobrih pedeset jardi ispred njega. Jurili su drugi
jahači prema lokomotivi koja Je bila spojena samo sa vagonom
za ugalj i vodu i transportnim vagonom.
Iza sebe na transportnom vagonu ugleda on ponovo Bag-
lija koji se upravo penjao uz jedne gvozdene lestvice na krov.
Kleknuo je kod Jednog niskog plehanog odžaka. Tu ie vezivao
nešto užurbano i Sejnu se učini da ie u pitanju barutno pu­
njenje.
Jahači su jurili kao vihor pored voza i pucali. Pogođeni
mašinovođa glavačke se strmoglavi iz kabine.
— To je oružana pljačka voza — huktao ie uniformisani
službenik.
Zapadnjak opali nekoliko metaka, mada ie to zbog velike
daljine bilo besmisleno.
Bagli je bacio barutno punjenje u odžak. potrčao preko
krova prema prednjem delu vagona i skočio.
Strahovita eksplozija pokida transportnom vagonu krov.
Pleh i drvo zakovitlaše se kroz vazduh i počeše da padaju na
šine ispred ostalog dela voza koji se Još uvek kretao prema
lokomotivi sa ostala dva vagona. Međutim, ovi komadi mu
umanjiše brzinu, a onaj deo sa lokomotivom se brzo udaljavao
praćen Jahačima koii su neprestano pucali.
Mašinovođa Je bio mrtav, a verovatno i ložač. tako da niie
bilo nikoga ko bi zaustavio lokomotivu. Doduše tu ie bio Bagli,
ali njega to uopšte nije interesovalo.
Unutra u transportnom vagonu izgleda takođe da niie bilo
žive duše.
— Šta ćemo, da li da kočimo? — upita s krova iedan koč­
ničar.
— Pustite neka se kotrlja koliko god može — odvrati Za­
padnjak žustro.
Nije potrajalo dugo, a vagoni naiđoSe na blagu uzbrdicu.
Kočničari povukoše blokove da bi se izbeglo kotrljanje toč­
kova unazad.
Pitanja su pljuštala sa svih strana. Naoružani službenik Je
pokušao da objasni da su ih napali razbojnici, koji su prethodno
29

32. ★ ★ ★ B E J N •kiir'k
otkačili sve vagone izuzev transportnog vagona i vagona za
ugali i vodu.
Dženi Je ubrzo posle Zapadnjaka takođe sišla iz vagona i
prišla mu. On ie Dosmatrao orodorao.
— Bagli nas ,Je otkačio — reče.
— A. otkud ti to mcžeš znati?
— Video sam ga. Stajao Je pozadi na peronu transDortnog
vagona. Unapred pripremljena stvar. Isplanirana do najmanjih
sitnica i izvedena sa šest ljudi. Ne. sa sedam. Jer i onaJ mali
kočoperni petlić Je takođe pripadao istoi bandi. AH. odakle su
samo mogli saznati za transport?
Dženi Je usmerila pogled prema onom delu voza koji se
sve više udaljavao kroz prošek šume, sve dok se na jednoj kri­
vini nije .sasvim iz.^ubio iz vida. Samo tiho zveckanje šina oda­
valo ie da se on ioš uvek kreće.
— Mogao sarn Još i ranije da- počnem da tražim tu bitan­
gu Baglija — nastavio jé Zapadnjak ogorčeno. — Kao da mi
je sam đavo vezao oči.
— To nije tvoje zlato, Sejne — pokušavala Je Dženi da
Ba uteši. — Zaboravi sve to.
— Ministarstvo će mi očitati dobru lekciju, ako se Ja tako
lako odreknem svega.
— Govoriš tako kao da se nisi pomirio s tim da Je zlato
zauvek izsublieno.
— I nemam nameru — odgovori Zapadnjak odlučno. —
Mister. kako ćemo da pozovemo pomoć?
— To se i ja pitam — odvrati policajac. ■— Skitnica uma-
kao. lokomotiva, transportni vagon i vagon za ugali i vodu
zajedno sa svim onim što Je bilo unutra . . . Biće potrebno da
prođu godine i godine dok moJi pretpostavljeni počnu to da
zaboravljaju!
— Nama ie sada potrebna pomoć, a ne iadikovanje!.
— Ali. oni ne mogu nikud da skrenu sa koloseka.
■— Ni'gde će ip.-ik plati. 7.'n■^o će biti oretovareno. To je sve
tačno isplanirano. Ti banditi nisu ništa prepustili slučaju. Sa­
mo Je mali revolverás imao nesrećan dan. Bila ie to sitna gre­
ška. -iedini neznatan promašaj u ćelom planu. Ali, u svakom
slučaiu verovatno njemu imam da zahvalim što sam ostao u
životu.
— Iza šume nalazi se farma — reče iedan od onih koii su
bili sišli iz vagona. — To nije dalie od tri milie. Mislim da se
tamn rnažc iznaimiti nekoliko konia.
Službenik Je be.SPomoćno gledao u Zapadniaka.
— Ja ne smem da napustim voz — reče on. — Inače, ako
to učinim biću otpušten kao nespo-'soban.
— Dobro, DOgledaću da li mogu da pronađem farmu i do­
bijem konia. Ima li ioš nekog kome se žuri? — upita Zapad­
njak i niegov pogled se Ponovo zaustavi na Dženi,
— U vozu se osećam mnogo sigurnijom od bandita — reče
žena bakarnocrvene kose.
30

33. k'kk S E J N ★★★
— To je i moje mišljenje — složio se jedan farmer. — Ne,
mister, vi morate ići sami ako se đavolski loiiko žurite. Iona­
ko će doći po nas kad uveče u Emersonu vide da voz ne stiže
tako dugo.
— Onda, provedite se lepo — osmehnu se Sein i ioš leđ­
nom njegove oči odlutaše prema Dženi. — A, možda ćemo se
ipak videti još jednom.
— Kako to misliš? —■upita ona zbunjeno.
— Cini mi se da ia ovu oblast ipak neću napustiti. DSeni,
Zapadnjak je klimnuo glavom prema uniformisanom čuva­
ru voza i krenu prema šumi.
XIV
Lokomotiva najzad stade. Odbornici uđariše jedni o dru­
ge. Pored točkova stara skitnici primeti konje. Odjeknu gro­
moglasan smeh. Iz kabine iskoči neki čovek sa kariranim tes-
nim pantalonama.
— Pa. šta kažete? — hvalio se neko.
— Doterajte kola! — naredi neki osoran fflas. — Nećemo
valjda i da noćimo ovde! Sigurno će nam ubrzo neko bit’ za
petama.
Stara skitnica Apton Daglas ie s-? svoff mesta isPod polu-
raskomadanog vagona primetio kako nekoliko konjanik.'! od-
jahaše brzo prema šumi i tamo iSčezoše. Ujahali su u neki šum­
ski prošek gde ie bilo prilično mračno.
Sa ostalih konja sjahaše liudi u iskrzanim bledim panta­
lonama, popeše se na peron vaeona i počeše nešto da rade.
Nije potrajalo dugo. a vrata su bila odvaliona.
— Ima zlata za pola miliona — csrlasi se neko — A sr,da
smo i s druge strane granice i nema potrebe da se boiimo gra­
ničara.
Jedna farmerska kola koja su vukla dva konia poiaviše .,e
na ivici šume i krenuše prema vozu. Ubrzo su stieli. Teške
čizme lupale su po debelim daskama u kolima. Zatim, pot­
mulo odjeknu ruda koju su tovarili.
Posle pola sata kola počeše da se kreću. Jahači se popcše
na konje i krenuše za zapregom i ubrzo iščezoše u prošeku
Sume.
Oko starog skitnice sve se unaokolo utišalo Sačekao ie
još jedan minut. Ipak, nije mogao da izdrži na uzanoj dasci
u svom skrovištu. Povukao se unazad puzeći preko šine. Uspra­
vio se i pogledao razmrskani vagon bez krova.
Nešto malo svetlucave prašine nalazilo se na daskama. Da­
glas je stavi na svoj dlan, ali to je bila samo prljavština.
— Jako malo — mrmliao ie on. Nie!?ov posrled zaustavi se
na mrtvima u vagonu. — Pola miliona? O, gospode podari rai
bar jedan deo od toga! Samo jedno malo parče, grumenčić!
Obećavam ti da više nikada u svom životu neću varati, neću
krasti i biću pošteniji od svih.
31

34. ★★★ Š E J N •k'k'k
Nekoliko trenutaka ie skitnica Daglas buliio u nebo pre­
kriveno oblacima. Ali, pošto otuda nije dolazio nikakav znak,
on uperi svoj pogled prema šumskom useku. Celog života ža­
lio se da .ie prilikom raspodele ovozemaliskih dobara ostao
kratltih rukava. A nikad dosad nije bio blizu jedne tako og­
romne sume.
Njegove noge krenuše pre nego što je glava za to dala
znak. Potrčao ie kao vetar, jer se pobojao da će kola sa zla­
tom u Šumi krenuti brže i da neće moći da ih pristigne. Već
sada ih više niie video.
Teško dišući Apton Daglas posle pola sata stiže do zapad­
ne ivice šume. Brdoviti predeo i goli kamen odavali su tainu
zašto pruga nije postavljena ovde, gde nije bilo potrebno da
se pravi prošek kroz drveće. Svakako bi bilo ioš teže da se
savladaju bregpvi.
Pred njegovim očima pojavi se reka koja ie vijugala iz­
među uzvišenja brdovitog predela. Kola su upravo tog trenutka
sišla u peskovito korito reke i krenula prema zapadu, prateći
tok reke.
Apton Daglas morao je da sačeka da kola i pet jahača,
koji su ih pratili zamaknu iza prvog brežuljka.
Zatim je napustio zaklon odakle je do tada šćućuren pi­
ljio u pravcu kola i jahača i potrčao kao vetar kroz stepsku
travu prema brežuljku.
Povivši leđa koliko god je mogao, stari ugursuz se šuniao
kroz visoku travu koja je rasla pored reke. Ona mu ie služila
kao odličan zaklon i podsticala ga da se kreće brže, kako bi
bio što bliže povorci.
Kola u vodi nisu mogla da se kreću brzo, i to ie omogu­
ćilo Aptonu Daglasu da uvek bude u blizini.
Ponekad bi sunčevi zraci obasjali zlato, pa su se odbiiali
prema zenicama skitnice koji je u tim trenutcima otvarao
usta i gutao pljuvačku. Tai odsjai davao ie krila niegovoi
pohlepnosti, a pomagao mu ie da rastera strah od tih surovih
bandita.
X V
Zapadnjak povuče uzde svoga konja kad ie s:tigao do ra­
zorenog vagona.
Vrane su graktale i u letu se spuštale iz vazduha. Kad ie
on naišao one se razbežaše na sve strane. Vrhovi drveća s
leve i desne strane prošeka ljuljali su se i snažan vetar ie hu­
jao kroz šumu sve iače i iače.
Bilo ie već kasno. Neće proći ni dva-tri sata, a sunce će
zaći iza bregova. Pokazalo se da ie put do farme bio mnogo
dalji negp što ie on mislio, a osim toga koni koga ie dobio
nije bio od najbržih.
Pogledao je tragove i ocenio da banditi imaju prednost
X2

35. -AicA S E J N 'k'kk
od tri do četiri časa. Utoliko mu je bilo čudnije što iz Emer-
sona nije poslat voz ovamo. Ali, verovatno će ubrzo stići.
Za trenutak Zapadnjak pogleda kolosek prema iugu. Od­
bacio je misao da ovde duže čeka. Sledeći tragove pojahao ie
kroz šumu. Kad je izašao na drugi kraj, vetar je već bio pre­
rastao u malu prerijsku oluju. Oblaci prašine mešali su se sa
otkinutim vlatima trave i zajedno s njima munjevitom brzi­
nom leteli prema vrliovima drveća koji su se savijali kao ka­
kav bič na sve strane. Iščupani okrugli grmovi kotrljali su
se na sve strane sve aok ne bi dospeli do donjeg dela stabla
nekog drveta i tu su počeli da prave^ čitave bedeme.
— Sada još i to — mrmljao je Sejn sebi u bradu. Nije
više mogao da prati tragove kojih je ovde sigurno bilo do pre
pola sata.
Konj je stao. Plašio se da krene kroz prašinu i pesak koie
je vetar kovitlao kroz vazduh.
— No, hajde, nećemo valjda večito ostati ovde! — govorio
je Zapadnjak. Udario je konja mamuzama i naterao ga da na­
pusti šumu, natakao je št&ir vi5e na čelo i vezao maramu preko
donjeg dela lica, obuhvativši i nos.
Crni oblaci nadvise se iznad konja i jahača i ubrzo se
sruči krupna kiša na zemlju. Olujni vetar šibao je besno nose­
ći sa sobom kišne kapi. Za samo dva minuta Sejnov gornji
deo tela bio je mokar. Ljutio se na samog sebe što nije ostao
u šumi, pogotovu što nije znao u kom pravcu treba da traži
bandite.
— Napred! — uzviknu on kad je konj hteo da stane. —■
Ionako smo već pokisli. Krenuli smo i povratka više nema.
Vranac se otimao i ljutilo frktao, ali je ipak krenuo kroz
pljusak daijc.
X VI
Vetar je zviždao pored stenovitih obronalia i šibao kišnim
kapima sve pred sobom.
Apton Daglas koristio ie iščupane grmove koliko goa ie
to bilo moguće. Ponekad bi ugledao kola i jahače kao kakve
utvare pred sobom. Sada se usuđivao da bandi prilazi sve
bliže i bliže, tako da je ponekad čuo njihovo dozivanje, fiiuk
biča ili kloparanje kolskih točkova.
Odjednom, skitnica stade kao da ga Ie grom pogodio. Tik
uz njegove iznošene čizme blesnu neki sjajan kamen. Kiša ie
bila ta koja je svojim kapima pomogla da kamen zasija. Daglas
se sagnu brzo i u njegovim rukama nađe se komad zlatne rude
koji je jednom rukom mogao da obuhvati samo do polovine.
Protrljao ga je o mokru jaknu i oduševljeno razvuče usta u
osmeh. Grumen ie bio sada ioš siajnijL
— Sto mu bogatih ručkova, pa ovo ie zlato — mrmliao
ie on.
isejn ia s*

36. •k-kie 5 E J N k ^ k
I opet je trljao komad o svoju pocepanu jaknu i oosmatrao
ga užarenim očima.
Za to vreme kola i jahači su se bili udaljili. Nije više čuo
nikakve zvuke.
Daglas se trže i zagrabi dalje za njima.
Jahači su već bili prošli kroz strmi klanac i uputili se ve­
likom brzinom prema brdima koja se sada pojaviše na vidiku
prema zapadu.
— Samo da ne zaostanem! — podsticao ie samog sebe
Daglas, — Mogao bih se opklađiti da će te hulje negde zako­
pati blago i pustiti da trava, izraste i baci u zaborav njihov
prepad. Moram saznati koje je to mesto makar se ne zvao
Apton, do đavola!
XVII
— Žao mi je, ali mi nismo nikoga pi’imetili — reče far­
mer odmahnuvši glavom. Naslonio je svoju pušku na, kuću
izgrađenu od blokova.
Zapadnjak je ioš uvek bio u sedlu i posmatrao kako se
polako spušta tamna noć.
Iza čoveka pojavi se neka žena. Očigledno njegova supru­
ga. Obrisala je vla'žne ruke sivom keceljom i namestila neko­
liko pramenova kose iza uha.
■— A. kakvi su to ljudi koje vi tražite, mister?
— Banditi, madam — obavesti je Sejn, Sjahao je i poveo
konia bliže kolibi.
Tlo se isparavalo posle obilne kiše, ali je nebo bilo vedro
i blistavo. Veo noći se sporo spuštao.
— Banditi? ■— čudio se farmer.
— Da — ' odvrati Zapadnjak. Ispričao ira je o napadu na
voz i o zlatu.
— Izgleda da su dobro isplanirali sve — mrmljao ie čovek
zamišljeno.
— Tačno tako.
— Mora da su bili dobro obavešteni — dobaci žena. —
Sigurno su već prešli u Sjedinjene Države zajedno sa zlatnim
tovarom.
— Nisam baš siguran u to.
— Kako to mislite?
— Ne znam tačno. Ali. iedno je jasno. Da su ti lupeži
hteli da prenesu zlato preko granice, onda bi ga tamo i opljač­
kali. To bi za njih bilo mnogo jednostavnije.
— Tu je mister u pravu, Oskare — zaključi žena. — Izgle­
date tako kao da niste danima jeli, mi.ster. Hajde, uđite u na­
šu kuću.
Žena se okrenula i žmugnula natrag u kolibu. Na pragu do­
baci veselo.
S4

37. ★ ★ ★ S E J N i^Tk-k
— Postaraj se o njegovom konju, Oskare. Inače, taj se mo­
že srušiLi aüo ya liusicr ponovo
i^ovtii piiu.e /jajjaunjaKu i u/,c; Ui.ue iz njegovih ruku.
— Ovue izmeua uregova pogled ne ciupne laKO ualeko —•
počeo je. — i^oK. .je Kisa pauaia niSdin piinituo nijeana Kula na
aaijiOi od oko cetvri rnuje.
— iViisiit-e aa je Dai^^a već ranije projahala pored vaše far­
me'/
— Sasvim je moguće, mister — odvrati čovek i povede ko­
nja u štaiu. — ^^vue -Kod nas nio/ete preno..iU. iniaiuo jeunu so­
ba praznu pošto je nas sm u vojscir
Zapaunjaji uue u konDu. ¿^ena okrete fitiij petrolejske lam­
pe i svtiLiost postade jaca.
— Iviožeie se nuino odmoriti — predloži žena. — Preko
noći ionaKO ne možete piunaci oaxXüu.
— Kouko je aaieKo ouavae granica? — laspitivao se Za-
padnjaK.
— Deset milja — obavesti ga žena. Gurnula je grubu sto­
licu. — iivo, seuite ovae. jeste u vi /vnicriKauac.''
— Jesam — odvrati bejii zamišljeno. — Liiao sam zadatak
da pratim zlato, aii niiiad nu ni u snu iiije palo na pamet aa ga
neiio mo¿,e oteti.
— bigurno o takvim važnim transportima zna samo mali
broj ljudi, zar no?
Zapaanjak se umorno spusti na stolicu i podiže pogled pre­
ma ženi. Una re^e.
— Da je taKo onda bi tovar bio mnogo sigurniji. Kad mno­
go njih lupa glavu kaKo aa se osigura jedan tako veliki ime­
tak onda vrio često sve ispadne naopako.
— Cini mi se da ste dobro rekli, madam — procedí Za­
padnjak.
Kazmišljao je ko zna po koji put o svemu tome i uvek se
njegova misao vraćala na ženu bakarnocrvene kose, Dženi. Kre­
nula je zbog nastupa u Vinipegu i tamo joj je tek puklo pred
očima da joj se to ne isplati. Kako to da nijednog trenutka nije
prasnula ili bar da je malo bila ljuta, ako je uložila toliki no­
vac. Naprotiv, izgledala je zadovoljna.
— Najpre ćemo nešto pojesti — reče žena.
Prišla je šporetu i čučnula. Otvorila je gvozdena vrata i
dunula u vatru.
Covek uđe unutra. Zatvorio je vrata za sobom i obesio svo­
ju pušku na drvenu dasku koja je visila porod prozora.
— Sta vi mislite, gde bi se tu moglo naći neko tako dobro
sklonište? — raspitivao se Zapadnjak.
— Na severu je velika šuma. Na zapadu su brda. I jedno
i drugo su idealni za tako nešto.
— I, možete ih godinama uzaludno tražiti, nikakve koristi
— dodade žena. Zatvorila je vratašca šporeta i uspravila se.
— Tako je — potvrdi čovek i sede za sto. Izvadio je lulu
iz džepa.
3S

38. ■kiK-k 3 E J N -k ik *
— Da li vi morate da vratite to zlato samo zato što ste bili
pratilac transporta? — htela je da zna žena.
Zapadnjak se osmehnu.
— Imao sam zadatak da tai tovar pratim do Omahe.
1 imam nameru da ga tamo i vratim.
2ena je zbunjeno piljila u svog supruga.
— Šta ti misliš, Oskare? — upita.
— Ne bi smeo da prihvati tako veliki rizik — odvrati čo­
vek i počeša se iza uveta.
XVIII
Sledećeg dana uveče skitnica Apton Daglas stiže do neke
bedne kolibe. Bila je sakrivena između visokog žbunja i goros­
tasnih borova u tom pustom i neprohodnom predelu. Pored ko­
libe nalazila se štala. Tu je bila još i šupa za drva, i ništa drugo.
Na jednom uglu kolibe neko je repetirao oružje. Pojavi se
visok čovek s oružjem u rukama.
— Oprostite, što smetam, mister — pravda se Daglas. Po­
čeo je da prilazi bliže kako bi mogao bolje da vidi čoveka na
uglu. Ali, to mu nije uspelo.
— Najpre skini oružje! — naredi čovek.
— Zao mi je, mister, ali ja nemam oružje.
— Ko si ti?
— Apton Daglas. Sigurno me ne poznajete. Nikad nisam
bio u ovom kraju.
Čovek se tek sada odvoji od ugla kuće.
- — I, šta tražiš ovde kod mene? — upita.
— MenJ se čini da ste vi neki trgovac.
— Kak6 to misliš?
Daglas se osvrtao unaokolo.
— Nigde ne vidim neku njivu, nigde koral sa stokom. . .
Pa, od nečeg čovek ipak mora živeti. Pogotovu što se vidi da
on tu stanuje.
— Prokleto lukavo govoriš. U redu. pogodio si. Ja se po­
malo bavim trgovinom, Ša Indijancima, kažu neki ljudi. Ali,
šta se to tebe tiče?
Covek se polako primakao skitnici i zabio mu eev puške u
rebra.
— NšrSta, mister — mucao je Daglas ^lašeno. — Samo, ako
ste vi trgovac, onda bih vam predložio jedan posao. Već dva
dana pešačim. Prokleto gadna stvar kad na to čovek nije na­
vikao. I, ko zna da li još uvek imam kožu na stopalima.
— Hoćeš konja, zar ne? — upita trgovac. Spustio je cev
oružja i počešao se po svojoj sedoj bradi. Na sebi je imao krz­
nenu jaknu, izbledele uzane pantalone i cilindar na glavi. Sa
oko šezdesetak godina bio je otprilike vršnjak Aptona Daglasa.

39. ★★★ Š E J N ★★★
— A, čime ćeš platiti? — raspita se bradonja.
Skitnica Daglas se cerio.
— Zar tako bedno izgledam da ne mogu platiti?
— Šta ia znam — odvrati trgovac. — Pa, hajde uđi najpre
malo sa mnom u kuću. izgleda da si ti bezopasan.
Čovek se okrete i uđu u kolibu.
Daglas pođe za mim. U sobi ie primetio sto, jedan jedno­
stavan ormar, više prevrnutih sanduka koji su služili kao sto­
lice i u jednom uglu ležaj. Ozidana peć, žičani ram sa lavorom
za umivenje, dva gvozd pna sanduka i gomila đubreta u zad­
njem delu prostorije jedva su mogli da se vide u polumraku.
Na jednom užetu pored ležaja visile su kože za sušenje.
Bradati čovek stavi oružje na sto i sede. Pokazao je Daglasu
drugi kraj stola.
— Izvoli. Uostalom, ja sam Džoš Kot.
Daglas sede. Izvadio je grumen zlata iz svog džepa i gurnu
fea do sveće. Zlato je svetlucalo u crvenkastoj nijansi.
Kotove oči se razrogačiše. Dohvatio je grumen i zagledao
ga sa svih strana.
— Odakle ti ovo? — procedi on kroz zube.
— To sam doneo iz Kanade. Hoćeš li da ga kupiš?
Kot još jednom zagleda sa svih strana grumen, a zatim ga
polako snusti na sto.
— Zainteresovan sam ~ reče.
— Šta daješ za ovaj komad zlata?
Daglas je ustao i naslonio svoje ruke na grubu dasku ma­
sivnog stola.
Kot je izgleda razmišljao. Skinuo ie cilinder, obrisa čelo i
ponovo na svoju glavu stavi stari masni klobuk.
— Hteo si konja?
— Da. Ali, grumen vredi više.
O či, bradatog čoveka su sijale.
— Nudim ti konja sa sedlom, revolver, dvadeset metaka i
dvadeset dolara.
— To vredi više.
— Ti si lud.
— Dodaj još deset dolara — molio je Daglas.
— Pet.
— Pogođeno. Pakuj novac!.
Trgovac ustade i ode u zađnie levo čoše kolibe. Među go-,
milom razbacanih stvari pronašao ie revolver i obećanih dva­
deset metaka. Doneo ih ie i položio na sto. Izvadio ie novac iz
džepa.
Skitnica obema rukama prigrli sve sebi. Napunio je revol­
ver i preostale metke i novac stavio u džep.
— Gde se nalazi najbliži grad’ — raspita se.
— Zapadno odavde. Zove se Midvest.
— Koliko daleko?
— Oko deset milja — odvrati bradonja. — Ali. u stvari, to
37

40. 5 E J A/★★★
je samo jedna krčma sa nekoliko koliba oko nje. Mnogo je veći
Kando na jugoistoku, .^li, dotle ima dvadeset milja.
— Ima li devojaka u krčmi u Midvestu?
— Obično ih ima nekoliko — reče Kot iscerivši se. — Ali,
te se sigurno neće interesovati za tebe.
— A, zašto?
— Nemaš ti toliko novca da bi ih dugo držao u dobrom ra­
spoloženju — kikotao se Kot. — Sta ti je to dvadeset i pet ko­
mada? Ništa.
— Neka to bude moja briga — odbrusi Daglas samouve-
reno.,— Dovedi mi konja!
Kot uze svoje oružje i izađe iz kolibe.
Daglas izvuče srebrni novac iz džepa i pogleda ga ozarena
lica.
— Za dvadeset pet dolara neko radi ceo mesec dana. Za
dva se debija cela boca viskija.
Trgovac je osediao u štali jednog konja i izveo ga napolje.
Kada je Daglas izašao primetio je, bez obzira što je liilo mrač­
no. da ie to neka stara kljusina povijenih leđa i retke dlake.
I sedlo je bilo neko staro i trošno.
Ali, to starog skitnicu Daglasa nije nimalo brinulo. Uzeo je
uzde od čoveka i uzjahao.
— Dakle, rekao si deset milja na zapad?
Kot pokaza rukom pravac.
— Onamo, i idi uvek pravo. Oko ponoći bićeš tamo, ako
malo požuriš.
— U redu — složi se Daglas. — I, ako neko slučajno bude
pitao za mene. nisi me nikad video, je li jasno?
Daglas potera konja pre nego što ie bradati čovek mogao
bilo šta da kaže. Ubrzo se noć sklopila za njira.
— Idiot — prozbori čovek u krznetloj jakni. — Taj gru­
men stvarno vredi mnogo više.
X IX
Bio je već treći dan kako Zapadnjak uzaludno traga za ban­
ditima. Njegova boca za vodu bila je prazna, a u stomaku su
uporno krčala creva. Bilo je još dosta rano kad je iznenada na
jednom uzvišenju primetio da su se sunčevi zraci odbili o neki
sjajan predmet i munjevito blesnuli.
Survao se u travu Sto je mogao brže, i već sledećeg tre­
nutka prasnu pucanj. Odjek se nastavi kao kakva potmula
grmljavina, odbijajući se o bregove.
konj se uplaši i odgalopira u gusto Sipražje.
Na uzvišici se podiže dim od baruta. Po drugi put liznu
plamen iz trave. Kugla se zaustavi negde blizu Zapadnjaka u
žbunju. Otkinute grane poleteše prema njegovom licu.

41. ★★★ S E J N •k'k'k
Sejn skoči i potrča u istom pravcu kuda je odgalopirao nie­
gov koni. Morao ie da uzme pušku, kako bi borba bila izjedna­
čena.
Konj nije bio daleko. Zapadnjak privuče „spensericu’’ sebi,
obiđe oko životinje i razmaknu granje.
Na uivišici dim se polako penjao uvi.s.
— Taj je odmaglio — reče Zapadnjak razočarano. Cak mu
se učinilo da je čuo i topot kopita.
Jednim zamahom vinuo se u sedlo, okrenuo konja na dru­
gu stranu i pojurio prema uzvišici. I, zaista, više niko nije pu­
cao na njega. Stigao je i na sam vrh odakle je neko malopre
pucao. Zaustavio je konia i pogledao prema jugu i severu. Ni­
šta, samo brda i borova šuma. U visokoj travi primetio jte trag.
Teško se mogao pratiti i zato je Sejn morao da se kreće polako.
Ipak. Zapadniak je jahač dalje za tragom. Njegovo oštro oko
oprezno je klizilo preko svakog sumnjivog mesta ovog divljeg
predela koji je postojao sve tamniji.
Zapadniak ie bio ubeđen da je to jedan od bandita i na­
dao se da ie banda tu negde u blizini. Naravno, bili su oprezni
i osmatrali predeo za sobom, ali sa poterom su sigurno raču­
nali tek posle nekoliko dana.
Ipak, nije naišao na lupeža koji je pucao na njega. Uz to
u šumi je izgubio tiagove.
Sunce se penjalo sve više i više. Zapadnjakova nada da je
uspostavio kontakt sa bandom nestala ie kao dim na vetru.
Kada je pred podne izjahao iz šume, odiednom ie pred so­
bom ugledao veliku grupu jahača. Jedan od njih nosio je na
grudima mesinganu zvezdu.
Zap^.đnjak odloži pušku u sedlo.
— Ovo ie Amerikanac koji je pratio transport — povika
jedan kanadski železničar
Spustili su oružje i osmehivali se Sejnu ljubazno.
— Drago mi je što smo se sreli, džentlmeni! — doviknu
Zapadnjak.
— Kako, jeste li otkrili neki trag? — upita železničar.
— Nisam. Jedino što ie sasvim sigurno to je da sam gla­
dan kao vuk.
Covek od zakona predstavi se kao šerif iz Emersona. Ispri­
čao je Zapadnjaku da već dva dana pretražuju okolinu i da ni­
šta risu našli. Sada se vraćaju kući.
Železničar pruži Sejnu hleb pokriven šunkom 1 bocu sa
čajem. Zapadnjak je jeo i pio, i istovremeno mahao glavom slu­
šajući izveštaj šerifa.
— A, vi? — upita zvezdonosac.
Zapadnjak je ispričao o svom neuspešnom traganju za ban­
ditima i o podmuklom strelcu koji je iz zasede hteo da ga po­
šalje u večna lovišta.
Šerif odmahnu rukom.
39

42. ★★★ S E J N ★★★
— To mora da ;ie bio neki drumski razbojnik — reče mirno.
— Dešava se to ponekad.
— Drumski razbojnik? — upita Sejn, vrteći glavom. Po­
mislio je na to da je na njega neko pucao i na putu između dr­
žavnog rudnika zlata i Kandoa i da je onda Dženi izgovorila
istu ovu reč kao i čuvar zakona iz Emersona. — Čudno, jako
čudno!
— Sta time hoćete da kažete? — zapita šerif.
— Ništa — odvrati Zapadnjak mirno. — Cini mi se da ste
vi u pravu — zagrizao je hleb, otvorio bocu i popio čaj. — Ja-
šem već tako dugo na konju koga sam iznajmio na jednoj far­
mi koja je sada tako daleko iza mene.
— Poklanjamo ti tu ragu — doviknu železničar, osmeh-
nuvši se. — Mi ćemo to sve srediti, mister Sejne. Da nam je
to jedina briga mi bismo bili srećni.
— Hvala vam, prijatelji. Mnogo ste učinili za mene što ne
moram da se vraćam natrag na farmu.
— Hoćete li još nešto da pojedete? — upita šerif ljubazno.
— Ako, imate, što da ne.
Železničar izvadi još hleba i dimljene šunke.
— Evo, samo vi uzmite.
Zapadnjak prihvati.
— Šunka vam je izvrsna, a i hleb nije loš — mrmljao je
on. — A, šta je bilo sa ptitnicima voza?
— Stigli su već isto veče u Emerson. U ponoć je bio spre­
man novi voz koji je odvezao putnike dalje, tamo kuda su kre­
nuli. A. zašto to pitate, mister Sejne?
— Tako, interesuje me — izbegao je Zapadnjak pravi od­
govor.
— A šta vi mi.slite, da li je banda sa zlatom još uvek u
Kanadi? — upita zvezdonosac.
— Sudeći po onome što sam juče doživeo kad je neko hteo
da me upuca, čini mi se da jeste. Ali, odakle da počnem da tra­
gam za njima u ovoj ogromnoj zemlji, to i meni nije jasno.
— Cak i ako se zlato nalazi ovde, ono je sigurno sakriveno
tako đavolski dobro da ga niko živi na ovom svetu ne može
pronaći, izuzev onih koji su ga sakrili, mister. To je jasno kao
dan. I, zbog toga sam ja i mislio da je najpametnije da se mi
sada vratimo i okanemo se ćorava posla.
Okrenuo je svoga konja prema istoku. Pucnuo je jezikom
i pozdravio Zapadnjaka mahanjem ruke.
— Srećno, mladiću!
Ostali jahači krenuše za njim. Samo je železničar ostao po­
red Sejna koji mu je vratio bocu za čaj.
— Hvala vam od sveg srca — smeškao se Zapadnjak.
— Nema na čemu, mister. Dakle, kao što je i rečeno. Vi
ovde možda tražite iglu u plastu sena. Ali, nikad se ne zna. U
svakom slučaju znate zašto ste ostali.
Covek dodirnu rukom svoju kapu i brzo ođjaha za <»ta-
Bma.

43. ★★★ Š E J N ★★★
Zapadnjak pogleda za njima.
— Ipak, bar su nešto pokušali, ti Kanađani — mrmljao je
on.
Jahači ubrzo zamakoše iza zakržljalih borova i žbunova.
Topot konjskih kopita odjekivao ie ioš i^vesno vreme, a za­
tim se sve utiša.
Zapadniak je jahao ivicom šume oreraa zapadu. Stigao ie
do jedne šumske staze. Ovde ie juče iednom već bio. Ponovo se
u njega uvukla siimnja da se kreće u krug. I, sada je ozbiljno
pomislio da treba da krene u Kando, mada, uprkos sumnje u
Dženi Fork. bojao se da tamo neće moči dá otkrije nikakav
trag. Na kraju krajeva moglo se pretpostaviti i to da je isto
tako kao i plavokosa Dženi. organizator prepada mogao biti i
neko od radnika u rudniku zlata Bilo ie dovoljno same to da
Oburn kaže nekom od njegovih ljudi zašto ie on, Sejn, svratio
u njihovu dolinu.
Zapadnjaku je bilo jasno da će najpre doći do cilja ako na­
đ e trag i otkrije sklonište bandita. Njegov pogled spusti se d o -
novo na zemlju. Oštro oko napreglo se da primeti i najmanju
sitnicu,
Predeo je postajao sve viši i viši. Zemlja je već počela da
pokriva ponovo goli kamen, ali je još uvek bilo dubokih puko­
tina. Poslednja kiša izlokala je ivice tako da su pucale kad ie
konj kopitama gazio po njima.
Odjednom se odlomila čitava stena i konj je uplašeno us­
tuknuo nazad. Među razmrskanim kamenjem Zapadniak pri-
meti jednu ogromnu kamenčinu koja kao da je koji trenutak
pre toga bila gurnuta i zaustavila se na stazi kuda je on iahao.
Sejn siđe i zagleda kamen.
— Nema sumnje, ovo je neko uradio!
Uzjahao je i krenuo dalje. Nada je u njemu rasla. Ipak,
sada je u svojim rukama držao podignutu „spensericu".
Njegova potraga nije dónela ništa. Nikakav trag nije ot­
krio, niko ga nije više podmuklo napao, ništa se na niegovom
putu nije isprečilo.
Kasno popodne osetio je Zapadnjak kako mu ponovo krče
creva od gladi, i najzad odluči, da se okane daljeg tragania ko­
je očigledno neće doneti neke rezultate i da pređe preko gra­
nice.
Još koji trenutak pogledao je na zapad i sever, na uzviše-
nja, bregove i šume kroz koje se danima moglo jahati, a da
se ne naiđe ni na jednu jedinu kućicu ili kolibu.
Okrenuo je konja prema jugu i poterao ga brzo. Ovog pu­
ta njegova odluka je bila konačna.
X X
Oburn je sedeo za stolom. Njegove usne bile su savijene
nadóle, a ruke prekrštene preko trbuha.
Zapadnjak se nasloni na zid pored jednog prozora i letimič­
41

44. ★★★ S E J N
no pogleda na snažriOg upravnika rudnika. Sunčevi zraci oba­
sjavali su Oburnovu čei.itastu glavu koja kao da je bila sra-
sla s njegoi^m ramenima, a da vrat uopšte nije postojao.
— Vi ste tako uporni, Sejne? — brundao je on. — Hoćete
da tragate za zlatom koje je po drugi put oteto. Kad sam to
čuo, umalo se nisam grohotom nasrnejao.
— Što se mene tiče, ono je oteto samo jednom — smeškao
se Zapadnjak. — Moj je zadatak bio da pronađem ljude u V i-
nipegu koji će omogućiti da se zlato utovari u transportni va­
gon i da se uverim da ie to zaista učinjeno.
— I, naravno, da u Omahi predate tovar, zar ne? — upade
mu u reč Oburn.
— Meni se čini kao da se vi radujete, što su banditi imali
sreće, mister Oburn.
Upravnik rudnika skoči kao oparen. Nije bilo daleko od
toga da potegne svoj revolver. Ali, njegova ruka se umorno
spusti na masivni sto.
.— Jeste li vi normalni, Sejne?
— Zašto se tako pakosno cerite, ako to nije tačno? — upi­
ta Zapadnjak i pogleda snažnom čoveku pravo u oči.
Oburn opsova. Seo je ponpvo na stolicu.
— Pa, da budem iskren, nepto u meni unutra u duši kao
da se radovalo što vi niste imali sreće. Neki prokleti pas u mo­
joj utrobi.
Zapadnjak sede na jednu od stolica.
— S kim ste sve razgovarali o meni i mom zadatku?
— Šta? — grmnu Oburn i udari pesnicama o sto.
— Banditi su tačno isplanirali do najmanjih detalja sve —'
procedi Sejn. — To zr^ači da su imali dovoljno vremena, i te
kako. da razmisle o svakoj sitnici. Samo ako cu u trenutkti mog
dolaska mogli da saznaju zašto sam došao ovamo, onda su imali
dovoljno vremena da sve pripreme temeljno. Ostalo je još samo
pitanie, kada će transport krenuti, razumet" li?
Upravnik rudnika se zavali u stolici.
— O tome nisam razgovarao ni s kim, s i^ m o .
— Ni sa vašim predradnikom, mister Obum?
— Ne.
— Onda osim nas dvojice, ledina osoba koja je to znala
bila ie Dženi Fork.
Oburnovo mišićavo telo se ponovo uspravi.
— Vama kao da nisu sve daske na broju u vašoj pametnoj
glavi, Sejne. Kakve su to sada smešne sumnje?
— Nisam rekao ništa što je sumnjivo — odvrati Zapadnjak
ledeno. — Ono što ste čuli to su činjenice. Osim vas i mene,
jedino je još Dženi znala kako će se sve odvijati. I, sada sam
se setio da je ona te večeri kad sam stigao u Kando, joS jed­
nom nekuda odjahala. Navodno, da donese mleko od farmera.
Čudna mi čuda. kao da su ostali koii sa to videli bili baS to­
liko naivni da poveruju u njenu priču. Siguran sam da se ona
te večeri sastala s nekim i . . .
42

45. ★★★S E J N ★★★
— Na šta to mislite, Sejne?
— Još sam se nečeg setio — nastavio je Zapadnjak zajed­
ljivo. — Vratila se jako kasno. Rekla je da je konj odbacio iz
sedla i odmaglio u nepoznatom pravcu.
Oburnu je već bilo sasvim jasno na šta Sejn cilja. Ustao
je naglo i tresnuo ogrojitinim pesnicama o sto.
— Te sumnje su jedna obična glupost — viknuo je.
Zapadnjak je ostao miran.
— Zar zato što je Dženi vaša prijateljica? — upita on za­
jedljivo. — Kao iskusnom čoveku mora sigurno da vam ie po­
znato, da se žene često piiviju uz nekog čoveka kao guje, samo
da bi nešto saznale. Trebalo bi malo mućnuti glavom! Ima tu
nečeg što nije jasno sasvim do kraja. Eto, da li je Dženi znala
prvi put kad se transportovala ruda, kad će to biti?
Čovek zastade. Nije mogao da odgovori odmah.
— Znala je kada se ranije transportovala ruda. U koie
vreme i kakva je bila pratnja. Naravno, o tome se ovde može
razgovarati sa svakim. Sasvim jednostavno, ier vide kad se
ruda tovari u kola.
Zapadnjak ponovo ustade, vrati se prema prozoru i ugleda
dva radnika koji su gurali vagone u otkope. Okrenuo se.
— Koliko je meni poznato, svi raniji tovari nisu imali ne­
ku veliku vrednost.
— Naišli smo na neku jako dobru žicu. U tome je razlika.
Svaki put je tovar bio jako veliki. Pogotovu ponekad.
— Da li je Dženi znala da se ovog piita radi o jednom po­
sebno skupocenom tovaru, koji ima tako reći basnoslovnu
vrednost?
— Da, znala je. do sto đavola! — viknu Obum.
— Samo sam to hteo da čujem i ništa drugo — odvrati Za­
padnjak mirno.
— Čujte v i . . . — Oburn prekide rečenicu i poče iznova da
psuje.
— Iznenadilo me to što je Dženi skoro svakog dana jahala
iz Kandoa ovamo do rudnika. To je prilično naporno, i mora
se imati neki poseban razlog da se krene na jedan tako dosta
neprijatan put.
O burn.pocrvene u licu kao rak. I protiv svoje volje stavi
ruku na dršku revolvera.
— Sta time hoćete da kažete? — grmnu on Ijutito.
— Mnoge žene dozvoljavaju sebi taj luksuz da ih posećuju
prijatelji, Oburne. Zar vam to stvarno nije jasno?
— Nemam mnogo vremena da se s vama objašnjavana,
hajde kažite šta još želite.
Zapadnjak potvrdno klimnu glavom. ^
— Da li ste vi jedini prijatelj te žene? — upita.
Ruka snažnog čoveka steže se oko revolvera.
— Sta bi tek sad ovo trebalo da znači, proklet bioT — za-*
brunda grdosija.
43

46. •k'k'k S e j n •kit'k
— Molio bili vas da odgovorite?
— Dobro, evo razmišljam.
— A ja vama kažem da se vi varate, Oburne, Dženi nijé
tako naivna kako vi mislite. Ona ne tuguje, već uzima svakog
muškarca koji joj se dopadne.
— Dobićate ovog trenutka jednu veliku kuglu koja će vam
probiti lobanju — viknu upravnik Ijutito.
— Ipak, preporučio bih vam da tu veliku kuglu sačuvate
za lepu vlasnicu saluna. To će ipak biti bolje.
Zapadnjak se okrete prema vratima.
— Stanite! — uzviknu Oburn uzbuđeno.
Zapadnjak je stajao mirno i pogledao preko ramena. Oburn
je stvarno izvukao revolver. Njegov palac preteći je stajao na
obaraču „kolta” . Ali, vrh cevi je još uvek iaio okrenut nadóle.
— Manite se ćorava posla, O ourne — reče Zapadnjak ote-
/jnuto. — To ni za dlaku neće izmeniti suštinu stvari. Mućnite
malo glavom, čoveče. U svakom slučaju morate ostati ovde,
bar nekoliko dana!
Sejn izađe iz kuće. uzjaha konja i pođe prema šumi.
* T /.eo je pušku u ruke i napregnuto osluškivao svaki, čak i
najmanji šum. Njegove misli stalno su se vraćale na onaj na­
pad kada je ovom istom stazom jahao sa riđokosom Dženi. Ona
je sigui'no već ranije saznala da će stići neki čovek sa nalogom
vlade, i to je saznala svakako od Oburna. Doduše, to se nije
uklapalo sasvim u tu celu sliku koju je on u svojoj mašti stvo­
rio, ali čini se orokleto tačno da su banditi već mnogo ranije
fiamirisali plen.
XX I
Zapadnjak stiže u malo gnezdo nešto ranije popodne. Še­
rif je stajao ispred svoje kancelarije i pušio.
Kiti Dakota kao bez daha istrča iz salun^.
— Šejne. vratio si se! — uzviknu.
Potrčala mu je u susret.
Sjahao ie s konja i zagrlio devojku. Kiti ga je poljubila
bez ikakvog ustručavanja.
- §ila sam sigurna da ćeš se vratiti, Šejne!
Ljudi su počeli da se okupljaju. Cak i Dženi i njen konobar
se pojaviše ispred krčme. Šerif ie ispljunuo svoju cigaretu i pri­
ključio se ostalima.
— Dženi Fork je dovela vašeg konja iz Haloka — povika
sedokosi stari konjuS&r. — Ipak, moraćete da platite ponovo što
sam vam čuvao koma. Već sam nameravao da ga prodam.
— Pa. on radi oo nalogu vlade, dragi moj — mrmljao je
šerif. — Zar ti nisam već stotinu puta kazao da ne možeš tako
jednostaTOO da prodaš njegovog konja. Voltere?
44 ' .

47. ■ki<i( 3 E J N ifif'k
— Sta sfe mene tiče vlada? Briga nju da li ja mogu da
živim ili ne! Ja sara moram da stvorim sebi sredstva za život,
zar nije tako?
— Nemam nameru da moj konj pojede vašu egzistenciju
—■ reče Zapadnjak osmehnuvši se. Povukao je Kiti za sobom,
a čoveku bacio dolar. — Evo, ovo će vas malo oraspoložiti.
Covek opsova tiho. Šerif Vaverli se podrugljivo isceri ko­
njušaru. Ovaj se brzo udalji.
— Dženi Fork nam je ispričala šta se dogodilo — počeo
je šerif. — Da li ste dosad sve vreme tražili bandite, Sejne?
Zapadnjak potvrdno klimnu glavom.
— Na žalost, bez ikakvog uspeha.
Potražio je u svom džepu cigaru, ali je nije našao.
— Hajde, idemo u salun da proslavimo ponovni susret! —
šaputala je Kiti umiljato.
— Evo me brzo za tobom, srce — smeškao se Zapadnjak.
— Moram najpre da ostavim konja i da malo zavirim u dućan,
— Dobro — složi se Kiti i potrča u salun.
Zapadnjak sa šeriiom pođe prema ulici. Dženi mu je mah­
nula rukom. Ori se nakloni osmehnuvši se, a zatiiTi skrete u dvo­
rište prema štali gde je konjušar čekao već na kapiji.
..— Moram dobro da računam inače odoh ja do đavola, si­
gurno. A, taj zob mi stvarno ne pada s neba!
— Ja vas potpuno razumem — odvrati Zapadnjak ozbilj­
no. — I, kakav bi to bio poslovan čovek ako ne ume da kuka!
— Vi terate šegu sa mnom, sto mu đavola.
— Ne — odgovori Šejn brzo. Pružio je čoveku još jedan
dolar. — Mogao bih se opklađiti da u ovom trenutku nemate
bolju mušteriju. . .
— A, šta će vama dva konja, mister?
— Dva konja mi stvarno nisu potrebna — mrmljao je Za­
padnjak. — Ali, eto tako se desilo da ih imam, i šta sad? Ne­
go, o tome ćemo kasnije.
Zapadnjak se okrete na drugu stranu.
Na uglu pored štale stajao je neki mršavi čovek oko šezde­
set pet godina. Njegova kao sneg bela kosa padala je skoro do
ramena. Osvrtao se na sve strane, a zatim rekao tiho.
— Nadao sam se da ćete se vratiti, ako ništa drugo onda
bar da uzmete svoga konja. Da li su vam u Haloku rekli da ga
je Dženi povela sa sobom?
— Ne, tamo se nisam vraćao.
— Onda ste vi njoj sigurno rekli da ga povede sa sobom,
mister.
— Nisam sigurno — reče Zapadnjak odlučno. — Mora da
je ona znala da ću ja stići ovamo.
— Smešno, jako smešno. Ali, nije važno — mrštio se čo­
vek i ponovo se osvrtao. Nije bilo nikog u blizini. — Ipak, po­
đite, sa mnom, mister.
— Hteo sam da odem u dućan — branio se Sejn.
45