SlideShare a Scribd company logo
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
■k
" ï ï m
DŽEK SLEJD
SPECIJALNA
MiSIJA
w
NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT
EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj 21
Direktor i v. d. glavnog i odgoviornog urednika:
Đorđe GROS
Urednik:
Svetozar TOMIC
Naslov origin'al'a:
Jaok Slade
LUST FOR GOLD
Recenzijia:
Tomiislav KETIG
Pnevod i adaiptadia:
Đurđica Miletić
Lektor:
Zorka CIRIC
Tehnički uredmik:
Feren/ BARA7'
Koirefctori:
Marija BURANJI
Margit HORVAT-HARANGOZO
NaislovniS sU-ana:
Ferenc BARAT
Staanpa: 9. II 1981. go-dünie
TržiSte: 16; II 1981. godine
Izdacie i štann,pa NIŠRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1, Direktor 1 v. d. glavnoig i odgovornog ured­
nika; Đorđe GROS; Naslov originala: LUST FOR GOLD; CopyriiSht:
1976 by Towe Publioatioms INC: prema ugovoru sa G PA iz Minhe-
na.
Oslo’bođeno osnovnog poreza na promet mišltjemjem Pokraj iinskog
sekretarijata za obrazovamije, n-aulcii i ikulturu SAP Vojvodine broj
413-12/79. od 28. II 1979. godine.
Sejn strasno poljubi mladu Meksikanku.
.Džejn se meškoljila kao mačka. Njene pun^ grudi sjale
su na mesečiini, koja je kao srebro ulazila kroz prozor. Još
uvek je dahtala. Tamne oči bile su joj uprte u mladog čo­
veka dok ga je rukama milovala po maljavim grudima.
Sejn htede da je ponovo privuče k sebi. Oma ga lako
odgurnu.
— Zar ti nije dosta? — upita i pomače jedan pramen
svoje duge crne kose sa čela. — Izgleda da su ti posJednjih
nedelja vrlo viisoko obesilii korpu sa hlebom? '
Sejn se cerio.
— Pa šta? — primeti. — Ti mi se dopadaš, golubice. Ti
znaš kako muškarac može da se zadovolji.
Ona se pobedonosno smeškala, pritiskujući svoje nago
teto uz telo visokog muškarca. Usne im se spojiše u strasan
poljubac.
Sejnove ruke pomovo poistadoše radoznale. Već htede da
zagrl, rasnu Meksikanku kada neko glasino zakuca na vrata.
Sejn nehotice načimii grimasu. Ruka mu napipa revolver
ispod jastuka. Izvuče ga. Ponovo se ču kucanje.
— Sejne, hej, Sejne — razabra on jedan nepoznat glas.
■— Otvori već jednom. Znamo da si u sobi!
Sejno'vo liijce dobi tvrd izraz. U uglove usam useče mu
se surov osmejak.
On dobaci Džejn kratak pogled. Ali, mlada žena saano
sileže rameoiima i povuče zgužvani čaršav uvis. Do brade.
— Napred, otvorite!
Glas pred vratima dobi Ijutart prizvuk. Pesnica je tupo
udarila u drvo.
Sejn sikcči iz kreveta. Navuče pantaione. Otpuza do
ulaza ni sekundu prerano. U tom trenutku grunu jedno telo
o vrata koja se s treskom otvoriše.
Jedan čovek utetura unutra.
3
★ ★★ S E J N ★★★
On nalete pravo na Sejnovu pesnicu. Bio je grubo odba­
čen. Sejn nastavi. Udari desnicom uljeza po lobanji.
Covek iiskolači o£*i, zanese se ka zidu i pade na feolena.
Promuklo stenjanje čulo se iz njegovih širom razjaplje­
nih usta. Pokušao je da usitame. Nije mu uspelo.
Sejn nije više mogao da vodi računa o tom ooveku. Još
trojica prodreše u sobu.^
Držali su puške na go-tovs. Sejn se dvoumio samo za
trenutak. Onda odusta Oid namere da pripuca svojom ,,re-
mimgtonkom”.
Ljudi su nosili armijsku uniformu. Covek, koga je Sejn
odalamio bio je takođe uniformisain.
— Hajde, miči se već jednom, Sejne — gunđao je jedan
od vojnika. Cev svo'je puške pritiskivao je grubo uz Sejnov
trbuh.
Još jedan vojnik uđe. U ruci je dožao kerozim-lampu,
koja je ispunjavala malu sobu treperavom svetlošču.
Sejn je stajao još uvek nepomično usred sobe. Duboka
bora nevcljnosti usekla mu se u čelo.
— Sta znači ovaj prepad?' — upita Ijutito. Zvučalo je
kao da je nehotice stao tigru na rep. — Hoćete li možda da
me uhapsite?
Četvorica vojnika su se cerili. Jedan od njih priđe izu­
daranom čoveku i pomože mu da se digne na noge. Nared­
nik, Sejn je to video po širitima na rukavu, pređe rukom
preko otečenog Mca i obrisa usdirenu krv iz uglova iisana.
Onda ispljunu jedan zub. Uputi besni pogled Sejnu.
— To ćeš mi još platiti, ti đubre! — šaputao je i iste-
zao obe ruke u pesnice. •— To ne prolaza kod mene, tek ta­
ko!
— Možeš dobiti još jednu po gubici — odgovori Sejn
Ijutito. — Cemu ovo pozoirište? Najpre ulećeš u sobu kao po­
divljali majmun i sada se čudiš da te nisam pozdravio než-
niim poljupcem.
Pogled narednika Hilberija zadrža se na širokom kreve­
tu. Mlada Meksikanka gledala je u ljude ukočeno, bledog
lica. Njen uplašeni pogled zadrža se na Sejnu.
Ovaj joj klimnu glavom umirujuće.
— Zao mi je, Sejne — reče narednik promuklim gla­
som. — Nisam, naravno, znao da imaš posetu. Sačekali bi­
smo nekoMko trenutaka. Četvorica njegovih pratilaca cerili
★★★ S E J N ★★★
su se dvasmisleno. U Sejnu je opet kuvalo. Najradije bi svu
petoricu izbacio napolje.
— Dable šta se desila? — frktao je Sejn.
Narednik Hilberi podiže svoj šešir sa tla i natakari ga
na glavu. Skide pogled sa Džejn i okrete se ka Sejinu.
'— Kapetan Higins bi želeo odmah da govori s tobom.
Treba da te odvedemo k njeanu!
Sejn se čudio.
On stavi „remingtoniku” u futrolu i odgurmi u stoanu
pu.ščanu cev koja je u njega još luvek bila uprta. Onda doh­
vati svoju košulju i navuče je. Opasa se i obu čdzme.
— Napred... požuri malo — gunđao je narednik. —
Ne smemo ostaviti kapetana da čeka toliko dugo!
Sejn se okrete polako. U jednom skoku bio je kraj To­
ma Hilberija. Uplašen, ovaj ustuknu jedan korak. Kao da
se brani, on podiže ruke.
Sejn se naceri nemarno.
— Misliš li možda da sam se obukao zbog tvog kape­
tana? — začuo se njegov oštar glas. — Izbij sebi tu pomisao
iz svog blesavog mozga. Uzmi svoje ljude i briši pre no što
pobesnim!
Narednik razjapi usta kao da će tuce muva odjednom
da proguta. Dahtao je i kašljao,
— Sići ću dole u salun i popiti nešto. Da sperem ceo
jed. Budite srećni da imam danas miran dan — gunđao je
Sejn. Onda se okrete ka Džejn:
— Sačekaj malo, darling! Odmori se. Nadam se da ni­
sam suviše zaplašio ove divlje vojnike. Ali, kod ove umorne
gomile dešavaju se neki put čudne stvari. Moraš im opros­
titi.
Petorica vojnika zurtiili su začuđeno.
Prvi je među njima biio narednik.
— Ako nećeš dobrovoljmo da ideš, oruđa ću te odvući do
kapetana Higinsa. Imam naređenje i to ću izvršditi.
Sejnov osmejak nestade.
— Ouj doibro, Hilberi! — gunđao je. — ■Ti si jedan
prokleto loš gubitnik. Ako tvoj kapetan nešto hoće, može da
me nađe dole u salunu. Prenesi mu to. Celu predstavu koju
si ovde izveo i koja ti je napunila gaće, miogao si sebi da uš-
tediiš!
Sejn, htede da izađe napolje. Ali, ne ode daleko. Na-
★★★ Š E J N ★★★
jednom ga zgrabiše za ruke. Dva voijnika mu se obesiše kao
tegovi.
Sejin htede kao razdraženi mustang da se razdžilita na
sve strane, ali, Hilberi mu pritisnu revolver u leđa.
Sejn popusti, čak mu i osmeh pređe mršavim licem.
— Dakle, dobro, momci — mrmljao je. — Neću da
vam pokvarim veselje. Odvediite me kapetanu Higinsu. Uz
put ću da se rasipitam kod šerifa Tomsona koliko godina
zatvora sleduje za otmicu čoveka.
II
Siidni Blad, specijalni agent „Vels Fargo” kompanije i
šef isturenog Oideljenja, dobaci svom sagovorniku jedain za-
dovo'ljiain pogled.
— Ovo, Maningse — reče najzad — to je zaista jedna
radosna vest. Taj kučkiin sin nalazi se, dakle, u Taksonu.
Mislio sam već da je prešao u Meksiko. Ovaj put ćemo ga
uhvatiti. Onda ćemo mu konačojo prirediti fini proces.
Sidini Blad ustade. Cerio se. Maši se za džep od kaputa
i izvuče jedan omot. Pruži ga drugu preko puta.
— Hiljadu dolara, Maningse. Nagrada što ste pronašli
Sejna.
On skide svoj ,,stetson” sa kuke i htede napustiti sobu,
ali glas Sidnija Blada ga ponovo vrati.
— Hoćete li da pođeite sa mnom sa vašim ljudima? —
upita agent „Vels Fargoa” . — Sejn je ucenjen na dvadeset
hiljada dolara. To možete lako da zaslužite. Alli niste!
Revolveraš se nas.meši blago.
— To mi je poznato, mister Blade. Isto tako mi je po­
znato da je taj Sejn jedan nrepredeni kučkiin sin boji začas
miože da vas siravni sa zemljom.
Blad se smeškao. Nekako zabavno.
— Strah? — upita on nestrpljivo. — Onda sam vas
sasvim drugačije ocenio, Mainingse. Vas i oba vaša čoveka.
Vi ste na odličnom glasu. Inače se ne bih uopšte intereso-
vao za vas. No, kako hoćete!
Agent „Vels Fargoa” sileže rameniima.
— Šteta — dodade. — Moja kompanija platila bi vam
još jednu premiju od deset hiljada dolara. Daikle, promislite
<9
'k if'k Š E J N ★★★
još jednom. Za jedan sat ću da odjašem. Nemam vremena
za gubljenje. Inače će mi taj prokleti kučkin siin ponovo po-
beči preko svih brda.
Revolveraš Manings zaturi „stetsen” na potiljak. Onda
pokaza svoje, od mko'tima, žute zube.
— Go'voriću s oba moja partnera — kliberio se. — Ako
siu Oini saglasini, naći ćemo se za jedan sat ispred „Indsmen”
saluna.
On se okrete i napusti sobu. Sidni Blad se ugritze za do­
nju usnu. Gledao je zamišljeno za revoiverašem.
Onda ga prože neki trzaj. On poče da sprema stvari.
Zatim prebacd svoju torbii preko ramena.
— Vi hoćete već da nas napustite? — upita ga sopsitve-
nik dole, u recepciji hotela.
Blad kliiimniu glavom.
— Ko se odmara, taj rđa! — smeSkao se. — Moram da­
lje. Najzad, nisam plaćen da sedim ovde. Račun pošaljite,
moMm vas „Vels Fargo” kompaniji. Jasno? ... Mister Ke-
mingem?
Debeli sopstvenik hotela mu pruži ruku.
Agent ,,Vels Fargo” se uputi prema vratima.
— Može mi biti od korislii •— mrmljao je ozbiljno. Mis­
lio je na Sejna. Znao je da se uvaljuje u avanturu. Dovede
svog kanja iz štale za iiznajimljivanje. Nabavi hranu u du­
ćanu i omda odjaha do ,,Iindsmen” saluna.
Tamo su ga već čekali.
Džerodu Maningu pridružiše se još dva snažna čoveka.
Oni su se iscerili, ugledavši agenta „Vels Fargoa” .
— Hoćemo li, mladići? — progunđa Sidnii Blad za­
dovoljno. — Ovog puta ću pokazati tom kuSkiimom siniU
HI
Kapetan Džo Higins se diže. Smeškao se za svojim pi­
saćim sitoiom. Moglo mu je biti oko trideset. Uniforma mu
je stajala kao rukavice. Bio je viisok, vitak. Plavokos. Lice
mu je odavalo energiju, uzdržljivost i oprez. Glatko obrijana
brada imala je dubok urez.
— Helou, Sejne! — povika ljubazno i pruži Sejnu ruku.
— Lepo je što vas vidim!
★★★ S e j n ★★★
Sejn previde pruženu rukti. Njegov besnd pogled pogodi
Higinsa.
Smešak iščezne kapetanu s lica. Počeša se po potiljku i
pokaza na stolicu.
— Sedite, Sejme. Imam o nečem važnom da se dogo­
vorim sa vama.
Visoki čovek ostade stojeći. Klatio se na petama svojih
visokih čiizama.
— To je bila otmica čoveka, kapetane! — odjeknu od­
jednom njegov oštar glas. — Hilberi i njegova četiri pan­
dura uhvatiili su me kao razbojiiika u hotelu i dovukli me
ovamo. Nemojte da mislite da ja to dozvoljavam. Da se nas
dvojica već duže vremena ne poznajemo, omda ...
Kapetan Higins, iznenađen, podiže obrve. Sležući rame­
nima pređe rukom preko brade.
— Nemam pojma, Sejne — odgovori mirno. — Naredio
sam naredniiku Hilberiju da vas neiizostavnio dovede ovamo.
Odjedinom 'se nasmeši zbunjeno.
— Neka košta, šta košta — rekao sam još — mrmljao
je. — No, nisam miisldo da će naredn'iik to da shvati buk­
valno. Žao mi je, Sejne. Pozvaću Hilberija na odgovornost.
Budiite uverenii u to.
Sejnov pogled ostade tvrd.
— Onda mogu opet da idem, kapetane? — upita on
zvanično. ■—•Jednom prilikom ću opet navratiiti.
Kapetan skoči sa stolice i pc'žuri ka gostu.
— Hej, Sejne — reče pomirljivo — valjda se niste uv-
redili? Moram da govorim sa vama. Đavolski je važno. Inače
vas ne biih usred noći izvukaio iz kreveta.
Sejn se smeškao.
— Imam posetu jedne rasne žene — mrmljao je. — Ne
mogti malu duže da ostavim samu. To ćete razumeti, kape­
tane'?
irigims pređe rukom preko čela.
— Dosta priče, Sejne — reče ozbiljnim glasom. — Sa­
slušajte me nekoliko trenutaka. Hitno ste nam potrebni. Vi
ste čovek koji se ovde u ovom kraju snalazi doro. Hteo bih
da vas vrbujem za izvidndka.
Sejn uoči kapetov upitni pogled. Njegovo lice ostade
nepromenjeno.
— Napred, ser. — Smeškao se hladno. — Možda ćete
0
★★★ Š E J N ★★★
mi staviti lisice na ruke i vezati me za mog konja. Onda ćete
me staviti na čelo svog odreda i ja ću da ga vodim. Zar to ni­
je jedan vrlo fer predlog?
Sejnov glas zvučao je veoma sarkastičino.
— Jeste li vi uvek tako uvredljivi? — pitao je kape­
tan, Njegove oči, pune ozbiljn'osti, fiksirale su Sejna.
No on ipak nastavi.
— Imamo poislednjih meseci velikih poitešboća s Apa-
čiima. Biće da ste to već čuli. Vrše se napadi na farme i
rančeve, čak i na manja mesta i sela. Saobraćaj poštanskih
kola je skoro propao. Armija ne može da bude na svakom
mestu . ..
... Sve to ne bi bilo tako sTi'ar-nio i svaKaKo Dl se aa:o
nekako srediti, kada ne bi biilo nekih kučkinih siniova. Bun­
tovnike stalno snavdevanju oružjem. Naravno i viskijem.
Dejstvo te svete vodice na Indijance poznajete i vi svakako.
Sve smo pokušali da sprečimo te proklete bele tvorove. No,
svaki pokušaj je propao.
Kapetan Higins obliznu suve usne. Prsti njegove desne
ruke dobovali su po ploči pisaćeg stola.
— Pomozite nam, Sejne. Vi poznajete zemlju i ljude.
Upućeni ste u tajne puteve i slično. Otkrijte nam tragove
trgovaca oružjem.
Sejn zatrese glavom.
— Zao mi je, ser — odgovori. — Ja vam ne mogu po­
moći. U ovom kraju ostajem najviše jedan do dva dana.
Onda moram dalje.
Kapetan potvrdi polako glavom.
— „Vels Fargo?” — upita mirno.
Sejn se jedva nasmeši na poiminjanje nepriijateljstva iz­
među njega i ,,Vels Fargoa”.
Pre više godina imao je on sa jedniim prijateljem i part­
nerom svoju vlastitu prevoznu liniiju. Moćna ,,Vels Fargo”
upropastila ga je prljavim sredstvima. Njegov prijatelj je
izvršio samoubistvo. Od tog vremena vodio je Sejn nemilo­
srdan rat protiv „Vels Fargoa”. Na dvadeset hiljada dolara
su šefovi ,,Vels Fargoa” ucenili njegovu glavu.
— Da, „Vels Fargo” — gunđao je Sejn. — Treba da me
razumete. Nisam uvređen zbog one stvari od malo pre. Zato
ću nekada tom naredniku razbiti njušku. Moram dalje.
„Vels Fargo” ubice traže moj skalp. Zao mi je!
★★★ S e j n ★★★
Sejn ustade.
— Kao izviiidnik podpadate poid armiju, Sejne — reče
kapetan, — Nifco vas neće moći uhapsiti!
Sejn potvrdi glavom, cereći se.
— Protiv metka iz zaklona, ne može armija da me zaš­
titi. Zaboravite, kapetane.
Sejai napusti sobu. Pred vratima skoro se sudari sa na­
rednikom Hiilberijem. Naredniik nije bio dovoljno brz da bi
skočio u sitranu. Sejn ga očepi svom snagom.
Psujući i poskakujući na jednoj nozi, povuče se Hilberi.
S pogledom punim smrtonosne mržnje.
Sejn prođe, cereći se, pored njega.
Iza sebe razabra kapetanov glas koji je urlao, naređu­
jući naredniiku da ide u svojiu sobu.
Džejn je još uvek ležala gola u Sejnovom krevetu.
Spavala je. Sejn se skide i leže pored lepe Meksikanke. U
tom trenutku ona otvori oči.
— Halo, amigo — guknula je sanjivo. — Tu si najzadi
Čeznula sam jaiko za tobom!
To ndije morala da kaže dva puta.
— Trebalo bi da doručkujemo — reče Sejn i izvuče se
iz Džejninog zagrljaja. — Umirem od gladi.
Mlada Meksikanka se izvuče iz kreveta. Priđe prozoru i
povuče zavese. Zlatni sunčevi zraci navreše u sobu i poig­
ravahu oko besprekornog tela mlade žene.
— Doručkovati? To ti je dobro, amigo! — Nasmeši se
tiho. — Već je davno podne! Trebalo bi da pređeš sa mnom
preko u restoran i tamo da odrešiš kesu.
Sejn se nasmeja i siđe sa kreveta. Opra se i obuče.
Džejn se u međuvremenu takođe obukla. Ona se okrete više
puta u krug zavodnički. Zvonasto polete njena suknja oko
njeftih suncem opaljerniih nogu.
Zajedno napustiše hotel. Pređoše prašnjavom glavnom
ulicom i uđoše u mali restoran. Ljudi su ih meridi radoznalo.
Sejn nije vodio računa o njihovim pogledima.
Nađoše sto i naručiše bogat ručak. Za stolom preko puta
sedeo je jedan postariji čovek sa zvezdom šerifa na grudi­
10
★★★ Š E J N ★★★
ma. Sejm klimnu ljubazno glavom šerifu Hoil Tomaomu. Tom-
sooi mu o-tpo'zdravi.
Jelo je do.šlo vrlo brzo. S apetitom se baciše oboje na
ručak kojii je izvanredno mirisao. Pola sata kasnije, odgurnu
Sejn zadovoljmo tanjir.
— Uf — mrmrljao je. — Sto je prijalo! Sta ćemo sada,
golubice?
•— Valjda nećeš ponovio u krevet? — upita Džejn vrteći
glavom. — Takvog čoveka zaista ndisam već dugo srela.
Sejn se samo smeškao.
On plati i napusti sa mladom ženom restoran. Napolju
uputi Sejn jedan neodlučan.pogled ka nebu. Sunce je pržilo.
— J'ašemio ka reci, amigo mio — smeškala se Meksikain-
ka. — Tamo ćemo se okupati. Važi?
Oni kre/iuše.
Sunce je već počelo da zalazi iza San Andreas bregova
kada su se vrcali. Kupanje u Riio Grande ih je osvežilo.
A i inače nije Sejm ostao kratkih rukava.
Konje su ostavili u iznajmljenoj štali.
— Ja idem u hotel, Sejne — primeti Džejn. — Koliko
te poznajem, ti ćeš sigurno još ovo zaliti viskijem. Neću da
te zadržavam. Vddećemo ise kasnje, amigo!
Sejn provuče ruku kroz ženinu dugu crnu kosu, nežno
joj se smeSkajući. NjlSućl kukovima, pređe oma ulicu 1 ne­
stade u hotelu.
Sejn uđe u salun, koji je u te rane sate bio već vrlo po-
sećen. Mirisalo je na znoj, nifcotin i viski. Dim od cigareta
lebdeo je nad glavama prisutndh ljudi. Snažna larma glasova
nije dozvoljavala da se čuje vlastita reč.
Sejn priđe baru i pozdravi barmena. Samoinicijativno
pruži mu čovek preko tezge čašu kao dukat žutog viskiija.
Sejn isprazni čašu. Poruči celu bocu i zauze mesto za
jednim slobodnim stolom. Gužva za barom nije mu odgo­
varala.
Samio sto je seo, kada mu se jedna teška ruka spusti na
rame. U isto vreme oidjeknu jedan ljutiti glas iza leđa,
— Provetri zadnjicu, mister, Mesto je rezervisano za
mene,
Sejm skupi usne. Stavi čašu i bocu sa viskijem na sto.
Polako okrete glavu. Zagleda se u lice narednika Hilberija,
koji se cerio zlurado.
it
•k'k'k SE'JN ★★★'
— Napred, briši! — šištao je ovaj. — Ili si možda gluv,
Sejne?
Sejn se kliberio.
— Ti divno šapućeš, Hilberi. Možda bi trebalo da ti
rupu u tvome zubalu povećaim. Onda bi mogao svako veče
da zviždiš povečerje kroz zube. Sta kažeš na to?
Podoficir je tražio vazduha. Crveno lice mu je lačilo na
paradajz.
Gosti obratiše pažnju. Svi pogledi bili su uprti u ta dva
čoveka, Oc^jedrtom, zavlada samrtna tišina.
Podoficir htede da uhvati Sejna za jaknu, da ga podig­
ne sa stolice, ali se maši u prazno. Sejn mu se provuliao is­
pod ruku i stao odjednom iza vojnika. Pre no što je Hilberi
mogao da se okrene, dobi od Sejna takav udarac u zadnjicu
da pade preko stola.
Naravno, sto nije izdržao težinu narednika. Hilberi je
virio prilično smešnio iza stola. Teškom mukom se podiže.
Sejn mu ne dade nikakvu šansu. Bio je još i suviše be­
san. On mu sjuri levicu u rebra, a desnicu, koja mu posluži
kao hvataljka, u bradu.
Tom Hilberi sede ponovo kraj razlupanog stola i zviznu
glavom o još čitavu ploču stola. To odjeknu tupo. Narednik
prevrnu oči ka nebu i ostade na podu.
Sejn protrlja zglobove i pode lagano prema baru, gde
mu odmah načinše mesta.
— To ide na račun podoficira — objasnio je. — I ova
boca viskija koja leži razbijena ispod razlupanog stola. Jas­
no?
Barmen klimnu glavom.
Nekoliko ljudi se uzmuvaše oko Hilberija. Tek posle ne­
koliko minuta došao je on opet nekako svesti. Na glavi se
pojavila čvoruga velika kao jaje. Brada mu je oticala sve
više.
Pogledi puni mržnje pogađali su Sejna. Ovaj se samo
podsmešljivo cerio, pre no što se prihvatio svoje čaše viskija.
Galama se već davno utišala. Ljudi su još uvek merili
Sejna. On tome nije pridavao nikakvu važnost. Kada od­
jednom podiže pogled, utvrdio je da je narednik Hiilberi ne­
stao.
Pola sata kasnije, sedeo je Sejn u društva strasnih po-
12
•k'k'k S E J N k k k
keraša. Sejn je igrao oprezno i nije rizikovaO. Uskoro je uvi-
deo da ima posla sa prepredenim kartarošima.
Onda napusti silun. Htede da pređe neosvetljenu ulicu
Magi. Nije stigao daleko. Iz jedne mračne ulice pojaviše se
odjednom četvorica i kao roj skakavaca se ustremiše na
Sejna.
Najzad je ležao u prašini, a četvorica mangupa ležali su
na njemu. Sejnova odbrana oslabi. Grube ruke povukoše mu
glavu uvis. Neko mu začepi nos. Sejn je tražio vazduha. U
istom trenutku, neko mu ugura punu bocu viskija u otvore­
na usta.
Sejn morade da guta ^oštri alkohol. Hteo ne hteo. Na­
padači nisu znali za milost. Polovinu viskija upila je prašina
s ulice. Onda su ga oslobodili. Sej.n otetura. Zaneo se do
jednog ziida kuće. Naslonio se tu. Kašljao je. Imao je vrtpg-
lavicu.
Ona četvorica okružili su ga, cereći se. Jaki alkoho'l po­
kazao je svoje dejstvo.
Sejn se obrati mangupima.
— Nikakvo . .. nikakvo ... čudo ... čudo ... — mucao
je. — Os ... osam ... ljudi...
Ljudi su urlali od smeha.
— Sada ćemo ti pokazati — režao je narednik Tom Hil­
beri i ustremio se na Sejna.
U Sejnovoj glavi kao da je zvonilo neko zvono. Sem to­
ga, imao je osećaj kao da mu neko svakih pet sekundi udara
čekićem po glavi. Uzdahnuo je duboko i povukao krevetski
čaršav preko glave. Zvono u njegovoj glavi nije se utišalo.
— Mani se gluposti, amigo — razabra Sejn glas koji je
grmeo. On pređe nehotice preko ušiju.
— Zašto je trebalo da se tafco oždereš?
Džejnin glas zvučao je Ijutito. Ona mu trže krevetski
čaršav s glave i pređe mu mokrim ubrusom preko lica. Šejn
otvori oči.
Činilo mu se da je nešto eksplodiralo u njegovoj glavi.
Paklena klešta besnela su mu u mozgu.
Vrlo brzo zatvori ponovo oči. Pokušavao je da se seti
13
★★★ S E J N ★★★
poslednjih časova. Gde mu se inače nalazilo pamćenje izgle­
dalo je da postoji samo neko sivilo.
Nije čak ni znao kako je dospeo u krevet.
Sejn začkilji nekoliko puta i zatiim otvori oči. Mlada
Meksikanka nalaziila se tik pored njega. Gledala ga je Ijutito.
— Bedan krmak — reče ona. — Sledio je još niz reći
na meksikanskom jeziku. Sejn ih nije mogao razumeti.
Pokušao je da govori, ali, iz njegovog grla izlazili su
samo neartiikulisani glasovi.
. Džejn uze jednu šoljicu kafe sa stoJa i pruži je Sejinu.
Sejn, koji je skapavao oid žeđi, ispi je na dušak.
Onda pokuša da se nasmeje. Bila je to samo jedna raz­
vučena grimasa. Ona htede da ga grdi, alii Sejn je samo pri­
vuče seW.
Ona se opirala i rukama i nogama. On je oslobodi,
smeškajući se. Bubnjanje u glavi je polako prestajalo.
— Je li bilo zaista tako rđavo? — upita Šejn i pokuša da
vlada svojim jezikom.
Ona potvrdi klimanjem glarvoim.
— Odrasla sam sa sedmoro braće — uzdisala je. —
Majko božja — lokali su i onii, ali ovako ožderanog čoveka
još nisam videla.
Sejn prebaci noge preko kreveta. Htede da ustane. Nije
učiinio ni tri koraka i sve se okretalo oko njega. Jedva je
stigao ponovo do ležaja.
— Gospode bože! — mrmljao je. — Inače mogu da
podnesem i punu oiizmu. Kada bih samo znao kako se to de-
siilo?!
Nije mu prosto Milo jasno.
Džejn mu donese ponovo kafu. Posile pete šoljdce, počelo
je da mu biva bolje.
— Kaiko sam uopšte dospeo u krevet? — pitao je, po­
kušavajući da deluje skrušeno.
Džejn se smeškala kiselo.
— Moiraćeš da se izviniš nekim ljudima ovde u hotelu.
Naroč'ito gospođi Hjupon. Ti si jednostavno prodro u njenu
sobu, izbacio si staru damu iz kreveta i legao u njen krevet.
Ona hoće da te prijavi šerifu. Samo teškom mukom izmolila
sam da ti ne razbije glavu. Učetvoro smo te dovukli u tvoju
Siobu. Gospodiin Harison dobio je od tebe udarac nogom da
se sručio niz stepemice. Čoveče, o, čoveče!
14
S E J N ★★★
Sejn se uhvati za glavu.
— Neka me đavo nosi — mrmljao je i vrteo glavom. —
Nije trebalo to da učinim. — Ipak je prešao četiri metra do
velikog lavaboa.
U tom trenutku neko zaikuca na vrata. Sejn se uspravi
s teškom mukom. Tek sada primeti da je bio u donjem
rublju.
— Biće da je to gospođa Hjupon — primeti Džejn. —
Ona će te sada srediti!
Sejn pođe nesigurno u krevet i navuče krevetski čairšav
preko glave. Opet se osećao vrlo loše.
Opet se začu snažno udaranje o vraita.
— Ne bih želeo nikoga da vidim — dahtao je. — Ostavi
samo te ljude napolju!
Vrata se uz snažan udarac otvoriše i udariše tupo o zid.
Narednik Tom Hiilberi stajao je u vratima. Iza njega
bila su četiri vojmika.
— Još i to — jadiikovao je Sejn. — Makni samo ovog
generala koji pati od ludila veličine.
Džejn je besno i ukočeno gledala u Hiiberija.
— Odbij! Briši, amigo!
Hiilberi ostade nezainteresovan. Uđe nekoliiko koraka u
sobu. Njegovi ljudi za njim. Bili su naoružani puškama.
Njihove cevi su kao slučajno bile uperene u Sejna.
— Obucite se, Sejne — grmeo je narednikov glas. —
Možete sa nama da odjašete. Tako nećete bar promašiti
tvrđavu. Napred, požuri!
Sejn proti'lja oči.
— Hoće li to opet da počne? — upita on tupo. — Jed­
nom ste imali to zadovoljstvo. Drugi put neću da učestvu­
jem u toj predstavi.
Narednik Hilberi smeškao se podrugljivo. Nešto u pog­
ledu narednika nije se dopalo Sejnu.
Sejn raizrogači oči. On stavi jednu ruku na uho i poku­
ša da se ceri.
— Ponovi to još jednom. Ali sasvim polako. Hteo bih
samo da znam ko je od nas dvojiice udaren mokrom krpom.
Narednik Hilberi smeškao se podrugljivo. On se maši za
džep i izvadi komad hartije.
— Ovo je jedna službena obaveza, na pet godaina, Sejne,
koju ste vi sinoć potpisali. Vi ste od jutros u osam časova
15
'k'k'k S EJ N k'k'k
pripadmk armije. Hoćete li možda da poreknete da ste pot­
pisali ovaj dokument?
Sejm je tražio vazduha. Njegovo bledo lice poistade još
bleđe. Za jednu nijansu. Drhtavim prstima htede da doh­
vati papir, ali, narednik ga povuče munjevito brzo.
— To bi vam odgovaralo, jahaču Sejne! Sve ima svoj
red. Napred, dođite! Kapetan vas već čeka. Mi možemo i silu
da priimenimo!
Sejn dobaci mladoj Meksikanki pogled pun vapaja za
pomoć. I Džejn preblede.
Ona priđe Hilberiju i baoi hitar pogled na papir. Lice
poče da joj podrhtajva.
— Ti si tamo potpisao, Sejne —' treptao je njen glas.
— Majko božja, šta je ovaj čovek još sve uradio?
Hilberi sa srheškao zadovoiljmo.
— Hoćete li se sada dići iz kreveta, jahaču Sejne? Ako
ne, mi ćemo doći po vas.
— Hteo bih da govorim sa šerifom — gunđao je Sejn.
— To je otmica, narednice. Ja ovaj papir nisam potpisao.
Tebi bi to odgovaralo?
Narednik klimmu kratko Džejn.'
— Dovedi šerifa, Džej.n. Sve treba da bude tačno po
propisu. Jahač Sejn će se za to vreme obući.
Mlada Meksikanka šmugnu napolje kroz vrata.
— Obuci se! — planuo je Hilberijev glas.
Sejn se obuče, iako mu je svaki pokret izazivao nesves-
ticu. Bio je skoro gotov, kada Džejm uđe sa šerifom Tom-
sonom.
Narednik obavesti Tomsona, koji se tačino pridržavao
službene dužnosti.
Slušao je pažljivo sve što je Sejn imao da iznese, no
onda zatrese glavom.
— Zao mi je, Sejne, ali, ovde stoji jasno vaš potpis. Kao
svedoci, potpisali su narednik Hilberi i tri kaplara. Može bi­
ti da ste bili pijani, no, to se meiie uopšte ne tiče. Mora da
ste ovu noć proveli kao besni ratnik.
Sejn pognu glavU;
Hiilberijevo podsmešljivo cerenje potera m^l krv u lice.
On stisnu ruke u pesniice.
— Dakle dobro -—inrniljao je. — Ja sam siguran da će
se sve razjasniti. Hajdemo, narednice!
16
★★★ Š E J N ★★★
Hiiilberi laMirumi glavom. Bio je zadovolijan. Htede da se
okrete vratima, ali, Sejn je samio to čekao. Sa pratvim pam-
terskim skokom bio je na otvorenom pro-zoiru i iistoočLo na­
polje. On pade na nekoliiko jardi i podiže se kao mačka sa
tla. NepomLčnuo se zagledao u cevi dvanaest u njega upere­
nih pušaka.
Sejn se počeša po gla^ri. Poikiuša da se naismeje. Brafo se
sa rnuomiinom. Iz otvog ugla vide on naredinlika Hlii)jbeiniija gore
na prozotru kako stoji i zadovoljno se ceri.
Sejn klimnu glavom šestorici vojnika i sileže sa žaije-
n^jem ramenima.
— Makniiite satno svoje puške, miadiLćd — mirimiljao je
visoiki čoivek. — Vi site pobediili.
IV
Sidim Bilad promrmlja psofvku i zagleda se l|jiU(bilto u Dže-i
roda Mamiiingisa.
— Nema traga Seijnai — reče zatim. — Mi smo ceo
Takson prevnmili na glavu, Mainingse. Tag kučkun ski niLje
mog'ao da odleti u vazduh!
VMki revoiliveiraiš sieže rameniima.
— Smajdi i Džo če se odmah vrailiitli — odgK>vo(ri mlir-
mm glasom. — Možida su moja dva partnera nešto atlkiraia.
Možda!
U tom tremuitlkiu zaklatiše se pokretna vraita i Smajli
Dreijk i Džo Kuker uđoše u sadium. Sedoše. Biad iim uilli vdekLi
Onda ih osmofcrii upifaio.
Smajli Drejk, ledetni ubdca, pređe rukom preko Mca kao
u ptice grabljivice. On sasu oštri aOkohod odjednom u gušu.
— Na tragu smo — zašišita. — Sejn je pre tri dana na­
pustio Takson. IščačkaiLi smo jednu ženu koja je btiila kratko
vreme njegova Ijubavmca. Sa nekolniko dodaasikih novčamdca
pomogli smo sitvair. I ooia je sve iabribiljala.
Drejk uli još jeđniu čašu.
— Kuda je bdijaihao taj tip?
— U Dona Aniu — Mlberio se Džo Kuker i prešao rukom:
preko svoje zapušitene brade. Ona je njegovom licu davala
nasiMčiki izraz. — MtL to možemo obavitii za jedan dan, mi-
Bter Blade. Sejn će se sig>unno još tamo zadiržavatL
aSejDi 21 Vt
k-k-k S E J N k'k'k
Agemt „Vels Fargoa” se zadovoljiruo zavali u stolicu.
— Naipred, momci — zaškrdipa njegov glas. — Uzmite
još jedan gutljaj! Onda krećemo.
Pola sata kasnjije, jahali su četvoirica putem siprženim
od U'žareoog s^unca. Prašina se uskovitlala pod kopitama ko­
nja. Podigla se kao veo iza jahača.
Sunce je peklo nemilosrdno. Uskoro su četvorica jahača
bili okupani u znoju. Ali, Sidina nije poznavao nikakvu mi­
lost. Terao je ljude. Bez zaustavljanja. Kada se pojaviše
prve kuće i kolibe, odahnuo je agent „Vels Fairgoa”. On do­
baci trojici svojih pratioca Ici-atak pogled.
Trojica revolveraša klatili su se u sedlu. Bili su umoimi.
Lica su im bila okorela od praišiine.
— Odmah će biti dobrog viskija, ljudi —■ ohraibiri ih
Sidni Blad. — A omda ćemo se baciti na Sejna. Za nekoliko
sati bićete bogati Ijudii.
Džerod Mainings se naceri.
— Najpre ga treba naći — primeti. — A omda savladati
tog tiipa. To siigumo neće biti tako jednostavno. Sejn ume
da se bori kao tigar. Sem toga, ume i oružjem da baraita.
Blad klimnu glavom.
Ispred saluna sijahiaiše i zavezaše umorne konje. U salunu
je bilo malo sveta.
Krčmar ih odmeri IjubapiitljOT-o.
— Dugo jahanje, je li? — upiita. — Vasllđ?
Ljudi potvrdiiše glavom. Omda spraše prašinu iiz grla.
Sidni Blad pozva sopstvendkia saluna k sebi.
— Oujte dobro, mister — reče tiho. — Tražiimo jednog
dobrog prijatelja. Trebalo bi da se već nekoliiko dana nalazi
u gradu. Ime mu je Sejn.
Krčmar poče da se kezi.
— Sejn? — ubacii on. — Ih, taj je bio u Dona Anil
„Vels Fargo” agent nevoljno načini grimasu.
— A gde je sada?
Krčmar se naceri jače.
— Preko u tvrđavi. Otprilike deset malja odavde. Tamo
možete da nađete vašeg prijatelja.
Sidni Blad nabra čelo.
— U tvrđavi? Sta taj tip tamo tražii?
— Obavezao se na pet godina — gunđao je krčmar. —-
M
S E J N ★★★
A kako ja poiznajem kapeitana Higinsa, nastojače on da Sej»
svoj ugovoir isptmii.
— Sta, na pet godina? — izusti agent. — Je M njjiima
potreban izviidnik na tako dugo vreane?
— VI me loše razumete, mister — priimeti krčmar. —-
Sejin je postao vojmiik. Ne samo izvidiruik, kako to vi miislliite!
Sidnii Blad ostade zapaojen. Cki dobaci svojiiim pratiioei-
ma besipomoćan pogled.
— Neshvatljivo — mrmiljao je. — Sejin je u anmiiji i to
još kao vojmik? Je li on sasvim poblesavio? To nerazumem.
Krčmar se još više cerio. On pi'ide bliže Slidnliju Bladu.
— Kruže najluđi glasovi. Kaže da su Sejina opiili i onda
je morao da potpiše. Izgleda da nije baš od svoje vol|je oti­
šao u vojmike.
Sve to moirao je najpre Siiidnii Blad da provari. Krčmar
se obrati nekoliciini drugiih gostiju, kojd su glasino tražmli
viski.
— Sta ćemo sada, šefe? — upiita Džerod Mamings bes­
pomoćno.
— Naravno, to otežava stvar — mrniljao je Sidni Blad.
— Sa svojim naređenjem za hapšenje ne mogu tu ništa da
Uioimiim. Ono važi samo za Arlizomi. A mi smo tu, u Novx>m
Meksiku. Do đavola!
Razmišljali su.
—■Sejm je u svakom .silučaju sada ovde vezan — paniime-
ti Blad a posle kraće stanke. — On nam, dakle, neće pobeći.
Pomiisliimo da naim je zasada potreban odmior. Sutra ćemo
odjahati u tvrđavu. Sve ćemo omda natenane da osmotrimo.
A omda ćemo već dalje videti.
Njegova trd pratioca potvrdiiše glavom.
V
— Čoveče, molim vas da zauzmete stav! Sem toga, za-
bcKravili ste da pozdravljate. Ovaj put 6u vam još progledati
kroz prste, Sejne. Ali, ja vas moliim za viiše disclipltoe!
Sejmu je uniforma stajala kaio salivena. Ndje zm'ao da lll
treba da plače ili da se smeje. Sva njegova ubeđivamja niisu
mu ništa koiri/sitila.
• Sejn je stajao nemarno pred kapetanom HliigimBon. Ovaj
19
★★★ S E J N
mu uputi preteći pogled, no, Sejn primeti lako sevainje u Hi-
ginsoviim očima.
— To je otmica čoveka, ser — odvrati Sejn o.zbidjno. —
Vi dobi'o znate da ja ovu izjavu ne bih nikada potpisao pri
punoj svesti. Bio sam đavolski pijan. Sem toga, prisećam se
da su me pred salunom napala četiiri čoveka. Oni su me pri-
moirali da popijem celu bocu vdtski'ja.
Kapetan se ukrut'i.
— Uzimam vaš prigovor k znanj.y, konjaniče Sejne. Ja
ću ga proslediita. Ako su vaše reči istainite, otpustićemo vas.
Ali sada, u ovom trenutku, podležete zapovedinoj moći armi­
je Sjedmjeniih Država. Naredniik lidiberi će voditi vašu voj­
nu obuku. Za tri dana napuštamo tvrđavu. Nalog vam je već
poznat. Treba otkriti te proklete trgovce oružjem kojii od­
metnicima iisporiuouju oružje i viski. Oidstupite, konjaniLče
Sejme! Samo, nemojte pa-imenijti nikakve trikove! Mi se ov­
de nalaaimo pod preldm sudom. Pokušaj bekstva kažinjava
se smrću. Jt'ismo li se razumeli?
Sejn dobaci kapetanu Ijutiit pogled. Cutao je. Duboka
bora mu se useče u suncem opaljernjo čelo.
— Baš Site dismis'liia fini trili, kapetane — zazvoni Sej-
nov glas. — Ja sam prijatelj sa nekoliko velikih zverki u
armiiiji. S njima nećete lako!
— Samo bez pretnje, Sejne — odvrati Hiigins ošti'o. —
Ja sam se do sada samo držao činjenice.
Sejn se okrete nemamo i nasmiu ka vratima bez poz­
drava.
On ne primeti osmejak u kapetanovom pogleđju. Pred
vratima je već čekao narednik Hilbeai.
— Čoveče, zauzmite držanje, kad stojite pred preitpos-
tavijeniima! — urlao je preterano jakim glasom. — Vas 'ću
ja još da naučim pameti! U to budirte uvereni!
;-,«jn zas-tade. Cereći se, gledao je u naa'edmka nalik na
buldoga. Jednu ruku .stavi iza uha.
— Sta ste kazali? — upita on.
Tom Hiilberi uzdahniu duboko. lice mu se zacrvene. Bio
je nalik na prezreli paradajz.
— Sled'iite me, konjaaiiče Sejne! Mi ćemo sada imati
mnogo razonode.
— To je fino — odgovori Sejn. — Gde je kantina?
Hiilbeini se zagleda u Sejna kao da ima pred sobom lu-
'k'k'k S E J N k k 'k
daka. Skrgutao je zubima od obuzdavanag gneva. Podboči
se obema rukama.
— Napred, marš, marš!
Sejin ostade na mestu kao uzjiogunjend magarac. Pono­
vo stavi ruku iza uha.
— 2ao mi je, naredniče, aii, vaše objašnjenje je vrlo
nejasno. Ja ne mogu uop.šte da vas razumem!
■—• Pođi sa mnom, druškane! — šaputao je Hilberi. —
Pođimo u dvoiriište. Jesi li me sada razumeo?
Sejn kliimnu glavom.
■—■Sigurno, naredniče. Ali, zašto govo^rite tako tiho?
Naredniik ščepa sada Sejna za rukav i odvuče ga iz
zgrade.
— Sada ćete očistiti nužniik — reče škrguoući zubima.
Oni stigoše d‘0 jame. Užasan smrad ih zapabniu.
— Ima tamo više kofa, koaijaiuiče Sejn. Za jedan sat ću
se ponovo javiti. Jasno?
Sejin zatrese glavom.
— Ne, ser. Ja tako nešto niisam još nikada radio. To mi
morate taono objasniti.
Sejnovo lice ostade ozbiljioio. Hilberi mu uputi nestrp­
ljiv pogled.
—■To ćete obavljati celu sedmicu, konjaniiče Sejne. Na-
učićete vi već to!
Narednjik uze jednu kofu na čijoj je dršci bilo privezano
laso.
— Spustićete kofu u jamu i čekati da se napuni. Onda
čete je izvući. Zajedno sa sadržajem.
Narednik Hiilberi je sada bio tik do ivice zahoda. To je
Sejn samo čekao.
— Paianja, naredniče! — kukao je on da je sve treštalo.
— Kliiziniućete u jaami!
Hiilberi se strese i upilji u Sejina. Sejn priđe bliže. Iz­
gledalo je kao da hoće Hiilberija da zaštiti od pada. U stvari,
on ga gurnu.
Bio je to samo jedan pljusak, i Hiilberi je nestao u
smrdljivoj brlji.
— Upomoć, upomo! — urlao je Sejn. — Narednik
Hilberi je pao u govna!
Nekolicina vojnika se približiiše. Ona dobacise naredni­
21
•k'k'k S E J N 'k k k
ku, koji je bio izromio, nelooiifco koia. Najzad ga izvukoše iz
jame.
Ljudi se povukoše. Iz Hilberija je izbijao nesnosan
smrad. Sada je pljuvao i brisao lice. Njegova unifoirma se
lepila uz telo. Davio se. Dahtao je od užasniog smrada.
Hilberijeve oči tražile su Sejna.
Onda ispusti jedan urlajući zo'V i pojuri ka Sejniu.
Sejn je jurio da spase svoj život. Uskoro se videlo da
on raspolaže boljom kondicijiom. Posle treće runde oko ve­
likog trga, napusti narednik trku dahćući.
Sejn pojuri ka komaindanturi i stupi u kancelariju ka­
petana Higinisa.
—■Pomiozite mi, kapetane — dahtao je. — Narednik
Hilberi hoće da me ubiije.
Kapetan Higinis zaneme. Lice mu ostade nepomično.
— S pravom — reče zatim Ijutito. — Posmatrao sam
doigađaj s prozora. Do dalnjeg, bićete uhapšenii!
Sejn htede još nešto da odgovori, ali, onda samo klimnu
više puta glavom. Dva kaplara ga staviše u sredinu i odve­
doše u zatvorske prositoriije. Ndkiolilio trenutaka kasnije, se­
deo- je Sejn iza rešetaka.
— Mailenkost — reče Smajli Drejk i pređe rukom pre­
ko svog graibljivog lica. — Dovešću ja Sejina iz zgrade. Ne­
majte brige, miiister Blade.
— On je specijaliista za to — primeti Manings. — M ^ e
je pre pola godine iz tvrđave Stenton o.slobo.dio. Momcima
je to još i danas zagonetno kako je moglo da se desi.
Sva četvorica sedeli su za jednim stolom pozadi u salunu.
KazfiiJka na satu pi>kazivala je ponoć. Oni ispraznáSe čaše,
platiše I napustiše salun.
Jedan sat kasnije, došli su u blizinu tvrđave. Mamings je
vodio jednog osedlanog konja, koji je bio namemjen Sejnu.
— Koliko će vam vremena biti potrebno? — upita
agenit „Vels Fargoa” .
— Otprilike pola sata, šefe — promrmljao je revolveraš
koji je nagaravio svoje lice. Odelo mu je takođe bilo potpu­
no crno. U tamnoj noći se jedva video.
S
■kk-k Š E J N k k 'k
Kao senika, nestade on u mraliu. Mesec se salari iza
jet^.iiOig O'blaka.
Smajlli Drejk stiže dio paliiiS'ada tvrđave. Ckiljio je prema
stražarskom toimju. Straža je bila na mestu.
Kratkim trzajem prebaai jedno laso prelco palisada. Os-
vedoči se da stoji čvrsto. Pope se munjevitom brzinom. Do­
bro se snalazio. Znao je odmah gde treba da traži zatvorsku
ćeliju. Nije uzalud u toku večeri jednog vojnika u tvrđavi
častio pićem.
Neprimećen, stiže on do male karaule. Drejk zadrža dah.
Dvadeset jardi od njega, u daljimi, patrolirala su dva vojni­
ka. Ali, oni nisu mogli da otkriju uljeza.
Oba stražara nasta,više dalje. Smajli se diže iz svog ču-
čećeg stćiiva i ispruži se ka prozoru sa rešetkama.
— Sejne — pozva tiho. — Hej, čoveče, možeš li me ra­
zumeti?
— Sta se desilo? — razabra on odmah potom šaputa­
nje jednog glasa. — Ko' si ti?
— Ja ću te oisloboditi, Sejne! Šalje me Džejn. To ti je
pravo zar ne?
— Pa naravno, amigo — odjeknu Sejnov glas, s olakša­
njem. — Možeš Ili da otvoriš vrata?
Drejik se baci na posao. Posile nekoliiko seicunidi, škljoc-
nuše vrata. Ona se otvoriše uz škripu.
Revolveraš zadrža dah. Motrio je prema stražarnlci. Ali,
po svemu sudeći, tamo se taj zvuk nije čuo.
Sejn šmugnu napolje.
— Za mnom — gunđao je Drejk. — Ostani samo u mo­
joj bliziini. Omda neće ništa ići nao<pako.
Sejn je siedio u crno obučenai prüiiku. Uskoro su stigli
do paJisada.
Drejk pokaza na laso kioji je visilo.
— Napred, odbij se!
Sejinu nije trebalo to ponoviti. On se uspe gore i skoči
doie na dmgoj strani. Drejk ga je sledio.
Stražari još uvek nisu primećivali ništa. U zaklonu ne-
boliko žbunova zadržaše se oibojaica.
— Mnogo hvala, mister — cerio se Sejin. — To si fino
izveo.
— Bez govoiranciije, Sejne — reče Smajli suvo. — Nap-
23
k'k'k S E J N k k k
red, požuri malo. Kada plavokaputaši budu primetili tvoje
beicsivo, pojuriće za nama kao roj skakavaca.
Ali, preko u tvrđavi bido je sve mirno. Sejin se siroto
cerio. Kapetan Higims i naredniik Hilberi razrogačiće oči.
Dva čoveka šunjala su se kroz gusto drveće jedne ma­
le šumice. Negde je rzao jedan ko-nj.
— Mi smo O'dmah tu — primeti Smajli Drejk. — Tamo
su konji!
Ond stigoše do konja. Sejn htede upravo da se vdine u
sedlo, kad mu se revcilver bolno zari u leđa.
Sejn se prenerazi.
— Cemu ta glupost? — mrmljao je.
Podalco se okrete. Zagleda se u lice Siidniija Blada. Ono
se cerilo podsmešljivo.
— Halo, Sejme — reče agent „Vels Fargoa” ljubazno.
— Dobro nam došao! Na ovaj sam trenutak čekao meseci-
ma!
Sejn duboko uzdahnu. Odjednom je znao da je iz rđa-
vog stigao u gore. Upravo je hteo da se ustremi na Blada,
kada se još dva čoveka pojaviše između dva drveta.
Onii uperiše svoje „koltove” u njega. Sejn je bio hež
OiTužja. Njegova šanisa; niula.
Polako podiže ruke u viisimu ramena.
Cerenje agenta „Vels Fargoa” pojača se još više.
— Hej, mladići — smejao se — zar ovaj kučkin sin ne
TOgleda energičan? Možda bd trebalo da pred njdm stojimo
mirno!
Ljudi su se kliiberili.
U tom trenutku, začu se preko u tvrđavi alarm.
Siidni Blad se ugrize za usnu.
— Brišimo — gunđao je. — Jahaćemo u Santa Fe,
Sejne. Sefovi „Vels Fargoa” će skakati od radosti. Taj dan
smo svi čekali.
Džerod Manimfgs u međuvremenu sveza Sejna. Oni ga
podigoše na konja i vezaše mu noge ispod trbuha živo-ti-
nje.
Onda pojahaše.
Topot kopita dopirao je iz tvrđave. Bido je poslato
mnoštvo ljudi, ali, potrajaće ipak izvesno vreme dok ne
nađu traigove.
Petorica jahača iizgubiše se u noći.
★★★ S E J N k k 'k
Kapetana Hiiginsa trgoše grubo iz sna. Neka tvrda pes­
nica grmela je na njegova vrata.
Higins skoči jednim pokretom iz kreveta i otvori vrata.
Ukočeno lice dežurnog oficira mu se ukaza.
— Sejm je nestao — izusti om dahćući. — Vrata od će­
lije bila su otvorena spolja.
Kapetan Higins pređe umorno rukom preko očiju i ot-
kresa promuklo jednu psovku.
— Dajte alarm, poruoniijče. Sledite tragove. Ako nam
taj Sejn pobegne, ceo okrug će nam se smejati.
Poiruoniik Hotfiild sastavi pete, učini pokret unazad i od­
juri. Nekoliko sekundi kasnije, odjeknu uzbuna kroz tvr­
đavu i razbudi vojmiike.
Higins se brzo spremi i ode u komandanturu. Iza njega
se zaouše koraci.
Glasno zveknuše mamuze čiizaima. Covek se nakašlja.
— Naj'zad ste došli, naredmiče — reče Higins, ne okre­
ćući se.
— Da, .ser! — grmeo je Hilberi. — Dozvoljavate li je­
dno pitanje?
Higins klimnu glavom.
— Kako ste znali da sam to ja, ser?
— Oseti se to po miirisu naredniče — odgovori on. —
Ali, ostavimo to sada. Odj-ašite sa jednim odredom i poku­
šajte da uhvatite Sejna. Nemojte da dođete bez tog prokle­
tog tipa!
— Možete se osloniti na mene!
Kao zakletva, OTučalp su njegove reoi. 0.n otpozdravi
i pojuri ka vratima.
Ka.petan Higins baci pogled sa prozora. U dvo-riištu tvr­
đave išlo je sve naopako. Prvi odred bio je već u sedlima i
napuštao je tvrđavii.
Ko li je oslobodio Sejna?
Ova misao opsede Higiimsa. Psujući, napusti on svoju
kancelariju. Jedan vojnik dovede mu konja. On se viniu u
sedlo.
Poručnik Hotfild dolaziio mu je u susret.
— Našli smo tragove petorice konja, ser — reče. —
Mislim da je pravi trag. Narednik Hilberi i deset vojnika
preuzeli su gonjenje.
Kapetan klimnu glavom.
z5
-ic'k-k S E J N if-k-k
— Išlo se brže no što sam mislio — mrmljao je. — Sut­
ra ujutru hteo bih da imam taonu listu stražara. Izgleda da
ovde može i nepoznati da ulazi i izlazi kako hoće. Sem toga,
pošalj:iite nekoliko IjiUidi u Dona Anu. Treba da se tamo ras­
pitaju da li su se neki stranci u poslednjih dvadeset četiri
časa tamo pojavljivali.
Poručnik potvrdi glavom da je razumeo naređetnje. On
odjaha dalje. Nekoliko treniutaka kasnije, ležao je Hiigims
pod svojim pokrivačem.
— Prokletstvo — mrmljao je. — Nadao sam se da ću
uhvatiti tog pasjeg sina Sejma. On mi je neophodno potre­
ban. Inače se nećemo nikada dokopati tih profcleitih prepro­
davača.
Sejna su stavili u sredinu.
Jahali su ćuteći. Iako je Sejn osetio goruće poglede u
svojim leđima. Prevaljivali su milju za miljom.
Na jednom viisobom uzvišenju odaMe se pružao dobar
pregled oiboline, zauistavdiše konije. Smažmiiim dvogledom os­
motrio je Blad celu okoliiruu.
Outao je zadovoljimo. Nije moigao da uoči nikakve go-
nioce.
— Načinimo pauzu — reče tiho. — Naša prednost u
vremenu trebalo bi da nam bude doivoljina. Moramo da se
čestito ispavamo, Manamgse. Vi ćete pr©uz0t)i prvu stražu,
okej ?
Revolverás potvrdi gJaivom.
On odveza Sejmove veze na nogama. Ali ipak, psiirveza
uže za jedno stablo.
— To će biti dovoljno, Sejne — reče. — Nemoj samo
da pokušaš neku glupost;, jeir inače...
On se naceri prostacM.
Sejin poitvrdi samo izrazom Ilica.
Naslorai se na stablo i zatvori oči.
Sidni Blad se odjednom približi i čuonu tik do Sejna.
— To nisi ni- u snu slutio, Sejne — šištao je njegov
glas. Jasno se mogao osetiti trijumf. — Sada sii konačno do-
lijaol
26
★-A-A- S E J N 'k'k'k
Sejin minnio otvori O'čd. Qn se nasmeši ravruoidiušno agen­
tu „Veis Fargo” kompanjiije.
— Začepi bolje tu prokletu gubicu, Blade — promrm­
ljao je. — Nije svaki dan praznik. Ti sd veoma česito vero-
vao da me imaš u šakama. A na kraju, imao si pume gaće. Sto
da se onda uzbuđujem?
U prvom trenutku izgledalo je kao da će Sidni Blad
odalamiiti Sejna po licu. Ali, njegova već uzdignuta pesnica
zaistade.
— Viidečemo već — progunđao je preteći. Onda pođe
nekoliko metara napred. Umota se u čebe i uskoro zaspa.
Ou se ravnomemo disainije. I druga dvojica umotala su se u
sivoju ćebad.
Samo se Džerod Manimgs naslonio o jedno drvo neko­
liko koraka dalje. On je nepomično gledao dole u dolimu.
U rukama mu je svetlela „vinčesterka” .
Sejn je čekao strpljivo. Poluzatvorenim očima pratio je
svaki pokret stražara. U sarama njegovih čizama nalazio se
nož. Nisu ga našli kada su ga odveli u ćeliju. Blad i nje­
govi ljudi misu se uopšte potrudili da ga pretresu.
Polako su proilaziili minuti.
Nebo se rasivetljavalo. Bleda mesečina se probijala.
Džerod Maraiings izađe iz senke drveća i poče polako da
špairta gore-dole. Više puta proteglio je svoje telo da bi raz-
mmdao zgrčene mišice.
Sejn mije ispuštao revolveraša iz oka. I on sam primeti
da ga Manimgs uvek pomovo odmerava.
Opeit su prolazilM minuti. Dugi kao veonost.
Revolveraš priđe Sejnu. Proveri mu vezove. Smrdljivi
dah zapaihimu Sejna u lice. On otvori oči i zevnu.
— Spavaj samo dalje, Sejne — kliberio se Džerod Ma-
nings. — Hteo sam samo da vidim da li su ti veze na rukama
u redu. Pasjem siimu ne treba verovati.
— Pusiti me na miru — gnanđao je Sejn. — Ti me si-
guTinio držiš za čarobnjaka?
Revolverás proigunđa nešto, i ponovo se udalji. On po-
fcrča sada na vrh malog uzvišenja. Očigledno, htede da os-
motiri moguće gondoce.
Sejn pričeka dok Mamings ne iščeze iza žbumja. Onda se
baci na posao.
Veliki borac se okrete na leđa. Ispruži noge kruto u
27
•kir-k S E J N ★★★
vazduh. Onda poče da lomata nogama. Već su mu na vrhu
jezika bile psovke kada mu konačno ispade nož iz sare čiz­
me na zemlju.
Visoki čovek odahnu.
Oprezno osmotri na sve strane. Video je Džeroda Ma-
niingsa, koji je stajao na vrhu uzvišenja. Siilueta mu se ja­
sno ocrtavala na svetlijem horizontu.
Sejn se dovuče do noža kx)ji je svetlucao. Bila je to
mučna procedura. Ali, čovek je uspeo da preseče veze. Ru­
ke su mu bile krvave. Mada je uže najzad prepuklo uz jaki
šum.
Sejinovo lice delovalo je u poslednjim miinutama iscrp­
ljeno od velikog naprezanija. Ckiljio je preko na Blada i
drugu dvojicu. Ali, oni su jjoš uvek spavali.
Koraci odjeknuše. Džerod Maniings se polako vraćao. Za­
gleda se u Sejna, pa nastavi svoj put. Očigledno, htede jed­
nog od svojih drugara da probudi. Trebalo je da taj pre­
uzme stražu.
Sejn poskoči i ustremi se panterskim skokom na Ma-
ningsa. Ovaj je bio iznenađen. Čelična pesniica visokog čo-
veka sevala je nad lobanjom revolveraša. On ga obori na
tle.
Ali, Manings je imao još snage da pritisne orocz svoje
„vinčesterke” .
Snažna detonacija probi noćnu tišinu. Blad i dvojica
revolveraša poskočiše pod svojim pokrivačima.
Sejn uhviiiti pušku i poskoči u stranu u žbunje. To se
nije desilo ni sekundu prerano, jer su već aršin dugi pla­
men! jeziici liznuli ka mestu gde se on nalazio malo pre.
Sejn uzvrati pucnjavu. Povik pun bola otkri da je to
bio slučajan pogodak.
Onda on stiže do konja.
Baci se u sedlo, izbaci povik pume i odjuri dalje. Ostala
četiri konja otrgnuše se iržuoi i pojuriše u panioi.
Nije čuo besne povike koji su odjekivali za njim. Sejn
Je jurio kroz noć.
Ali, uskoiro je morao da zauzida svog konja. Vidik je
bio odličan. Bleda mesečina osvetljavala je preriju, koja je
ležala ispred njega.
— Vojnici — mrmljao je Sejn. — Čitavo tuce. Oni pra­
te tragove. Nadam se da me nisu otkrili! i
28
★★★ Š E J N ★★★
On je vukao svoga konja ofcolo. Tom Hiilberi i njegovi
plavokaputaši izgleda da ruiisiu videli Sejna. Nisu se zausta­
vili. Nasitaviii su svoj kas.
Cereći se, promeni Sejn svoj pravac. On pretpostavi da
će Blad uskoiro imati poteškoća sa naredraikom.
— Možda bi trebalo da odem preko u Tomson Siti —
mrmljao je Sejn. — Do đavoda, bar d,<a imam čestitu odeću.
S undformom neću prevaliti nd deset milja.
Konj se odmorio. Bio je izdržljiv. Potapšao ga je po
znojavom vratu, umirujući ga.
Polako se danilo. Prizemna magla pretapala je divlju
zemlju u bezličnu masu. Konture su se više nazirale nego
prepoanavaile.
Posle nekoliko milja, pusti Sejn svog konja da uspori
kas. Prvi zraoi sunca padali su na izgorelu zemlju i utapali
je u neki zlatni 0‘dsja(j.
Reckavi vrhovi bregova San Andres žarili su se kao
preliveni tekućom lavom.
Sejnov konj načudi odjednom uši. Sejn vide uskoro
razlog.
Promukla kletva mu se otme iz grla. Viisokii čovek iz­
vuče „viinčesterku” iz fiu-trole.
Dve stotine jardi udaljena, izranjala je iza uzvišice jed­
na bofrda Inidijanaca.
Indijanci su zauzdali svoje male čupave mustange.
Preteći, uperiše poglede preko. Neki od njih zavitlaše
puškama.
Sejn je prepoznao jasno iscrtana lica i gornji deo tela.
I on zauzda svoga konja. Počeša se po potiljku. On pogleda
na svoju urtiformu. Znao je da je ona za Indijance crvena
marama.
— Prokletstvo — mrmiljao je.
U tom trenutlku, poteraše Indijanci svoje mustange. Nji­
hov ratničibi pokllič odjeknu. Vetar ga prenese preko do
Sejna.
Seijn podiiiže „vinčesteirbu” uvis.
Sidind Blad je besneo. Kao razdraženi tigar jurio je go-
re-đlole. Džerod Mamings je čuo svašta. To mu nije nimalo
godSlo.
29
'k'k'k Š E J N -k'k'k
Reroilveraš je hledog liica sedeo na zemilgi. Sejnov metak
ga je iipaik pogodio u levu plećku.
Džo i Smajlli staviše mu zavoj. Mamings Je psovao pri­
gušeno.
— Do đavola, proklet bio — urlao je agemit „Vels Far-
gioa” . — Sada je taj kučlkim sin pobegao, i to sasmio zato što
ste vi čmavali, Maniim,gse!
Revolveraš zatrese glavom.
— NiBam j-a spavao — mirmljao je promuklo. — Ta-j tip
Je izgleda sklopio pakt sa đavolom. Još pre neikoliiko minuta
proveravao sam nijegove veze. Ne razumom nii sam, Blade!
U tom trenutku odjeknu.
Sva četvorica pogledaše se ianecnađenio. Onii se mašiiše za
revolvere, ali ih odjednom ispustiše, kada se ispred nijdh po­
javi čitarvo tuce vojnika.
Naffedndik Hillbeiri sijaba.
Njegov strogi pogled pređe preko IjudL I odluta, tražeći
dalje.
— Gde je Sejtn? — urlao je.
Sidni Blad pniđe naredniku. Onda diitiniu prsitima po
obodu svog „stets'ona” .
— Helo, nairedniče — osOiovl ga. — Ako tražite onog
kučlkimog sina koji nas je pre nekoliko minuta napao i po­
kušao da nas opljačka, onda ste zakasniili. Taj tip nam je
čak oterao naše konje i jednom od mojih drugova sasuo me­
tak u leđa.
Tom Hiiliberi uzdahnu duboko.
On dade znak nekolicini svojih ljudi. Oni počeše od­
mah da pretražuju predeo.
— Niiita, naflrediniiiče — jawi jedan kaplair nekodiko mi­
nuta kasnige. — Nikakviih tragova. Ništa što ba ukazivailo
na Sejna.
Hilberi se gorko naceri.
Izazivački se zagleda u agemta „Vels Fairgoa”.
— Dakle, vas je napao jedan čovek? I u tu prfičiu treba
da veruijem? — zaurlao je odjednom. VH ste billi taj ko
je Sejna oslobodio iiz tvrđave. I sada vam je klienuo. Hi ste
mu vi doizvolilii da klisne.
Sidni Blad sieže rameniima.
— Mislite šta hoćete. Ja nisam dužana da vam polažem
30
•k'k'k Š E J N 'k 'k ir
račune. Mi ne poznajemo niikaikvog čoveka po iimeau Sej:n.
To bi trebalo da vam bude doTOljmo.
Toon Hilberi zaškrguta zubima.
Jedan od njegovih ljudi priđe bliže.
— Tamo preko, nalaze se tragovi kiopiita jednog konja,
narednice. Izgleda da je Sejm na vreme primetio naš dola­
zak. I kiiiSinuo.
Hilberi potvrdi glavoim.
— Kada bih imao malo više vremena, pozabavio bih se
malo viiše s vama — gunđao je. — No, možda ćemo se sre-
B:ti još jednom. Onda 6u to nadioifcnaditi.
Sta smrdi ovde tako čudno? — upita Smajdi Drejk i
poidiiže niois. — Cimi mi se da neko ima pune gaće!
Narednik Hiilberi se savlada. Gvozdenom voljom. Ali,
počeo je da drhti celim telom.
— U sedla! — grmeo je njegov glas. On pogleda Još
jednom basno u Sidinija Blada. Onda poj aha na čelu svojih
ljudi i podiže ruku.
Agent „Vels Fargoa” obritsa znojaivo čelo.
— To je biilo taman za dilakii, momci — promrmljao je.
— Pokušajmjo da uhvatiimo poraovo naše konje, i onda hajka
na tog kučliitniog sina, Sejna!
Njegov besni pogled pogodi Maniingsa, kojd Je baš po­
kušavao da se digne.
— Vi ostanite ovde, Manimgse — naredi miu.
Trojica kompanjodia zatim krenuše. Čitav sat su hvatali
oidbegle konje.
Sunce je uveliko počelo da peče. Trojica Jahača bili su
u moju. Psujući, adjahali su natrag do Džeroda Maningsa.
Revolverašu je bilo malo bolje. Ali Je Još uvek trpeo
jake bolove. Njegov zavoj bio Je poriioivo skroz krvav.
— Hoćete li moći, Maningse? — upiita Sidnii Blad po-
miriljivim glasom.
Eevolv0r-aš kMmnu glavom.
— Jasinio, Blade. Ta oigrebotina me neće ubiti. Poku­
šajmo da uhvatimo Sejna. Biće da nije oidjahao daleko. Sem
toga, za njim Je konjica. Možda će nam ga omi prosto dovesti
na ruke.
Ageait „Vels Fargoa” potvipdi polako glavom.
— Dokopaćemo ga se već — reče. Zvučalo Je kao zak­
letva.
SI
'k'k'k Š E J N 'k'k'k
Oni poteraše svoje bonje i tuskoro su nestali iizmeđu bre­
žuljaka.
y i
• Sejm je oisuo paljibu. Pucao je preciEoo kao masima.
Tri sedla indijanjskih mustanga bila su odjednom pra­
zna. No, to mije moglo da ostavi namoSti lutiisak na ostale
Apače koji siu navalijiivalii.
Oni su i dalje maipadali.
Njihovo uiTlan,je, boje mu je prodirailo do srži, odjeki­
valo je Sejnu u ušima. On opaili jioš dva metka. Još jedan
ratnik bi pogođen i pade iz sedla.
Prvi meci i strele zazujaše oiko Sejna. On snažno po­
vuče dizgine. Tražio je spas u brzom befcstvu.
Rastojainjje od gomilaca vidmo se poveoaivailo. Segn odah­
nu. Osmejak pređe nijegovtim suvim licem.
On poče da tražii muodicdiju za svoju „vfflničesterkiu” . U
torbi o sedlu i puški bila su još samo dva metka.
— Goispode bože — mrmljao je. — Ako ne nađem još
municije mogu odmah sebi da prostrelim glavu.
Onda uze drugu torbu.
Trže se kada opipa kutaju sa mecima. Imao je sreće.
Meci su odgovarali „vinčesterki” .
On napuni pušku. Osmotri gonioce. Njegova prednost
je bila još uvek značajna. On uspori malo tempo jahamja
preko visoravni.
Odjednom, zaKimutlL U praivcu poiliuilevio opazi oibJalč
prašine.
Sejn poče da pstuje. .Vide da se raidi o nio(vio(j horidi In-
diijanaca.
On potapša nežirao svog konja po vraitu.
— Sada napred, dimže moj — mrmiljaio ¡je. Izgledallo je
kao da da konj razume. On se ispiruži i polete kao strela
preko prerije.
Indijanci iz-a njega MLi su daleko za nsjim. VSSe birflge
zadavali su mu Indijanci boji su se približavali sa strane.
Ako mu konj ne izdrži tempo, oni će mu preseći put.
I oiinda će biiti belaja.
Konj mu nešto uspori tempo, iako ga je Segn podsticao.
S2
★★★ S E J N ★★★
Sada je mogao već da razaznaje Apače ponaosiob. Bilo ih je
petiiaest. ZLotobno su odjekivali njihovi pucnji. Njiihov rat­
ni zov dopirao je do Sejna.
Još dvadesetak metara dalilo je Sejna od Indijanaca.
On promeni blago pravac i po'diže „vinčesterku” uvis. Odašir-
Ijao je pucanj za pucnjem.
Imao je sreće.
Jedan metak pogodi jednog od konja iz prvog reda. On
pade. U trenutku nastade veliika pometnja. Konji su pada­
li. I njihovi j ahači.
Sejn ućari dragocene trenutke.
Oni su miu bili dovoljni da dobije u vremenu. Kada se
osvrnu, primeti da su se obe grupe Indijanaca spojile.
Indijancu, nisu odustajali. Oni nastaviše gonjenje.
Sejn obrisa zsnoj sa čela. Smeškao se zadovoljno. Prvi
nalet je odbio.
I opet pop'usti u tempu. Konj mu je pokazivao prve
znake umora.
Teren se dizao. Bilo je sve viiše brežuljaka. Sejn je sti­
gao do prvih ogranaka. S udaljenosti od jedne miilje, osmot­
ri on razjapljen otvor jednog kanjona.
Sejn pogleda unazad na svoje gonioce. Apači su grabili
uzbrdo. Kao horda vu:iištećih đavola, jurili su za Sejnom.
Poče trka.
Samo ako Sejnu bude uspelo da dođe do kajijoaia pre
Indijanaca uspeće da spase svoju glavu.
Prve kugle zazviždaše pored njegovih ušiju. Nije smeo
ni da pomisli šta bi se desilo ako bi mu pogodili konja.
Sejn odvrati paljbom.
Tri konja oistaše bez jahača. Sejn se oemehniu zado­
voljno. Ali, osmejak mu brao iščeze s lica.
Jedna kugla mu okrznu desno rame. Bolelo je kao
udiar bičem. Idući metak prođe mu pored uha.
Sejn oseti vrući dah smrti. Polauia ponovo da poitera
srvcg konja. Ovaj ubrza galop. Približavao se razjap'ljenom
grotlu kanjona.
Sejn se ugrize za usnu. Radilo se o sekunidama. Urlik
Indijanaca, koji je niadaleko odjekivao, postajao je sve bli'-
ži. Oni su znali da bi sve iz,gubili ako bi Sejn prvi stigao do
kanjona. Jedan jedini čovek mogao bi tamo da zaustavi čir
tavu armiju.
3 Sejn 21 33
★★★ S E J N ★★★
Sejnu je uspelo!
On stiže do kanjona i odmah skoči 4z sedla. Njegova
„vinčesterka” poče da grmi. Poaiovo se isprazniše sedla.
Ali, Apači se povukoše.
Oni se postav^še izvan dometa zrna. Mahali su, preteći
svojiim oružjem. Njihov urlik pun razočaranja odjeknu do
Sejna
Sejn se dahćući naislanio na jednu veliliu stenai. Polako
je dolaizio dO' daha. Bol od rane bio je iadržljiv.
Rukav od kaiputa biio mu je krvav.
Sejn baci pogled preko prema Apačima. Ali, oni siu se
izgleda još dogovarali. Za prvo vreme, ostaiM su i dalje van
doimeta puške.
Sejin poče svog kunja da trlja i masira. Naravno, pri
tom niije iispustao Indijance iz vida. Jedan ratnik pokuša da
se prikrade, ali Sejn ga otkri vrlo brzo.
Indijanac je platio svoju sineilost životom.
Mali odmor godio je Sejmovom konju. Upaddj'ivo se opo­
ravio.
Sejn je bio .zadoivoljan. Samo mu je konj zadavao brige.
Nadaio se samo da se ne radi o neliom ugainuóu. Onda bi ga
Apači cimali u rakajma.
Indijanci su se još uvek dogovarali.
Sejn se viimi u sedlo svog konja i pojaha oprezno na­
pred.
Kada podiže gilavu video je, stoitmalc metara iiz.nad sebe,
plavo nebo. S vremena na vreme, zauzdao bd konja. Proce-
noiivao je.
Ali, Indijanci izgleda još niisiu prodrli u kanjon.
Sejn odahnu. Kanijion je počeo da se šiiri. Strane koje su
se dSizale stotinak metaira uvis polako su se spuštale.
Daniiilo se.
UskoTO se kanjon otvoi’i. Pred Sejnom se pipužala pre­
rija. Tu i tamo probiijala siu mala ostrva šiuma. '
Sejn pojaha. Bacio bd šipak s vremena na vrame pogled
unazad. Apačima náje bdio ni traga ni glasa.
„Utekao sam im” pomdislio je. Ali, kalco je poznavao
Apače, zinao je da oni nisu napuštali njeigave tragove.
Posle prevaltjenih nekoliko milja, stiže Sejn do jednog
švimskog ostrva. Oprezno ga obiđe. Onda ugleda jednu poš­
tansku stanicu.
★★★ S E J N ★★★
Stanica za zamernu konja bila je spaljena. Sejn ugleda
nekoliko tamnih ljudskih tela između olupina, i ugljeiniisane
balvane.
Oprezno pojaha napred.
Indijanoi su sve sravnili sa zemljom. Ljude, žene i decu.
Strašan gnev ophrva Sejna. Onda osmotri mrtve ljude.
Zatim se osvrnu oko sebe. Vrlo oprezno. Postojala je mo­
gućnost da se još neki Indijanci nalaze u bliiziind.'
„Vinčesiterka” mu je ležala na kolenima, na gotovs.
Dah smrti lebdeo je nad celim predelom. Polako odjaha
ka česmi.
Jedna strela prozuja tik kraj njegove glave.
Trojica Apača, kao iiz zemlje, odjednom iizinikoše isipred
visokog čoveka.
Sejn se našao sa smrti u lice.
V II
— Jeste li vd čuli pucnje, naredniče? — upiita kaplar
Ben Kolims.
Tom Hiilberi potvrdi glavom. On zauzda konja. Okrete
se u sedlu i osmotri ukočen red vojinjika.
— Idemo, momci — gunđao je. — Sada će se pokazati
da li zaista anate nešto više nego da se blesavo cerite. Is­
pred nas su Apači. Kako se čind. A ako se ne varam, orveni
gone Sejna.
U snažnom kasu pratili su ga vojnici US konjice.
Birao su napredovali. Oni objahaše jedan brežuljak i os-
motrdiše jednog jahača kako nestaje u teenom kanjonu.
— To je bio Sejn — ^krgutao je narednik. lic e mu je
bilo potpuno mimo. On podiže ruku u vaizduh i pokaza na
Indijance koj:i su u trenutku opazili odred.
— Napred, napadamo!
Vojnici se podeliše u vidu lepeze i udairiiše u galopu.
Indijanci su savladali prvo iznenađenje. Trzali su svoje
žilave konje. Nisu bežali. Bdili su spremna na borbu.
Pucinjd odjeknaiše i oisvetliše oba reda. Vojnici izviukoše
svoje duige sablje. Onda udairiše obe neprijateljske snage je­
dna na drugiu.
★★★ Š E J N ★★★
Kao kiliiiti, probiše vojnici tainki odbrambeni lanac Irudi-
janaca. Svetleće sablje naoiniše krvavu žetvu.
Apači su se dali u bekstvo.
Tom Hilberi zauzda konja i ubriisa krv s obraza. Tu ga
je okrzniulo jedno indiijansko tane.
Cetiini sedla ostaiše prazna. Dva vojnika sedela su koso
u svojom sedlima. Tom Hiilberi je progutao psovku. Naredi
da se zbroiniu rainjem. Ostaloij četvorici više nije bdilo pomoći.
— Indijanoi se vraćaju — ču se, glas jednojg vojniika.
Naredniiik Hilberi pređe rukom preko očiju. Mora da siu
Apači dobili pojačanje.
Viiše od tridesetoro ratnika iizjUiriše. Nji'hov ratni poklič
treštao je stravično vojnicikna u ušima.
— U kanijon! — naredi Hiilberi. — Tamo ćemo moći da
zadržimo te kuičikiine sinove.
Taman su uspeli da uđu u razjapljeno ždrelio kainjona.
Konj jedn'Og vojiMika bio je pogođen. Covek se spasao. Us­
pelo je.
Onda zasuiše Indiiijance vrućim olovom. Onii se otdmah
povukoše. Dvadeset Indijanaca odjahaše dalje.
Siigumo SIU znali još jedan drugi put u brdo. Pokušaše
da napadnu vojnike s leđa.
Narednik Hilberi osmoitri ostatak s'voj'ih ljudi. Četvoro
je biilo još sposobno za borbu. Dva ostala, rangena. Znao je
da je u smrtoiniosinom .šikjiiipou.
— Napred momci, jašemo dalje — naredi on. — Mo­
ramo izaći to kanjona, pre no što Apači zauzmu izlaz. Na­
pred!
Odjatiali su. S uzdahom olakšanja stigioše do izlaza iz
kanjona. Apači se miisu videli.
Tom Hilberi oibi'iisa znoj sa svog musavog lica.
Meriio je svoje ljude.
— Pokušajmo da se probioemo do tvrđave. Ovo ovde je
pakao. Sejna, kuirviaicig siina, možemo da otpiišemo. Njegov
skalp već leprša na kaiišiu nekog Apača.
Sejn opali iz „viiničesterke” . Munjevitom brzinom njego­
va kugla pogodi u grudi Apača, koji je dojurio. Tresniu ga o
tle.
3S
■k-kir S E J N ★★★
Drugom Indiijancu za,bi puščanu cev u lobanju. Sledio
je tupi odjek. Indiijainac se zatetura. Zari čvrsto nokte u
grivu konja.
Treći Apač bejaše na redu.
Snažnim skokom baci se om na Sejna i zbaci ga sa sedla.
Prevrnuvžii se više puta, otkotrljaše se obojica ljutih nep­
rijatelja po tliU.
Tik ispred sebe, osmotni Sejn bleištavo sečivo veMkog
noža. Muinjeviitom brzinom uhvatio je ruku Apača, koja se
već spuštala na njega.
Samo nekoliko sanitimetaora iispred Sejnovih grudi za­
ustavi se vrh noža.
Miiiris užegle bivollove masti prodre visodiom čoveku u
nos. Smrdljiivi zadah zapahnu njegovo lice. Apač je ležao
svom težliimom svog tela na Sejnu.
Kolutao je očima. Iz njegovih razjapljenih usta orio se
krik.
Vrh Indiijančevog noža prdibližavao se sve viSe Sejnovkn
grudima. Sejn sakupi sada svoju snagu. Uspelo max je
da ruku s nožem okrene u stranu. Onda odjednom oitpusti
rubu. SečLvo se zari duboko u tle tik pored Sejma.
Apač je bio iznenađen. ,
Sejn iskoristi ovaj deiić sekuiriide i privuče bolena. On­
da odbaci Indijanca.
Oba borca stadoše skoro u isito vremo na noge i vre­
bajući po'čeiše da kruže jedan oko drugog. Apač je još imao
nož u ruci.
Počeo je ponovo da napada. Kao pobesneli bivo nava-
Ijiivao je na Sejma. Visoki čovek je i^begao napad i istovre-
memio gromovito udario pesnicom Indijanca u potiljak.
Onda se Sejm prosto oipusti i otkotrlja neikoliko metara.
Podiže se, posrćući, saže se munjevito brzo i iabeže nož koji
fijuknu prebo njegove glave. Za dlaku.
Apač ispusti povik pun očajanja, i ustremi se. No, sada
milje imao viiiše šanise.
Sejn odskoči u stranu i udari pesnicom u potiljak čoveka
boji je teturao.
Indijanac se vrteo u krug, ali protiv raiZoirnih udaraca
u glavu i bradu niije mogao da se bori. S uzdahom, sruči se
om na zemlju.
Sejn je trljao svoje izudarane zglobove. Gledao je oiko
3T
★★★ Š E J N 'k'k'k
sebe na sve strane. Sve je bilo mirno. Izgleda da se na ovoj
napiuštenoj poštansikoij sitanicd nisu više zadržavali Indijanci.
Sa jediniog oibldižnjeg brda dizali su se dimni signali pre­
ma plavom nebu.
Sejn je dobro znao što to treba da znači. Bezbrojne hor­
de Indijanaca boje bruže okolo biće obaveštane o prisustvu
uljeza.
Sejn baci još jedan pogled na razorenu stanicu. Dovuče
konja do bunara. Njegova suminja se obistinila.
Voda je bila zagađena. Leš jednog mršavog psa plivao
je u mulju. Psujući povuče se Sejn i viiniu u sedlo.
On odjaha dalje.
Posle nekoliko milja ugleda jednu razorenu farmu. I po
cenu opasoosti da nabasa na Inudijance, om se uputi tamo.
Voda je konju bila preko potrebna. A i njernu. Srećom,
bunar je bio u re'du. Om se osveži i napoja konja.
I tu nije nifco izbegao pokolj. Izgleda da je napad do­
šao sasviim iznenada. Ovaj predeo je inače ostao uvek sa­
čuvan od napada Apača. Tako daleko u unutrašnjost zemlje
nisu se usuđivali da idu.
Ovde niiije bilo ničega što bi mu moglo biti od koristi.
I om odjaha dalje. Sunce je već peklo. Tada opazi drugu, od
vatre raznesenu farmu. I tu načini veliki krug jer je opas­
nost od susreta s Indijanicima bila velika.
Sunce je bilo u zemiitu kada ugleda usred jedne male
doilime jedno netaknuto imanje.
Sejn zauzda komja. Motrio, je oštro prelio. Ispired male
kuće sitajala je jedna žena. Vešala je rublje.
Sejm pređe rukom preko brade. Nije znao šta da misli
zapravo o ovoj spokojnoj slici. Ili Apači o>vu farmu još nisu
otkriiM; iili imaju ti Ijuidi tamo dobre veze sa pobumjemam In-
dijamcima.
IS je to bila klopka, i Imdiiijamci ga već čekaju.
, Sejm se zagleda u svoiju poderanu i prljavu uniformu.
Rizikovaou, misildo je. Možda 6u tamo dobiti drugu ode-
Ću.
Polako poj aha bliže.
Mlada žena je usporemo obavljala svoj posao. Njena
kosa boje žita, svetio se presijavala. Mora da je tek biila
primetiila Sejna. Nije prekidala. Nije mu čak nd, mahoula.
To je Sejna zbuniilo.
38
■k-k-k S e j n
Jahao je još bliže. Nije mogao da primeti niiišta siumnj'i-
TO. Dim je izlazio iz odžaka. Sve je oistavljalo spokojan
utisak. O Inidiiijanciima rui traga.
Nekoliko metara ispred mlade žene zajuzda Sejin svog
koinja. Smešlcajući .se, lupkao je om po oibodu svog šešira.
— Heilo, madam!
Ona se okrete čvrsto stisnutih usnica. Strah joj je trep­
tao u očima. Iz ruku joj pade jedan komad rublja i smače
sa čela pramen duge kose.
Sejm je motrio iz uglova očiju na malu kuću preko pu­
ta. Niiije iEoistavio nii štalu ni šupu.
Ponovo se smešio.
— Gde SIU Aipači? — upita nemamo. — Jesu li u kući
ili u šupi?
Izveštačen osmejak pređe preko usana žeme.
— Ne treba da se plašite, gospođo — reče visoki čo­
vek. — Sigurno su Apači nekog uzeli za taoca. Nije li tako?
— Sejm se još uvek smeškao. Za jednog posmatrača izgle­
dalo hi kao da se došliak samo zabavlja i ne summija ništa.
Mlada žema poitvrdi polako i obesA mehaničkim gestom
jadan drugi komad rublja na uže.
Sejm sjaha sa komja, sa ,,vimčesterkom” u ruci.
Odvede svog komija preko do malog bunara i napumi je­
dnu drvenu kofu. Pustio je svog komja da ugasi žeđ. Sejm
okrete nemamo leđa.
Ali, svaki živac u njegovom telu bio je zategnut. Kada
začu korake kojii su se jedva čuli, okrete se. Pripuca ,,vim-
česterkom” jioš sa kuka.
Njegov metak pogodi prvog Apača u grudi, a dirugi jed­
nog Indijanca koji je upravo izašao na vrata i prislonio svo­
ju pušku uz obraz.
Sejm razabra krik žeme. Njena napregrKutošt kao da je
popvistila. Ona pojuri ka mjernu i baci mu se u naručje. Nje­
no telo je drhtalo. Ona se priljubi, drščući, uz Sejma. Pla­
kala je i trudila se da se umiri.
Sejm joj poimillova kosu, koja je sjala kao zlato.
Oma poidiže glavu. Suze su joj liile niz lice.
—>Dobro, doibro — tešio je blago. Odjednom se žema
otrže i pojuri kao luda u malu kuću.
Sejm je pratio. U stoipu.
39
★★★ S e j n -k-kir
u klući je izgledalo kao da tu stanuiju luđaci. Skoro ceo
nameštaj hio je poliupan.
Zema se sada nagla nad jednim malim dečakom, ko<ji je
vezan sedeo na zemlji.
Dečko se smeSkao, iako su mu oči bile pune stralia. Že­
na sikide konopce i lize malog u naničje.
Sejn je u međuvremenu mo^trio kroz prozor. On se sa­
mo nadao da četa Inidijanaca nije čula njegove pucnje.
— Sve je doibroa, Fremkii. — reče plavokosa žena i obrisa
malom dečaku suze sa muzgavilh obraza.
— Iinidiijancii s«a otiišli. Dođi, oidmori se, maliiša!
Ona odnese mališana u susednu sobu i vrati se ponovo
nakon nekoliko trenutaka.
Smeškajućii se, zastade ispred Sejna.
On je posmatirao pažljivo. Zaista je izjedala lepo. Srce
svakog mladoig čoveka zakucalo bd jače pri pogledu na nju,
Teilo joj je biilo besprekoimo.
Sejn se smeškao uslužno.
— Hvala vam misiter — reče ona tibo. — Vi ste nam
spasli živote.
Ona se približila Sejinu i bacila mu se u nairučje. Usta
joj potražiše njegova. Sejn je bio u prvom tremiitiku iznena­
đen, no, onda odvrati vatrenim poljupcem.
Posle nekaliiko treniutaka odgurnu mladu ženu.
— Vd mi ništa ne dugujete, madam — reče. — Zaisita
ne. Trebalo bi da bnišemo što pre. Ovde su Indijancd. sve
preplavilli. Sem toga, nekolicina njiih me gonii. Oni će se si-
giurno usikoro pojavijti. Pokušaću da vas prebacim u sledeće
mesto.
Ona potvrdii odjedruom nekako zbumjeno.
— Zovem se Dženot — reče. — Mnogo hvala, mister.
J a . . . j a . . .
— Dobro, dobro, Dženet — mrmljao je Sejn. — Moje
ime je Sejn. Imate li možda neku odeću za mene? Hteo bih
najzad da se otarasim te proklete uniforme. Ona deluje na
Indijance kao crvena marama na bika.
Ona nestade. Vratila se za nekoliko trenutaka sa jed­
nom kovšulj'om, jednom čakSirama i jednom kožnom jaiknom.
— Od moga muža — reče mamim glasom. — Ubili su
ga dva kradljivca stoke. Od onda živim sama sa svojim ocem
40
'k'k'k Š E J N •k'kir
i siinjom. Deda je na poitu. Trebalo je da stigne već pre tri
dana.
Sejn potvrdi.
— Možda mu je rečanio da se probije do Tomson. Sitija
■— primeti on nejasnoi. — Spremite se, Dženet, nemaimo vre­
mena na pretek.
Žena pohita. Nakon deset minuta bili su u sedlima.
Dženet je staviila petogodišnjeg Frenkija iispred sebe na ko­
nja.
Plava žena baci još jedan kratak pogled na malu faraiu.
Onda se pridruži Sejnu. On je bio već nestrpljiv. Pošao je
napred. Tražio je Indijance u okolini.
Nije mogao miišta siuminjitvo' da primeti. Sasvim spokojan
nije bio. On se S3jm nadao cía će moči sa svoja dva štićenika
da se probije do Tom.son Sitija.
Puščana vatra se pojačavaila sve više.
Sidnii Blad zauzda svog konja i osmotri svoja tri pra­
tioca.
— Tu preko, izgleda da je počeo pakao. Izgleda kao da
je narednik sa svojim Ijiudima dopao šaka Indiijancima.
Pogledi revolveraša pokazali su jasnu neodlučnost ljudi.
— Trebalo bi da pogledamo — mislio je glasno Džerod
Manings. — Možda možemo da im pomognemo.
Džo Kuker i Smajli Drejk klinmuže potvrdno.
— Oruđa dobro — progunđa Blad. — Pogledajmo, iako
bih onom naduvenom naredniiku poželeo da ga snađe kuga.
Oni pođoše ravnicom i dođoše najzad do jednog malog
proplanka, kojii su oibjahali kao vilior. Zatim zauzdaše svoje
Iconije.
Otkrilli siu ostatak Hilberijevog odreda. On je vodio
očajničku borbu sa dva tuceta Indijanaca. Vojnici su se
na brežuljku botriili u zaklonu i osoDli paljbu na Indijance ko­
ji SIUse prikradali sa sviih strana.
Radido se o minutama. Za tren biće slomljen i poslednji
otpor.
I Cetvoipica jahača su se uspuzala.
41
S E J N -k-kič
Onda Sdidini BJad oidlučtno izvuče svoju „vicračesterku” iz
futrole.
— Napred, momci! Sredićemo te kučkine sinove!
Zatim potera sviog konja.
Već nakon nekoliko metara bili su na dometu i osuše
paljbu.
Apači su bili iKnenađeni.
Pre no što su se mogli postaviti prema neprijatelju, na­
činila je smrt bogatu žetvu u njihovim redovima. Napad na
Hilberija i njegove ljude bio je odbijen.
Naravno, vojnici skupiše ponovo hrabrost. Pucnjava
započe.
Apači se viniuše na svoje brze mustange i pođoše Bladu
i njegoiviim pratiooima u susret. Četvorica jahača iskočiše iz
sedla.
Ali Indijanci nisu mogli da se uhvate ukoštac sa tak-
viom veštittiom gađanja čeitvorice revolveraša. Sve više konja
ostalo je bez jahača. Napad prestade. Ostali Indijanci nag-
naše u bekstvo.
— Imamo sreće — promrmljao je Sidnii Blad i obrisao
znoj sa čela. — Sve je u rediu, mladići?
Trojica revolveraša klimnuše. Maningsov zajvx>j pod ot­
vorenom košuljom opet je zakrvavio. Oni ostaviše svoje
oružje i odjahaše preko do nairedmika Hilberiija.
— Hvala nebesiima — zadiovoiljno klimao glavom Hil­
beri. — Došli site u posJedino'em trenutku, imače bi nam od-
ralli kožu!
Sem Toma Hilbeirija, još su četvoirica preživeli napad.
— Moramo da stignemo do tvrđave — gunđao Je na­
rednik. — Pres’labi smo da bismo izdržali još jedan napad.
A koliko ja poesnajem Apače oni će ponovo i uvek ponovo
poikušavati.
Sidnii Blad se ugrize za doniju usniu.
— Bolje bi bilo kada bismo pokušali da se probijemo
u Tomsion Siti — pnimeti. — Za nama su Apači. Tamo je
gusto, do đavola. Zašto nije nako rekao da je tamo počeo
pakao?
Narednik Hiilberi sleže samo rameniima.
— Jašemo u Tomson Siti — gunđao je. — Ako Indli-
jancd nisu još uhvatiili Sejna, onda ćemo ga mi naći tamo! '
42
★★★ SEJ N
V III
Piut je bdio teži no što je Seijn mogao da predvidi. Uvele
pocaovo, moirali su da izbegavajiu čete Indijanaca boji su ču-
‘ vaTii sboiro sve izvoire u toj sprženoj zemlji.
Sunce je dostojanstveno i divno zalazilo iiza brda. Ba­
cilo je još-jednom jedain zlatan odblesak na spržemu i divlju
zemlju.
— Zar ne možemo da načindimo malu pauzu, Sejne? —
upiita Džeinet H lej. — Nekoliiibo sati odmora svima bi nam'
dobno Simfllio!
Sejm Idiiminiu glaivom.
— Siigutmo — primetii. — Do Tomson Sitija ima samo
joiš pebnaesit miilja. Preitpostavljam da Apači neće n^asti
grad. No, siutra će proći ovuda kroz ovaj predeo i imaće
„,pik” na mamje grupe. Kada bude pao mrak naše će se šan­
se pioTKečaitli.
Oni odjahaše ka jednom brežuljku koji nije bio obras­
tao žlbumijem i drvećem. Uzdišući, sjahali su.
Predeo uix>nu u mrak. Udlioro probi bleda mesečdina.
Nočnal vetar šumeo je kroiz drveće.
Jeli su s apetitom suvo meso. Posiledinji ostaci vode u
flašama uMaždli su im žeđ.
Plava žena pmipremi malom Frenkiju ležaij. Onda se
vrati i sede pored Sejma. Nasloni glavu na nijegove grudi.
SmeiSka/jući se, Seje, stavi svoju ruku oko nijenoig stru­
ka. iMavokosa žema priđe još bliiiže. Sejm oseti toplinu njenog
tela kroz tanku haljinu.
— Zar ti ndfje čudno, Sejme? — reče Dženet svojim jas-
nfiim glasom, — Osećam kao da te poznajem već godinama,
aiMi možtda je ito zato Sto sam u poslednje vreme bila tako
usamiljena.
ibna podliže gHaiviu, Ispitliivački se zareda u Sejna. SmeŠ-
kajuči se, Segln privniče miadiu žerwi k sebi
— Ndka te ne muče nepotrebne misli, Dženet — reče
on oabilijno. — Prebacićiu tebe i maloga siigumo do Tomson
SittSga. Ja...
Zadarhitaile usmice se zatvoriše, dok su njene ruke pre-
lateSle Sejnovim teilom. Sejm se spusifci na leđa i privuče mla­
du žemu koga je dirhitala.
Om stavi svoje ruke u iizrez ngene Haljine i pređe preko
★★★ S e j n -kiic-ir
njenih čvrstih grudi. Dženet poče ubrzano da diše. Njeno
telo poče da se trza.
— Dođi, Sejme — mirmljala je između dva vatrena po-
Ijiuipca. — Dođi, potreban si mi!
Potom je ležala pored Sejma. Disala je teako. Sejm se us­
koro diigao i obukao. Popeo se nekoiLiko metara uzbrdo da
bi osimiotoiio predeo.
Koliko god je naprezao oči ruije mogao ništa sunanjivo
da uoči. Kada se vratio, Dženeit je bila već obučena.
S osrneham miu priđe.
— Hoćemiio li da jašeimo dalje? — upita. Lice joj je bilo
jioš blago rumeno. Njem. ubrzana dah bio se smitiio.'
Sejn je poljuibi u obraz. Čvrsto privuče mladu žetmi k:
sebi.
— Dobro, možemo dalje — primeti. — Sada u noći
toamo stvanniu šansu. Apači ne napadaju rado u mraku.'
Omi se prlpireimiiše za polazak. Dženet je morala da pro­
budi malog Frenkija. Sada ga Sejm uze pred sebe na konja.
I oinii poijahaiše.
Iisikoristili su svaki zaklon koji bi im se pružao. Tako
su polako napredovali. Apačii se nisu nigde videli.
Sejn odahnu kada uigleda prva svetila Tomsan Sditija, ko­
ja su probijala tamu.
U gradu je vladala, up'rikos podnom času, živost. Izgleda
da su se ljudi iz cele okoline ovde sklonili da bi izibegli
napad Indijanaca.
Bik) je beziiizgledno da će naći sobu za Dženet i maloga,
Sejm naijzad napusti traženje.
Dženet se samo blago nasmeši.
— Šteta — mrmiljala je. — Rado bffih te ianaJa ovu noć
uza se. Ali, imam ovde u gradu jedinu priijaiteljicu. Siigumo
će me primiti za jednu ruoć.
— Moiram dalje, Dženet — mrmljao je on negasno. —
Za ranom je mnoštvo IjudJi. Onii će sigurno ubrzo stići ova­
mo. Ovde im neću mioći pobeći.
Ona ga pogileda zaiplašeno.
— Valjda nećeš ponovo napolje u onaj pakao? — pilta-
la je drhtavim glasom.
Sejn se nasmeši blago.
— Nemam drugog izbora. Sigurno će mi uspeti da stig­
nem do Silver Siitiija. Cuj, Dženet, ti si ovde u gradu sigur­
■k'k'k S E J N ★★★
na. Indijanoi se neće uisuditi da napadnu Tomson Siti. Sem
toga, armija će uskioiro naistupiitii. Ako mi bude moguće, svra-
tiću opet.
Video je suze kO'je su joj lile niz obrSiZe. Ona se priljubi
uz njega, ali je Sejn blago odgurniu.
Još jednoim je poljubio. Okrete se i nestade u gomili.
Otiišao je u jedan dućan. Tamo nabavi dva revolvera i pot­
rebnu mainiciju. Sem toga, kupi hranu za duži put.
U jednom prepunom salunu dozvoli sebi jedan visM i
odjaha u tamnu noć. Prevaljivao je milju za miljom.
Jedinom je mOTao da se sakrije pred jednom četom In­
dijanaca koja je samo na nekoliko jardi prošla pored njega.
Sejn odluči da bude još pažijiiviji.
Uskoro poče da se raEdanjuje. Tamne senke bile su sve
slabije. Kada padoše prvi sunčevi zraci na zemlju, Sejn pot­
raži odmorište.
Iscrpelo ga je dugo jahanje.
Na jednom brežuljku, koji je biio pun kamenih gro-
mada, zauzda on svog konja. Sakri konja u gustiiš. Osmotrio
je više od pola sata okolinu.
Zadovoljan, leže zatim između dve stene. „Viinčesterka”
je ležala pored njega. Sejnova žilava ruka obuhvati re­
volver.
Proibud'io se tek kada mu sunčevi zraci zagolicaše nos.
Sunce je stajalo okomito. Bilo je već davno prošlo svoj ze­
nit.
Opet je Sejn izvinio iiz svog zaklona i posmatrao strp-
Ijifvo okoliiinu. Ša nekoliko vrhova brda dizali su se dimni
signali nebu.
Ali, o Apačima nadalelm niije bilo ni traga ni glasa. No,
to nije značilo ništa. Apači su se videli većinom tek onda
kada su bili samo nekoliko metaira udaljeoii.
Sejn se baci na svoj piroivijaot. Nevoljno Je žvakao su­
više isušeno dimljeno meso. Gutljaj viskija, kojim je sprao
to jelo, očito mu je bolje prijao.
Jedan sat kasnije krenu Sejn dalje. Jahao je oprezno
knoK isušenu zemlju.
Opet je prevaljiifvao miilju za miiljiom. Odjednom, ugleda
,na horizontu zavesu prašine koja je brzo iščezla. Jahače ni­
je ugledao.
Kada je projahao kraj jednog malog lanca brežuljaka,
45
★★★ Š E J N 'k'k'k
a teren pastao ponovo sve ravnijii, opazi odjednom pred so­
bom veliki obiaik prašime.
Sejo zauzda konja I izvuče iz torbe na sedlu durbin. To
što je video, začudi ga. Pred njdm se nalazio kolsiki kara-
van.
Četvoro kola s arnjevima. Svaka od njiih vulda su po
šest konja. Stremili su ka preriji. Cilj su im bili, iizgleda,
obližnji bregovi. Kola su bila okružena sa pola tuceta ja­
hača. lalio se šestopreg naprezao da hita napred, samo je
polako napredovao. Izgleda da su bili jako opterećeni.
Odjednom, u Sejinu se probudi radoznalost. Od Ajpača
nije bilo ni traga. On se polako uputi u pravcu kola. Ceitvo-
rica.jahača mu dođoše u susret. Oni zauzdaše svoje konije
tik kraj Sejna.
Predvodinđik grupe bio je čovek sa licem buldoga, koje
mu je bilo obraslo bujmom bradom. Njegova tri praitaioca
bili su Meksikanci.
Svi su imali puške u šakama. Revolveri su im bili nđlsiko
usađeni u futrole. I ljudi sa bolcova bola gledaM u preteći.
Ali su nastavili vožnju.
Sejn im se ljubazno smeškao i dotakao obod svog „stet-
sona”.
— Helo, ljudi — pozdravi — kako je priijartmo ovde sre­
sti bele džentlmene!
Bradati ga odmeri oštro.
Onda odvrati kratko.
— Helo, strance!
Cev njegove „vinčesterke” biila je kao siluíajm» uperena
u Sejna.
— Kuda? — nastavi bradati. — ĐavoMđ je opaBD» *a
samog čoveka da se kreće po teritoriji IndSijanaca kioji se
nalaze na ratnoj stazji.
— Znam — cerio se Sejn. — Ccrveni mlađiići bfflí su rm
već viiše puta za petama. Ali ipak, uspelo mi je da ili 'dr­
žim na odstojanju.
Bradati bimnu opet glavom. On dobaci Mtar pogled
svojim pratiocima. Mebsik^ci su se samo cerilli. .VSlsoikog
stranca nđisu puštali iz vida ni za sekundu.
— Imat.e li nešto protiv ako'se ja pridrnižim na neiSoli-
ko milja vašem karavanu? — pođe Sejn ka svom cSlijiu, —
46
★★★ S e j n •k'k'k
MdB'liim da će Apači ovde načiniti veliki zajokret. Nemam li
pravo?
Bradomja se, izgleda, predomišljao. Ponoivo se pojavi'
ono zlurado svetloicanje u njegovim očima, no, oaida ipak
kiratko klim,nu glavom.
— Možete nekoiliiko milja da jašete sa nama, strance,;
naravno. Nemamo ništa protiv.
On okrete svog konja i vrati se karavanu, na drugu
stranu. Ovaj je već bio prevalio nekoliko stotina jardi.
Sejm je sledio četvoricu jahača. Samo je kratko klim-
rauio glavom ostadim pratiocima kola. Radilo se, bez izuzet­
ka, a Meksikancima. Činilo se da je jedini Amerikanac bio
baš bradonja.
Koila SIU bila jako opterećena. Točkovi su ostavljali du­
boke tragove u tvrdoj zemlji prerije. Sejn bi samo rado
znao šta "se nalazi u kolima. Ali, zategnuti arnjevi nisu doz-
voiljavaiM nikakav uvid.
Sumnja da se slučajno sreo sa čovekom koji snabdeva
Indijance oružjem i viskiijem raslo je u Sejnu sve jače.
Naravno, Sejn nije dozvoljavao da se to primeti. i
Kada bi opaziili njeigovu sumnju, oni bi ga odmah ubiM.
Tim psećim sinovima nisu bili potrebñl svedoci.
Apači se nisu videli, iako je karavan bio nepregledan.
To je još više pojačavalo Sejnovu sumnju. Indijanci bi se
bar pokazivali ili pokušali neki prividni napad da bi sagle­
dali borbemu snagu karavana. Ali, ništa od toga.
Oni prevališe nekoliko milja. Oko njega su stalno bili
ili bradonja ili neko od meksiiikanskih revolveraša.
Bilo je besimisienjo približiti se i jednim od kola s airnje-
vima.
— Kuda ste vi, u stvari, krenuli, mister? — upiita po­
sle izvesnog vremena bradonja.
— U Silver Siti — smeškao se Sejn usiiljeno. -— Nadam
se da ću čitave bože stići domde.
— Mi smio u gradu kupili robu za neke ruidniike u oko­
lini — odgovori bradonja. — Znam ja da je to đavolski opa­
sno, ali, dobit nije na odmet. A sa tim crvenim gadovima iz­
lazio sam uvek na kraj. Moji su ljudi prvoMasoi strelci. Ne­
ka samo dođu ti divlji gad'ovi! I
Sejn potvrdi glavom.
Objašnjenje bradatog čoveka nije ni bilo nemo,guče. A1Í*
471
★★★ S e j n ★★★
Segn se prosto niije miogao atrestó sumnje da ima pred so­
bom tngovce Oiružjem koje je tražio. i
S'Uince je već davruo izigubiilo svoju smažnu toplotu. Zra­
ci su padali koso na zemlju, i dozvolili mu da još jednom
zableane.
Pioislednije miilje projahali su bradati Amerikanac i Sejn
ćuteći.
Sejn zauzda odjedn'om svog konja. Vođa kairavana ga
poigieda sa strane. Pun nepoveren-ja.
— Do Siilver Sitija nije tako daleko— mrmiljao je Sejn.
;— Pretpostavljam da nećete im^ati nilšta proitiiv da sada
jaSem sam. Usiboro će mrak, a ja računam da ću imati sreće
li stići u grad pre ruora.
— Okej, mdster, ali ipak pazite na vašu kožu. Apači nas
Sijguinno poismatraiju. A usamljen jahač je lak plen.
Sejn samo potvrdi glavom.
— Do viđenj'a — pro-mumila i odjaha. Poglitda kratko
oiko sebe. Onii su ga pustili da ide. Sejn nesitade brzo između
brežuljaka.
U međujvremeniu se smiriblo.
Sejn kliznu iiz sedla. On povuiCe svog konija u jeđniu pu-
Icoitinu u stenli. PrisiluSk'ivao je u noći. Jedan kojot je glasno
zađikovao. Ali, sem šumova prirode, niije se čulo ništa sum-
njiivo.
Sejn je čelkao. Bdio je siigiumo da su ga u posilednijdih po­
la časa Apači posmatrali. Biće da su imali meralk na njegoivu
kožu.
Minuti su prolazili spwo.
Odjednom, razazna kotrljanje jednog kaimena. Ruka
mu se zgrči oko drške revolvera.
On zadrža dah.
Verovao je odjednom da prepomiaije jednu leteću senlm,
ikoja je nekoliko metara od njega udaljena žzironiiila iza jedne
kamene gromade.
Sejn se saže. Bešummo kao mačka otpuiza on do sitene.
Tamna senka je nestala. Sejn čučnu iza jednog velikog
kamena i poče da prisluškuje. On razabra ponovo neiki tihi
šim. Nešto zaistruga po tlu.
Odjednom, izroni jedna prilika. Za trenutak je i Inidija-
nac bio iznenađen.
Sejn iskoristi taj tren.
S E J N -k-kir
Cev njegoviog revolvera tresou o glavu Apača. Ovaj je-
kmu i pade na tle.
Sejn otp-uza odmah u zaklon jedne stene. Oč4 su mu si­
jale. Tanak mlaz znoja mu kliznu Ikem.
Opet je osluškivao.
MOTao je po svaku centu da sazna da li je Apač bio sam
ili su ga pratili joâ neki.
Ali, sve je bilo mirnio.
Sejn je čekao strpljivo. Premlačeraoig Inidiijanca niiije pu­
štao s oka. I ponjo'vo su prrolaziili beskraijni trenuci. Tako mu
se bar činilo.
Apač je bio došao sam. Seje odmahnu. On dopuza do
Apača. Ovaj je počeo lagano da se miče. Zagledao se u nje­
govo obojeno lice.
Sejn htede da veže Apača, ali, ovaj se odjednom izvi
i ustremi na Sejna. U ruci mu je sijao nož.
Sejm, kojii je takvu reakciju skoro očekivao, ponovi udar-
rac revolverom. On pogodi Apača po čelu. Ovaj se ponovo
skljoka.
Pri tom padu pade sam na svoij nož. Sečivo mu uđe do
drške u grudi. Krkljajuči izdahnu. Telo mu se opruzi.
Sejn ubaci revolver u futrolu, a Apačev leš dovuče do
jedne pukotime u steni. Onda krenu oprezno u noć. Sa ma^
log brda imao je dobar pregled na okolinu.
Oruđa već ugleda svebla logorskih vatri. Ona su sjala u
mraku na udaljenosti od nekolikio milja. On prepoma tako-
đe senike kola s arnjevima.
Sejn dovede svog konja. Oprezno se približavao logoru.
Na udaljenosti od pola milje sjaha. Zaveza konja za žbun
meskvite.
JCao fainttom, pu.zao je prema logoiru. Video je nekoliko
Stražara između kola. Logorska vatra bila je sada dogorela.
Sinila je nebu mračnu svetio,st. Konji su rzali, strugali i
klopali kopiltama.
Sejn se spusti na zemilju. Probijao se bešumno. Polako
se približio bolima s arnjevima.
Zar jedne cigarete odade mu mesto stražara. Sejn je sa­
mo vrteo glavom nad bezbriižnošću ljudi. Njegova sumnja
pretvarala se sve više u uverenje da karavanu ne preti ni­
kakva opasnost od Apača.
Sejn je sada bio samo na otprilise deset metara udaljen
1 Bejn U 49
★★★ S e j n ★★-ir
od jednih bola. Cebao je nebolibo trenutaka, aili, babo je iz­
gledalo, nije bio primećein.
On otpuza dalje.
Stiiže do točboiva jednih bola. Osmotri unutrašnjost lo­
gora. Mogao je da vidi nebolicimu ljudi uvijenih u ćebad.
Ležali su obo vatre.
Malo dalje, razabra lab šum. Bio je to stražar.
; Sejn poče da deluje.
Izvuče nož ispod sara čizama. Zaseče u ceradu. Oprezno
je tapbala njegova ruba u iMiutrašnjoiSti bola. On opipa ne-
bi drveni sanduib. Onda poveća zaseb. Pogleda na sve stra­
ne.
Nije mu pretila hnibabva opasnost.
Sejn se vinu u bola. Nebolibo sebumdi potom sedeo je
već u njima. 'I'u je bilo mračno bao u rogu, Sejnjove rube
opipale su više sanduka.
— Pušbe — šapUitao je Sejn. — Poješću metlu ako ov­
de u ovim sanduoimia nema pušaka.
Pomoću noža otvoiri on jedan sanduib. Jedna dasiba za-
šbripa bada je otrže. Sejn se nadao da se ta šbniipa niije čula.
Onda mu ruke pređoše prebo pušaka. Bio je to Segnia
dokaz. Lice mu se razvuče.
Pušbe za Indijance.
Njima će ubi.ti bezbrojne Ijuide, žene, i deciu!
Sejn se ponovo vinu i htede da se vrati svom konju. !
Ali ne sitiže dalebo.
Kao iznikli iz zemlje sitajala su odjednom čeitiro. čoveka
pred njdm. Držali su puške u rubama. Cevi su im bile upe­
rene u Sejna.
Nije ni pokušajvao da se maši revolvera.
Trgovci oružjem bi ga izrešetali. On podiže ruke u vi-
siniu ramena.
— Tako, tabo je pravo. Sedi — šbrdpao je promiuMi
glas bradatog. — MiBlio sam već da ćeš se ponovo vraitiiti.
Upao si bao glupo ćure u našu blopbu.
Bradati se cerio podsmešljiivo.
— Bio sam radoznao, mister — odgovori Sejn mlimo.;
- - Zao mi je.
Bradonja navali preteči napred. Oči mu zasipaše. Zkiira-
do.
Bez opomene poče da napada. On pogodi Sejna u bra-
50
★★★ S E J N -k'k'k
du. Udarna snaga odbaci Sejna nekoliko metara unazad. On.
se sruči na zemlju, preturi se i teturajući se ponovo stade na
noge.
Krv mu je curila iz usta. Ruka mu je tražila dršku od
revolvera. No, ovi su pri padu ispali iz futrola.
— Hoćemio li odmah da ga sredimo, Borajane? —• upita
jedam od Meksiikamaca. Oči su mu užasno sevale.
— Sigurno,, muičačosi — mrmljao je bradonja. Bio je
ponovo prišao Sejnu. Merio ga je oštro. — Obesićemo ga —
pros'ilktao je. — Za njega je isuviše velika šteta troširti me­
tak. Sem toga, detonacija bi mogla da privuče nezvane gos­
te. A to mi ne želimo.
Ljudi su se cerili.
Gurali si se prema Sejnu.
On sve stavi na jednu kocku!
Urlajući, ustremi se na četvioricu ispred sebe.
Uspelo mu je da jednog Meksikanca jedniim udarcem
sruši na zemlju. Drugom sruči svoju pesnicu u trbuh. Ali,
onda se oni ustremiiSe na njega. Kao mećava. Sejn niiije imao
iDikakvih šansi protiv ovakve siLle.
Najzad ga pogodi drška revolvera u glavu. Smrče mu se
pred očima. Uzdahnuvši, sruči se na zemlju.
Bradonja se bio nadneo nad doitučanog zarobljenoika. Oči
su mu sjale od besa.
— Donesite već jednom jedno laso, drugari — vikao
je. — Napred! Obesićemo sada odmah tog kučkinog siina!
Jedan od Meksikanaca po-trča. Iz liogoirà stigoše još ne­
koliko ljudi. Brajan Daiglas ih posla odmah nazad na njliho.-
va mesta.
Covek sa lasom se vrati. Sejn zastenja u tom trenutka.
Pun boda, uhvati se za glavu i obori oci.
Grube ruke ga podigoše. Vezaše mu ruke na leđa. Bra-
domja prevuče Sejimi laso iznad glave.
Cerio se.
— Sada ćeš oidmah ići u pakao, drugar. Sa kim imamo
uopšje čast?
— Sejn — jedva izusti visoki zapadnjak. Omča mu je
bdila jako zategnuta obo vrata.
— Dakle dobro, Sejne — gtmđao je Bxajan Daglas. —'
Tamo prebo stoji jedno divno drvo za tebe!
Oni zgrabiše Sejna i odguraše ga nimalo nežoo, prebo
51
■k'k'k S E J N -k'k'k
dio voisioikoig drveta. Neko dovede komja. Podigoše Sejna u se­
dlo. Jedan Meksiikamac prebaci drugi kraj lasa preko jedne
debele grane i zaveza ga na deblo drveta.
Sejiniov komj poigravao je lako. Omča koja ga je gušila
sve se više stezala. Sejmpvo lice postalo je po-tpumo plavo.
Očii mu se iskolačiiše.
— I s onog sveta pljuvaču vam jia glave — procedio
je.
Podsmiešlijiiivi smeh bio je jedimi odgovor ljudi koji siu
stajala u krugu.
Sefcumde su prolaizide. Sejoova omča se sužavala sve ,vi­
še.
Bradomjia pnistiupi sada bomju otpozadi. Brajan Daglas
izdiže ruku da udani komja.
— Putuj u pakao, Sejne! — povika on prezriva
IX
— Sada smo uzbimiili ceo grad — gunđao je Siid.nii
Blad. — A od Sejna ni traga. Pa taj tip nije mogao' da se
ptretvori u vazduh.
Džerold Mamiings zavrti glavom.
— MiOižda je odjahao dalje u Silver S'ilti. Pa, mogao je
da predvidi da ćemo ga ti'aaiti ovde u Tomison Sitiju.
Agetn „Vele Fargoa” sleže rameniima.
O'djedniom iićutiBe. Naredniilc Tom Hiilberi se gurao nap­
red.
■Blad ga je gledao upitno. Narednik se cerio podisimešil(ji-
yo.
— Za to da navodno uopšte ne poznajete Sejna, poka­
zujete suvdiše veliki interes za tog druakama — gunđ-ao je. —
AM, neću sada da igram zlopamtiilo. Sejna su videli u du­
ćanu i u sailunu. Pretpostavljam da je ponovo napusitio
grad!
— To miisiliimiio i mi — mrmiljao je S:idni Blad. — Sta
sad?
Narednik se niije dvoumiiio.
— Naravno, idemo za njim. Taj lupež neće -umaći, ma­
kar ga ja sam samcijat gooio kiroz indijanisku zemlju!
Sli
★★★ s e j a ; ★★★
— I mi ćemo poića s tobom — odgovori čovek „Vels
Fairgoa” odlučno. — Nećete valjda odbiti našu pomoć?
Hiilberi potvrdi glavom. Smeškao se.
— Ja sam zahvalan za svaki revolver — promnmljao je.
■— Moj vod se i siuviiše smanjio. Ali, ja sam već poslao jedan,
telegram u tvrđavu. Vojinici će siiigumo odmah krenuti, i 0(v-
de sagledati siituacdju. Da je ovde, u ovom kraju tako loše,
to nismo znalli. — Uzdahnu. — Glavno je da se kiorajiica uoip-
šte pojavi.
— Kuda se Sejn samio deo?
Ljudi SIUse pogledali za trenutak, ćuteći.
— Silver Siti! — progunđao je oidjednom Hiilberi. — To
je prvo veće meeto. Ako mu uspe da se doitle ppobiije, onda
ćemo ga uhvatiti.
Agent ,,Vel'S Fargoa” je samo klimnuo glavom.
Narednik je biio podruglj'iv.
— Nećete li mi reći zašto jurite Sejna, mister Blade?;
Saanaću ja to u svakom slučaju!
— Zašto da vama pomognem da uhvatite jednog dezer­
tera? — odgovoiri Blad miimo. — Ali, ako vi hoćete da se
Oidrehnete naše pomoći, omda malim ...
— U redu — guniđao je Hiilberi. — Za jedan sat jaSe-
mo dalije.
X
Pred Sejiniovim oičima sve je poček) da se okreće. Wad-
ražai na povraćanje gušio ga je. u grlu- Omča oko vrata sVe
se dublje uisecala u meso.
Brajan Daglasova ruka, spremna za udarac, polako se
spusti. On oštro povuče vaaduh kroz nos i zagleda se u tu­
ce Apača koiji su bešumno izronili iz mraka i okružiili nijega
i njegove ljude.
Sejm je jedva mogao da shvati kada omča oko njegoivog
vrata polako popušiti. On dobi opet dovoljno vazduha.
Jedan plećati Apač priđe nekoliko koraka napred. Du­
ga crna kosa mu se spuštala na leđa. Njegovo Široko lice
bilo je nepomično kao maska.
Tamne oči gledale su bezizražajmo u bradomju, koji kao
da se povratio iz svoje obamrlosti i krenuo Indijancu u
susret.
53
★★★ S E J N ★★★
I Apač diže takođe ruifcu.
— Ti si tačan, Crnobradi — reče on grlendm glasoim,
ali, na besprekoimom einglesikiom jeziku. — Je li oružje tu?
Birajan Daglas potvirdi glavom.
— Naravno, Red Vele — odgovori mu mimo. — Ali,
kaho stoji sa plaćanjeim?:
Indijanac zažmiiri.
— Biilo je zakašmjeinija — izusiti on. — Zlato dolazi tek
suitira pni zalasrku sunca.
Bradati potvrdi glavom.
— Onda ćemo tako dugo ovde logorovati, Red Vele. A
itvoji će ljudi svakog neželjenoig gosta držati na odstojanju.
— Mi tražimo oružje odmah, Grnobradi!
Daglas pređe nervioizno-preko svoje brade. Onda zatrese
odlučno glavom.
— Cuj, Red Vele — gunđao je. — Mi simo načinili spo­
razum koga se obojica moramo priidržavati. Oružje i vislci za
zlato. Neka to ne bude moja poisiednja isporuka!
Glas bradoimje postade pri ovim poslednijim recima za
neJdoiliikb nijansi oštriji.
Naravno, on je znao da je za Apače lako bilo da tovar
na kolima uzmu sidom. Ali, znao je on takođe da Indijanci
Oičeikuijiu od njega da i dalje iisporučuje oružje.
Red Vel, poglavica Apača, lagano potvrdi glavom.
' — Dobro — onda ćemo dioiei siutra pni zalasku sunca.
Moji ratnici će bliiti u bliiaiini.
On se okrete i odjednom se zagleda u Sejna, koji je još
.uvdk sedeo u sedlu s omčom oko vrata.
— Sta je s ovim ooveikom?
JSradoimi®. se naceri poidismešiljiivi).
— Bilo je suiviše radoznao, Red Vele. On se priitajdio i
pnonaraio kakvu smio robu natoivardili. Mi ga moramo ubirtil
Apač priiđe Seijniu.
Njegove oči zaiblesnuše kratko. Visoki zapadnijak, koji
ge čaiio razgoivor, zagleda se u toče Indiijanca koje se sada
jfaizvulklo u grimasu pumu mržnje.
Red Veil kremu napred ka Daglasu.
^ Ponovo poikaza na Sejna.
— Ti ćeš niam prepustiti ovog čoveka,Omobrad'i.Moji
lirabni ratniici jure ga već satima. On jeubio mmiogeod mo-
3ah lijudiL Unaireće na stuibu smrti.
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija
Sejn 021   dzek slejd - specijalna misija

More Related Content

What's hot

Switched capacitor filter
Switched capacitor filterSwitched capacitor filter
Switched capacitor filter
Minh Anh Nguyen
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
zoran radovic
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Balkanski Posetilac
 
Vlsi design and fabrication ppt
Vlsi design and fabrication  pptVlsi design and fabrication  ppt
Vlsi design and fabrication ppt
Manjushree Mashal
 
Finfet Technology
Finfet TechnologyFinfet Technology
Finfet Technology
Srinivas Vasamsetti
 
Sejn121 dzek slejd - sejn i lovci na bizone (vasojevic &amp; folpi &amp; em...
Sejn121   dzek slejd - sejn i lovci na bizone (vasojevic &amp; folpi &amp; em...Sejn121   dzek slejd - sejn i lovci na bizone (vasojevic &amp; folpi &amp; em...
Sejn121 dzek slejd - sejn i lovci na bizone (vasojevic &amp; folpi &amp; em...
zoran radovic
 
Table of transformation of laplace & z
Table of transformation of laplace & zTable of transformation of laplace & z
Table of transformation of laplace & z
cairo university
 
Analog to Digital Converters
Analog to Digital ConvertersAnalog to Digital Converters
Analog to Digital Converters
Anas Smarty
 
Real time signal processing
Real time signal processingReal time signal processing
Real time signal processing
R.V college of engineering
 
IMPLEMENTATION OF UPSAMPLING & DOWNSAMPLING
IMPLEMENTATION OF UPSAMPLING & DOWNSAMPLINGIMPLEMENTATION OF UPSAMPLING & DOWNSAMPLING
IMPLEMENTATION OF UPSAMPLING & DOWNSAMPLING
FAIZAN SHAFI
 
Ferrite phase shifter
Ferrite phase shifterFerrite phase shifter
Ferrite phase shifter
Rigvendra Kumar Vardhan
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068   dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068   dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Balkanski Posetilac
 
Regions of operation of bjt and mosfet
Regions of operation of bjt and mosfetRegions of operation of bjt and mosfet
Regions of operation of bjt and mosfet
MahoneyKadir
 
Capcitive parasitics in mos
Capcitive parasitics in mosCapcitive parasitics in mos
Capcitive parasitics in mos
Niaz Shaikh
 
VLSI Power Reduction
VLSI Power ReductionVLSI Power Reduction
VLSI Power Reduction
Mahesh Dananjaya
 
Analog CMOS design
Analog CMOS designAnalog CMOS design
Analog CMOS design
Surekha PuriGosavi
 
NYQUIST CRITERION FOR ZERO ISI
NYQUIST CRITERION FOR ZERO ISINYQUIST CRITERION FOR ZERO ISI
NYQUIST CRITERION FOR ZERO ISI
FAIZAN SHAFI
 
180nm process typical parameter values
180nm process typical parameter values180nm process typical parameter values
180nm process typical parameter values
Mark Abadies
 
Difference Between Impatt Diode and Trapatt Diode and Baritt Diode
Difference Between Impatt Diode and Trapatt Diode and Baritt DiodeDifference Between Impatt Diode and Trapatt Diode and Baritt Diode
Difference Between Impatt Diode and Trapatt Diode and Baritt Diode
AL- AMIN
 
lecture2.ppt
lecture2.pptlecture2.ppt
lecture2.ppt
ssuserb4d806
 

What's hot (20)

Switched capacitor filter
Switched capacitor filterSwitched capacitor filter
Switched capacitor filter
 
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grejNindja 013   derek finegan - rokenrol za kerol grej
Nindja 013 derek finegan - rokenrol za kerol grej
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
 
Vlsi design and fabrication ppt
Vlsi design and fabrication  pptVlsi design and fabrication  ppt
Vlsi design and fabrication ppt
 
Finfet Technology
Finfet TechnologyFinfet Technology
Finfet Technology
 
Sejn121 dzek slejd - sejn i lovci na bizone (vasojevic &amp; folpi &amp; em...
Sejn121   dzek slejd - sejn i lovci na bizone (vasojevic &amp; folpi &amp; em...Sejn121   dzek slejd - sejn i lovci na bizone (vasojevic &amp; folpi &amp; em...
Sejn121 dzek slejd - sejn i lovci na bizone (vasojevic &amp; folpi &amp; em...
 
Table of transformation of laplace & z
Table of transformation of laplace & zTable of transformation of laplace & z
Table of transformation of laplace & z
 
Analog to Digital Converters
Analog to Digital ConvertersAnalog to Digital Converters
Analog to Digital Converters
 
Real time signal processing
Real time signal processingReal time signal processing
Real time signal processing
 
IMPLEMENTATION OF UPSAMPLING & DOWNSAMPLING
IMPLEMENTATION OF UPSAMPLING & DOWNSAMPLINGIMPLEMENTATION OF UPSAMPLING & DOWNSAMPLING
IMPLEMENTATION OF UPSAMPLING & DOWNSAMPLING
 
Ferrite phase shifter
Ferrite phase shifterFerrite phase shifter
Ferrite phase shifter
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068   dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068   dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
 
Regions of operation of bjt and mosfet
Regions of operation of bjt and mosfetRegions of operation of bjt and mosfet
Regions of operation of bjt and mosfet
 
Capcitive parasitics in mos
Capcitive parasitics in mosCapcitive parasitics in mos
Capcitive parasitics in mos
 
VLSI Power Reduction
VLSI Power ReductionVLSI Power Reduction
VLSI Power Reduction
 
Analog CMOS design
Analog CMOS designAnalog CMOS design
Analog CMOS design
 
NYQUIST CRITERION FOR ZERO ISI
NYQUIST CRITERION FOR ZERO ISINYQUIST CRITERION FOR ZERO ISI
NYQUIST CRITERION FOR ZERO ISI
 
180nm process typical parameter values
180nm process typical parameter values180nm process typical parameter values
180nm process typical parameter values
 
Difference Between Impatt Diode and Trapatt Diode and Baritt Diode
Difference Between Impatt Diode and Trapatt Diode and Baritt DiodeDifference Between Impatt Diode and Trapatt Diode and Baritt Diode
Difference Between Impatt Diode and Trapatt Diode and Baritt Diode
 
lecture2.ppt
lecture2.pptlecture2.ppt
lecture2.ppt
 

Similar to Sejn 021 dzek slejd - specijalna misija

Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
zoran radovic
 
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
zoran radovic
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Balkanski Posetilac
 
Sejn 006 dzek slejd - velika potera
Sejn 006   dzek slejd - velika poteraSejn 006   dzek slejd - velika potera
Sejn 006 dzek slejd - velika potera
Balkanski Posetilac
 
Sejn070 dzekslejd-prepredenibanditvasojevicfolpi-170430184449
Sejn070 dzekslejd-prepredenibanditvasojevicfolpi-170430184449Sejn070 dzekslejd-prepredenibanditvasojevicfolpi-170430184449
Sejn070 dzekslejd-prepredenibanditvasojevicfolpi-170430184449
zoran radovic
 
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Balkanski Posetilac
 
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Balkanski Posetilac
 
Sejn062 dzekslejd-covekbezlicavasojevicfolpi-170430184357
Sejn062 dzekslejd-covekbezlicavasojevicfolpi-170430184357Sejn062 dzekslejd-covekbezlicavasojevicfolpi-170430184357
Sejn062 dzekslejd-covekbezlicavasojevicfolpi-170430184357
zoran radovic
 
Sejn 009 dzek slejd - rio bravo
Sejn 009   dzek slejd - rio bravoSejn 009   dzek slejd - rio bravo
Sejn 009 dzek slejd - rio bravo
Balkanski Posetilac
 
Sejn 081 dzek slejd - devojka ozloglasenog bandita
Sejn 081   dzek slejd - devojka ozloglasenog banditaSejn 081   dzek slejd - devojka ozloglasenog bandita
Sejn 081 dzek slejd - devojka ozloglasenog bandita
zoran radovic
 
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.euSejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
zoran radovic
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
zoran radovic
 
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016   dzek slejd - brod robinja Sejn 016   dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Balkanski Posetilac
 
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euSejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
zoran radovic
 
Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Balkanski Posetilac
 
Sejn080 dzekslejd-naiviciponoravasojevicfolpi-170506170851
Sejn080 dzekslejd-naiviciponoravasojevicfolpi-170506170851Sejn080 dzekslejd-naiviciponoravasojevicfolpi-170506170851
Sejn080 dzekslejd-naiviciponoravasojevicfolpi-170506170851
zoran radovic
 
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
zoran radovic
 
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047   dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.euSejn 047   dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 

Similar to Sejn 021 dzek slejd - specijalna misija (20)

Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
 
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
 
Sejn 006 dzek slejd - velika potera
Sejn 006   dzek slejd - velika poteraSejn 006   dzek slejd - velika potera
Sejn 006 dzek slejd - velika potera
 
Sejn070 dzekslejd-prepredenibanditvasojevicfolpi-170430184449
Sejn070 dzekslejd-prepredenibanditvasojevicfolpi-170430184449Sejn070 dzekslejd-prepredenibanditvasojevicfolpi-170430184449
Sejn070 dzekslejd-prepredenibanditvasojevicfolpi-170430184449
 
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
 
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
 
Sejn062 dzekslejd-covekbezlicavasojevicfolpi-170430184357
Sejn062 dzekslejd-covekbezlicavasojevicfolpi-170430184357Sejn062 dzekslejd-covekbezlicavasojevicfolpi-170430184357
Sejn062 dzekslejd-covekbezlicavasojevicfolpi-170430184357
 
Sejn 009 dzek slejd - rio bravo
Sejn 009   dzek slejd - rio bravoSejn 009   dzek slejd - rio bravo
Sejn 009 dzek slejd - rio bravo
 
Sejn 081 dzek slejd - devojka ozloglasenog bandita
Sejn 081   dzek slejd - devojka ozloglasenog banditaSejn 081   dzek slejd - devojka ozloglasenog bandita
Sejn 081 dzek slejd - devojka ozloglasenog bandita
 
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.euSejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
 
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
 
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016   dzek slejd - brod robinja Sejn 016   dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
 
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euSejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
 
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
Sejn061 dzekslejd-nestaledevojkevasojevicfolpi-170430184406
 
Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
 
Sejn080 dzekslejd-naiviciponoravasojevicfolpi-170506170851
Sejn080 dzekslejd-naiviciponoravasojevicfolpi-170506170851Sejn080 dzekslejd-naiviciponoravasojevicfolpi-170506170851
Sejn080 dzekslejd-naiviciponoravasojevicfolpi-170506170851
 
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
Sejn047 dzekslejd-banditpodmaskomdrzekofolpi-170429142323
 
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047   dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.euSejn 047   dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 047 dzek slejd - bandit pod maskom (www.balkanka.eu
 

More from Balkanski Posetilac

Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078   dzek slejd - lovci na zlatoSejn 078   dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Balkanski Posetilac
 
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupeziSejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Balkanski Posetilac
 
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Balkanski Posetilac
 
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074   dzek slejd - lov na okorelog banditaSejn 074   dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Balkanski Posetilac
 
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Sejn 073   dzek slejd - plava princeza Sejn 073   dzek slejd - plava princeza
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Balkanski Posetilac
 
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Balkanski Posetilac
 
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.euSejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Balkanski Posetilac
 
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Balkanski Posetilac
 
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.euSejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Balkanski Posetilac
 
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnihSejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Balkanski Posetilac
 
Simonida stankovic grabljivica
Simonida stankovic   grabljivicaSimonida stankovic   grabljivica
Simonida stankovic grabljivica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.euSejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 059 dzek slejd - ledi fortuna
Sejn 059   dzek slejd - ledi fortuna Sejn 059   dzek slejd - ledi fortuna
Sejn 059 dzek slejd - ledi fortuna
Balkanski Posetilac
 
Sejn 057 dzek slejd - kockareva verenica
Sejn 057   dzek slejd - kockareva verenica Sejn 057   dzek slejd - kockareva verenica
Sejn 057 dzek slejd - kockareva verenica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056   dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.euSejn 056   dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Balkanski Posetilac
 
Sejn 054 dzek slejd - banda u akciji
Sejn 054   dzek slejd - banda u akciji Sejn 054   dzek slejd - banda u akciji
Sejn 054 dzek slejd - banda u akciji
Balkanski Posetilac
 

More from Balkanski Posetilac (20)

Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
 
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078   dzek slejd - lovci na zlatoSejn 078   dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
 
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupeziSejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
 
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
 
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074   dzek slejd - lov na okorelog banditaSejn 074   dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
 
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Sejn 073   dzek slejd - plava princeza Sejn 073   dzek slejd - plava princeza
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
 
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
 
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.euSejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
 
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
 
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
 
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.euSejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
 
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
 
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnihSejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
 
Simonida stankovic grabljivica
Simonida stankovic   grabljivicaSimonida stankovic   grabljivica
Simonida stankovic grabljivica
 
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.euSejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
 
Sejn 059 dzek slejd - ledi fortuna
Sejn 059   dzek slejd - ledi fortuna Sejn 059   dzek slejd - ledi fortuna
Sejn 059 dzek slejd - ledi fortuna
 
Sejn 057 dzek slejd - kockareva verenica
Sejn 057   dzek slejd - kockareva verenica Sejn 057   dzek slejd - kockareva verenica
Sejn 057 dzek slejd - kockareva verenica
 
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056   dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.euSejn 056   dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
 
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
 
Sejn 054 dzek slejd - banda u akciji
Sejn 054   dzek slejd - banda u akciji Sejn 054   dzek slejd - banda u akciji
Sejn 054 dzek slejd - banda u akciji
 

Sejn 021 dzek slejd - specijalna misija

  • 3. ■k " ï ï m DŽEK SLEJD SPECIJALNA MiSIJA w NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT
  • 4. EDICIJA VESTERN ROMANA SEJN Broj 21 Direktor i v. d. glavnog i odgoviornog urednika: Đorđe GROS Urednik: Svetozar TOMIC Naslov origin'al'a: Jaok Slade LUST FOR GOLD Recenzijia: Tomiislav KETIG Pnevod i adaiptadia: Đurđica Miletić Lektor: Zorka CIRIC Tehnički uredmik: Feren/ BARA7' Koirefctori: Marija BURANJI Margit HORVAT-HARANGOZO NaislovniS sU-ana: Ferenc BARAT Staanpa: 9. II 1981. go-dünie TržiSte: 16; II 1981. godine Izdacie i štann,pa NIŠRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi Sad, Vojvode Mišića 1, Direktor 1 v. d. glavnoig i odgovornog ured­ nika; Đorđe GROS; Naslov originala: LUST FOR GOLD; CopyriiSht: 1976 by Towe Publioatioms INC: prema ugovoru sa G PA iz Minhe- na. Oslo’bođeno osnovnog poreza na promet mišltjemjem Pokraj iinskog sekretarijata za obrazovamije, n-aulcii i ikulturu SAP Vojvodine broj 413-12/79. od 28. II 1979. godine.
  • 5. Sejn strasno poljubi mladu Meksikanku. .Džejn se meškoljila kao mačka. Njene pun^ grudi sjale su na mesečiini, koja je kao srebro ulazila kroz prozor. Još uvek je dahtala. Tamne oči bile su joj uprte u mladog čo­ veka dok ga je rukama milovala po maljavim grudima. Sejn htede da je ponovo privuče k sebi. Oma ga lako odgurnu. — Zar ti nije dosta? — upita i pomače jedan pramen svoje duge crne kose sa čela. — Izgleda da su ti posJednjih nedelja vrlo viisoko obesilii korpu sa hlebom? ' Sejn se cerio. — Pa šta? — primeti. — Ti mi se dopadaš, golubice. Ti znaš kako muškarac može da se zadovolji. Ona se pobedonosno smeškala, pritiskujući svoje nago teto uz telo visokog muškarca. Usne im se spojiše u strasan poljubac. Sejnove ruke pomovo poistadoše radoznale. Već htede da zagrl, rasnu Meksikanku kada neko glasino zakuca na vrata. Sejn nehotice načimii grimasu. Ruka mu napipa revolver ispod jastuka. Izvuče ga. Ponovo se ču kucanje. — Sejne, hej, Sejne — razabra on jedan nepoznat glas. ■— Otvori već jednom. Znamo da si u sobi! Sejno'vo liijce dobi tvrd izraz. U uglove usam useče mu se surov osmejak. On dobaci Džejn kratak pogled. Ali, mlada žena saano sileže rameoiima i povuče zgužvani čaršav uvis. Do brade. — Napred, otvorite! Glas pred vratima dobi Ijutart prizvuk. Pesnica je tupo udarila u drvo. Sejn sikcči iz kreveta. Navuče pantaione. Otpuza do ulaza ni sekundu prerano. U tom trenutku grunu jedno telo o vrata koja se s treskom otvoriše. Jedan čovek utetura unutra. 3
  • 6. ★ ★★ S E J N ★★★ On nalete pravo na Sejnovu pesnicu. Bio je grubo odba­ čen. Sejn nastavi. Udari desnicom uljeza po lobanji. Covek iiskolači o£*i, zanese se ka zidu i pade na feolena. Promuklo stenjanje čulo se iz njegovih širom razjaplje­ nih usta. Pokušao je da usitame. Nije mu uspelo. Sejn nije više mogao da vodi računa o tom ooveku. Još trojica prodreše u sobu.^ Držali su puške na go-tovs. Sejn se dvoumio samo za trenutak. Onda odusta Oid namere da pripuca svojom ,,re- mimgtonkom”. Ljudi su nosili armijsku uniformu. Covek, koga je Sejn odalamio bio je takođe uniformisain. — Hajde, miči se već jednom, Sejne — gunđao je jedan od vojnika. Cev svo'je puške pritiskivao je grubo uz Sejnov trbuh. Još jedan vojnik uđe. U ruci je dožao kerozim-lampu, koja je ispunjavala malu sobu treperavom svetlošču. Sejn je stajao još uvek nepomično usred sobe. Duboka bora nevcljnosti usekla mu se u čelo. — Sta znači ovaj prepad?' — upita Ijutito. Zvučalo je kao da je nehotice stao tigru na rep. — Hoćete li možda da me uhapsite? Četvorica vojnika su se cerili. Jedan od njih priđe izu­ daranom čoveku i pomože mu da se digne na noge. Nared­ nik, Sejn je to video po širitima na rukavu, pređe rukom preko otečenog Mca i obrisa usdirenu krv iz uglova iisana. Onda ispljunu jedan zub. Uputi besni pogled Sejnu. — To ćeš mi još platiti, ti đubre! — šaputao je i iste- zao obe ruke u pesnice. •— To ne prolaza kod mene, tek ta­ ko! — Možeš dobiti još jednu po gubici — odgovori Sejn Ijutito. — Cemu ovo pozoirište? Najpre ulećeš u sobu kao po­ divljali majmun i sada se čudiš da te nisam pozdravio než- niim poljupcem. Pogled narednika Hilberija zadrža se na širokom kreve­ tu. Mlada Meksikanka gledala je u ljude ukočeno, bledog lica. Njen uplašeni pogled zadrža se na Sejnu. Ovaj joj klimnu glavom umirujuće. — Zao mi je, Sejne — reče narednik promuklim gla­ som. — Nisam, naravno, znao da imaš posetu. Sačekali bi­ smo nekoMko trenutaka. Četvorica njegovih pratilaca cerili
  • 7. ★★★ S E J N ★★★ su se dvasmisleno. U Sejnu je opet kuvalo. Najradije bi svu petoricu izbacio napolje. — Dable šta se desila? — frktao je Sejn. Narednik Hilberi podiže svoj šešir sa tla i natakari ga na glavu. Skide pogled sa Džejn i okrete se ka Sejinu. '— Kapetan Higins bi želeo odmah da govori s tobom. Treba da te odvedemo k njeanu! Sejn se čudio. On stavi „remingtoniku” u futrolu i odgurmi u stoanu pu.ščanu cev koja je u njega još luvek bila uprta. Onda doh­ vati svoju košulju i navuče je. Opasa se i obu čdzme. — Napred... požuri malo — gunđao je narednik. — Ne smemo ostaviti kapetana da čeka toliko dugo! Sejn se okrete polako. U jednom skoku bio je kraj To­ ma Hilberija. Uplašen, ovaj ustuknu jedan korak. Kao da se brani, on podiže ruke. Sejn se naceri nemarno. — Misliš li možda da sam se obukao zbog tvog kape­ tana? — začuo se njegov oštar glas. — Izbij sebi tu pomisao iz svog blesavog mozga. Uzmi svoje ljude i briši pre no što pobesnim! Narednik razjapi usta kao da će tuce muva odjednom da proguta. Dahtao je i kašljao, — Sići ću dole u salun i popiti nešto. Da sperem ceo jed. Budite srećni da imam danas miran dan — gunđao je Sejn. Onda se okrete ka Džejn: — Sačekaj malo, darling! Odmori se. Nadam se da ni­ sam suviše zaplašio ove divlje vojnike. Ali, kod ove umorne gomile dešavaju se neki put čudne stvari. Moraš im opros­ titi. Petorica vojnika zurtiili su začuđeno. Prvi je među njima biio narednik. — Ako nećeš dobrovoljmo da ideš, oruđa ću te odvući do kapetana Higinsa. Imam naređenje i to ću izvršditi. Sejnov osmejak nestade. — Ouj doibro, Hilberi! — gunđao je. — ■Ti si jedan prokleto loš gubitnik. Ako tvoj kapetan nešto hoće, može da me nađe dole u salunu. Prenesi mu to. Celu predstavu koju si ovde izveo i koja ti je napunila gaće, miogao si sebi da uš- tediiš! Sejn, htede da izađe napolje. Ali, ne ode daleko. Na-
  • 8. ★★★ Š E J N ★★★ jednom ga zgrabiše za ruke. Dva voijnika mu se obesiše kao tegovi. Sejin htede kao razdraženi mustang da se razdžilita na sve strane, ali, Hilberi mu pritisnu revolver u leđa. Sejn popusti, čak mu i osmeh pređe mršavim licem. — Dakle, dobro, momci — mrmljao je. — Neću da vam pokvarim veselje. Odvediite me kapetanu Higinsu. Uz put ću da se rasipitam kod šerifa Tomsona koliko godina zatvora sleduje za otmicu čoveka. II Siidni Blad, specijalni agent „Vels Fargo” kompanije i šef isturenog Oideljenja, dobaci svom sagovorniku jedain za- dovo'ljiain pogled. — Ovo, Maningse — reče najzad — to je zaista jedna radosna vest. Taj kučkiin sin nalazi se, dakle, u Taksonu. Mislio sam već da je prešao u Meksiko. Ovaj put ćemo ga uhvatiti. Onda ćemo mu konačojo prirediti fini proces. Sidini Blad ustade. Cerio se. Maši se za džep od kaputa i izvuče jedan omot. Pruži ga drugu preko puta. — Hiljadu dolara, Maningse. Nagrada što ste pronašli Sejna. On skide svoj ,,stetson” sa kuke i htede napustiti sobu, ali glas Sidnija Blada ga ponovo vrati. — Hoćete li da pođeite sa mnom sa vašim ljudima? — upita agent „Vels Fargoa” . — Sejn je ucenjen na dvadeset hiljada dolara. To možete lako da zaslužite. Alli niste! Revolveraš se nas.meši blago. — To mi je poznato, mister Blade. Isto tako mi je po­ znato da je taj Sejn jedan nrepredeni kučkiin sin boji začas miože da vas siravni sa zemljom. Blad se smeškao. Nekako zabavno. — Strah? — upita on nestrpljivo. — Onda sam vas sasvim drugačije ocenio, Mainingse. Vas i oba vaša čoveka. Vi ste na odličnom glasu. Inače se ne bih uopšte intereso- vao za vas. No, kako hoćete! Agent „Vels Fargoa” sileže rameniima. — Šteta — dodade. — Moja kompanija platila bi vam još jednu premiju od deset hiljada dolara. Daikle, promislite <9
  • 9. 'k if'k Š E J N ★★★ još jednom. Za jedan sat ću da odjašem. Nemam vremena za gubljenje. Inače će mi taj prokleti kučkin siin ponovo po- beči preko svih brda. Revolveraš Manings zaturi „stetsen” na potiljak. Onda pokaza svoje, od mko'tima, žute zube. — Go'voriću s oba moja partnera — kliberio se. — Ako siu Oini saglasini, naći ćemo se za jedan sat ispred „Indsmen” saluna. On se okrete i napusti sobu. Sidni Blad se ugritze za do­ nju usnu. Gledao je zamišljeno za revoiverašem. Onda ga prože neki trzaj. On poče da sprema stvari. Zatim prebacd svoju torbii preko ramena. — Vi hoćete već da nas napustite? — upita ga sopsitve- nik dole, u recepciji hotela. Blad kliiimniu glavom. — Ko se odmara, taj rđa! — smeSkao se. — Moram da­ lje. Najzad, nisam plaćen da sedim ovde. Račun pošaljite, moMm vas „Vels Fargo” kompaniji. Jasno? ... Mister Ke- mingem? Debeli sopstvenik hotela mu pruži ruku. Agent ,,Vels Fargo” se uputi prema vratima. — Može mi biti od korislii •— mrmljao je ozbiljno. Mis­ lio je na Sejna. Znao je da se uvaljuje u avanturu. Dovede svog kanja iz štale za iiznajimljivanje. Nabavi hranu u du­ ćanu i omda odjaha do ,,Iindsmen” saluna. Tamo su ga već čekali. Džerodu Maningu pridružiše se još dva snažna čoveka. Oni su se iscerili, ugledavši agenta „Vels Fargoa” . — Hoćemo li, mladići? — progunđa Sidnii Blad za­ dovoljno. — Ovog puta ću pokazati tom kuSkiimom siniU HI Kapetan Džo Higins se diže. Smeškao se za svojim pi­ saćim sitoiom. Moglo mu je biti oko trideset. Uniforma mu je stajala kao rukavice. Bio je viisok, vitak. Plavokos. Lice mu je odavalo energiju, uzdržljivost i oprez. Glatko obrijana brada imala je dubok urez. — Helou, Sejne! — povika ljubazno i pruži Sejnu ruku. — Lepo je što vas vidim!
  • 10. ★★★ S e j n ★★★ Sejn previde pruženu rukti. Njegov besnd pogled pogodi Higinsa. Smešak iščezne kapetanu s lica. Počeša se po potiljku i pokaza na stolicu. — Sedite, Sejme. Imam o nečem važnom da se dogo­ vorim sa vama. Visoki čovek ostade stojeći. Klatio se na petama svojih visokih čiizama. — To je bila otmica čoveka, kapetane! — odjeknu od­ jednom njegov oštar glas. — Hilberi i njegova četiri pan­ dura uhvatiili su me kao razbojiiika u hotelu i dovukli me ovamo. Nemojte da mislite da ja to dozvoljavam. Da se nas dvojica već duže vremena ne poznajemo, omda ... Kapetan Higins, iznenađen, podiže obrve. Sležući rame­ nima pređe rukom preko brade. — Nemam pojma, Sejne — odgovori mirno. — Naredio sam naredniiku Hilberiju da vas neiizostavnio dovede ovamo. Odjedinom 'se nasmeši zbunjeno. — Neka košta, šta košta — rekao sam još — mrmljao je. — No, nisam miisldo da će naredn'iik to da shvati buk­ valno. Žao mi je, Sejne. Pozvaću Hilberija na odgovornost. Budiite uverenii u to. Sejnov pogled ostade tvrd. — Onda mogu opet da idem, kapetane? — upita on zvanično. ■—•Jednom prilikom ću opet navratiiti. Kapetan skoči sa stolice i pc'žuri ka gostu. — Hej, Sejne — reče pomirljivo — valjda se niste uv- redili? Moram da govorim sa vama. Đavolski je važno. Inače vas ne biih usred noći izvukaio iz kreveta. Sejn se smeškao. — Imam posetu jedne rasne žene — mrmljao je. — Ne mogti malu duže da ostavim samu. To ćete razumeti, kape­ tane'? irigims pređe rukom preko čela. — Dosta priče, Sejne — reče ozbiljnim glasom. — Sa­ slušajte me nekoliko trenutaka. Hitno ste nam potrebni. Vi ste čovek koji se ovde u ovom kraju snalazi doro. Hteo bih da vas vrbujem za izvidndka. Sejn uoči kapetov upitni pogled. Njegovo lice ostade nepromenjeno. — Napred, ser. — Smeškao se hladno. — Možda ćete 0
  • 11. ★★★ Š E J N ★★★ mi staviti lisice na ruke i vezati me za mog konja. Onda ćete me staviti na čelo svog odreda i ja ću da ga vodim. Zar to ni­ je jedan vrlo fer predlog? Sejnov glas zvučao je veoma sarkastičino. — Jeste li vi uvek tako uvredljivi? — pitao je kape­ tan, Njegove oči, pune ozbiljn'osti, fiksirale su Sejna. No on ipak nastavi. — Imamo poislednjih meseci velikih poitešboća s Apa- čiima. Biće da ste to već čuli. Vrše se napadi na farme i rančeve, čak i na manja mesta i sela. Saobraćaj poštanskih kola je skoro propao. Armija ne može da bude na svakom mestu . .. ... Sve to ne bi bilo tako sTi'ar-nio i svaKaKo Dl se aa:o nekako srediti, kada ne bi biilo nekih kučkinih siniova. Bun­ tovnike stalno snavdevanju oružjem. Naravno i viskijem. Dejstvo te svete vodice na Indijance poznajete i vi svakako. Sve smo pokušali da sprečimo te proklete bele tvorove. No, svaki pokušaj je propao. Kapetan Higins obliznu suve usne. Prsti njegove desne ruke dobovali su po ploči pisaćeg stola. — Pomozite nam, Sejne. Vi poznajete zemlju i ljude. Upućeni ste u tajne puteve i slično. Otkrijte nam tragove trgovaca oružjem. Sejn zatrese glavom. — Zao mi je, ser — odgovori. — Ja vam ne mogu po­ moći. U ovom kraju ostajem najviše jedan do dva dana. Onda moram dalje. Kapetan potvrdi polako glavom. — „Vels Fargo?” — upita mirno. Sejn se jedva nasmeši na poiminjanje nepriijateljstva iz­ među njega i ,,Vels Fargoa”. Pre više godina imao je on sa jedniim prijateljem i part­ nerom svoju vlastitu prevoznu liniiju. Moćna ,,Vels Fargo” upropastila ga je prljavim sredstvima. Njegov prijatelj je izvršio samoubistvo. Od tog vremena vodio je Sejn nemilo­ srdan rat protiv „Vels Fargoa”. Na dvadeset hiljada dolara su šefovi ,,Vels Fargoa” ucenili njegovu glavu. — Da, „Vels Fargo” — gunđao je Sejn. — Treba da me razumete. Nisam uvređen zbog one stvari od malo pre. Zato ću nekada tom naredniku razbiti njušku. Moram dalje. „Vels Fargo” ubice traže moj skalp. Zao mi je!
  • 12. ★★★ S e j n ★★★ Sejn ustade. — Kao izviiidnik podpadate poid armiju, Sejne — reče kapetan, — Nifco vas neće moći uhapsiti! Sejn potvrdi glavom, cereći se. — Protiv metka iz zaklona, ne može armija da me zaš­ titi. Zaboravite, kapetane. Sejai napusti sobu. Pred vratima skoro se sudari sa na­ rednikom Hiilberijem. Naredniik nije bio dovoljno brz da bi skočio u sitranu. Sejn ga očepi svom snagom. Psujući i poskakujući na jednoj nozi, povuče se Hilberi. S pogledom punim smrtonosne mržnje. Sejn prođe, cereći se, pored njega. Iza sebe razabra kapetanov glas koji je urlao, naređu­ jući naredniiku da ide u svojiu sobu. Džejn je još uvek ležala gola u Sejnovom krevetu. Spavala je. Sejn se skide i leže pored lepe Meksikanke. U tom trenutku ona otvori oči. — Halo, amigo — guknula je sanjivo. — Tu si najzadi Čeznula sam jaiko za tobom! To ndije morala da kaže dva puta. — Trebalo bi da doručkujemo — reče Sejn i izvuče se iz Džejninog zagrljaja. — Umirem od gladi. Mlada Meksikanka se izvuče iz kreveta. Priđe prozoru i povuče zavese. Zlatni sunčevi zraci navreše u sobu i poig­ ravahu oko besprekornog tela mlade žene. — Doručkovati? To ti je dobro, amigo! — Nasmeši se tiho. — Već je davno podne! Trebalo bi da pređeš sa mnom preko u restoran i tamo da odrešiš kesu. Sejn se nasmeja i siđe sa kreveta. Opra se i obuče. Džejn se u međuvremenu takođe obukla. Ona se okrete više puta u krug zavodnički. Zvonasto polete njena suknja oko njeftih suncem opaljerniih nogu. Zajedno napustiše hotel. Pređoše prašnjavom glavnom ulicom i uđoše u mali restoran. Ljudi su ih meridi radoznalo. Sejn nije vodio računa o njihovim pogledima. Nađoše sto i naručiše bogat ručak. Za stolom preko puta sedeo je jedan postariji čovek sa zvezdom šerifa na grudi­ 10
  • 13. ★★★ Š E J N ★★★ ma. Sejm klimnu ljubazno glavom šerifu Hoil Tomaomu. Tom- sooi mu o-tpo'zdravi. Jelo je do.šlo vrlo brzo. S apetitom se baciše oboje na ručak kojii je izvanredno mirisao. Pola sata kasnije, odgurnu Sejn zadovoljmo tanjir. — Uf — mrmrljao je. — Sto je prijalo! Sta ćemo sada, golubice? •— Valjda nećeš ponovio u krevet? — upita Džejn vrteći glavom. — Takvog čoveka zaista ndisam već dugo srela. Sejn se samo smeškao. On plati i napusti sa mladom ženom restoran. Napolju uputi Sejn jedan neodlučan.pogled ka nebu. Sunce je pržilo. — J'ašemio ka reci, amigo mio — smeškala se Meksikain- ka. — Tamo ćemo se okupati. Važi? Oni kre/iuše. Sunce je već počelo da zalazi iza San Andreas bregova kada su se vrcali. Kupanje u Riio Grande ih je osvežilo. A i inače nije Sejm ostao kratkih rukava. Konje su ostavili u iznajmljenoj štali. — Ja idem u hotel, Sejne — primeti Džejn. — Koliko te poznajem, ti ćeš sigurno još ovo zaliti viskijem. Neću da te zadržavam. Vddećemo ise kasnje, amigo! Sejn provuče ruku kroz ženinu dugu crnu kosu, nežno joj se smeSkajući. NjlSućl kukovima, pređe oma ulicu 1 ne­ stade u hotelu. Sejn uđe u salun, koji je u te rane sate bio već vrlo po- sećen. Mirisalo je na znoj, nifcotin i viski. Dim od cigareta lebdeo je nad glavama prisutndh ljudi. Snažna larma glasova nije dozvoljavala da se čuje vlastita reč. Sejn priđe baru i pozdravi barmena. Samoinicijativno pruži mu čovek preko tezge čašu kao dukat žutog viskiija. Sejn isprazni čašu. Poruči celu bocu i zauze mesto za jednim slobodnim stolom. Gužva za barom nije mu odgo­ varala. Samio sto je seo, kada mu se jedna teška ruka spusti na rame. U isto vreme oidjeknu jedan ljutiti glas iza leđa, — Provetri zadnjicu, mister, Mesto je rezervisano za mene, Sejm skupi usne. Stavi čašu i bocu sa viskijem na sto. Polako okrete glavu. Zagleda se u lice narednika Hilberija, koji se cerio zlurado. it
  • 14. •k'k'k SE'JN ★★★' — Napred, briši! — šištao je ovaj. — Ili si možda gluv, Sejne? Sejn se kliberio. — Ti divno šapućeš, Hilberi. Možda bi trebalo da ti rupu u tvome zubalu povećaim. Onda bi mogao svako veče da zviždiš povečerje kroz zube. Sta kažeš na to? Podoficir je tražio vazduha. Crveno lice mu je lačilo na paradajz. Gosti obratiše pažnju. Svi pogledi bili su uprti u ta dva čoveka, Oc^jedrtom, zavlada samrtna tišina. Podoficir htede da uhvati Sejna za jaknu, da ga podig­ ne sa stolice, ali se maši u prazno. Sejn mu se provuliao is­ pod ruku i stao odjednom iza vojnika. Pre no što je Hilberi mogao da se okrene, dobi od Sejna takav udarac u zadnjicu da pade preko stola. Naravno, sto nije izdržao težinu narednika. Hilberi je virio prilično smešnio iza stola. Teškom mukom se podiže. Sejn mu ne dade nikakvu šansu. Bio je još i suviše be­ san. On mu sjuri levicu u rebra, a desnicu, koja mu posluži kao hvataljka, u bradu. Tom Hilberi sede ponovo kraj razlupanog stola i zviznu glavom o još čitavu ploču stola. To odjeknu tupo. Narednik prevrnu oči ka nebu i ostade na podu. Sejn protrlja zglobove i pode lagano prema baru, gde mu odmah načinše mesta. — To ide na račun podoficira — objasnio je. — I ova boca viskija koja leži razbijena ispod razlupanog stola. Jas­ no? Barmen klimnu glavom. Nekoliko ljudi se uzmuvaše oko Hilberija. Tek posle ne­ koliko minuta došao je on opet nekako svesti. Na glavi se pojavila čvoruga velika kao jaje. Brada mu je oticala sve više. Pogledi puni mržnje pogađali su Sejna. Ovaj se samo podsmešljivo cerio, pre no što se prihvatio svoje čaše viskija. Galama se već davno utišala. Ljudi su još uvek merili Sejna. On tome nije pridavao nikakvu važnost. Kada od­ jednom podiže pogled, utvrdio je da je narednik Hiilberi ne­ stao. Pola sata kasnije, sedeo je Sejn u društva strasnih po- 12
  • 15. •k'k'k S E J N k k k keraša. Sejn je igrao oprezno i nije rizikovaO. Uskoro je uvi- deo da ima posla sa prepredenim kartarošima. Onda napusti silun. Htede da pređe neosvetljenu ulicu Magi. Nije stigao daleko. Iz jedne mračne ulice pojaviše se odjednom četvorica i kao roj skakavaca se ustremiše na Sejna. Najzad je ležao u prašini, a četvorica mangupa ležali su na njemu. Sejnova odbrana oslabi. Grube ruke povukoše mu glavu uvis. Neko mu začepi nos. Sejn je tražio vazduha. U istom trenutku, neko mu ugura punu bocu viskija u otvore­ na usta. Sejn morade da guta ^oštri alkohol. Hteo ne hteo. Na­ padači nisu znali za milost. Polovinu viskija upila je prašina s ulice. Onda su ga oslobodili. Sej.n otetura. Zaneo se do jednog ziida kuće. Naslonio se tu. Kašljao je. Imao je vrtpg- lavicu. Ona četvorica okružili su ga, cereći se. Jaki alkoho'l po­ kazao je svoje dejstvo. Sejn se obrati mangupima. — Nikakvo . .. nikakvo ... čudo ... čudo ... — mucao je. — Os ... osam ... ljudi... Ljudi su urlali od smeha. — Sada ćemo ti pokazati — režao je narednik Tom Hil­ beri i ustremio se na Sejna. U Sejnovoj glavi kao da je zvonilo neko zvono. Sem to­ ga, imao je osećaj kao da mu neko svakih pet sekundi udara čekićem po glavi. Uzdahnuo je duboko i povukao krevetski čaršav preko glave. Zvono u njegovoj glavi nije se utišalo. — Mani se gluposti, amigo — razabra Sejn glas koji je grmeo. On pređe nehotice preko ušiju. — Zašto je trebalo da se tafco oždereš? Džejnin glas zvučao je Ijutito. Ona mu trže krevetski čaršav s glave i pređe mu mokrim ubrusom preko lica. Šejn otvori oči. Činilo mu se da je nešto eksplodiralo u njegovoj glavi. Paklena klešta besnela su mu u mozgu. Vrlo brzo zatvori ponovo oči. Pokušavao je da se seti 13
  • 16. ★★★ S E J N ★★★ poslednjih časova. Gde mu se inače nalazilo pamćenje izgle­ dalo je da postoji samo neko sivilo. Nije čak ni znao kako je dospeo u krevet. Sejn začkilji nekoliko puta i zatiim otvori oči. Mlada Meksikanka nalaziila se tik pored njega. Gledala ga je Ijutito. — Bedan krmak — reče ona. — Sledio je još niz reći na meksikanskom jeziku. Sejn ih nije mogao razumeti. Pokušao je da govori, ali, iz njegovog grla izlazili su samo neartiikulisani glasovi. . Džejn uze jednu šoljicu kafe sa stoJa i pruži je Sejinu. Sejn, koji je skapavao oid žeđi, ispi je na dušak. Onda pokuša da se nasmeje. Bila je to samo jedna raz­ vučena grimasa. Ona htede da ga grdi, alii Sejn je samo pri­ vuče seW. Ona se opirala i rukama i nogama. On je oslobodi, smeškajući se. Bubnjanje u glavi je polako prestajalo. — Je li bilo zaista tako rđavo? — upita Šejn i pokuša da vlada svojim jezikom. Ona potvrdi klimanjem glarvoim. — Odrasla sam sa sedmoro braće — uzdisala je. — Majko božja — lokali su i onii, ali ovako ožderanog čoveka još nisam videla. Sejn prebaci noge preko kreveta. Htede da ustane. Nije učiinio ni tri koraka i sve se okretalo oko njega. Jedva je stigao ponovo do ležaja. — Gospode bože! — mrmljao je. — Inače mogu da podnesem i punu oiizmu. Kada bih samo znao kako se to de- siilo?! Nije mu prosto Milo jasno. Džejn mu donese ponovo kafu. Posile pete šoljdce, počelo je da mu biva bolje. — Kaiko sam uopšte dospeo u krevet? — pitao je, po­ kušavajući da deluje skrušeno. Džejn se smeškala kiselo. — Moiraćeš da se izviniš nekim ljudima ovde u hotelu. Naroč'ito gospođi Hjupon. Ti si jednostavno prodro u njenu sobu, izbacio si staru damu iz kreveta i legao u njen krevet. Ona hoće da te prijavi šerifu. Samo teškom mukom izmolila sam da ti ne razbije glavu. Učetvoro smo te dovukli u tvoju Siobu. Gospodiin Harison dobio je od tebe udarac nogom da se sručio niz stepemice. Čoveče, o, čoveče! 14
  • 17. S E J N ★★★ Sejn se uhvati za glavu. — Neka me đavo nosi — mrmljao je i vrteo glavom. — Nije trebalo to da učinim. — Ipak je prešao četiri metra do velikog lavaboa. U tom trenutku neko zaikuca na vrata. Sejn se uspravi s teškom mukom. Tek sada primeti da je bio u donjem rublju. — Biće da je to gospođa Hjupon — primeti Džejn. — Ona će te sada srediti! Sejn pođe nesigurno u krevet i navuče krevetski čairšav preko glave. Opet se osećao vrlo loše. Opet se začu snažno udaranje o vraita. — Ne bih želeo nikoga da vidim — dahtao je. — Ostavi samo te ljude napolju! Vrata se uz snažan udarac otvoriše i udariše tupo o zid. Narednik Tom Hiilberi stajao je u vratima. Iza njega bila su četiri vojmika. — Još i to — jadiikovao je Sejn. — Makni samo ovog generala koji pati od ludila veličine. Džejn je besno i ukočeno gledala u Hiiberija. — Odbij! Briši, amigo! Hiilberi ostade nezainteresovan. Uđe nekoliiko koraka u sobu. Njegovi ljudi za njim. Bili su naoružani puškama. Njihove cevi su kao slučajno bile uperene u Sejna. — Obucite se, Sejne — grmeo je narednikov glas. — Možete sa nama da odjašete. Tako nećete bar promašiti tvrđavu. Napred, požuri! Sejn proti'lja oči. — Hoće li to opet da počne? — upita on tupo. — Jed­ nom ste imali to zadovoljstvo. Drugi put neću da učestvu­ jem u toj predstavi. Narednik Hilberi smeškao se podrugljivo. Nešto u pog­ ledu narednika nije se dopalo Sejnu. Sejn raizrogači oči. On stavi jednu ruku na uho i poku­ ša da se ceri. — Ponovi to još jednom. Ali sasvim polako. Hteo bih samo da znam ko je od nas dvojiice udaren mokrom krpom. Narednik Hilberi smeškao se podrugljivo. On se maši za džep i izvadi komad hartije. — Ovo je jedna službena obaveza, na pet godaina, Sejne, koju ste vi sinoć potpisali. Vi ste od jutros u osam časova 15
  • 18. 'k'k'k S EJ N k'k'k pripadmk armije. Hoćete li možda da poreknete da ste pot­ pisali ovaj dokument? Sejm je tražio vazduha. Njegovo bledo lice poistade još bleđe. Za jednu nijansu. Drhtavim prstima htede da doh­ vati papir, ali, narednik ga povuče munjevito brzo. — To bi vam odgovaralo, jahaču Sejne! Sve ima svoj red. Napred, dođite! Kapetan vas već čeka. Mi možemo i silu da priimenimo! Sejn dobaci mladoj Meksikanki pogled pun vapaja za pomoć. I Džejn preblede. Ona priđe Hilberiju i baoi hitar pogled na papir. Lice poče da joj podrhtajva. — Ti si tamo potpisao, Sejne —' treptao je njen glas. — Majko božja, šta je ovaj čovek još sve uradio? Hilberi sa srheškao zadovoiljmo. — Hoćete li se sada dići iz kreveta, jahaču Sejne? Ako ne, mi ćemo doći po vas. — Hteo bih da govorim sa šerifom — gunđao je Sejn. — To je otmica, narednice. Ja ovaj papir nisam potpisao. Tebi bi to odgovaralo? Narednik klimmu kratko Džejn.' — Dovedi šerifa, Džej.n. Sve treba da bude tačno po propisu. Jahač Sejn će se za to vreme obući. Mlada Meksikanka šmugnu napolje kroz vrata. — Obuci se! — planuo je Hilberijev glas. Sejn se obuče, iako mu je svaki pokret izazivao nesves- ticu. Bio je skoro gotov, kada Džejm uđe sa šerifom Tom- sonom. Narednik obavesti Tomsona, koji se tačino pridržavao službene dužnosti. Slušao je pažljivo sve što je Sejn imao da iznese, no onda zatrese glavom. — Zao mi je, Sejne, ali, ovde stoji jasno vaš potpis. Kao svedoci, potpisali su narednik Hilberi i tri kaplara. Može bi­ ti da ste bili pijani, no, to se meiie uopšte ne tiče. Mora da ste ovu noć proveli kao besni ratnik. Sejn pognu glavU; Hiilberijevo podsmešljivo cerenje potera m^l krv u lice. On stisnu ruke u pesniice. — Dakle dobro -—inrniljao je. — Ja sam siguran da će se sve razjasniti. Hajdemo, narednice! 16
  • 19. ★★★ Š E J N ★★★ Hiiilberi laMirumi glavom. Bio je zadovolijan. Htede da se okrete vratima, ali, Sejn je samio to čekao. Sa pratvim pam- terskim skokom bio je na otvorenom pro-zoiru i iistoočLo na­ polje. On pade na nekoliiko jardi i podiže se kao mačka sa tla. NepomLčnuo se zagledao u cevi dvanaest u njega upere­ nih pušaka. Sejn se počeša po gla^ri. Poikiuša da se naismeje. Brafo se sa rnuomiinom. Iz otvog ugla vide on naredinlika Hlii)jbeiniija gore na prozotru kako stoji i zadovoljno se ceri. Sejn klimnu glavom šestorici vojnika i sileže sa žaije- n^jem ramenima. — Makniiite satno svoje puške, miadiLćd — mirimiljao je visoiki čoivek. — Vi site pobediili. IV Sidim Bilad promrmlja psofvku i zagleda se l|jiU(bilto u Dže-i roda Mamiiingisa. — Nema traga Seijnai — reče zatim. — Mi smo ceo Takson prevnmili na glavu, Mainingse. Tag kučkun ski niLje mog'ao da odleti u vazduh! VMki revoiliveiraiš sieže rameniima. — Smajdi i Džo če se odmah vrailiitli — odgK>vo(ri mlir- mm glasom. — Možida su moja dva partnera nešto atlkiraia. Možda! U tom tremuitlkiu zaklatiše se pokretna vraita i Smajli Dreijk i Džo Kuker uđoše u sadium. Sedoše. Biad iim uilli vdekLi Onda ih osmofcrii upifaio. Smajli Drejk, ledetni ubdca, pređe rukom preko Mca kao u ptice grabljivice. On sasu oštri aOkohod odjednom u gušu. — Na tragu smo — zašišita. — Sejn je pre tri dana na­ pustio Takson. IščačkaiLi smo jednu ženu koja je btiila kratko vreme njegova Ijubavmca. Sa nekolniko dodaasikih novčamdca pomogli smo sitvair. I ooia je sve iabribiljala. Drejk uli još jeđniu čašu. — Kuda je bdijaihao taj tip? — U Dona Aniu — Mlberio se Džo Kuker i prešao rukom: preko svoje zapušitene brade. Ona je njegovom licu davala nasiMčiki izraz. — MtL to možemo obavitii za jedan dan, mi- Bter Blade. Sejn će se sig>unno još tamo zadiržavatL aSejDi 21 Vt
  • 20. k-k-k S E J N k'k'k Agemt „Vels Fargoa” se zadovoljiruo zavali u stolicu. — Naipred, momci — zaškrdipa njegov glas. — Uzmite još jedan gutljaj! Onda krećemo. Pola sata kasnjije, jahali su četvoirica putem siprženim od U'žareoog s^unca. Prašina se uskovitlala pod kopitama ko­ nja. Podigla se kao veo iza jahača. Sunce je peklo nemilosrdno. Uskoro su četvorica jahača bili okupani u znoju. Ali, Sidina nije poznavao nikakvu mi­ lost. Terao je ljude. Bez zaustavljanja. Kada se pojaviše prve kuće i kolibe, odahnuo je agent „Vels Fairgoa”. On do­ baci trojici svojih pratioca Ici-atak pogled. Trojica revolveraša klatili su se u sedlu. Bili su umoimi. Lica su im bila okorela od praišiine. — Odmah će biti dobrog viskija, ljudi —■ ohraibiri ih Sidni Blad. — A omda ćemo se baciti na Sejna. Za nekoliko sati bićete bogati Ijudii. Džerod Mainings se naceri. — Najpre ga treba naći — primeti. — A omda savladati tog tiipa. To siigumo neće biti tako jednostavno. Sejn ume da se bori kao tigar. Sem toga, ume i oružjem da baraita. Blad klimnu glavom. Ispred saluna sijahiaiše i zavezaše umorne konje. U salunu je bilo malo sveta. Krčmar ih odmeri IjubapiitljOT-o. — Dugo jahanje, je li? — upiita. — Vasllđ? Ljudi potvrdiiše glavom. Omda spraše prašinu iiz grla. Sidni Blad pozva sopstvendkia saluna k sebi. — Oujte dobro, mister — reče tiho. — Tražiimo jednog dobrog prijatelja. Trebalo bi da se već nekoliiko dana nalazi u gradu. Ime mu je Sejn. Krčmar poče da se kezi. — Sejn? — ubacii on. — Ih, taj je bio u Dona Anil „Vels Fargo” agent nevoljno načini grimasu. — A gde je sada? Krčmar se naceri jače. — Preko u tvrđavi. Otprilike deset malja odavde. Tamo možete da nađete vašeg prijatelja. Sidni Blad nabra čelo. — U tvrđavi? Sta taj tip tamo tražii? — Obavezao se na pet godina — gunđao je krčmar. —- M
  • 21. S E J N ★★★ A kako ja poiznajem kapeitana Higinsa, nastojače on da Sej» svoj ugovoir isptmii. — Sta, na pet godina? — izusti agent. — Je M njjiima potreban izviidnik na tako dugo vreane? — VI me loše razumete, mister — priimeti krčmar. —- Sejin je postao vojmiik. Ne samo izvidiruik, kako to vi miislliite! Sidnii Blad ostade zapaojen. Cki dobaci svojiiim pratiioei- ma besipomoćan pogled. — Neshvatljivo — mrmiljao je. — Sejin je u anmiiji i to još kao vojmik? Je li on sasvim poblesavio? To nerazumem. Krčmar se još više cerio. On pi'ide bliže Slidnliju Bladu. — Kruže najluđi glasovi. Kaže da su Sejina opiili i onda je morao da potpiše. Izgleda da nije baš od svoje vol|je oti­ šao u vojmike. Sve to moirao je najpre Siiidnii Blad da provari. Krčmar se obrati nekoliciini drugiih gostiju, kojd su glasino tražmli viski. — Sta ćemo sada, šefe? — upiita Džerod Mamings bes­ pomoćno. — Naravno, to otežava stvar — mrniljao je Sidni Blad. — Sa svojim naređenjem za hapšenje ne mogu tu ništa da Uioimiim. Ono važi samo za Arlizomi. A mi smo tu, u Novx>m Meksiku. Do đavola! Razmišljali su. —■Sejm je u svakom .silučaju sada ovde vezan — paniime- ti Blad a posle kraće stanke. — On nam, dakle, neće pobeći. Pomiisliimo da naim je zasada potreban odmior. Sutra ćemo odjahati u tvrđavu. Sve ćemo omda natenane da osmotrimo. A omda ćemo već dalje videti. Njegova trd pratioca potvrdiiše glavom. V — Čoveče, molim vas da zauzmete stav! Sem toga, za- bcKravili ste da pozdravljate. Ovaj put 6u vam još progledati kroz prste, Sejne. Ali, ja vas moliim za viiše disclipltoe! Sejmu je uniforma stajala kaio salivena. Ndje zm'ao da lll treba da plače ili da se smeje. Sva njegova ubeđivamja niisu mu ništa koiri/sitila. • Sejn je stajao nemarno pred kapetanom HliigimBon. Ovaj 19
  • 22. ★★★ S E J N mu uputi preteći pogled, no, Sejn primeti lako sevainje u Hi- ginsoviim očima. — To je otmica čoveka, ser — odvrati Sejn o.zbidjno. — Vi dobi'o znate da ja ovu izjavu ne bih nikada potpisao pri punoj svesti. Bio sam đavolski pijan. Sem toga, prisećam se da su me pred salunom napala četiiri čoveka. Oni su me pri- moirali da popijem celu bocu vdtski'ja. Kapetan se ukrut'i. — Uzimam vaš prigovor k znanj.y, konjaniče Sejne. Ja ću ga proslediita. Ako su vaše reči istainite, otpustićemo vas. Ali sada, u ovom trenutku, podležete zapovedinoj moći armi­ je Sjedmjeniih Država. Naredniik lidiberi će voditi vašu voj­ nu obuku. Za tri dana napuštamo tvrđavu. Nalog vam je već poznat. Treba otkriti te proklete trgovce oružjem kojii od­ metnicima iisporiuouju oružje i viski. Oidstupite, konjaniLče Sejme! Samo, nemojte pa-imenijti nikakve trikove! Mi se ov­ de nalaaimo pod preldm sudom. Pokušaj bekstva kažinjava se smrću. Jt'ismo li se razumeli? Sejn dobaci kapetanu Ijutiit pogled. Cutao je. Duboka bora mu se useče u suncem opaljernjo čelo. — Baš Site dismis'liia fini trili, kapetane — zazvoni Sej- nov glas. — Ja sam prijatelj sa nekoliko velikih zverki u armiiiji. S njima nećete lako! — Samo bez pretnje, Sejne — odvrati Hiigins ošti'o. — Ja sam se do sada samo držao činjenice. Sejn se okrete nemamo i nasmiu ka vratima bez poz­ drava. On ne primeti osmejak u kapetanovom pogleđju. Pred vratima je već čekao narednik Hilbeai. — Čoveče, zauzmite držanje, kad stojite pred preitpos- tavijeniima! — urlao je preterano jakim glasom. — Vas 'ću ja još da naučim pameti! U to budirte uvereni! ;-,«jn zas-tade. Cereći se, gledao je u naa'edmka nalik na buldoga. Jednu ruku .stavi iza uha. — Sta ste kazali? — upita on. Tom Hiilberi uzdahniu duboko. lice mu se zacrvene. Bio je nalik na prezreli paradajz. — Sled'iite me, konjaaiiče Sejne! Mi ćemo sada imati mnogo razonode. — To je fino — odgovori Sejn. — Gde je kantina? Hiilbeini se zagleda u Sejna kao da ima pred sobom lu-
  • 23. 'k'k'k S E J N k k 'k daka. Skrgutao je zubima od obuzdavanag gneva. Podboči se obema rukama. — Napred, marš, marš! Sejin ostade na mestu kao uzjiogunjend magarac. Pono­ vo stavi ruku iza uha. — 2ao mi je, naredniče, aii, vaše objašnjenje je vrlo nejasno. Ja ne mogu uop.šte da vas razumem! ■—• Pođi sa mnom, druškane! — šaputao je Hilberi. — Pođimo u dvoiriište. Jesi li me sada razumeo? Sejn kliimnu glavom. ■—■Sigurno, naredniče. Ali, zašto govo^rite tako tiho? Naredniik ščepa sada Sejna za rukav i odvuče ga iz zgrade. — Sada ćete očistiti nužniik — reče škrguoući zubima. Oni stigoše d‘0 jame. Užasan smrad ih zapabniu. — Ima tamo više kofa, koaijaiuiče Sejn. Za jedan sat ću se ponovo javiti. Jasno? Sejin zatrese glavom. — Ne, ser. Ja tako nešto niisam još nikada radio. To mi morate taono objasniti. Sejnovo lice ostade ozbiljioio. Hilberi mu uputi nestrp­ ljiv pogled. —■To ćete obavljati celu sedmicu, konjaniiče Sejne. Na- učićete vi već to! Narednjik uze jednu kofu na čijoj je dršci bilo privezano laso. — Spustićete kofu u jamu i čekati da se napuni. Onda čete je izvući. Zajedno sa sadržajem. Narednik Hiilberi je sada bio tik do ivice zahoda. To je Sejn samo čekao. — Paianja, naredniče! — kukao je on da je sve treštalo. — Kliiziniućete u jaami! Hiilberi se strese i upilji u Sejina. Sejn priđe bliže. Iz­ gledalo je kao da hoće Hiilberija da zaštiti od pada. U stvari, on ga gurnu. Bio je to samo jedan pljusak, i Hiilberi je nestao u smrdljivoj brlji. — Upomoć, upomo! — urlao je Sejn. — Narednik Hilberi je pao u govna! Nekolicina vojnika se približiiše. Ona dobacise naredni­ 21
  • 24. •k'k'k S E J N 'k k k ku, koji je bio izromio, nelooiifco koia. Najzad ga izvukoše iz jame. Ljudi se povukoše. Iz Hilberija je izbijao nesnosan smrad. Sada je pljuvao i brisao lice. Njegova unifoirma se lepila uz telo. Davio se. Dahtao je od užasniog smrada. Hilberijeve oči tražile su Sejna. Onda ispusti jedan urlajući zo'V i pojuri ka Sejniu. Sejn je jurio da spase svoj život. Uskoro se videlo da on raspolaže boljom kondicijiom. Posle treće runde oko ve­ likog trga, napusti narednik trku dahćući. Sejn pojuri ka komaindanturi i stupi u kancelariju ka­ petana Higinisa. —■Pomiozite mi, kapetane — dahtao je. — Narednik Hilberi hoće da me ubiije. Kapetan Higinis zaneme. Lice mu ostade nepomično. — S pravom — reče zatim Ijutito. — Posmatrao sam doigađaj s prozora. Do dalnjeg, bićete uhapšenii! Sejn htede još nešto da odgovori, ali, onda samo klimnu više puta glavom. Dva kaplara ga staviše u sredinu i odve­ doše u zatvorske prositoriije. Ndkiolilio trenutaka kasnije, se­ deo- je Sejn iza rešetaka. — Mailenkost — reče Smajli Drejk i pređe rukom pre­ ko svog graibljivog lica. — Dovešću ja Sejina iz zgrade. Ne­ majte brige, miiister Blade. — On je specijaliista za to — primeti Manings. — M ^ e je pre pola godine iz tvrđave Stenton o.slobo.dio. Momcima je to još i danas zagonetno kako je moglo da se desi. Sva četvorica sedeli su za jednim stolom pozadi u salunu. KazfiiJka na satu pi>kazivala je ponoć. Oni ispraznáSe čaše, platiše I napustiše salun. Jedan sat kasnije, došli su u blizinu tvrđave. Mamings je vodio jednog osedlanog konja, koji je bio namemjen Sejnu. — Koliko će vam vremena biti potrebno? — upita agenit „Vels Fargoa” . — Otprilike pola sata, šefe — promrmljao je revolveraš koji je nagaravio svoje lice. Odelo mu je takođe bilo potpu­ no crno. U tamnoj noći se jedva video. S
  • 25. ■kk-k Š E J N k k 'k Kao senika, nestade on u mraliu. Mesec se salari iza jet^.iiOig O'blaka. Smajlli Drejk stiže dio paliiiS'ada tvrđave. Ckiljio je prema stražarskom toimju. Straža je bila na mestu. Kratkim trzajem prebaai jedno laso prelco palisada. Os- vedoči se da stoji čvrsto. Pope se munjevitom brzinom. Do­ bro se snalazio. Znao je odmah gde treba da traži zatvorsku ćeliju. Nije uzalud u toku večeri jednog vojnika u tvrđavi častio pićem. Neprimećen, stiže on do male karaule. Drejk zadrža dah. Dvadeset jardi od njega, u daljimi, patrolirala su dva vojni­ ka. Ali, oni nisu mogli da otkriju uljeza. Oba stražara nasta,više dalje. Smajli se diže iz svog ču- čećeg stćiiva i ispruži se ka prozoru sa rešetkama. — Sejne — pozva tiho. — Hej, čoveče, možeš li me ra­ zumeti? — Sta se desilo? — razabra on odmah potom šaputa­ nje jednog glasa. — Ko' si ti? — Ja ću te oisloboditi, Sejne! Šalje me Džejn. To ti je pravo zar ne? — Pa naravno, amigo — odjeknu Sejnov glas, s olakša­ njem. — Možeš Ili da otvoriš vrata? Drejik se baci na posao. Posile nekoliiko seicunidi, škljoc- nuše vrata. Ona se otvoriše uz škripu. Revolveraš zadrža dah. Motrio je prema stražarnlci. Ali, po svemu sudeći, tamo se taj zvuk nije čuo. Sejn šmugnu napolje. — Za mnom — gunđao je Drejk. — Ostani samo u mo­ joj bliziini. Omda neće ništa ići nao<pako. Sejn je siedio u crno obučenai prüiiku. Uskoro su stigli do paJisada. Drejk pokaza na laso kioji je visilo. — Napred, odbij se! Sejinu nije trebalo to ponoviti. On se uspe gore i skoči doie na dmgoj strani. Drejk ga je sledio. Stražari još uvek nisu primećivali ništa. U zaklonu ne- boliko žbunova zadržaše se oibojaica. — Mnogo hvala, mister — cerio se Sejin. — To si fino izveo. — Bez govoiranciije, Sejne — reče Smajli suvo. — Nap- 23
  • 26. k'k'k S E J N k k k red, požuri malo. Kada plavokaputaši budu primetili tvoje beicsivo, pojuriće za nama kao roj skakavaca. Ali, preko u tvrđavi bido je sve mirno. Sejin se siroto cerio. Kapetan Higims i naredniik Hilberi razrogačiće oči. Dva čoveka šunjala su se kroz gusto drveće jedne ma­ le šumice. Negde je rzao jedan ko-nj. — Mi smo O'dmah tu — primeti Smajli Drejk. — Tamo su konji! Ond stigoše do konja. Sejn htede upravo da se vdine u sedlo, kad mu se revcilver bolno zari u leđa. Sejn se prenerazi. — Cemu ta glupost? — mrmljao je. Podalco se okrete. Zagleda se u lice Siidniija Blada. Ono se cerilo podsmešljivo. — Halo, Sejme — reče agent „Vels Fargoa” ljubazno. — Dobro nam došao! Na ovaj sam trenutak čekao meseci- ma! Sejn duboko uzdahnu. Odjednom je znao da je iz rđa- vog stigao u gore. Upravo je hteo da se ustremi na Blada, kada se još dva čoveka pojaviše između dva drveta. Onii uperiše svoje „koltove” u njega. Sejn je bio hež OiTužja. Njegova šanisa; niula. Polako podiže ruke u viisimu ramena. Cerenje agenta „Vels Fargoa” pojača se još više. — Hej, mladići — smejao se — zar ovaj kučkin sin ne TOgleda energičan? Možda bd trebalo da pred njdm stojimo mirno! Ljudi su se kliiberili. U tom trenutku, začu se preko u tvrđavi alarm. Siidni Blad se ugrize za usnu. — Brišimo — gunđao je. — Jahaćemo u Santa Fe, Sejne. Sefovi „Vels Fargoa” će skakati od radosti. Taj dan smo svi čekali. Džerod Manimfgs u međuvremenu sveza Sejna. Oni ga podigoše na konja i vezaše mu noge ispod trbuha živo-ti- nje. Onda pojahaše. Topot kopita dopirao je iz tvrđave. Bido je poslato mnoštvo ljudi, ali, potrajaće ipak izvesno vreme dok ne nađu traigove. Petorica jahača iizgubiše se u noći.
  • 27. ★★★ S E J N k k 'k Kapetana Hiiginsa trgoše grubo iz sna. Neka tvrda pes­ nica grmela je na njegova vrata. Higins skoči jednim pokretom iz kreveta i otvori vrata. Ukočeno lice dežurnog oficira mu se ukaza. — Sejm je nestao — izusti om dahćući. — Vrata od će­ lije bila su otvorena spolja. Kapetan Higins pređe umorno rukom preko očiju i ot- kresa promuklo jednu psovku. — Dajte alarm, poruoniijče. Sledite tragove. Ako nam taj Sejn pobegne, ceo okrug će nam se smejati. Poiruoniik Hotfiild sastavi pete, učini pokret unazad i od­ juri. Nekoliko sekundi kasnije, odjeknu uzbuna kroz tvr­ đavu i razbudi vojmiike. Higins se brzo spremi i ode u komandanturu. Iza njega se zaouše koraci. Glasno zveknuše mamuze čiizaima. Covek se nakašlja. — Naj'zad ste došli, naredmiče — reče Higins, ne okre­ ćući se. — Da, .ser! — grmeo je Hilberi. — Dozvoljavate li je­ dno pitanje? Higins klimnu glavom. — Kako ste znali da sam to ja, ser? — Oseti se to po miirisu naredniče — odgovori on. — Ali, ostavimo to sada. Odj-ašite sa jednim odredom i poku­ šajte da uhvatite Sejna. Nemojte da dođete bez tog prokle­ tog tipa! — Možete se osloniti na mene! Kao zakletva, OTučalp su njegove reoi. 0.n otpozdravi i pojuri ka vratima. Ka.petan Higins baci pogled sa prozora. U dvo-riištu tvr­ đave išlo je sve naopako. Prvi odred bio je već u sedlima i napuštao je tvrđavii. Ko li je oslobodio Sejna? Ova misao opsede Higiimsa. Psujući, napusti on svoju kancelariju. Jedan vojnik dovede mu konja. On se viniu u sedlo. Poručnik Hotfild dolaziio mu je u susret. — Našli smo tragove petorice konja, ser — reče. — Mislim da je pravi trag. Narednik Hilberi i deset vojnika preuzeli su gonjenje. Kapetan klimnu glavom. z5
  • 28. -ic'k-k S E J N if-k-k — Išlo se brže no što sam mislio — mrmljao je. — Sut­ ra ujutru hteo bih da imam taonu listu stražara. Izgleda da ovde može i nepoznati da ulazi i izlazi kako hoće. Sem toga, pošalj:iite nekoliko IjiUidi u Dona Anu. Treba da se tamo ras­ pitaju da li su se neki stranci u poslednjih dvadeset četiri časa tamo pojavljivali. Poručnik potvrdi glavom da je razumeo naređetnje. On odjaha dalje. Nekoliko treniutaka kasnije, ležao je Hiigims pod svojim pokrivačem. — Prokletstvo — mrmljao je. — Nadao sam se da ću uhvatiti tog pasjeg sina Sejma. On mi je neophodno potre­ ban. Inače se nećemo nikada dokopati tih profcleitih prepro­ davača. Sejna su stavili u sredinu. Jahali su ćuteći. Iako je Sejn osetio goruće poglede u svojim leđima. Prevaljivali su milju za miljom. Na jednom viisobom uzvišenju odaMe se pružao dobar pregled oiboline, zauistavdiše konije. Smažmiiim dvogledom os­ motrio je Blad celu okoliiruu. Outao je zadovoljimo. Nije moigao da uoči nikakve go- nioce. — Načinimo pauzu — reče tiho. — Naša prednost u vremenu trebalo bi da nam bude doivoljina. Moramo da se čestito ispavamo, Manamgse. Vi ćete pr©uz0t)i prvu stražu, okej ? Revolverás potvrdi gJaivom. On odveza Sejmove veze na nogama. Ali ipak, psiirveza uže za jedno stablo. — To će biti dovoljno, Sejne — reče. — Nemoj samo da pokušaš neku glupost;, jeir inače... On se naceri prostacM. Sejin poitvrdi samo izrazom Ilica. Naslorai se na stablo i zatvori oči. Sidni Blad se odjednom približi i čuonu tik do Sejna. — To nisi ni- u snu slutio, Sejne — šištao je njegov glas. Jasno se mogao osetiti trijumf. — Sada sii konačno do- lijaol 26
  • 29. ★-A-A- S E J N 'k'k'k Sejin minnio otvori O'čd. Qn se nasmeši ravruoidiušno agen­ tu „Veis Fargo” kompanjiije. — Začepi bolje tu prokletu gubicu, Blade — promrm­ ljao je. — Nije svaki dan praznik. Ti sd veoma česito vero- vao da me imaš u šakama. A na kraju, imao si pume gaće. Sto da se onda uzbuđujem? U prvom trenutku izgledalo je kao da će Sidni Blad odalamiiti Sejna po licu. Ali, njegova već uzdignuta pesnica zaistade. — Viidečemo već — progunđao je preteći. Onda pođe nekoliko metara napred. Umota se u čebe i uskoro zaspa. Ou se ravnomemo disainije. I druga dvojica umotala su se u sivoju ćebad. Samo se Džerod Manimgs naslonio o jedno drvo neko­ liko koraka dalje. On je nepomično gledao dole u dolimu. U rukama mu je svetlela „vinčesterka” . Sejn je čekao strpljivo. Poluzatvorenim očima pratio je svaki pokret stražara. U sarama njegovih čizama nalazio se nož. Nisu ga našli kada su ga odveli u ćeliju. Blad i nje­ govi ljudi misu se uopšte potrudili da ga pretresu. Polako su proilaziili minuti. Nebo se rasivetljavalo. Bleda mesečina se probijala. Džerod Maraiings izađe iz senke drveća i poče polako da špairta gore-dole. Više puta proteglio je svoje telo da bi raz- mmdao zgrčene mišice. Sejn mije ispuštao revolveraša iz oka. I on sam primeti da ga Manimgs uvek pomovo odmerava. Opeit su prolazilM minuti. Dugi kao veonost. Revolveraš priđe Sejnu. Proveri mu vezove. Smrdljivi dah zapaihimu Sejna u lice. On otvori oči i zevnu. — Spavaj samo dalje, Sejne — kliberio se Džerod Ma- nings. — Hteo sam samo da vidim da li su ti veze na rukama u redu. Pasjem siimu ne treba verovati. — Pusiti me na miru — gnanđao je Sejn. — Ti me si- guTinio držiš za čarobnjaka? Revolverás proigunđa nešto, i ponovo se udalji. On po- fcrča sada na vrh malog uzvišenja. Očigledno, htede da os- motiri moguće gondoce. Sejn pričeka dok Mamings ne iščeze iza žbumja. Onda se baci na posao. Veliki borac se okrete na leđa. Ispruži noge kruto u 27
  • 30. •kir-k S E J N ★★★ vazduh. Onda poče da lomata nogama. Već su mu na vrhu jezika bile psovke kada mu konačno ispade nož iz sare čiz­ me na zemlju. Visoki čovek odahnu. Oprezno osmotri na sve strane. Video je Džeroda Ma- niingsa, koji je stajao na vrhu uzvišenja. Siilueta mu se ja­ sno ocrtavala na svetlijem horizontu. Sejn se dovuče do noža kx)ji je svetlucao. Bila je to mučna procedura. Ali, čovek je uspeo da preseče veze. Ru­ ke su mu bile krvave. Mada je uže najzad prepuklo uz jaki šum. Sejinovo lice delovalo je u poslednjim miinutama iscrp­ ljeno od velikog naprezanija. Ckiljio je preko na Blada i drugu dvojicu. Ali, oni su jjoš uvek spavali. Koraci odjeknuše. Džerod Maniings se polako vraćao. Za­ gleda se u Sejna, pa nastavi svoj put. Očigledno, htede jed­ nog od svojih drugara da probudi. Trebalo je da taj pre­ uzme stražu. Sejn poskoči i ustremi se panterskim skokom na Ma- ningsa. Ovaj je bio iznenađen. Čelična pesniica visokog čo- veka sevala je nad lobanjom revolveraša. On ga obori na tle. Ali, Manings je imao još snage da pritisne orocz svoje „vinčesterke” . Snažna detonacija probi noćnu tišinu. Blad i dvojica revolveraša poskočiše pod svojim pokrivačima. Sejn uhviiiti pušku i poskoči u stranu u žbunje. To se nije desilo ni sekundu prerano, jer su već aršin dugi pla­ men! jeziici liznuli ka mestu gde se on nalazio malo pre. Sejn uzvrati pucnjavu. Povik pun bola otkri da je to bio slučajan pogodak. Onda on stiže do konja. Baci se u sedlo, izbaci povik pume i odjuri dalje. Ostala četiri konja otrgnuše se iržuoi i pojuriše u panioi. Nije čuo besne povike koji su odjekivali za njim. Sejn Je jurio kroz noć. Ali, uskoiro je morao da zauzida svog konja. Vidik je bio odličan. Bleda mesečina osvetljavala je preriju, koja je ležala ispred njega. — Vojnici — mrmljao je Sejn. — Čitavo tuce. Oni pra­ te tragove. Nadam se da me nisu otkrili! i 28
  • 31. ★★★ Š E J N ★★★ On je vukao svoga konja ofcolo. Tom Hiilberi i njegovi plavokaputaši izgleda da ruiisiu videli Sejna. Nisu se zausta­ vili. Nasitaviii su svoj kas. Cereći se, promeni Sejn svoj pravac. On pretpostavi da će Blad uskoiro imati poteškoća sa naredraikom. — Možda bi trebalo da odem preko u Tomson Siti — mrmljao je Sejn. — Do đavoda, bar d,<a imam čestitu odeću. S undformom neću prevaliti nd deset milja. Konj se odmorio. Bio je izdržljiv. Potapšao ga je po znojavom vratu, umirujući ga. Polako se danilo. Prizemna magla pretapala je divlju zemlju u bezličnu masu. Konture su se više nazirale nego prepoanavaile. Posle nekoliko milja, pusti Sejn svog konja da uspori kas. Prvi zraoi sunca padali su na izgorelu zemlju i utapali je u neki zlatni 0‘dsja(j. Reckavi vrhovi bregova San Andres žarili su se kao preliveni tekućom lavom. Sejnov konj načudi odjednom uši. Sejn vide uskoro razlog. Promukla kletva mu se otme iz grla. Viisokii čovek iz­ vuče „viinčesterku” iz fiu-trole. Dve stotine jardi udaljena, izranjala je iza uzvišice jed­ na bofrda Inidijanaca. Indijanci su zauzdali svoje male čupave mustange. Preteći, uperiše poglede preko. Neki od njih zavitlaše puškama. Sejn je prepoznao jasno iscrtana lica i gornji deo tela. I on zauzda svoga konja. Počeša se po potiljku. On pogleda na svoju urtiformu. Znao je da je ona za Indijance crvena marama. — Prokletstvo — mrmiljao je. U tom trenutlku, poteraše Indijanci svoje mustange. Nji­ hov ratničibi pokllič odjeknu. Vetar ga prenese preko do Sejna. Seijn podiiiže „vinčesteirbu” uvis. Sidind Blad je besneo. Kao razdraženi tigar jurio je go- re-đlole. Džerod Mamings je čuo svašta. To mu nije nimalo godSlo. 29
  • 32. 'k'k'k Š E J N -k'k'k Reroilveraš je hledog liica sedeo na zemilgi. Sejnov metak ga je iipaik pogodio u levu plećku. Džo i Smajlli staviše mu zavoj. Mamings Je psovao pri­ gušeno. — Do đavola, proklet bio — urlao je agemit „Vels Far- gioa” . — Sada je taj kučlkim sin pobegao, i to sasmio zato što ste vi čmavali, Maniim,gse! Revolveraš zatrese glavom. — NiBam j-a spavao — mirmljao je promuklo. — Ta-j tip Je izgleda sklopio pakt sa đavolom. Još pre neikoliiko minuta proveravao sam nijegove veze. Ne razumom nii sam, Blade! U tom trenutku odjeknu. Sva četvorica pogledaše se ianecnađenio. Onii se mašiiše za revolvere, ali ih odjednom ispustiše, kada se ispred nijdh po­ javi čitarvo tuce vojnika. Naffedndik Hillbeiri sijaba. Njegov strogi pogled pređe preko IjudL I odluta, tražeći dalje. — Gde je Sejtn? — urlao je. Sidni Blad pniđe naredniku. Onda diitiniu prsitima po obodu svog „stets'ona” . — Helo, nairedniče — osOiovl ga. — Ako tražite onog kučlkimog sina koji nas je pre nekoliko minuta napao i po­ kušao da nas opljačka, onda ste zakasniili. Taj tip nam je čak oterao naše konje i jednom od mojih drugova sasuo me­ tak u leđa. Tom Hiiliberi uzdahnu duboko. On dade znak nekolicini svojih ljudi. Oni počeše od­ mah da pretražuju predeo. — Niiita, naflrediniiiče — jawi jedan kaplair nekodiko mi­ nuta kasnige. — Nikakviih tragova. Ništa što ba ukazivailo na Sejna. Hilberi se gorko naceri. Izazivački se zagleda u agemta „Vels Fairgoa”. — Dakle, vas je napao jedan čovek? I u tu prfičiu treba da veruijem? — zaurlao je odjednom. VH ste billi taj ko je Sejna oslobodio iiz tvrđave. I sada vam je klienuo. Hi ste mu vi doizvolilii da klisne. Sidni Blad sieže rameniima. — Mislite šta hoćete. Ja nisam dužana da vam polažem 30
  • 33. •k'k'k Š E J N 'k 'k ir račune. Mi ne poznajemo niikaikvog čoveka po iimeau Sej:n. To bi trebalo da vam bude doTOljmo. Toon Hilberi zaškrguta zubima. Jedan od njegovih ljudi priđe bliže. — Tamo preko, nalaze se tragovi kiopiita jednog konja, narednice. Izgleda da je Sejm na vreme primetio naš dola­ zak. I kiiiSinuo. Hilberi potvrdi glavoim. — Kada bih imao malo više vremena, pozabavio bih se malo viiše s vama — gunđao je. — No, možda ćemo se sre- B:ti još jednom. Onda 6u to nadioifcnaditi. Sta smrdi ovde tako čudno? — upita Smajdi Drejk i poidiiže niois. — Cimi mi se da neko ima pune gaće! Narednik Hiilberi se savlada. Gvozdenom voljom. Ali, počeo je da drhti celim telom. — U sedla! — grmeo je njegov glas. On pogleda Još jednom basno u Sidinija Blada. Onda poj aha na čelu svojih ljudi i podiže ruku. Agent „Vels Fargoa” obritsa znojaivo čelo. — To je biilo taman za dilakii, momci — promrmljao je. — Pokušajmjo da uhvatiimo poraovo naše konje, i onda hajka na tog kučliitniog sina, Sejna! Njegov besni pogled pogodi Maniingsa, kojd Je baš po­ kušavao da se digne. — Vi ostanite ovde, Manimgse — naredi miu. Trojica kompanjodia zatim krenuše. Čitav sat su hvatali oidbegle konje. Sunce je uveliko počelo da peče. Trojica Jahača bili su u moju. Psujući, adjahali su natrag do Džeroda Maningsa. Revolverašu je bilo malo bolje. Ali Je Još uvek trpeo jake bolove. Njegov zavoj bio Je poriioivo skroz krvav. — Hoćete li moći, Maningse? — upiita Sidnii Blad po- miriljivim glasom. Eevolv0r-aš kMmnu glavom. — Jasinio, Blade. Ta oigrebotina me neće ubiti. Poku­ šajmo da uhvatimo Sejna. Biće da nije oidjahao daleko. Sem toga, za njim Je konjica. Možda će nam ga omi prosto dovesti na ruke. Ageait „Vels Fargoa” potvipdi polako glavom. — Dokopaćemo ga se već — reče. Zvučalo Je kao zak­ letva. SI
  • 34. 'k'k'k Š E J N 'k'k'k Oni poteraše svoje bonje i tuskoro su nestali iizmeđu bre­ žuljaka. y i • Sejm je oisuo paljibu. Pucao je preciEoo kao masima. Tri sedla indijanjskih mustanga bila su odjednom pra­ zna. No, to mije moglo da ostavi namoSti lutiisak na ostale Apače koji siu navalijiivalii. Oni su i dalje maipadali. Njihovo uiTlan,je, boje mu je prodirailo do srži, odjeki­ valo je Sejnu u ušima. On opaili jioš dva metka. Još jedan ratnik bi pogođen i pade iz sedla. Prvi meci i strele zazujaše oiko Sejna. On snažno po­ vuče dizgine. Tražio je spas u brzom befcstvu. Rastojainjje od gomilaca vidmo se poveoaivailo. Segn odah­ nu. Osmejak pređe nijegovtim suvim licem. On poče da tražii muodicdiju za svoju „vfflničesterkiu” . U torbi o sedlu i puški bila su još samo dva metka. — Goispode bože — mrmljao je. — Ako ne nađem još municije mogu odmah sebi da prostrelim glavu. Onda uze drugu torbu. Trže se kada opipa kutaju sa mecima. Imao je sreće. Meci su odgovarali „vinčesterki” . On napuni pušku. Osmotri gonioce. Njegova prednost je bila još uvek značajna. On uspori malo tempo jahamja preko visoravni. Odjednom, zaKimutlL U praivcu poiliuilevio opazi oibJalč prašine. Sejn poče da pstuje. .Vide da se raidi o nio(vio(j horidi In- diijanaca. On potapša nežirao svog konja po vraitu. — Sada napred, dimže moj — mrmiljaio ¡je. Izgledallo je kao da da konj razume. On se ispiruži i polete kao strela preko prerije. Indijanci iz-a njega MLi su daleko za nsjim. VSSe birflge zadavali su mu Indijanci boji su se približavali sa strane. Ako mu konj ne izdrži tempo, oni će mu preseći put. I oiinda će biiti belaja. Konj mu nešto uspori tempo, iako ga je Segn podsticao. S2
  • 35. ★★★ S E J N ★★★ Sada je mogao već da razaznaje Apače ponaosiob. Bilo ih je petiiaest. ZLotobno su odjekivali njihovi pucnji. Njiihov rat­ ni zov dopirao je do Sejna. Još dvadesetak metara dalilo je Sejna od Indijanaca. On promeni blago pravac i po'diže „vinčesterku” uvis. Odašir- Ijao je pucanj za pucnjem. Imao je sreće. Jedan metak pogodi jednog od konja iz prvog reda. On pade. U trenutku nastade veliika pometnja. Konji su pada­ li. I njihovi j ahači. Sejn ućari dragocene trenutke. Oni su miu bili dovoljni da dobije u vremenu. Kada se osvrnu, primeti da su se obe grupe Indijanaca spojile. Indijancu, nisu odustajali. Oni nastaviše gonjenje. Sejn obrisa zsnoj sa čela. Smeškao se zadovoljno. Prvi nalet je odbio. I opet pop'usti u tempu. Konj mu je pokazivao prve znake umora. Teren se dizao. Bilo je sve viiše brežuljaka. Sejn je sti­ gao do prvih ogranaka. S udaljenosti od jedne miilje, osmot­ ri on razjapljen otvor jednog kanjona. Sejn pogleda unazad na svoje gonioce. Apači su grabili uzbrdo. Kao horda vu:iištećih đavola, jurili su za Sejnom. Poče trka. Samo ako Sejnu bude uspelo da dođe do kajijoaia pre Indijanaca uspeće da spase svoju glavu. Prve kugle zazviždaše pored njegovih ušiju. Nije smeo ni da pomisli šta bi se desilo ako bi mu pogodili konja. Sejn odvrati paljbom. Tri konja oistaše bez jahača. Sejn se oemehniu zado­ voljno. Ali, osmejak mu brao iščeze s lica. Jedna kugla mu okrznu desno rame. Bolelo je kao udiar bičem. Idući metak prođe mu pored uha. Sejn oseti vrući dah smrti. Polauia ponovo da poitera srvcg konja. Ovaj ubrza galop. Približavao se razjap'ljenom grotlu kanjona. Sejn se ugrize za usnu. Radilo se o sekunidama. Urlik Indijanaca, koji je niadaleko odjekivao, postajao je sve bli'- ži. Oni su znali da bi sve iz,gubili ako bi Sejn prvi stigao do kanjona. Jedan jedini čovek mogao bi tamo da zaustavi čir tavu armiju. 3 Sejn 21 33
  • 36. ★★★ S E J N ★★★ Sejnu je uspelo! On stiže do kanjona i odmah skoči 4z sedla. Njegova „vinčesterka” poče da grmi. Poaiovo se isprazniše sedla. Ali, Apači se povukoše. Oni se postav^še izvan dometa zrna. Mahali su, preteći svojiim oružjem. Njihov urlik pun razočaranja odjeknu do Sejna Sejn se dahćući naislanio na jednu veliliu stenai. Polako je dolaizio dO' daha. Bol od rane bio je iadržljiv. Rukav od kaiputa biio mu je krvav. Sejn baci pogled preko prema Apačima. Ali, oni siu se izgleda još dogovarali. Za prvo vreme, ostaiM su i dalje van doimeta puške. Sejin poče svog kunja da trlja i masira. Naravno, pri tom niije iispustao Indijance iz vida. Jedan ratnik pokuša da se prikrade, ali Sejn ga otkri vrlo brzo. Indijanac je platio svoju sineilost životom. Mali odmor godio je Sejmovom konju. Upaddj'ivo se opo­ ravio. Sejn je bio .zadoivoljan. Samo mu je konj zadavao brige. Nadaio se samo da se ne radi o neliom ugainuóu. Onda bi ga Apači cimali u rakajma. Indijanci su se još uvek dogovarali. Sejn se viimi u sedlo svog konja i pojaha oprezno na­ pred. Kada podiže gilavu video je, stoitmalc metara iiz.nad sebe, plavo nebo. S vremena na vreme, zauzdao bd konja. Proce- noiivao je. Ali, Indijanci izgleda još niisiu prodrli u kanjon. Sejn odahnu. Kanijion je počeo da se šiiri. Strane koje su se dSizale stotinak metaira uvis polako su se spuštale. Daniiilo se. UskoTO se kanjon otvoi’i. Pred Sejnom se pipužala pre­ rija. Tu i tamo probiijala siu mala ostrva šiuma. ' Sejn pojaha. Bacio bd šipak s vremena na vrame pogled unazad. Apačima náje bdio ni traga ni glasa. „Utekao sam im” pomdislio je. Ali, kalco je poznavao Apače, zinao je da oni nisu napuštali njeigave tragove. Posle prevaltjenih nekoliko milja, stiže Sejn do jednog švimskog ostrva. Oprezno ga obiđe. Onda ugleda jednu poš­ tansku stanicu.
  • 37. ★★★ S E J N ★★★ Stanica za zamernu konja bila je spaljena. Sejn ugleda nekoliko tamnih ljudskih tela između olupina, i ugljeiniisane balvane. Oprezno pojaha napred. Indijanoi su sve sravnili sa zemljom. Ljude, žene i decu. Strašan gnev ophrva Sejna. Onda osmotri mrtve ljude. Zatim se osvrnu oko sebe. Vrlo oprezno. Postojala je mo­ gućnost da se još neki Indijanci nalaze u bliiziind.' „Vinčesiterka” mu je ležala na kolenima, na gotovs. Dah smrti lebdeo je nad celim predelom. Polako odjaha ka česmi. Jedna strela prozuja tik kraj njegove glave. Trojica Apača, kao iiz zemlje, odjednom iizinikoše isipred visokog čoveka. Sejn se našao sa smrti u lice. V II — Jeste li vd čuli pucnje, naredniče? — upiita kaplar Ben Kolims. Tom Hiilberi potvrdi glavom. On zauzda konja. Okrete se u sedlu i osmotri ukočen red vojinjika. — Idemo, momci — gunđao je. — Sada će se pokazati da li zaista anate nešto više nego da se blesavo cerite. Is­ pred nas su Apači. Kako se čind. A ako se ne varam, orveni gone Sejna. U snažnom kasu pratili su ga vojnici US konjice. Birao su napredovali. Oni objahaše jedan brežuljak i os- motrdiše jednog jahača kako nestaje u teenom kanjonu. — To je bio Sejn — ^krgutao je narednik. lic e mu je bilo potpuno mimo. On podiže ruku u vaizduh i pokaza na Indijance koj:i su u trenutku opazili odred. — Napred, napadamo! Vojnici se podeliše u vidu lepeze i udairiiše u galopu. Indijanci su savladali prvo iznenađenje. Trzali su svoje žilave konje. Nisu bežali. Bdili su spremna na borbu. Pucinjd odjeknaiše i oisvetliše oba reda. Vojnici izviukoše svoje duige sablje. Onda udairiše obe neprijateljske snage je­ dna na drugiu.
  • 38. ★★★ Š E J N ★★★ Kao kiliiiti, probiše vojnici tainki odbrambeni lanac Irudi- janaca. Svetleće sablje naoiniše krvavu žetvu. Apači su se dali u bekstvo. Tom Hilberi zauzda konja i ubriisa krv s obraza. Tu ga je okrzniulo jedno indiijansko tane. Cetiini sedla ostaiše prazna. Dva vojnika sedela su koso u svojom sedlima. Tom Hiilberi je progutao psovku. Naredi da se zbroiniu rainjem. Ostaloij četvorici više nije bdilo pomoći. — Indijanoi se vraćaju — ču se, glas jednojg vojniika. Naredniiik Hilberi pređe rukom preko očiju. Mora da siu Apači dobili pojačanje. Viiše od tridesetoro ratnika iizjUiriše. Nji'hov ratni poklič treštao je stravično vojnicikna u ušima. — U kanijon! — naredi Hiilberi. — Tamo ćemo moći da zadržimo te kuičikiine sinove. Taman su uspeli da uđu u razjapljeno ždrelio kainjona. Konj jedn'Og vojiMika bio je pogođen. Covek se spasao. Us­ pelo je. Onda zasuiše Indiiijance vrućim olovom. Onii se otdmah povukoše. Dvadeset Indijanaca odjahaše dalje. Siigumo SIU znali još jedan drugi put u brdo. Pokušaše da napadnu vojnike s leđa. Narednik Hilberi osmoitri ostatak s'voj'ih ljudi. Četvoro je biilo još sposobno za borbu. Dva ostala, rangena. Znao je da je u smrtoiniosinom .šikjiiipou. — Napred momci, jašemo dalje — naredi on. — Mo­ ramo izaći to kanjona, pre no što Apači zauzmu izlaz. Na­ pred! Odjatiali su. S uzdahom olakšanja stigioše do izlaza iz kanjona. Apači se miisu videli. Tom Hilberi oibi'iisa znoj sa svog musavog lica. Meriio je svoje ljude. — Pokušajmo da se probioemo do tvrđave. Ovo ovde je pakao. Sejna, kuirviaicig siina, možemo da otpiišemo. Njegov skalp već leprša na kaiišiu nekog Apača. Sejn opali iz „viiničesterke” . Munjevitom brzinom njego­ va kugla pogodi u grudi Apača, koji je dojurio. Tresniu ga o tle. 3S
  • 39. ■k-kir S E J N ★★★ Drugom Indiijancu za,bi puščanu cev u lobanju. Sledio je tupi odjek. Indiijainac se zatetura. Zari čvrsto nokte u grivu konja. Treći Apač bejaše na redu. Snažnim skokom baci se om na Sejna i zbaci ga sa sedla. Prevrnuvžii se više puta, otkotrljaše se obojica ljutih nep­ rijatelja po tliU. Tik ispred sebe, osmotni Sejn bleištavo sečivo veMkog noža. Muinjeviitom brzinom uhvatio je ruku Apača, koja se već spuštala na njega. Samo nekoliko sanitimetaora iispred Sejnovih grudi za­ ustavi se vrh noža. Miiiris užegle bivollove masti prodre visodiom čoveku u nos. Smrdljiivi zadah zapahnu njegovo lice. Apač je ležao svom težliimom svog tela na Sejnu. Kolutao je očima. Iz njegovih razjapljenih usta orio se krik. Vrh Indiijančevog noža prdibližavao se sve viSe Sejnovkn grudima. Sejn sakupi sada svoju snagu. Uspelo max je da ruku s nožem okrene u stranu. Onda odjednom oitpusti rubu. SečLvo se zari duboko u tle tik pored Sejma. Apač je bio iznenađen. , Sejn iskoristi ovaj deiić sekuiriide i privuče bolena. On­ da odbaci Indijanca. Oba borca stadoše skoro u isito vremo na noge i vre­ bajući po'čeiše da kruže jedan oko drugog. Apač je još imao nož u ruci. Počeo je ponovo da napada. Kao pobesneli bivo nava- Ijiivao je na Sejma. Visoki čovek je i^begao napad i istovre- memio gromovito udario pesnicom Indijanca u potiljak. Onda se Sejm prosto oipusti i otkotrlja neikoliko metara. Podiže se, posrćući, saže se munjevito brzo i iabeže nož koji fijuknu prebo njegove glave. Za dlaku. Apač ispusti povik pun očajanja, i ustremi se. No, sada milje imao viiiše šanise. Sejn odskoči u stranu i udari pesnicom u potiljak čoveka boji je teturao. Indijanac se vrteo u krug, ali protiv raiZoirnih udaraca u glavu i bradu niije mogao da se bori. S uzdahom, sruči se om na zemlju. Sejn je trljao svoje izudarane zglobove. Gledao je oiko 3T
  • 40. ★★★ Š E J N 'k'k'k sebe na sve strane. Sve je bilo mirno. Izgleda da se na ovoj napiuštenoj poštansikoij sitanicd nisu više zadržavali Indijanci. Sa jediniog oibldižnjeg brda dizali su se dimni signali pre­ ma plavom nebu. Sejn je dobro znao što to treba da znači. Bezbrojne hor­ de Indijanaca boje bruže okolo biće obaveštane o prisustvu uljeza. Sejn baci još jedan pogled na razorenu stanicu. Dovuče konja do bunara. Njegova suminja se obistinila. Voda je bila zagađena. Leš jednog mršavog psa plivao je u mulju. Psujući povuče se Sejn i viiniu u sedlo. On odjaha dalje. Posle nekoliko milja ugleda jednu razorenu farmu. I po cenu opasoosti da nabasa na Inudijance, om se uputi tamo. Voda je konju bila preko potrebna. A i njernu. Srećom, bunar je bio u re'du. Om se osveži i napoja konja. I tu nije nifco izbegao pokolj. Izgleda da je napad do­ šao sasviim iznenada. Ovaj predeo je inače ostao uvek sa­ čuvan od napada Apača. Tako daleko u unutrašnjost zemlje nisu se usuđivali da idu. Ovde niiije bilo ničega što bi mu moglo biti od koristi. I om odjaha dalje. Sunce je već peklo. Tada opazi drugu, od vatre raznesenu farmu. I tu načini veliki krug jer je opas­ nost od susreta s Indijanicima bila velika. Sunce je bilo u zemiitu kada ugleda usred jedne male doilime jedno netaknuto imanje. Sejn zauzda komja. Motrio, je oštro prelio. Ispired male kuće sitajala je jedna žena. Vešala je rublje. Sejm pređe rukom preko brade. Nije znao šta da misli zapravo o ovoj spokojnoj slici. Ili Apači o>vu farmu još nisu otkriiM; iili imaju ti Ijuidi tamo dobre veze sa pobumjemam In- dijamcima. IS je to bila klopka, i Imdiiijamci ga već čekaju. , Sejm se zagleda u svoiju poderanu i prljavu uniformu. Rizikovaou, misildo je. Možda 6u tamo dobiti drugu ode- Ću. Polako poj aha bliže. Mlada žena je usporemo obavljala svoj posao. Njena kosa boje žita, svetio se presijavala. Mora da je tek biila primetiila Sejna. Nije prekidala. Nije mu čak nd, mahoula. To je Sejna zbuniilo. 38
  • 41. ■k-k-k S e j n Jahao je još bliže. Nije mogao da primeti niiišta siumnj'i- TO. Dim je izlazio iz odžaka. Sve je oistavljalo spokojan utisak. O Inidiiijanciima rui traga. Nekoliko metara ispred mlade žene zajuzda Sejin svog koinja. Smešlcajući .se, lupkao je om po oibodu svog šešira. — Heilo, madam! Ona se okrete čvrsto stisnutih usnica. Strah joj je trep­ tao u očima. Iz ruku joj pade jedan komad rublja i smače sa čela pramen duge kose. Sejm je motrio iz uglova očiju na malu kuću preko pu­ ta. Niiije iEoistavio nii štalu ni šupu. Ponovo se smešio. — Gde SIU Aipači? — upita nemamo. — Jesu li u kući ili u šupi? Izveštačen osmejak pređe preko usana žeme. — Ne treba da se plašite, gospođo — reče visoki čo­ vek. — Sigurno su Apači nekog uzeli za taoca. Nije li tako? — Sejm se još uvek smeškao. Za jednog posmatrača izgle­ dalo hi kao da se došliak samo zabavlja i ne summija ništa. Mlada žema poitvrdi polako i obesA mehaničkim gestom jadan drugi komad rublja na uže. Sejm sjaha sa komja, sa ,,vimčesterkom” u ruci. Odvede svog komija preko do malog bunara i napumi je­ dnu drvenu kofu. Pustio je svog komja da ugasi žeđ. Sejm okrete nemamo leđa. Ali, svaki živac u njegovom telu bio je zategnut. Kada začu korake kojii su se jedva čuli, okrete se. Pripuca ,,vim- česterkom” jioš sa kuka. Njegov metak pogodi prvog Apača u grudi, a dirugi jed­ nog Indijanca koji je upravo izašao na vrata i prislonio svo­ ju pušku uz obraz. Sejm razabra krik žeme. Njena napregrKutošt kao da je popvistila. Ona pojuri ka mjernu i baci mu se u naručje. Nje­ no telo je drhtalo. Ona se priljubi, drščući, uz Sejma. Pla­ kala je i trudila se da se umiri. Sejm joj poimillova kosu, koja je sjala kao zlato. Oma poidiže glavu. Suze su joj liile niz lice. —>Dobro, doibro — tešio je blago. Odjednom se žema otrže i pojuri kao luda u malu kuću. Sejm je pratio. U stoipu. 39
  • 42. ★★★ S e j n -k-kir u klući je izgledalo kao da tu stanuiju luđaci. Skoro ceo nameštaj hio je poliupan. Zema se sada nagla nad jednim malim dečakom, ko<ji je vezan sedeo na zemlji. Dečko se smeSkao, iako su mu oči bile pune stralia. Že­ na sikide konopce i lize malog u naničje. Sejn je u međuvremenu mo^trio kroz prozor. On se sa­ mo nadao da četa Inidijanaca nije čula njegove pucnje. — Sve je doibroa, Fremkii. — reče plavokosa žena i obrisa malom dečaku suze sa muzgavilh obraza. — Iinidiijancii s«a otiišli. Dođi, oidmori se, maliiša! Ona odnese mališana u susednu sobu i vrati se ponovo nakon nekoliko trenutaka. Smeškajućii se, zastade ispred Sejna. On je posmatirao pažljivo. Zaista je izjedala lepo. Srce svakog mladoig čoveka zakucalo bd jače pri pogledu na nju, Teilo joj je biilo besprekoimo. Sejn se smeškao uslužno. — Hvala vam misiter — reče ona tibo. — Vi ste nam spasli živote. Ona se približila Sejinu i bacila mu se u nairučje. Usta joj potražiše njegova. Sejn je bio u prvom tremiitiku iznena­ đen, no, onda odvrati vatrenim poljupcem. Posle nekaliiko treniutaka odgurnu mladu ženu. — Vd mi ništa ne dugujete, madam — reče. — Zaisita ne. Trebalo bi da bnišemo što pre. Ovde su Indijancd. sve preplavilli. Sem toga, nekolicina njiih me gonii. Oni će se si- giurno usikoro pojavijti. Pokušaću da vas prebacim u sledeće mesto. Ona potvrdii odjedruom nekako zbumjeno. — Zovem se Dženot — reče. — Mnogo hvala, mister. J a . . . j a . . . — Dobro, dobro, Dženet — mrmljao je Sejn. — Moje ime je Sejn. Imate li možda neku odeću za mene? Hteo bih najzad da se otarasim te proklete uniforme. Ona deluje na Indijance kao crvena marama na bika. Ona nestade. Vratila se za nekoliko trenutaka sa jed­ nom kovšulj'om, jednom čakSirama i jednom kožnom jaiknom. — Od moga muža — reče mamim glasom. — Ubili su ga dva kradljivca stoke. Od onda živim sama sa svojim ocem 40
  • 43. 'k'k'k Š E J N •k'kir i siinjom. Deda je na poitu. Trebalo je da stigne već pre tri dana. Sejn potvrdi. — Možda mu je rečanio da se probije do Tomson. Sitija ■— primeti on nejasnoi. — Spremite se, Dženet, nemaimo vre­ mena na pretek. Žena pohita. Nakon deset minuta bili su u sedlima. Dženet je staviila petogodišnjeg Frenkija iispred sebe na ko­ nja. Plava žena baci još jedan kratak pogled na malu faraiu. Onda se pridruži Sejnu. On je bio već nestrpljiv. Pošao je napred. Tražio je Indijance u okolini. Nije mogao miišta siuminjitvo' da primeti. Sasvim spokojan nije bio. On se S3jm nadao cía će moči sa svoja dva štićenika da se probije do Tom.son Sitija. Puščana vatra se pojačavaila sve više. Sidnii Blad zauzda svog konja i osmotri svoja tri pra­ tioca. — Tu preko, izgleda da je počeo pakao. Izgleda kao da je narednik sa svojim Ijiudima dopao šaka Indiijancima. Pogledi revolveraša pokazali su jasnu neodlučnost ljudi. — Trebalo bi da pogledamo — mislio je glasno Džerod Manings. — Možda možemo da im pomognemo. Džo Kuker i Smajli Drejk klinmuže potvrdno. — Oruđa dobro — progunđa Blad. — Pogledajmo, iako bih onom naduvenom naredniiku poželeo da ga snađe kuga. Oni pođoše ravnicom i dođoše najzad do jednog malog proplanka, kojii su oibjahali kao vilior. Zatim zauzdaše svoje Iconije. Otkrilli siu ostatak Hilberijevog odreda. On je vodio očajničku borbu sa dva tuceta Indijanaca. Vojnici su se na brežuljku botriili u zaklonu i osoDli paljbu na Indijance ko­ ji SIUse prikradali sa sviih strana. Radido se o minutama. Za tren biće slomljen i poslednji otpor. I Cetvoipica jahača su se uspuzala. 41
  • 44. S E J N -k-kič Onda Sdidini BJad oidlučtno izvuče svoju „vicračesterku” iz futrole. — Napred, momci! Sredićemo te kučkine sinove! Zatim potera sviog konja. Već nakon nekoliko metara bili su na dometu i osuše paljbu. Apači su bili iKnenađeni. Pre no što su se mogli postaviti prema neprijatelju, na­ činila je smrt bogatu žetvu u njihovim redovima. Napad na Hilberija i njegove ljude bio je odbijen. Naravno, vojnici skupiše ponovo hrabrost. Pucnjava započe. Apači se viniuše na svoje brze mustange i pođoše Bladu i njegoiviim pratiooima u susret. Četvorica jahača iskočiše iz sedla. Ali Indijanci nisu mogli da se uhvate ukoštac sa tak- viom veštittiom gađanja čeitvorice revolveraša. Sve više konja ostalo je bez jahača. Napad prestade. Ostali Indijanci nag- naše u bekstvo. — Imamo sreće — promrmljao je Sidnii Blad i obrisao znoj sa čela. — Sve je u rediu, mladići? Trojica revolveraša klimnuše. Maningsov zajvx>j pod ot­ vorenom košuljom opet je zakrvavio. Oni ostaviše svoje oružje i odjahaše preko do nairedmika Hilberiija. — Hvala nebesiima — zadiovoiljno klimao glavom Hil­ beri. — Došli site u posJedino'em trenutku, imače bi nam od- ralli kožu! Sem Toma Hilbeirija, još su četvoirica preživeli napad. — Moramo da stignemo do tvrđave — gunđao Je na­ rednik. — Pres’labi smo da bismo izdržali još jedan napad. A koliko ja poesnajem Apače oni će ponovo i uvek ponovo poikušavati. Sidnii Blad se ugrize za doniju usniu. — Bolje bi bilo kada bismo pokušali da se probijemo u Tomsion Siti — pnimeti. — Za nama su Apači. Tamo je gusto, do đavola. Zašto nije nako rekao da je tamo počeo pakao? Narednik Hiilberi sleže samo rameniima. — Jašemo u Tomson Siti — gunđao je. — Ako Indli- jancd nisu još uhvatiili Sejna, onda ćemo ga mi naći tamo! ' 42
  • 45. ★★★ SEJ N V III Piut je bdio teži no što je Seijn mogao da predvidi. Uvele pocaovo, moirali su da izbegavajiu čete Indijanaca boji su ču- ‘ vaTii sboiro sve izvoire u toj sprženoj zemlji. Sunce je dostojanstveno i divno zalazilo iiza brda. Ba­ cilo je još-jednom jedain zlatan odblesak na spržemu i divlju zemlju. — Zar ne možemo da načindimo malu pauzu, Sejne? — upiita Džeinet H lej. — Nekoliiibo sati odmora svima bi nam' dobno Simfllio! Sejm Idiiminiu glaivom. — Siigutmo — primetii. — Do Tomson Sitija ima samo joiš pebnaesit miilja. Preitpostavljam da Apači neće n^asti grad. No, siutra će proći ovuda kroz ovaj predeo i imaće „,pik” na mamje grupe. Kada bude pao mrak naše će se šan­ se pioTKečaitli. Oni odjahaše ka jednom brežuljku koji nije bio obras­ tao žlbumijem i drvećem. Uzdišući, sjahali su. Predeo uix>nu u mrak. Udlioro probi bleda mesečdina. Nočnal vetar šumeo je kroiz drveće. Jeli su s apetitom suvo meso. Posiledinji ostaci vode u flašama uMaždli su im žeđ. Plava žena pmipremi malom Frenkiju ležaij. Onda se vrati i sede pored Sejma. Nasloni glavu na nijegove grudi. SmeiSka/jući se, Seje, stavi svoju ruku oko nijenoig stru­ ka. iMavokosa žema priđe još bliiiže. Sejm oseti toplinu njenog tela kroz tanku haljinu. — Zar ti ndfje čudno, Sejme? — reče Dženet svojim jas- nfiim glasom, — Osećam kao da te poznajem već godinama, aiMi možtda je ito zato Sto sam u poslednje vreme bila tako usamiljena. ibna podliže gHaiviu, Ispitliivački se zareda u Sejna. SmeŠ- kajuči se, Segln privniče miadiu žerwi k sebi — Ndka te ne muče nepotrebne misli, Dženet — reče on oabilijno. — Prebacićiu tebe i maloga siigumo do Tomson SittSga. Ja... Zadarhitaile usmice se zatvoriše, dok su njene ruke pre- lateSle Sejnovim teilom. Sejm se spusifci na leđa i privuče mla­ du žemu koga je dirhitala. Om stavi svoje ruke u iizrez ngene Haljine i pređe preko
  • 46. ★★★ S e j n -kiic-ir njenih čvrstih grudi. Dženet poče ubrzano da diše. Njeno telo poče da se trza. — Dođi, Sejme — mirmljala je između dva vatrena po- Ijiuipca. — Dođi, potreban si mi! Potom je ležala pored Sejma. Disala je teako. Sejm se us­ koro diigao i obukao. Popeo se nekoiLiko metara uzbrdo da bi osimiotoiio predeo. Koliko god je naprezao oči ruije mogao ništa sunanjivo da uoči. Kada se vratio, Dženeit je bila već obučena. S osrneham miu priđe. — Hoćemiio li da jašeimo dalje? — upita. Lice joj je bilo jioš blago rumeno. Njem. ubrzana dah bio se smitiio.' Sejn je poljuibi u obraz. Čvrsto privuče mladu žetmi k: sebi. — Dobro, možemo dalje — primeti. — Sada u noći toamo stvanniu šansu. Apači ne napadaju rado u mraku.' Omi se prlpireimiiše za polazak. Dženet je morala da pro­ budi malog Frenkija. Sada ga Sejm uze pred sebe na konja. I oinii poijahaiše. Iisikoristili su svaki zaklon koji bi im se pružao. Tako su polako napredovali. Apačii se nisu nigde videli. Sejn odahnu kada uigleda prva svetila Tomsan Sditija, ko­ ja su probijala tamu. U gradu je vladala, up'rikos podnom času, živost. Izgleda da su se ljudi iz cele okoline ovde sklonili da bi izibegli napad Indijanaca. Bik) je beziiizgledno da će naći sobu za Dženet i maloga, Sejm naijzad napusti traženje. Dženet se samo blago nasmeši. — Šteta — mrmiljala je. — Rado bffih te ianaJa ovu noć uza se. Ali, imam ovde u gradu jedinu priijaiteljicu. Siigumo će me primiti za jednu ruoć. — Moiram dalje, Dženet — mrmljao je on negasno. — Za ranom je mnoštvo IjudJi. Onii će sigurno ubrzo stići ova­ mo. Ovde im neću mioći pobeći. Ona ga pogileda zaiplašeno. — Valjda nećeš ponovo napolje u onaj pakao? — pilta- la je drhtavim glasom. Sejn se nasmeši blago. — Nemam drugog izbora. Sigurno će mi uspeti da stig­ nem do Silver Siitiija. Cuj, Dženet, ti si ovde u gradu sigur­
  • 47. ■k'k'k S E J N ★★★ na. Indijanoi se neće uisuditi da napadnu Tomson Siti. Sem toga, armija će uskioiro naistupiitii. Ako mi bude moguće, svra- tiću opet. Video je suze kO'je su joj lile niz obrSiZe. Ona se priljubi uz njega, ali je Sejn blago odgurniu. Još jednoim je poljubio. Okrete se i nestade u gomili. Otiišao je u jedan dućan. Tamo nabavi dva revolvera i pot­ rebnu mainiciju. Sem toga, kupi hranu za duži put. U jednom prepunom salunu dozvoli sebi jedan visM i odjaha u tamnu noć. Prevaljivao je milju za miljom. Jedinom je mOTao da se sakrije pred jednom četom In­ dijanaca koja je samo na nekoliko jardi prošla pored njega. Sejn odluči da bude još pažijiiviji. Uskoro poče da se raEdanjuje. Tamne senke bile su sve slabije. Kada padoše prvi sunčevi zraci na zemlju, Sejn pot­ raži odmorište. Iscrpelo ga je dugo jahanje. Na jednom brežuljku, koji je biio pun kamenih gro- mada, zauzda on svog konja. Sakri konja u gustiiš. Osmotrio je više od pola sata okolinu. Zadovoljan, leže zatim između dve stene. „Viinčesterka” je ležala pored njega. Sejnova žilava ruka obuhvati re­ volver. Proibud'io se tek kada mu sunčevi zraci zagolicaše nos. Sunce je stajalo okomito. Bilo je već davno prošlo svoj ze­ nit. Opet je Sejn izvinio iiz svog zaklona i posmatrao strp- Ijifvo okoliiinu. Ša nekoliko vrhova brda dizali su se dimni signali nebu. Ali, o Apačima nadalelm niije bilo ni traga ni glasa. No, to nije značilo ništa. Apači su se videli većinom tek onda kada su bili samo nekoliko metaira udaljeoii. Sejn se baci na svoj piroivijaot. Nevoljno Je žvakao su­ više isušeno dimljeno meso. Gutljaj viskija, kojim je sprao to jelo, očito mu je bolje prijao. Jedan sat kasnije krenu Sejn dalje. Jahao je oprezno knoK isušenu zemlju. Opet je prevaljiifvao miilju za miiljiom. Odjednom, ugleda ,na horizontu zavesu prašine koja je brzo iščezla. Jahače ni­ je ugledao. Kada je projahao kraj jednog malog lanca brežuljaka, 45
  • 48. ★★★ Š E J N 'k'k'k a teren pastao ponovo sve ravnijii, opazi odjednom pred so­ bom veliki obiaik prašime. Sejo zauzda konja I izvuče iz torbe na sedlu durbin. To što je video, začudi ga. Pred njdm se nalazio kolsiki kara- van. Četvoro kola s arnjevima. Svaka od njiih vulda su po šest konja. Stremili su ka preriji. Cilj su im bili, iizgleda, obližnji bregovi. Kola su bila okružena sa pola tuceta ja­ hača. lalio se šestopreg naprezao da hita napred, samo je polako napredovao. Izgleda da su bili jako opterećeni. Odjednom, u Sejinu se probudi radoznalost. Od Ajpača nije bilo ni traga. On se polako uputi u pravcu kola. Ceitvo- rica.jahača mu dođoše u susret. Oni zauzdaše svoje konije tik kraj Sejna. Predvodinđik grupe bio je čovek sa licem buldoga, koje mu je bilo obraslo bujmom bradom. Njegova tri praitaioca bili su Meksikanci. Svi su imali puške u šakama. Revolveri su im bili nđlsiko usađeni u futrole. I ljudi sa bolcova bola gledaM u preteći. Ali su nastavili vožnju. Sejn im se ljubazno smeškao i dotakao obod svog „stet- sona”. — Helo, ljudi — pozdravi — kako je priijartmo ovde sre­ sti bele džentlmene! Bradati ga odmeri oštro. Onda odvrati kratko. — Helo, strance! Cev njegove „vinčesterke” biila je kao siluíajm» uperena u Sejna. — Kuda? — nastavi bradati. — ĐavoMđ je opaBD» *a samog čoveka da se kreće po teritoriji IndSijanaca kioji se nalaze na ratnoj stazji. — Znam — cerio se Sejn. — Ccrveni mlađiići bfflí su rm već viiše puta za petama. Ali ipak, uspelo mi je da ili 'dr­ žim na odstojanju. Bradati bimnu opet glavom. On dobaci Mtar pogled svojim pratiocima. Mebsik^ci su se samo cerilli. .VSlsoikog stranca nđisu puštali iz vida ni za sekundu. — Imat.e li nešto protiv ako'se ja pridrnižim na neiSoli- ko milja vašem karavanu? — pođe Sejn ka svom cSlijiu, — 46
  • 49. ★★★ S e j n •k'k'k MdB'liim da će Apači ovde načiniti veliki zajokret. Nemam li pravo? Bradomja se, izgleda, predomišljao. Ponoivo se pojavi' ono zlurado svetloicanje u njegovim očima, no, oaida ipak kiratko klim,nu glavom. — Možete nekoiliiko milja da jašete sa nama, strance,; naravno. Nemamo ništa protiv. On okrete svog konja i vrati se karavanu, na drugu stranu. Ovaj je već bio prevalio nekoliko stotina jardi. Sejm je sledio četvoricu jahača. Samo je kratko klim- rauio glavom ostadim pratiocima kola. Radilo se, bez izuzet­ ka, a Meksikancima. Činilo se da je jedini Amerikanac bio baš bradonja. Koila SIU bila jako opterećena. Točkovi su ostavljali du­ boke tragove u tvrdoj zemlji prerije. Sejn bi samo rado znao šta "se nalazi u kolima. Ali, zategnuti arnjevi nisu doz- voiljavaiM nikakav uvid. Sumnja da se slučajno sreo sa čovekom koji snabdeva Indijance oružjem i viskiijem raslo je u Sejnu sve jače. Naravno, Sejn nije dozvoljavao da se to primeti. i Kada bi opaziili njeigovu sumnju, oni bi ga odmah ubiM. Tim psećim sinovima nisu bili potrebñl svedoci. Apači se nisu videli, iako je karavan bio nepregledan. To je još više pojačavalo Sejnovu sumnju. Indijanci bi se bar pokazivali ili pokušali neki prividni napad da bi sagle­ dali borbemu snagu karavana. Ali, ništa od toga. Oni prevališe nekoliko milja. Oko njega su stalno bili ili bradonja ili neko od meksiiikanskih revolveraša. Bilo je besimisienjo približiti se i jednim od kola s airnje- vima. — Kuda ste vi, u stvari, krenuli, mister? — upiita po­ sle izvesnog vremena bradonja. — U Silver Siti — smeškao se Sejn usiiljeno. -— Nadam se da ću čitave bože stići domde. — Mi smio u gradu kupili robu za neke ruidniike u oko­ lini — odgovori bradonja. — Znam ja da je to đavolski opa­ sno, ali, dobit nije na odmet. A sa tim crvenim gadovima iz­ lazio sam uvek na kraj. Moji su ljudi prvoMasoi strelci. Ne­ ka samo dođu ti divlji gad'ovi! I Sejn potvrdi glavom. Objašnjenje bradatog čoveka nije ni bilo nemo,guče. A1Í* 471
  • 50. ★★★ S e j n ★★★ Segn se prosto niije miogao atrestó sumnje da ima pred so­ bom tngovce Oiružjem koje je tražio. i S'Uince je već davruo izigubiilo svoju smažnu toplotu. Zra­ ci su padali koso na zemlju, i dozvolili mu da još jednom zableane. Pioislednije miilje projahali su bradati Amerikanac i Sejn ćuteći. Sejn zauzda odjedn'om svog konja. Vođa kairavana ga poigieda sa strane. Pun nepoveren-ja. — Do Siilver Sitija nije tako daleko— mrmiljao je Sejn. ;— Pretpostavljam da nećete im^ati nilšta proitiiv da sada jaSem sam. Usiboro će mrak, a ja računam da ću imati sreće li stići u grad pre ruora. — Okej, mdster, ali ipak pazite na vašu kožu. Apači nas Sijguinno poismatraiju. A usamljen jahač je lak plen. Sejn samo potvrdi glavom. — Do viđenj'a — pro-mumila i odjaha. Poglitda kratko oiko sebe. Onii su ga pustili da ide. Sejn nesitade brzo između brežuljaka. U međujvremeniu se smiriblo. Sejn kliznu iiz sedla. On povuiCe svog konija u jeđniu pu- Icoitinu u stenli. PrisiluSk'ivao je u noći. Jedan kojot je glasno zađikovao. Ali, sem šumova prirode, niije se čulo ništa sum- njiivo. Sejn je čelkao. Bdio je siigiumo da su ga u posilednijdih po­ la časa Apači posmatrali. Biće da su imali meralk na njegoivu kožu. Minuti su prolazili spwo. Odjednom, razazna kotrljanje jednog kaimena. Ruka mu se zgrči oko drške revolvera. On zadrža dah. Verovao je odjednom da prepomiaije jednu leteću senlm, ikoja je nekoliko metara od njega udaljena žzironiiila iza jedne kamene gromade. Sejn se saže. Bešummo kao mačka otpuiza on do sitene. Tamna senka je nestala. Sejn čučnu iza jednog velikog kamena i poče da prisluškuje. On razabra ponovo neiki tihi šim. Nešto zaistruga po tlu. Odjednom, izroni jedna prilika. Za trenutak je i Inidija- nac bio iznenađen. Sejn iskoristi taj tren.
  • 51. S E J N -k-kir Cev njegoviog revolvera tresou o glavu Apača. Ovaj je- kmu i pade na tle. Sejn otp-uza odmah u zaklon jedne stene. Oč4 su mu si­ jale. Tanak mlaz znoja mu kliznu Ikem. Opet je osluškivao. MOTao je po svaku centu da sazna da li je Apač bio sam ili su ga pratili joâ neki. Ali, sve je bilo mirnio. Sejn je čekao strpljivo. Premlačeraoig Inidiijanca niiije pu­ štao s oka. I ponjo'vo su prrolaziili beskraijni trenuci. Tako mu se bar činilo. Apač je bio došao sam. Seje odmahnu. On dopuza do Apača. Ovaj je počeo lagano da se miče. Zagledao se u nje­ govo obojeno lice. Sejn htede da veže Apača, ali, ovaj se odjednom izvi i ustremi na Sejna. U ruci mu je sijao nož. Sejm, kojii je takvu reakciju skoro očekivao, ponovi udar- rac revolverom. On pogodi Apača po čelu. Ovaj se ponovo skljoka. Pri tom padu pade sam na svoij nož. Sečivo mu uđe do drške u grudi. Krkljajuči izdahnu. Telo mu se opruzi. Sejn ubaci revolver u futrolu, a Apačev leš dovuče do jedne pukotime u steni. Onda krenu oprezno u noć. Sa ma^ log brda imao je dobar pregled na okolinu. Oruđa već ugleda svebla logorskih vatri. Ona su sjala u mraku na udaljenosti od nekolikio milja. On prepoma tako- đe senike kola s arnjevima. Sejn dovede svog konja. Oprezno se približavao logoru. Na udaljenosti od pola milje sjaha. Zaveza konja za žbun meskvite. JCao fainttom, pu.zao je prema logoiru. Video je nekoliko Stražara između kola. Logorska vatra bila je sada dogorela. Sinila je nebu mračnu svetio,st. Konji su rzali, strugali i klopali kopiltama. Sejn se spusti na zemilju. Probijao se bešumno. Polako se približio bolima s arnjevima. Zar jedne cigarete odade mu mesto stražara. Sejn je sa­ mo vrteo glavom nad bezbriižnošću ljudi. Njegova sumnja pretvarala se sve više u uverenje da karavanu ne preti ni­ kakva opasnost od Apača. Sejn je sada bio samo na otprilise deset metara udaljen 1 Bejn U 49
  • 52. ★★★ S e j n ★★-ir od jednih bola. Cebao je nebolibo trenutaka, aili, babo je iz­ gledalo, nije bio primećein. On otpuza dalje. Stiiže do točboiva jednih bola. Osmotri unutrašnjost lo­ gora. Mogao je da vidi nebolicimu ljudi uvijenih u ćebad. Ležali su obo vatre. Malo dalje, razabra lab šum. Bio je to stražar. ; Sejn poče da deluje. Izvuče nož ispod sara čizama. Zaseče u ceradu. Oprezno je tapbala njegova ruba u iMiutrašnjoiSti bola. On opipa ne- bi drveni sanduib. Onda poveća zaseb. Pogleda na sve stra­ ne. Nije mu pretila hnibabva opasnost. Sejn se vinu u bola. Nebolibo sebumdi potom sedeo je već u njima. 'I'u je bilo mračno bao u rogu, Sejnjove rube opipale su više sanduka. — Pušbe — šapUitao je Sejn. — Poješću metlu ako ov­ de u ovim sanduoimia nema pušaka. Pomoću noža otvoiri on jedan sanduib. Jedna dasiba za- šbripa bada je otrže. Sejn se nadao da se ta šbniipa niije čula. Onda mu ruke pređoše prebo pušaka. Bio je to Segnia dokaz. Lice mu se razvuče. Pušbe za Indijance. Njima će ubi.ti bezbrojne Ijuide, žene, i deciu! Sejn se ponovo vinu i htede da se vrati svom konju. ! Ali ne sitiže dalebo. Kao iznikli iz zemlje sitajala su odjednom čeitiro. čoveka pred njdm. Držali su puške u rubama. Cevi su im bile upe­ rene u Sejna. Nije ni pokušajvao da se maši revolvera. Trgovci oružjem bi ga izrešetali. On podiže ruke u vi- siniu ramena. — Tako, tabo je pravo. Sedi — šbrdpao je promiuMi glas bradatog. — MiBlio sam već da ćeš se ponovo vraitiiti. Upao si bao glupo ćure u našu blopbu. Bradati se cerio podsmešljiivo. — Bio sam radoznao, mister — odgovori Sejn mlimo.; - - Zao mi je. Bradonja navali preteči napred. Oči mu zasipaše. Zkiira- do. Bez opomene poče da napada. On pogodi Sejna u bra- 50
  • 53. ★★★ S E J N -k'k'k du. Udarna snaga odbaci Sejna nekoliko metara unazad. On. se sruči na zemlju, preturi se i teturajući se ponovo stade na noge. Krv mu je curila iz usta. Ruka mu je tražila dršku od revolvera. No, ovi su pri padu ispali iz futrola. — Hoćemio li odmah da ga sredimo, Borajane? —• upita jedam od Meksiikamaca. Oči su mu užasno sevale. — Sigurno,, muičačosi — mrmljao je bradonja. Bio je ponovo prišao Sejnu. Merio ga je oštro. — Obesićemo ga — pros'ilktao je. — Za njega je isuviše velika šteta troširti me­ tak. Sem toga, detonacija bi mogla da privuče nezvane gos­ te. A to mi ne želimo. Ljudi su se cerili. Gurali si se prema Sejnu. On sve stavi na jednu kocku! Urlajući, ustremi se na četvioricu ispred sebe. Uspelo mu je da jednog Meksikanca jedniim udarcem sruši na zemlju. Drugom sruči svoju pesnicu u trbuh. Ali, onda se oni ustremiiSe na njega. Kao mećava. Sejn niiije imao iDikakvih šansi protiv ovakve siLle. Najzad ga pogodi drška revolvera u glavu. Smrče mu se pred očima. Uzdahnuvši, sruči se na zemlju. Bradonja se bio nadneo nad doitučanog zarobljenoika. Oči su mu sjale od besa. — Donesite već jednom jedno laso, drugari — vikao je. — Napred! Obesićemo sada odmah tog kučkinog siina! Jedan od Meksikanaca po-trča. Iz liogoirà stigoše još ne­ koliko ljudi. Brajan Daiglas ih posla odmah nazad na njliho.- va mesta. Covek sa lasom se vrati. Sejn zastenja u tom trenutka. Pun boda, uhvati se za glavu i obori oci. Grube ruke ga podigoše. Vezaše mu ruke na leđa. Bra- domja prevuče Sejimi laso iznad glave. Cerio se. — Sada ćeš oidmah ići u pakao, drugar. Sa kim imamo uopšje čast? — Sejn — jedva izusti visoki zapadnjak. Omča mu je bdila jako zategnuta obo vrata. — Dakle dobro, Sejne — gtmđao je Bxajan Daglas. —' Tamo prebo stoji jedno divno drvo za tebe! Oni zgrabiše Sejna i odguraše ga nimalo nežoo, prebo 51
  • 54. ■k'k'k S E J N -k'k'k dio voisioikoig drveta. Neko dovede komja. Podigoše Sejna u se­ dlo. Jedan Meksiikamac prebaci drugi kraj lasa preko jedne debele grane i zaveza ga na deblo drveta. Sejiniov komj poigravao je lako. Omča koja ga je gušila sve se više stezala. Sejmpvo lice postalo je po-tpumo plavo. Očii mu se iskolačiiše. — I s onog sveta pljuvaču vam jia glave — procedio je. Podsmiešlijiiivi smeh bio je jedimi odgovor ljudi koji siu stajala u krugu. Sefcumde su prolaizide. Sejoova omča se sužavala sve ,vi­ še. Bradomjia pnistiupi sada bomju otpozadi. Brajan Daglas izdiže ruku da udani komja. — Putuj u pakao, Sejne! — povika on prezriva IX — Sada smo uzbimiili ceo grad — gunđao je Siid.nii Blad. — A od Sejna ni traga. Pa taj tip nije mogao' da se ptretvori u vazduh. Džerold Mamiings zavrti glavom. — MiOižda je odjahao dalje u Silver S'ilti. Pa, mogao je da predvidi da ćemo ga ti'aaiti ovde u Tomison Sitiju. Agetn „Vele Fargoa” sleže rameniima. O'djedniom iićutiBe. Naredniilc Tom Hiilberi se gurao nap­ red. ■Blad ga je gledao upitno. Narednik se cerio podisimešil(ji- yo. — Za to da navodno uopšte ne poznajete Sejna, poka­ zujete suvdiše veliki interes za tog druakama — gunđ-ao je. — AM, neću sada da igram zlopamtiilo. Sejna su videli u du­ ćanu i u sailunu. Pretpostavljam da je ponovo napusitio grad! — To miisiliimiio i mi — mrmiljao je S:idni Blad. — Sta sad? Narednik se niije dvoumiiio. — Naravno, idemo za njim. Taj lupež neće -umaći, ma­ kar ga ja sam samcijat gooio kiroz indijanisku zemlju! Sli
  • 55. ★★★ s e j a ; ★★★ — I mi ćemo poića s tobom — odgovori čovek „Vels Fairgoa” odlučno. — Nećete valjda odbiti našu pomoć? Hiilberi potvrdi glavom. Smeškao se. — Ja sam zahvalan za svaki revolver — promnmljao je. ■— Moj vod se i siuviiše smanjio. Ali, ja sam već poslao jedan, telegram u tvrđavu. Vojinici će siiigumo odmah krenuti, i 0(v- de sagledati siituacdju. Da je ovde, u ovom kraju tako loše, to nismo znalli. — Uzdahnu. — Glavno je da se kiorajiica uoip- šte pojavi. — Kuda se Sejn samio deo? Ljudi SIUse pogledali za trenutak, ćuteći. — Silver Siti! — progunđao je oidjednom Hiilberi. — To je prvo veće meeto. Ako mu uspe da se doitle ppobiije, onda ćemo ga uhvatiti. Agent ,,Vel'S Fargoa” je samo klimnuo glavom. Narednik je biio podruglj'iv. — Nećete li mi reći zašto jurite Sejna, mister Blade?; Saanaću ja to u svakom slučaju! — Zašto da vama pomognem da uhvatite jednog dezer­ tera? — odgovoiri Blad miimo. — Ali, ako vi hoćete da se Oidrehnete naše pomoći, omda malim ... — U redu — guniđao je Hiilberi. — Za jedan sat jaSe- mo dalije. X Pred Sejiniovim oičima sve je poček) da se okreće. Wad- ražai na povraćanje gušio ga je. u grlu- Omča oko vrata sVe se dublje uisecala u meso. Brajan Daglasova ruka, spremna za udarac, polako se spusti. On oštro povuče vaaduh kroz nos i zagleda se u tu­ ce Apača koiji su bešumno izronili iz mraka i okružiili nijega i njegove ljude. Sejm je jedva mogao da shvati kada omča oko njegoivog vrata polako popušiti. On dobi opet dovoljno vazduha. Jedan plećati Apač priđe nekoliko koraka napred. Du­ ga crna kosa mu se spuštala na leđa. Njegovo Široko lice bilo je nepomično kao maska. Tamne oči gledale su bezizražajmo u bradomju, koji kao da se povratio iz svoje obamrlosti i krenuo Indijancu u susret. 53
  • 56. ★★★ S E J N ★★★ I Apač diže takođe ruifcu. — Ti si tačan, Crnobradi — reče on grlendm glasoim, ali, na besprekoimom einglesikiom jeziku. — Je li oružje tu? Birajan Daglas potvirdi glavom. — Naravno, Red Vele — odgovori mu mimo. — Ali, kaho stoji sa plaćanjeim?: Indijanac zažmiiri. — Biilo je zakašmjeinija — izusiti on. — Zlato dolazi tek suitira pni zalasrku sunca. Bradati potvrdi glavom. — Onda ćemo tako dugo ovde logorovati, Red Vele. A itvoji će ljudi svakog neželjenoig gosta držati na odstojanju. — Mi tražimo oružje odmah, Grnobradi! Daglas pređe nervioizno-preko svoje brade. Onda zatrese odlučno glavom. — Cuj, Red Vele — gunđao je. — Mi simo načinili spo­ razum koga se obojica moramo priidržavati. Oružje i vislci za zlato. Neka to ne bude moja poisiednja isporuka! Glas bradoimje postade pri ovim poslednijim recima za neJdoiliikb nijansi oštriji. Naravno, on je znao da je za Apače lako bilo da tovar na kolima uzmu sidom. Ali, znao je on takođe da Indijanci Oičeikuijiu od njega da i dalje iisporučuje oružje. Red Vel, poglavica Apača, lagano potvrdi glavom. ' — Dobro — onda ćemo dioiei siutra pni zalasku sunca. Moji ratnici će bliiti u bliiaiini. On se okrete i odjednom se zagleda u Sejna, koji je još .uvdk sedeo u sedlu s omčom oko vrata. — Sta je s ovim ooveikom? JSradoimi®. se naceri poidismešiljiivi). — Bilo je suiviše radoznao, Red Vele. On se priitajdio i pnonaraio kakvu smio robu natoivardili. Mi ga moramo ubirtil Apač priiđe Seijniu. Njegove oči zaiblesnuše kratko. Visoki zapadnijak, koji ge čaiio razgoivor, zagleda se u toče Indiijanca koje se sada jfaizvulklo u grimasu pumu mržnje. Red Veil kremu napred ka Daglasu. ^ Ponovo poikaza na Sejna. — Ti ćeš niam prepustiti ovog čoveka,Omobrad'i.Moji lirabni ratniici jure ga već satima. On jeubio mmiogeod mo- 3ah lijudiL Unaireće na stuibu smrti.