sejn

3. DŽEK SLEJD
POKER SA
ĐAVOLOM
NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj: 38
GOiaviOi i cdgovomi ujneidmlk:
Svetozar TOMIC
Uinednik:
Zorfea CIIUC
Naslov onigjtaaila:
Jiaok Slade
TKE BANĐLANDERS
Recenzija;
Tomisiliaiv KETIG
Prevod i adaptacija:
TomdsOav KETIG
liektor;
Zorfea CIRIC
Tetondčkii inredaiifc:
Peienc BAjRAT
Naslovina stnam-a:
Elepeoc BARAT
Korebtodi:
Julijama KARDOS
Blacita ML.AXKBNOV1Q
Štainipa; 12. vn 19^
Tržište: 16. VIT 1082.
Izdaje 1 štaimipa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Navi
Sad. Vojvode Mišića 1. Olavni i odgovorni tiređnik: Svetozai- TOMiC.
Urednik: Zorka CiRiC. Naslov oiiginala; Jack Slađe — THE BAND-
LANDERS. CopyrigM; 1976. By Towe PuMioations INC, pa«ina ugo-
voiru sa GPA iz Mlohena.
Oslobođeno osnovnog poreza na proraet, mišljenjem Potorajinsikog
sekreteniijiata za obrazovanje, naoitou i kwitum SAP Vojvodtoe broj
413-12/79. od 28. II 1979. godine. '

5. Sejn je omotao novčanicu ođ dvadeset đioiara oko svog ka­
žiprsta i držao je čoveku pred nosom.
Železničbi činovnik gutao je očima, nakaišljavao se da do-
bige u vremenu, a onda ga obavestio.
— Da, jedan privatan vagon je prikopčan za kraij voza broj
osamnaest. To je jedna mešoiVita .koimpozicija koja treba kroz ovu
stanicu da prođe u devet časova. Preima prethodmim obaveSte-
Djima, biće tačno ...
Sejn se razumeo u telegrafiju kao i činovnik. Pogleda traku
i ikSimmi glavom.
Činovnik je užurbano nastavio da govori.
— B-riOij vagona je sedam-jedanaest. Zeleznica ga izdaje za
sto dolara n.a dan. Jutoois u šest sati je sa vozom broj osamnaest
fcreniuo iz BI Pasa.
Merio je Zapadinjaka luhavim lisičjim licem.
— Imam Oisećaj da to nije baš neka novost za v a s ... Kak­
vog razloga onda uopšte imate da to pitate.
Biio je tačno da je Sejn već okoJo pafcuipio obaveštenga, ve-
ćimom ih kupuj'iići, kao i saida. Da zaključi stvair, reče.
— Raam'iisili jioš malo i podseti se ko je platio za ovaj pri­
vatan vagon.
Činovnik se počeša po bradi.
— Pa, mislim, za to bisite morali nešto diublje da posegnete
u džep.
Sejn munjevito izivuče svoj „kolt” i jvritisnu činovmiku eev
U)Z vrh nosa.
Ovaj poče da se boiri za vazduh, kolutajući očima.
— Govori — naredi mu Zapadnijak „nežno” . — GoVocri dalje!
Samo tako je mogao iz njega da istera odgovor. lavesni Lu-
ter Pamel potpisao je raiSun za privatni vagon. Možda je razlog
za to ležao u njegovoj sklonosti prijatnim stvairima u životu. Aili,
on je platio novcem koji je ukrao Sejmu. I večeias treba da ga
ispovrti ■viasniku.
— Staje li voiz ovde? — upita Šego.

6. ★★★ 5 E J N -kk'k
— Samo ako mu pokažem crveni fenijer — promrmlja služ­
benik.
Ako ne bude preduzeo mere predoistrožnosti, razmišljao je
Zapadnjak, ljudi u vozu biće alarmirani da se paze. Zbo-g toga
se odlučio na ovu moguenoist.
— Pa, dobro — rekao je. — Ti si zaslužio dvadeset dolara,
koje sam ti obećao. AM, za slučaj da po<kušaš da otvoriš usta...
Lupio ga je revolverom po naslagi sala na potiljku. Kao
munjom pogođen, srušio se čovek licem prema podu. Šejn mu
veze ruke na leđima, stavi mu gužvu u usta i odvuče ga u jednu
sporednu prostoriju. Sada ovaj neće moći da upozori Lutera Par-
nela. Dvadeseticu, koju je zaslužio, stavio mu je u džep.
Visoki Zapadnjak pojaha ka zapadu. Puenite u Novom Mek-
silcu, grad kome je pripadala ova želeanička stanica, ostao je za
njim. Zahvaljujući svom slikovitom pamćenju, Sejn je poznavao
hiljade milja železndčkih pruga na zapadu. U blizini grada, če­
kao je na jednoj uavišioi, koje se bio setio.
Voz broj osamnaest se pojavio, hukćući, smanjenom brzinom
jsbog savlađivanja uspona.
Ali ipak, nije usporio dovoljnio. Sejn nije mogao da riziikuje
da sa nasipa uskoči. Jahao je kraj vagona, odgurnuo uzengije,
zgrabio jedan držač, vinuo se iz sedla i pustio da njegov konj
promakne ispod njega. Nije to bio veliki gubitak. Životinja je
vredela manje nego iznošeno sedlo na njoj. Držeća se čvrsto,
uvuče se u prolaz između prvog i drugog vagona iza lokomotive.
Blesnu vatra iz cevi i metak zazuja pored njega.
Samo desetak santimetara od Sejnovog lica iščupa olovo
iverje iz zida vagona.
Zapadnjak uposli svoju desnicu, dok se levom čvrsto držao
za gvozdeni gelender. Nepogrešivo je tresnuo tipa u ispupčeni
trbuh iznad pređice na opasaču.
Coivek kriknu u samrtnom strahu, ali ga je hufctanje loko­
motive nadjačalo. Sejn odmah ponovo udari. Njegova tvrda,
koščata pesnica pronađe ovaj put covekovo lice.
Jednu sekundu izvodio je čovek neki divlji ples. U uskom
procepu između dva vagana njegova noga nije našla oslonac.
Padajući, kriknuo je od užasa i izgubio se u noći.
Sejn se brzo pope gvozdenim lestvicama na pozadim poš­
tanskog vagona.
Stigao je do krova, uipola se uspravio i pogledao ka kraju
i,

7. 'k k 'k Š E J N k 'k 'k
kampozicije. AM, drugi rewlveraš .Luta Parnela bio je iza Sej­
na, zapraivio na gomili lUglja na tenideru l/oko-mative.
Dva-tri me^ka jM-ošišaše iznad Zapadnjako<ve glave. No, išli
j su previsobo. Voz je ubrzavao, vozeći drugom* stranom brega
nizbrdo i ispuštaio je gust dim.
Sejn je iskoristio tu dimnu zavesu, požurio preko krovova
vagona i prešao pola puta do kraja kompozicije. Vetar je hujao
, kroz noć, duvajući prefco beskonačne ra-vinice južnog Novog
Meksika. Sejm se spusti u međuprostor između dva vagona. Ov­
de je bio bezbedan od metaika. Znajči, samo na prva dva va-
ganska prolaza bili su postaivOijeni istražari. Druge je trebalo oče­
kivati kod privatnog vagoma.
Ono što je Parnel tim nitkovima platio, pripadalo je Sej-
novom džepu. Hteo je to da što je moguće brže vrati.
Stigao je do poslednjeg vago.na.
Klekao je, šumjaj'uići se tako dalje.
Privatni vagon imao je otvornu čeonu platformu. Kroz
prozorsko okno prednjih vrata vagona prodiraio je prigušeno
svetio, pokazujući siluetu jednog muškarca širokih ramena, koji
^,,se nagnuo preko ograde platforme i gledao put napred. Možda
■j’e čuo pucnje i pokušao da ustanovi odakle mu preti opasnost.
Sejn izvuče svoj „kolt” . Biće to težak pucanj i morao je od­
mah da pogodi — jedan metak, ne više, da bi čoveka dole ma­
knuo s puta.
AM, nije išlo tako kao što je Zapadnjak pretpostavljao. Voz
je u tom trenutku uleteo u jedan duboki kanjon. Pisak lokomo­
tive postade neprirodno jak, umnogostručan. Gust, crni dim, koji
je izbijao iz dimnjaka, počeo je da se vuče među uskim stenovi-
tim zidovima. Sejn poče da kašlje, a oči mu zasuziše. Ali, ai čo­
veku ispod njega nije bilo bolje.
To je bila prilika koju je odmah morao da iskoristi.
Po šipki od kočnice, spustio se sa krova. Vrbom čizme od­
gurnuo se od ručice i skočio preko postavljenog lanca.
Dočekao se pred stražarom na platformi, koji je jos uvek
kašljao i trljao oči.
Stegao ga je podlakticom ispod brade. Covek tresnu leđima
o prednji zid vagona. Zabačene glave i očajinički tražeći nogama
pod, grcao je od straha kad mu je cev „kolta” zinula u lice.
— Dole! — procedi Zapadnjak. — Ti silaziš, amigo!
. — Za ime neba, ne! — kukao je čovek i zurio iskolačenih
očiju u zid stenovitog useka. — Pašću pod točkove!

8. ■— Tvoj peh — prommiilja Zapadnjak. On sam nilkada nije
molio za milosit dprezirao je svakog ko to čini.
AM, strah ovoig moraka od pada pod vioz mogao se iskoris­
titi. Sa cevi revoivera Sejn ga udari dvaput i gurnu na papuču
vagona. Krvave pruge pojaviše se na stražarevom Idcu,
— Koliko ih sem tebe ima u ovom vag.oinu? — uipita zapad­
njak.
— Dvojica — procedi čovek.
— Uiniuitra?
— Ne, na zadnjoj platformi. Taj prokleti Pamel! Rekao sam
mu da me ne ostavlja samog ovde napred...
Šegin mu ponovo prevuče sa cevi revolvera prekio lica. Tip
užasnuto kriikinu, bacakao se očajnički nogama i pokušao da nađe
oslonac.
Sejn ga šutnu.
Stražar se glavačke sruši s voza upravo kad je ovaj izašao
dz useka. Sejm opazi kako se čovek prevrnuo kao lutka kroz vaz-
duh, i možda izbegao točkove. Ako ima sireće, proći će sa ne­
koliko polomljenih kostiju.
Povolljna okolnost bila je da prednja vrata vagana ndsu bila
zaključana. Sejn se uvuče, stupi u hodnik. Zidovi su bili oblo­
ženi tamnim drvetom, a pod zastrt ružičastim tepihom.
Jedna uljana' svetiljika koja je visila sa plafona, klatila se
pri kretanju voza.
Na levoj strani bilo je više zaključanih vrata. Sejn šmugnu
pored njih, a zatim prođe pored otvorenih vrata pripretmljene
spavaonice. Ali, mi tamo nije bilo ni žive duše. Onda šmuignu
pored nje. Hodnik se proširi i otvori u klupsiku prostoriju.
Sejn odmah opazi čoveka u belom sakou, tamnoputog i sa
licem koje se ni po čemu ne bi moglo pam/titi, koji je iza bar-pui-
ta brisao čaše.
Oči ovog čoveka se raširiše.
Sejin podiže „kolt” i prislani cev ustima.
Dalje iza, u udobnoj fotelji ispružio se Ijut Pamel lično,
fcraj jedne po.9Uide za led u kojoj je stajala boca sa duguljastim
grlićem. U jedinoj ruci držao je čašu sa sektom, a u drugoj svet-
losmeđu cigaru.
Njegovu pažnju okupirala je žena koja je sedela na jednom
divanu i gledala u svoje ruke koje je prekrstila na krilu.
Zapadnjak opazi da ima crvenu kosu, kraću nego, što je bilo
po modi. Nosila je plavu halijiniu. Ruke, ramena i dobar deo gru-
6

9. di bili su joj obnaženi. Pogled joj je lutao, a pažnja malo popu­
stila. Prozo-r i vrata koja su vodila na zadinjiu pla.tfOirmu bili su
prekriveni zavesama.
Parnel se upravo obraćao ženi.
— Imamo još prokleto dugu noć pred nama dok stignemo
u Tuson. A onda još pakleni put prema jugu. Ali, tamo čeka
vreća puna zlata na nas, Rubi! Da, zaboga, najveća vreća pujia
zlata, koju je ikada neki čovek imao!
Žena niti odgovori, niti podiže pogled. Pamel povuče diim iz
svoje cigare i okrete se ka tihom, crnom čoveikai iza bara.
— Hej, Kato! Kako stoji stvar sa jelom? Ja sam gladan 1 . . .
Njegov glas se prekide. Oči su htele da mu iskoče iz duplji
kad je ugledao Sejna, njegovu visoku, snaižnu figuriu i crte lica
koje su se sledile u s.mrto>nosan izraz.
Parnel poče da se bori za vazduh, zagronuvši se. Skočio je iz
fotelje. Po spoljašnosti delovao je nezgrapno. Bio je za glavu
niži od Zapadnjaka, obučen po modi. Venac riđe kose oivičavao
mu je ćelavu lobanju. Izgledao je bezopasan, ako bi čovek previ-
deo njegove proračunate, podmukle, blede oči>
Ruka mu je drhtala, prosipajući sekt. Ponovo se zagronu
i pogledom zatraži pomoć kraj zadinjih vrata. Usne mu se ras-
klopiše, kao da je hteo da krikne. Seju mu u dva koraka priđe.
— Ako samo glasnije udahmeš, prepoloviću ti lobanju, Pair-
nele! Moli se zato da se niko ne pojavi na zadnjim vratimal
MoM se i time ćeš možda još doživeti sledeći izlazak sunca!
Podvlačio je svoje reči, držeći cev revolvera uperenu u sago-
vomikove obrve. Zatim je dodao.
— Duguješ mi polovinu od zarade iz posla sa visikijean 5a
Matamorasa. Znam da si naplatio više od pedeset hiljada dolara.
Onda si se s tim uputio u Njujonk, Meksiko Siti i Havaavu. Po-
sivuda si iz toga izvukao veliki ćar. I još uvek s tim posluješ. . .
Pogledao ga je i Ijutito zategao lice, pa nastavio.
— Sto dolara na dan za ovaj vagon, sem onoga što pH'ačaS
tvojim revolverašima da ti štite tvoj.u bednu kožu. Francuski
šampanjac i luksuzna lutka, koja te zabavlja ...
Pogled mu se na trenutak zadrža na orvenokosoj ženi. On»
je sada podigla glavu, posmatrala i slušala, pokazujući pos&baiu
vrstu zadovoljistva zbog Sejuovog grubog nastupa.
— Ti trošiš moj novac isto kao d svoij, Parnele! — objasni
Sejm. — Ja sam ovde da mi vratiš ono što si mi ukrao.
Nestrpljenje je kuvalo u njemu. Već mesec dana je strplJiiV»

10. pratio tragove. Onda je čuo šuškanje o tome da se Parnel po­
novo okreftUio ka jugozapadu. Sto je izgledalo kao idiotska ša­
hovski potez, jer je Parnel sigurno znao da je Šejn u poteri za
njim.
Ali sivejedno, šta je bio Parnelov osnov da se odluči na po­
vratak. Njegov oprez i novac koji je izdao na revolveraše, ispali
su beskorisni. Sada je morao da odgovara pred Zapadinjakom.
Nije bilo više nikakvog vrdanja.
Sejm ga ščepa za okovratnik i gvozdenim stiskom povuče ga
na noge.
— Krvlju ćeš mi platiti — opomenu ga Zapadnjak oipasno
tihim glasom — ako mi ništa drugo ne preostane ...
— Ne! — krkljao je Parnel. — Za im.e neba, Sej'ne!
Drhtao je celim telom, a zubi su mu cvokotaii.
— Ostavi nebo izvan ove stvari — posavetova ga Zapad­
njak. — A i đavola, svakako. Cak i ako je uzeo tvoju prljavu
dušu. ipak ti .neće pomoći.
Parnel se uvijao.
— Slušaj me! — preklinjao je. — J a ... ja nemam tvoj deo.
Ja sam bankrotirao. Nemam više mnogo gotovine ... možda hi-
Ijad'u ...
Šejn popusti stisak i Parnel klonu unazad. Odlučnim pokre­
tom ruke rastvori kaput sagovornika i otkri izduženi novčanik u
unutrašnjem džepu. Izvuče ga i pretraži. Gledao je u novčanice
koje je izvukao.
— Uzeću ovo kao akontaciju — reče.
Pamel je drhtao. Ipak se u njegovom pogledu pojavio po-
tajmi znak mržnje.
Sejn strpa banknote u svoj'u jaknu, i isipusti novčanik.
— Sada mi jošduguješ dvadeset četirihiljade, Parnele. Još
uvek mi se čini da ćeš taj ostatak morati platiti u k rvi... a ja
ću se pobrinuti da ti iscedim i poslednje kapi iz tvog debelog
l^a.
— Prokletstvo, zašto ne možeš da zaboraviš šta se dogodilo!
— zakuka Parnel. Podigao je ramena i pokušao da povrati sa-
moipouzdanje. — Posao u Matamorasu bilo je sitna .stvar, Sejne!
Ja imam u vidu nešto mino'go veće. Deset, a možda i dvadeset
puta toliko profit koji bismo mogli da delimo!
Sejn podiže obrve.
— Mi? Ti si zaista preispoljna budala ako veruješ da bih ja
još jedan jedini put s tobom sarađivao. Čak ni onda kada bi ti
imao kljuič od sporednih vrata državnog trezora, Parnele!

11. ★★★ S e j n •k'k'ic
Debeljko pokuša da se nasmeje, ali se uzdrža.
— To je baš ludi slučaj da si došao na tiu pomisao — reče.
—Jer, ono o čemu sam hteo da govorim ticalo se upravo tre­
zora. Ali, ne u Sjediinjenim Državama. U Meksiku.
Sejn nabra čelo. Znao je da traći vreme. Ipak je morao da
prizna da se u njemu probudilo interesovanje.
Zategao je oroz na revolveru. Začuo se oštar metalni zvuk.
— Pričaj dalje — naredi. — Možda ću ti poMoniti još jedan
minut. I dobro se pripazi da mi ne serviraš neku besmislicu.
— Ni u kom slučaju — odvrati Parnel. — Jesi li već čuo
0 jednom banditu, koga dole, u pokrajinama Civava i Sonora zo­
vu Kaskabel?
Žena iznenada Ijutito uzviknu. Sejin nije obraćao pažnju na
to. Njegova pažnja bila je usredsređena na Parnela.
— Slušao sam o njemu — klimnuo je glavom.
— Pa, pre otprilike dve sedmice uputio se jedan voz iz
Civava Sitija na jug. Sadržaj jednog od vagona bio je vredan
milion dolara, možda čak i više. Bile su to uglavnom zlataie i sre­
brne šipke. Sve je to ležalo u čeličnim kasama u Civavi. Ali,
predsednik Porfirio Diaz brinuo se zbog ustanka koji bi tarno
gore mogao da plane. Zato je naredio da se to blago transportuje
na j'Ug i pohrani u trezore Meksiko Sitija. Kaskabel je izvršio
prepad na taj voz. Sčepao je sve. I ima ga još uivek. On i nje­
gova banda. Smestild su se na sigurno negde u Sijeri i još nema­
ju pojma šta da učine s tim novcem.
— Tako? — upita Zapadnjak. — A kako ti to sebi predstav­
ljaš? U Sijeri, između Civave i So-nore ima hiljadu bregova.
Hoćeš li da staneš na jedan od njih i da zaaviždiš? U nadi da će
Kaskabel dotrčati i staviti ti svoj plen pod noge?
— Ne! — uzviknu Parnel. Bacićemio mu našu udicu, šej.ne,
1 <wi će zagristi. Nego kako! Jer, ja imam mamac koji će ga pri­
vući čim ga on nanjiuši!
Pokaza pored Sejna i dodade.
— Tu je mamac o kome govorim. Ona je bila Kaskabelova
sapuitndca i ostavila ga je. On će sve učiniti, svaku cenu platiti,
samo da je vrati!
n
Sejn je čuo i luđe predloge i video kako se u pojedinim slu­
čajevima na osnovu 'njih izvukao zamašan profit. Odvojio je ma­
lo vremena da pobliže osmotri tu ženu.

12. ■kir'kSEJN'kir'k
[ Ona je sada po prvi put otvorila usta.
f — Ja se neću vratiti. . . nikada!
Obrazi su joj se zarumeneili, a glas joj je drhtao od ogorče­
nosti. Njena neobično kratka kosa svetlucala je kao mahagoni.
Imala je privlačnu fdguru kogu je njena uska odeća još više is­
ticala. Lepo oblikovane, jedre grudi zatezale su lako sukno.
Imala je zaobljene kukove i vitke, dugačke noge. Sejn je pozna­
vao i Meksikanke koje nisiu bile crnke, već svih nijansi do svet-
loplave. Ipak, ova devojka bila je Amerikanka. Ćulo se to po
njenom akcenitu.
Skočila je sa svog mesta i zagledala se u dvojicu muškaraca.
Stegnula je pesnice, a usne su joj drhtale od potisnutog gneva.
Parnel se zakikotao.
■— Zgrabio sam je u onoj bednoj rupi s druge sitrane gra­
nice, preko puta E1 Pasa. U Huarezu obavestio je Zapadnjaka. —
Stajala me je pet stotina dolara. Morao sam da platim to omosne
ko mi je pomogao da je izvučem iz Meksika. Zove se Rubi Hi­
lijard i, kako kaže, Kasbelova je verenica. Budi uveren da sam
to itekako proverio! Pobegla je od njega i on hoće da je vrati,
po svaku cenu. Možda da je otruje ako mu se ne da.
Nasmej'ao se na svoj glupi vic. Kaskabel je bila španska reč
za zvečarku.
Parnelov glas je sada postao živ i posilovan.
— Ja sam sve isplamdrao. Odvešćemo se na j’U g i proSiriti
glas da imamo ovu ženu. Tako će on na nas obratiti pažnju, i mi
ćemo dobiti šansu da mu uzmemo plen iz voza. Mogli bismo ga
i. lako uveriti da možemo plen ianeti iz Me;ksika i pretvoriti ga u
novac, za njega, naravno.
Parnel se smejao u sebi jer je, jasno, nameravao da Kaska­
bela ostavi praznih šaka, čak i u pogledu te žene. Onda je pal­
cem počešao bradu i njegove blede očice postaše opet proraču­
nate dok je fiksirao Zapadnjaka. Glas mu je postao življi.
— Pripašće ti dobar deo... pa, pola-pola, kao u poslu u Ma-
taimorasu. To jest, po odbitku troškova, svakako. Ja imam ljude
za kontakt u Tusonu i Nogalesu, koje moram da uklj^l'Oim, da
bismo lepo prešli preko granice.
Možda je to bio razlog što je unajmio vagon, da učini uiiisaik
na te ljude?
— On će vas obojicu ubiti — povika, žena. — I nadam se
da će to učiniti polako!
Parnel je nije nd slušao, pričajući i dalje Sejrau.
10

13. 'irir-kS EdN-kir-ir
— Poibreban md je novac kajd si mi uzeo. Zato md ga vrala,
pa ćemo pomovo sarađivati.
Ispružio je ruku. Na licu mu se pojavio pover'ljdvi osanejak.
Šejn se seti da je čuo o nekoj velikoj železničkoj pljački u
okolini Civave. Nije se raspitivao za pojedinosti, jer ga to mije
irateresovalo. Ali, sada su stvari stajale drukčije.
— Hajde, zaboga! — navaljivao je Pamel. — To je nešto
najbolje što ti je iko ikada ponudio. Zato prilivaiti pre .nego što
se ipredomisldm! I ne treba da se brineš da ćeš odavde izaći na
isti način kako si i upao! Ako ja ništa ne naredim ...
— Umukni! — zareža Zapadnjak. Razmišljao je o tome ko­
liko još ima vremena. Jer svaki dalji minut kojd je ostajao u va­
ganu povećavao je opasnost. Po Parnelovom licni razli se crve­
nilo od besa.
— Zašto, do đavola?
Šejn mu prevuče revolversikom cevi preko lica. Ošitar metal
nišana ga dokači, i Parnel se trže korak nazad.
■ Protrljao je obraz d uputio mračan pogled Zapadnjaku. Ta­
nak mlaz krvi potekao je iz raspuknute kože.
Sejn je razmišljao. Voz se kotrljao u siusret siedećem gradu.
Tiburón je bio udaljen još osam do deset minuta. Hoće li se
ovaj voz, zaustaviti u Tiburonu?
Zena ga je sada pos.matrala sa promemjeinim izrazom lica, sa
nadom, reklo bi se, iako je jedva mogla da se nada.
Šejnovo unutrašnje uzbuđenije je raslo. Znao je da mora da
donese odkiifcu, da deluje. Ali, ako bi tu učinio prebrzo, moglo bi^
se ikatastrofalino završiti.
Prišao je baru, poismatrajuói zavese na proizoTima.i na zad­
njim vratima, iako mije računao s tim da se neki od momaka sa
zadnje platforme može pojaviti. Još uvek je upad spreda bio ve-
rovafeniji.
Dao je barmeniu zinak rukom. ¡
— Kaito! Piće, Za dva prsta! 1
Beziaraznoig lica, Kato mu natoči. Sejn uize čašu i sirkm«.
Paimel je uzdisao. Sajn ga je držao na oku, „kolta” uperenog u
debeljka.
— Sta hioćeš još, do đavola? — upita Painel visokim, pis-
kavim glasom. — Ja sam ti načinio dobru ponudu. Da M te jioš
uvek muči ona stvar zi Matamorasa? Onda ću povisiti ponudu.
Ali nemožeš sa mnom postupati kao se nekim otpatkom!
Posledmje reči je izgovorio skoro krešteći. I povukao se k«
11

14. ★★★ Š E J N 'k'k'k
suprotnoj strani vagona. Sejn shvati da je Parnel tom vikom
hteo da pri'krije nekakav drugi sum. Nije mu bilo patrebno više
od sekunde da ustanovi o kakvom se šumu radi. I Parnel je bio
u stanju napetosti, očekujući da se otvore prednja vrata.
Sejn se saže i pojuri brzo u hodnik.
Parnelu se ote uzvik upozorenja.
Ali, to je bilo prekasno za tipa koji je sa revolverom na go-
tovs uleteo u vagon.
Sejn ubrza, koristeći kretanje onog drugog kao i svoije. Za­
bio je tipu cev revolvera u stomak. Bio je to udarac kioji u de­
vedeset devet od sto slučajeva onog drugog onesposobljava z?
borbu.
Ovo je bio onaj stoti procenat. Izgleda'lo je kao da je Segn
revolverom lupio u komad smrznutog mesa. Tip je bio mlad i
đavolski otporan. Samo se malo pognuo, ali ništa više. Iz tog
položaja, goreći od Ijutine, 'pokušao je da sopstvenim oružjem po­
godi Zapadnjaka.
Ali, Sajn udari iznova sa neverovatnom brzinom. Njegov
revolver pogodi tipa u vrat. To je delo'valo. Momak tresnu li­
cem o pod, pomače se još za trenutak, a onda izgubi svest. ^
Sejn ustanoivi da je to onaj što je otvorio vatru na ngega sa
tendera lokomotive. Sad to više nije igralo nikakvu ulogu. Ipak
je Sejn pažljivo pogledao tvrdo naladićko lice krao sv«j'iih nogu.
Kratko podšišana bela-kosa. Šešir .mu se u padu otkotrlijao. Sejn
se dobro zagleda u to Mce za slučaj da bi mu miladić opet negde
po-novo natrčao na put.
Iznenada Rubi Hilijard uizvikn-u.
— Pazi!
Pri. tom je mislila na Luta Parnela, koji se bacdio na pod i
otpuzao iza fotelje, tražeći zaklon. Držao je nešto u iruci.
Sejn se munjevito nađe kraj njega i ugleda feratiku cev male
pucaljke, koju je Pamel nesigumiim pokretom ruke Meo da u p e-,
ri u nijega. Zapadnjak zamahnu nogom. Pamel zaurfa od bola i
njegovo oružje polete u visokom luku fcroe vazduh preko salona.
Sejn utvrdi da je to „deringer” sa dva metka. Nije bSk> po­
trebno da se dalje brine o njemu,
U tom odjeknu krik sa zadnje platfonme. Sejn se oi^arenu
ponovo. Skoči ka ženi, zgrabi je za ruiku i povuče n liodndk koji
je voddo put napred.
Pamel je još uvek ležao na trbulm, držeći zglavak' §aike koji
ga je boleo i urlao!
12

15. j
— Dođite! Obojica! Sredite tog pasjeg sinal
Vrata se uz tresatk oitvoriše. Pojavi se jedain o.niži muškarac.
Sejn pritisnu obarač. Metak za dlaku promaši onog čoveka,
koji se povuče u zaklon. Ali, on će se ponovo pojaviti kao i nje­
gov partner.
I žilavi mladić koga je Sejn poslao u caretvo snova počeo
opet da se miče. Mrmljajući, pokušavao je da se uspravi.
U sledećim trenucima, trebalo je sve da se odluči.
Kato se pojavi iza bara, gde se bio sklonio. Bacio je pogled
dole ka Parnelu i zatim Mimnu glavom ka Sejnu, koji mu je za­
hvalio, podigavši cev revolvera. Zatim krenu dalje, žureći krož
hodinik i vukući ženu za sobom. Dugačka haljina smetala joj je
pri hodu.
Sejn je obavi rukom oko sitruka, priArače je uz sebe i potrča
dugačkim koracima. Prolazeći pored spavaonice. Zapadnjak se
za trenutak upita da li je Parnel nameravao sam da spava. Jer
ipaik je ova žena pripadala Kaskabelu. I Parnel je bio prisiljen
da buide đavolski oprezan. Kada bi Kaskabel iščeprkao da je
ovaj nešto petljaio sa crvenokosom, verovatno bi vezao Pamela
na jedan džinovsiki meksički mravinjak.
Revolver prasnu iza njega i u hodniku se rasprsnu prozoirsko
staklo. Sejn se okrete i odgovori braim pucnjem. Parnel je vriš­
tao od besa, izvaljivao prostote i gonio svoje revolveraše za Za­
padnjakom.
Iznenada pojarvi se on-aij žilavi mladiić i sagnut pojuri za
begunoima. Sejn mu posla ^kuigliu u susret i opazi kako se ovaj
bacio u stranu, tresnuo o jedna vrata i proleteo kroz njih. Ali,
olovo ga nije pogodilo. Očigledno je mlaidić samo potražio zak­
lon.
Seijn otvori prednja vrata i izvuče Raibi Hilijard na platfor­
mu. Izašao je za njom, zalupio vrata za sobom i- odskočio hitro
u srtjranu.
Jedan metak razibi staildo na vratima. Zeleznička kompanija
„Južni Pacifik” istaviće Parnelu lep račun za počinjenu štetu.
Duboko je udahnuo. Odmeravao je šanse. Zbog velike br­
zine bilo je još suviše riskantno đa skoči s voza. Zena svakako
ne bi uspela. A nije mogao taj privatni vagon ni da otkači od
kompozicije. Grad Tiburan bio je udaljen još nekoliko milja.
Odlučio je da ositane u vozu dok ne bude mogao ženu na že-
lesmlčkoj etanáci u Tiburonu da odvede u sigurnost. Pod pret-
postaivkom da se voz tamo zaustavi.
IS

16. 'k'k'kSE'JN'k'k'k
Zbog toga su moraili đa se fegube sa platfonme. Segn poigle-
da nagore. Zgrabio je Rubi Hilijard za ruku i pokazao joj gvoz­
dene lestvice, na čeonom zidu sledećeg vagona.
— Penji se! — naredi joj.
Zagrcnula se i pokušala da mu se o-tme.
— Ne mogu! — vrisnula je.
Privukao je sebi.
— Hoćeš li da os.taneš ovde da te Pamel ponovo iskoristi?
Oklevaš li joŠ malo to će se i dasiti!
Nije nd nameravao da Oistavi ženu. Ali, morao je da joj pari-
preti.
Očajno i uplašeno je kriknula. Ali, onda se okrete ka saldu
teretnog vagona.
Na putu joj se nalazio lanac na ivici platforme. Rubi poiku-
8a da se prebaci preko njega, petljajući sa haljinom. Sejn zgrabi
njenu dugaSku haljinu, podiže je do kukova i guamu ženu preko
opasnog zjjapa pod kojim su igrale sipojnice vagona. Dohvatila
se gvoizdenoig držača. Šejn se prebaci za njom, otbavi je ruikom 1
tako zaštiti od pada.
Tačno na vreme popeo je na krov vagona.
Neko se pojavio dole na platformi i procedio gadnu psov­
ku, proprativši je metkom.
Sejn odgovori sa dve kugle i natera tipa nazad u vagon.
Klečeći, izbacio je prazne patrone i ponovo napunio revolver.
Bio je još pri poislu, kad su ponovo pokušali da izjure na
platformu. Ovaj put bila su dvojica. Sejn ih potera olovom na­
zad. Pri tom je utrošio četiri metka. Zatim je ponovo popunio
doboS.
Zena je duičala kraj njega, prilguibiivSi se m knov vagona.
Uhvatio je za rame.
— Dođi! Moramo dalje.
Primakla mu se. Sejn je podiže i poče đa je gutra pred so­
bom. Vetar im je udarao u lice, a dim iz lokomotive prodirao im
u dušnik. Koraci su im bili nesigurni, jer se vagon pod njima
ljuljao, ali su morali da^je, jer će Pamelovi ljudi sigurno poiku-
šati da im se približe i da ih gone preko krovova.
Stigli su do prednje sitrane, teretnog vagona. Iza međupro-
stora nalazio se putnički vagon. Sejn prvi preskoCi ponor i ma­
hnu ženi.
— Hajde! Ja 6u te uhvatiti! Prokletstvo, ne smemo da gubim«
vreme!
14

17. TlnUr-irS Ed N
Nekaiko nemoćni) sitocila je i stropoStala se kad su joj se
noge oklizinule- na zakrivigenom krovu vagona. Sejn je zgrabi i
privuče k sebd.
U tom trenutku, ogilasi se jedno oružje iza n^dh. Pucantj je
bio propraćen plamenom iz cevi.
Kao što je i očekivao, već su dolazili goniooi preko krova
vagona. Sejn požuiri dalije, guiraijtuići ženu pred sobom. Posle još
jednog putničkog vagona, opet su se približili teretnom.
Ponovo se iza njih oglasi revolver. Pa drugi. Znači, goniM
su ih dvoje.
Sejn se okrete, žmirkaj<ući od dima. Ugledao je senke gomi-
laca, nanišanio dovoljno nisko i uputio im snop metaka, pome-
rajući cev s leva na desno.
Urlik bola pokazao m;U je da je bar jednog tipa pogodio
i skinuo s krova. Drugi će sada morati da bude oprezniji. Sajn
nije nd pomišlijao da bi pogođeni mogao biti Pamel. Taj čoveik
nikada ne bi rizikovao da se upusti u tako opasno gonjenje.
Lij'Uljaiije vagona pod njima se iznenada ublažilo, što je po­
kazivalo da je voz usporio vožnju. Sejn pogleda ka držačima te­
retnog vagona. Prilika je bila povoljna. Prineo je usne uhu
Žene.
— Ja idem prvi. Klizni ka meni dole, da miogu čvrsto da te
diržlifm!
Odvijalo se kako treba. Polako su se spuzali oboje. Sejnu se
kosa ‘digla na glavi pri pomisli koliko su sad oboje bili bespo­
moćni. Nijedna ruika mu raije bila slobodna, i kad bi se sad neki
paisija sdffli pojavio i ugledao ih . . .
Ipak, ništa se nije dogodilo.
■Vrhom čizme napipao je givozideaiu papuču i našao držač,
istovremeno, dok je žena j'OŠ jedva disala, kao da će da izgubi
svest. Teik kad bude sišla s voza može da padne u nesvest. Ne
sada. Voz je u međuvremenu već vozio dosta sporo, a kočnice siu
Škripale.
— Pusti se! — povika Zapađmjak. — Skači!
— J a .. . ja se bojim!
Zakačila se oibema ruikama za njega.
Iznenada se odo'Zgo razlaže jedan grubi gilas, Otkrio ih j«
neko lod Pamelovih ljudi, verovatno onaj mladić.
Sejn opsova Ijutito. Oslobodio je desnu ruku od »tiska žene,
đru©u njenu ruiku odvojio je od držača i gurnuo je. Pala je u
prasato, tresniula o tlo i prevrmula se.
If

18. 'k'k'k S E J N 'k'k'k
Deltič sdkiunde, kasiniiie, ^ očio je Zapadnjak za njom. Uda­
rio je 0 gruib šlj'unak, čizme mu okliznuše i on se strmoglavi.
Dok je poleteo telom ka tlu, podigao je ruke iznad glave, savio
bradu ka grudima i stegao pesnice da ne bi polomio prste.
Prevrnuo se dvaput. Na licu je dobio ogrebotinu, ali je o>pet
skočio, ne osećaj-uići bol.
Besini krici odjeknuli su kroz noć i serija plamičaka sevnula
je sa voza. Meci su preteći zviždali blizu njega. Šejn Ijutito uz­
vrati metkom. Poslednjim koji je imao u, revolveru. Onda voz
utorza, brzo se udaljujući. Nije se zaustavio u Tiburonu, samo je
usporio onoliko, koliko to uobičajeno čini prolazeći kroz stani­
cu.
2ena je već bila na nogama.
— Sve u redu? — promrmlja Zapadnjak.
— Da. Samo mi se haljina pocepala. Sagnula se, pokušava­
jući da zakači jedan deo tkanine, koji joj je visio.
Usmerio je pogled duž šina, ka drugoj strani koloseka, gde
su se nalazili depo i stanica. Tamo se raspoznavao jedan čovek,
verovatno činovnik. Bio se osvrnuo, počešao po glavi i krenuo
nazad u zgradu. Bez sumnje je razmišljao o to-me šta bi trebalo
da znaSi ta pucnjava. Iza stanice nalazio se grad. Videlo se još
samo malo svetiljki. Većina stanovnika je u ovo doba spavala.
— Ja sam vam veoma zahvalna — poče Rubi Hilijard —
Sto ste me izvukli od tog užasnog tipa. Sada ne znam šta ću da
učinim, ali ću nekako uspeti... stići ću već do Ajove. Tamo
imam rođake i ...
— Do đavola s Ajovoim — prekide je Sejn. — Ti ćeš sa
mnom u Meksika! I to odmah.
Zagledala se uplašeno u njega.
—' Meksiko? Ne! To je jedna užasna zemlja. Ja se tamo ni­
kada neću vratiti. I ja sam pomislila da želite samo da mi po- ,
magnete ...
Okrenula se i počela da beži. Sejn je sustigao u dva koraka
i okrenuo je.
— Ja sam pomogao tebi. Sada si ti na redu. Ti ćeš na nas
skrenuti Kaskabelovu pažnju, tako da ćemo moći dobar komad
za sebe da uzmemo od onoga što potiče iz onog transportnog
voza iz Civave.
Počela je da ga udara pesnicama u grudi. Noktima ga je
grebala po licu. Sejn je zgrabi za ramena i prodrmusa je. On­
da je uhvati za odeću. Ali, ona se otimala kao divlja mačka. Uz
U

19. ★★★ S e j n -k'k'k
rezak šum haljina joj se pocepa. Takođe i ono što je nosila pod
njom. Rubi Hilijard je sada još bila samo u vrlo kratkom i pro­
vidnom donjem rublju. Dršćući, podigla je ruike da potolje gru­
di. Ječala je, cvokoćući zubima.
— Ti ćeš' se sada srediti — reče joj Sejn. — Pomisli na to
šta će ti se u gradu dogoditi! Kako ćeš objasniti to da si se tamo
pojavila polunaga? Ako te presretne neki muškarac, tellko da će
ti dati vremena da govoriš. Zato se sredi i budi sasvim tiha!
Pobrinućemo se da te obučemo i da nabavimo konje. Do uijutru
bićemo već mnogo dalje na j'ugu. A onda ćemo jahati preko gra­
nice u Meksiko.
— Kaskabel je gori od đavola — mrmljala je Rubi Hilijaird.
— On će nas naći i ubiće te. Sto se mene tiče ...
Ona ponovo zaječa, osvrćući se.
Sejn je povede napred, duž koloseka. Hteo je da prođe po­
red stanične zgrade, da pređe kolosek i onda da ode u grad i ku­
pi Sto im treba od novca koji je uzeo od Parnela.
— Gomila ljudi je već pokušala da me ubije — odvrati že­
ni. — Možda će to Kaskabelu uspeti. Onda si izgubila moje dru­
štvo. A Sto se tiče tebe, ne mogu da zamislim da će ti se desiti
nešto na Sta nisi navilda. Ipak, ti si bila njegova žena. . . to jest
verenica.
Rubi Hilijard se isprsL
— Đavo te odneo!
— S druge strane — nastavio je Zapadnjak mirno — po­
stoje izgledi da se dokopaš mnogo novca. Zato sad budi mima!
Bar dotle dok grad ne ostane iza nas.
m
Jahali su zajedno kroz prostranu pustijnsku oblast, pesak i
neobične kamene gromade, isušena korita potoka, slane pustinje,
platoi i tamne linije planinskih lanaca na horizontu. Tu 1 tamo
nailazili su na kaktuse, holu i drugo trnovito bilje koje je u
takvom kraju jedino raslo..
Na geografskoj karti ovaj kraj je bio označen samo kao be-,
la ploha. Nije bilo nikakvih puteva niti staza. Šejn je ipak iz
iskustva anao da ovde ima mnogo nevidljivog života. Sem toga,
bilo je sasvim moguće da mnogo pari očiju posmatra njihov put.
Zbog toga je u svim pravcima držao okolinu na oku.
Rubi Hilijard je sedela na jednog velikoj, krotkoj sivog ko-
* Sejn 38

20. ★ ★ ★ S £
bili, koja je iišla zajdovoljavagućim tempom, i tog tempa se vero­
vatno satima mogla držati. Zena nije bila neka posebna jahači­
ca, ali Toispevala je da se održi u sedlu.
Sejji je jahao fcoščatog sivca uzdržane ćudi, koji je ipak bio
snažan i izdrzlijáv. Sem Icojna, Zapadnjak je u gradu kupio hra-
niu, odeću za ženu, kao i „vimičesterku” i municiju za pušku i re­
volver.
Po položaju zvezda zaklj'Uičio je da je prošla ponoć. Dao je
znak da stanu i pomogao Rubi da se umota u čebe. Iscrpljena,
brao je zaspala.
Sejn sede leđima oslonjen o stenu i poče da drema. Kada je
bilo potrebno, mogao je da izdrži sa začuđujuće malo sna.- Ali,
sada mu je izgledalo nepotretoo da ostane budan.
Ujutru, sunce je prosto efcsiplodiralo nad horizontom. Od­
mah se osetila toiplota a snažno svetio obasjalo je beakrajno, pra­
zno prostranstvo ovo-g usamljenog kraja.
Probudio je blago Rubi Hilijard. Obrazi su joj se ruimeneli,
a 0'6i izigledale ispavane. U njima se moglo pročitati da je još
uvek uplašena, zabrinuta i ljuta zbog toga što je prisiljena da
ga prati.
Odse'kao je poiveće kaiševe oid jedne table slanine.
— Možeš iz boce s vodom da uzmeš jedan vrč za umivanje
— (reče ženi. — Ali požuri se. Ješćemo, a onda ćemo jahati dalje.
— Biće mi potrebno- onoliko vremena koliko da se ulju­
dim — Ijutnula se. — Više nego što je bilo potrebno vama da
mi sinoć poderete haljinu.
Sejn je ćutao i poismatrao je. Prvi put je video Rubi Hlijard
na dnevnom svetlu. Odiblesci svetlosti presijavali su joj se u ko­
si. Bila je žena, zaključio je, koja nije bila naročito lepa, ali, bila
je đavofeki privlačna. I s odgovarajućom -odećom i dugom, lepo
očešljanom fcosom mogla je, bez dvojibe, zialuditi svakog muš-
kairca.
Verovatno je bila mlađa nego što je sinoć ocenio. Možda
náje imala više od dvadeset. Njena stasita figuira, snežnobela
koža i crvena kosa . . . nije bilo čudo što je u Giivavi os.vojiia tog
bandita sa, Sijera Madre. I on ne bi žalio, truida da je vrati.
Zapaidnjak stavi slaninu nad malu vatru koju je podložio
od igrančica i suvog žlbuiruja. Zatim je uzeo lonac da sikuva kafu.
— Idi iza sitenja — reče i pokaza Rubi na obližnju gro-
madu kraj koje je celu noć sedeo. — I odmah se vrati! Nemam
volje da te jurim d dovlačim nazad.
SS

21. d
•k-k-kSEJNif-k-k
Zagledala se u njega, nesigurno se pokrenula i pošla. Možda
je i mislila da beži, kao što je Zapadnjak i prozreo. Ipak se posle
nekoliko minuta vratila, izgledajući više gladna nego ljuta.
Jahali su po vrelom jutru. Pred podne, oceni Šejn da SiU
prešli neviidljdvu liniju koga je deliia Novi Meksiko od Sonore.
Kada se sunce zaustavilo u zenitu i vrućina postala nepod­
nošljiva, odluči se Šejn za odmor. Odabrao je jedino mesto .na
neko'liko mdlja unaokolo .koje je nudilo bar malo hladovine. Bila
je to grupa drveća nalik na skelete. Retko sivo lišće na garanama
šuškalo je na vrelom povetarcu.
Rasedlao je konje, pustio ih da se osuše od ssnoija zabio
kolce u tlo i pustio ih da pasu kržljavu d retku smeđu trawu.
Rubi je nepomično sedela i posmatrala ga.
— Vreme je za sijestu — reče joj Šejn. — Možeš malo
odremaš. Po zalasku sunca jahaćemo dalje.
Nije adgovarila.
Kao i prošle noći, seo je, ovaj put leđima oiglonjan o stablo.
U jednakim razmacima od po nekoliko minuta, otvorio bi oči
i bacio pogled u svim pravcima. Neko vreme se držao tog ritma.
0.nda je počeo dublje da diše, a oči su mu duže ostajale za-
tvorrene.
Nekako u tim trenucima pokušala je Rubi Hilijard da ga
napusti. Na vrhovima pns^tiju privukla se svojoj kobili i izvukla
kolac na koji je životinja bila čvrsto vezana. Zatim je bacila
kratak pogled ka Šejnu i u siedećem trenutku izvadila i kolac
za koji je bio vezan njegov, konj. Zelela je da povede obe živo­
tinje i da ga ostavi da produži peške.
Sejn otvori oči. On ndje bio zaspao, čak ni zadremao.
U jednom skoku našao se na nogania i pošao ka ženi.
Rubi kriknu uplašeno. Skočila je na kobilu, snažno se uhva­
tila za neose.dla.nu životinju i pojurila odatle, udarajući je pe­
tama po trbuhu.
Sejn osedla sivca. Nije se žurio. Hteo je da pruži ženi njenu
šansu na bekstvo. Zatim su morali da se raščiste stvari među
njdma ako hoće da ostanu zajedno.
Potom je pojahao za njom. Pokušala je da izmakne ka se-
veru. Sa lakoćom je dostigao i već posle nekoliko milja jahali su
bok uz bok. Obuhvatio je rukom oko struka i povukao sa leđa
kobile. Otimala se, udarala ga svojim malim pesnicama i gre­
bala mu obraze noktima.
Ispustio je na tlo i onda .skočio s konja. Pokušala je da beži,
ali su joj noge upadale u meki pesak. Bilo mu je patrebno samo
U

22. ★★★S e j n ★★★
tri koraka da je ponovo uhvati i zgrabi za ramena. Rubi se ok­
renula i Ijutito kriknula. Ponovo je pokušala da ga noktima za­
grebe po licu.
Opalio joj je zvučan šamar. Rubi se srušila u pesak. Ošamu-
čeno je zurila u njega. Ponovo je zgrabio za ramena i podigao.
— To je tek početak — reče, prodrmavši je da bi je doveo
svesti. — Sada se već jednom moraš urazumiti! Možda je Kas­
kabel s tobom postupao loše, ali, pod ovim uslovima, sa mmom
će ti biti još gore! Ne pada mi više ni na pamet da te puštam
da me grebeš po licu!
Odgurnuo je. Srušila se ponovo, ovaj put na leđa.
— Razmisli još malo o Kaskabelovom plenu — dodao je —
i o tome da ću naći načina da mu oduzmem taj plen. Pošto mu
ti budeš obratila na nas pažnju. Pomisli na to da će ti pripasti
tvoj deo. Polovina od onog što budemo pretvorili u dolare.
Rubi se upola ispravi. U glasu joj je zvučala rezignacija.
— Parnel mi je isto ispričao ... polovinu kao moj deo.
2^am da je lagao ... i da ti takođe lažeš.
— Imaš pravo što se tiče Parnela. Ali grešiš što se tiče me­
ne. Ja se uvek revanširam za ono što dobijem. Takođe i za po­
dršku pri poslu.
Sada ga je posmatrala zamišljeno. Možda se poidsetila na
njegovu darežljivost kad se u Tiburonu pobrinuo da joj nabavi
garderobu.
— Dobićeš polovinu — ponovi Sejn. — Ja sam već sliušao o
tome da je Kaskabel uhvatio veliku lovinu. Parnel je to potvr­
dio, a Parnel se retko vara kada je reč o novcu. Možda znaš i
nešto podrobnije o iome. Da li je ono što je Kaskabel zgrabio iz
voza kod Civave zaista vredno milion dolara, ili čak i više?
— Ja to ne znam. Ta stvar moraia se dogoditi pc«to sam. . .
pošto sam ga napustila.
Se]n dovede kobilu nazad. Rubi se u međuvremenu pridigla.
Zapadnjak joj pomože da se popne na konja.
— Rekla sam već da je Kasikabel gori od samog satane.
To je istina — objašnjavala je — da mu pričinjava zadovoljstvo
da nanosi bol i da ubija. I on to čini polako. Na taj način će i
tebe ubiti. A što se tiče mene ...
Rubi se očevidno bojala. Ali, nastavila je sa svojim razaniš-
Ijanjima, dok su se vraćali ka grupi drveća.
— Pošto sam mu umakla i pobegla za Huarez, slučajno sam
jedne noći čula razgovor nekih seljaka. Pričali su o tome da je
Kaskabel opljačkao krurpan plen iz jednog voza,
20

23. ★★★ Š E J N 'k'k'k
Sada će biti neko vreme mirna, pomisli Zapadnjak, bar dok
bude mislila na mogući udeo u deobi plena. Ali, mogla bi opet
da smisli nešto što je i pokazala sa svogim naglim pokuša­
jem bekstva. Mogla je izazvati i daleko veče teškoće.
Sejn je bio načisto s tim. Mogao je samo da se nada đa će
neko vreme ostati mirna i neće praviti nikakve gluposti dok on
ne uspostavi vezu sa Kaskabelom.
Pogledao je ka tamnim formacijama stena na dalekom hori­
zontu.
— Jahaćemo tako da do večeras stignemo što dalje — pri
meti. — Želim da sutra pre sumraka stignemo do onih ,brda.
Duge, tamne senke pružale su se tlom kada su se sledećeg
dana približili brdima. Tamna i nimalo prijatna, strmo su se
,uzdizala iz pustinjskog kraja. Nadaleko ,su bila bez vegetacije,
strmih padina i oštrih grebena. Radilo se o prethodnici Sijera
Madre, stenovite kičme Meksika.
— Zašto ne napravimo pauzu? — upita Rubi Ijutito, —
Umorna sam od ovog dugog jahanja.
Posle mnoigih časova u sedlu, ni Sejn se nije osećao mnogo
bolje. Zategao je uzde sivcu i pogledao ka bezbrojnim kanjoni­
ma koji su se otvarali ka ravnici.
— Sta ćemo sada da radimo? — ras.pitivala se Rubi.
Šejn ne odgovori. Glas joj je zvučao uzbuđeno. Ceo dan je'
pričala o onome što je za nju predstavlj-alo neiscrpnu temu: »
sebi samoj.
Sejn je saznao da je njen otac gradio u Meksiku železničke
mostove i da je pre nekoliko meseci umro od malarije. Onda-
su Rubi zarobili Kaskabel i njegovi banditi. Morala je da spava
sa muškarcem koji je sam sebe prozvao „zvečarkom”. Ali, ban­
diti je nisu sprečavali da se kreće po okolini njihdVag logora,
nisu čak nd po<mišljali da bi mogla da pobegne. Pomenula je
zatim kako je, bežeći od Kaskabela, bila i u gradu po imenu
Igera. Šejn je poznavao taj grad, koji je bio nazvan po jednoj,
ouvenioj porodici hacijendera, Igera se nalazila neSto dalje ka
istoku od meista na kome su se sada nalazili.
Možda bi najbolje bilo kad bi sada jahali ka toj Igeri. a on^
da dalje ka jugu, razmišljao je Zapadnjak. Ali, pre toga, morali
su da se ulogore za noć. Osmotrio je ponovo kanjone pred so­
bom i u njemu je jačalo osećanje da ih posmatraju.
2f

24. 'k'kirSEJNick'k
To je bilo ono što je d očekivao. Hteo je đa bude oitkriven
i da'se vest o tome proširi brzo. Trebalo je da se priča okolo
kako jaše sam sa jednom crvenokosom ženom kroz Sijeru. Ali,
hteo- je takođe da zna i koga poismatra. Ipak, do sada nije uspeo
nikoga da 0‘tkrije.
. Konji su iznenada ubrzali. Razlog za to usikoro se pokazao;
vodoito>k, koji je dolazio iz jednog od kanjiona i uibrzo nestajao
u suvom pesku ravnice.
Pustio je konje da malo p i j’U, a onda je počeo da prati tok
vode kroz uzan prolaz izimeđu dva strma stenovita zida. Rubi
se razljutila ponovo.
— Sta ćemo tamo? Hoću da se zaustavimo i da se operem..
Sva sam prekrivena prašinom.
Kanjon se uskoro proširio. Istovremeno se i tok vode raširio
u plitko jezero. Sa leve strane, kuda su Šej'n i Rubi jahali, na­
lazila se niska šuma. Među drvećem je bilo tamno. Zapadnjaik
opremo osmotri šumu, ald ne otkri nikakvo kretanje. Pojaiiao je
ka njoij.
Među drvećem skočio je sa konja. Zaklon je bio izvrstan.
Pogledom je uhvatio munjevito sive detalje okoline, svako mesto
na kome bi se neko mogao sakriti. Nije mogao ništa da otkrije,
ali, njegovo osećanje da ih neko posmatrao sve se više pojača­
valo.
— Možeš da sjašiš — obrati se Sejn ženi. — Ja 6u se za ne­
koliko minuta vratiti. Ostani ovde. Ne miči se s mesta!
— Zašto? — upita Rubi.
Nije odgovoirio, nego se jednostavno udaljilo. Koliko god je
dugo mogao, ostao je u zaklonu drveća, priljubljući se uz zid
kanjona i koristeći svaki zaklon koiji mu se nudio.
Uvukao se u pokraj ni kanjon koji se brzo završavao. Nigde
se nisu videli sveži tragovi. Osvrnuo se i pretražio pogledom
ivice velikog kanjona. Ali, ni tamo nije bilo nikakvog traga.
Držao je „vinčesterku” na gotovs, pred sobom. Ali, oiroz ni­
je zategao. Šejn se nije rado oslanjao na oružje, koje nije te­
meljito proverio. Nadao se samo da ga neće morati skoro kori­
stiti. Četvrt milje istočno od mesta na kome je ostavio ženu
i konje, pretražio je još jedan pokrajni kanjon. Ponovo bez re­
zultata. Krenuo je nazad, pitajiući se da li ga njegovo otsećamja
nije ovaj pult prevarilo.
. Zena je kriknula upravo kad je iziaaio iz tog kanjona,
j Bio je to glasain uzvik sitrahal J
la

25. 'k'k'k SEUNieicic
Sejn poče da trči. Ali, već posle tri koraka je ponovo us­
porio. Ništa ne bi pomoglo ako bi sada natrčao na nečiju kugLu.
Bila 9u trojica i stajali su na samoj ivici šume. Odela 3U
im bila iznošena, sombrera izmašćena. Po bradatim licima ra­
širio im se osmejak kada su obratili pažnju na Zapadnjaka.
Rujbi Hilijard je bila samo pet-šest metara udaljena od njih.
Izgledali su kao tipični seljaci, ako se iziuzme da su sva tro­
jica bili naoružani. Dvojica su nosili puške, a treći je u rud.
držao stari „kolt” kalibra četrdeset pet, sa dugom cevi. Konji
im se nigde nisu videli. Možda su se pešice vukli ovamo za že­
nom i Zaipadnjakom.
Rubi je bila u senci drveća, ali se jasno videla. Sejn je
psovao u sebi, kad je ugledao. Držala je pantaloma i košulju pred
telom. Ali, svoju nagotu nije mogla da sakrije. Bela koža joj
se isvetlucala u sumraku, s izazivačkom ženstvenošću.
Nikakvo čudo što su se ona trojica cerili. Nikakvo čudo nije
bilo takođe ni to da im se na licima čitala podrugljivost kad se
približio Zapadnjak.
Onaj u sredini, koji je držao pušku koja je na dlaku bila
slična Sejnovoj, progovori prvi.
— Helo, amigo! Ovo je sigurno tvoja žena, zar ne?
Tip s njegove desne strane držao je takođe pušku, dok je
onaj sleva imao „kolt” . Dovoljan razlog da se oisećaju sigurni.
Stajali su utroje prema usamljenom gringu, koji je mogao da
računa da je već mrtav. A i ženu su već smatrali sivojim sigur­
nim vla,sništvom.
— Da — odvrati Sejn. — Ona je moja žena. Njegov španski
bio je bolji od sirovog dijalekta kojim su pridošlice govorile.
Tip u sredini se ponovo isceri i pokaza zube.
— Pa. možda bi nam je prodao — predloži — ili, što bi bilo
još bolje, ti ćeš nam pokloniti ovu lepu drolju!
Sva trojica se sada nasmejaše. Predstavljalo bi im veliko
zadovoljstvo da siluju ženu dok njen muž leži u prašini i krv
otiče iz njega. Tip koji je govordo, uperi pušku u Zapadnjaka.
Sada se vučje cerio.
Sejn dobro razmisli o odgovoru i procedi ledeno.
— Sve što ću vam pokloniti je brz put u pakao, koipilad.
Za trenutak su napadači stajali kao prikovani od ovog od-
govo'ra. Sejn je iskoristio taj delić sekunde. Zamahnuo je puš­
kom prema tipu koji je držao „kolt”. Bandit irustinktivno podi­
že rxike i time i oružje skloni sa mete. Bar jednu sekundu tima
21

26. ★★★ Š E J N 'k 'k ir
je bio van akcije. U istom trenu, baci se Sejn unazad i u padu
izvuče revolver.
Povukao je neverovatno brzo i odmah opalio. Tip lioji mu
se rugao, bio je pogođen u grudi. Prevrnuo je očima, otvorio
usta, ali, nikakav glas nije mu prešao preko usana. Bio je mr­
tav pre nego što se složio na zemlju,
Sejn odmah okrete ceV revolvera. Drugi bandit je pokušao
da ga smakne puškom. Ali, nije mu više pošlo za rukom da po­
vuče obarač, I njega je Šejno.va kugla pogodila u grudi, prošla
mu između rebara i raskidala srce, I on je umro odmah, slo­
živši se licem prema zemlji. Tamna krv pokuljala mu je na
usta.
Ali, treći napadač je još bio u životu i on se nije uplašio.
Sa besnim' urlikom podigao je „kolt” . Kažiprst mu se zgrčio
oko obarača. Izgledalo je da je Zapadnjak ipak procenio svoje
šanse. Jer s ove udaljenosti, bilo je nemoguće da ga bandit pro­
maši, Izgledalo je da ništa ne m.ože spasti Sejna od toga da um­
re u ovoj divljini. Zbog jednog primamljivog banditskog plena,
i zbog ludosti jedne žene.
IV
Šejn je reagovao instinktivno.
Otkotrljao se, munjevito i bez proračunatosti u pokretima,
ne pazeći gde će udariti kolenima i laktovima. Time je za dlaku
izmakao metku iz banditovog ,,kolta” . Zrno udari u tvrdu ze­
mlju, komadići stene za,prštaše okolo — jedanput, dvaput, tri­
put. Jedva je izmicao mecima, ali, sa svakom sekundom, raisle su
mu šanse. Bandit iznenada viknu, a glas mu ie bio nekako ta­
nak i ženkast. U tom glasti osećao se gnev zbog sopstvene ne­
spretnosti da pogo'di taj siguran cilj i slutnja onoga što će sle­
diti.
Šejn se upola podigao i odmah bacio udesno. Njegov protiv­
nik opali još jedan metak u očajničkom naporu da ga pogodi.
Ponovo se Zapadnjak baci udesno, ugleda divlji sja.j u očima
bandita i začu krik dok se cev njegovog revolvera usmerila ka
banditovom licu. Ipak, Sejn obori malo cev. Da izbegne svaki
rizik, opalio je u gornji deo tela napadača, opazio udarac kugle
i opalio još jednom da bi bio sasvim siguran. Olovo odbaci
bandita i položi ga kao beživotnu lutku kraj njegovih mrtvih
kompanjona.
Dok je još grmio odjek pucnjeva, Šejn se ponovo uspravi,
24

27. Crte lica su mu još uvek bile zategnute dok je proveravao tri
mrtvaca i po-novo napunio svoj revolver. Poglsd mu je pretra­
živao okolinu. Ali, više nije otkrio nijednog protivnika, iako se
prasak pucnjeva čuo nadaleko.
Zatim se osvrte ka Rubi Hilijard. Glas mu je zvučao grubo
i promuklo.
— Možda ćeš sada moći da mi kažeš zašto si se, do đavola,
svukla? Kako bi inače ta tri pasja sina mogla da te otkriju? '
Stajala je još uvek na istom mestu, zureći užasnuto, lica
bledog od šoka. I još uvek je držala svoju odeću pred telom, ne
osećajući da time jedva da pokriva svoju nagotu. Ipak se po­
novo pribrala i glas joj je zvučao skoro energično dok je od­
govarala.
— Htela sam samo brzo da se okupam . .. pre negio što ss
ti vratiš. Osećala sam se tako prljavo-m i ugledala sam ih tek
kad su već stajali preda mnom ...
Glas joj se prekide.,Počela je da guta vazduh kad je c.pa-5;ila
kako se Sejno'V izraz lica promenio. Ustuknula je dva koraka,
okrenula se i pokušala da potrči.
Ali, njegova ruka se iznenada našla na njenom ramenu i po­
vukla je nazad. U senci drveća Rubi se prvo otimala kao d'vlja
mačka. Onda je odjednom prestao njen otpor i njene ruke se
snažno obaviše oko njegovog vrata ...
Na prvi pogled mogla je to biti ili ludost ili gluipost sa stra­
ne Zapadnjaka da u ovom trenutku i na ovom mestu to čmi, tu,-
gde se još osećao vonj smrti u večernjem vazdi’hu i podsećao ga
na to da bi zapravo trebalo đa nestane odatle, da umakne mogu­
ćim prijateljima mrtvih bandita.
Za njega je to, međutim, znajčilo ssmo'potvrđivanje, sposo'b-
nost da se ne podlegne psihozi opasnosti.
Bila je to zaista neobična slika. Žena, koja je ležala polu­
zatvorenih očiju i koju su preplavili strast i osećanja i on na
njoj, sa revolverom i dalje u ruci, spreman u svakom trenutku
da puca.
Ženina impulsivnost zabrinula je Šejna. To je predstavljalo
dodatnu opasnost. Rubi Hilijard očigledno nije bila od onih
stvorenja koje umeju dobro da se kontrolišu. Sta ako se u tre­
nutku slabosi;i izbrblja? Šta ako Kaskabel otkrije đa je Šejn D o ­
segnuo za onim što je on smatrao svojim isključivim vlasništ­
vom?
Šejn priđe vodi i osvrnu se brzo po kanjonu. Trenutak ka«-
25

28. ★★★ S e j n ★★★
nije, vratio se i zagledao se u ženu kako sanjiva i iumoma leži
pred njegovim nogama.
— Okupaj se sada — reče joj. — Aii, požuri'se! Po.jahaćemo
za nekoliko minuta!
Okrenula je lice u stranu, zatvorila ooi i ugrizla se za donju
usrnu. Nije odgovorila ništa.
Sejn odvuče tri bandita u senku drveća, nakupi granje i po-
kri ih njime. Prethodno ih je pretražio i ustanovio da svaki od
njih nosi priličnu sumu novca sa sobom. Više nego što bi bilo
koji ovdašnji seljak mogao stvojim radom da zaradi za godinu
dana. Ipak su, dakle bili banditi, čija je sudbina bila da umru
u sukobu. Do đavola s njima, pomisli Zapadnjak i uze novac.
Okrenuo se, zgrabio šakama pesak i njime prekrio barice
krvi. Rubi je bila na potoku i kupala se, a onda je potrčala u
zaklon drveća, dok je Zapadnjak gledao za njom.
Baoio je oružje napaidača u potok. Kada se vratio tamo gde
8U čekali kobila i sivac, Rubi je upravo zakopčavala košulju.
— Jaši iza mene i drži oči otvorene — reče joj. — Reci mi
odmah kada ugledaš nešto da se mače. Svejedno šta je.
Dah joj je bio uzdržan, a prsti su joj drhtali.
— Ti veruješ da ovde može da vreba na nas još takvih ti­
pova?
Pomišljao je na mogućnost da je jedan od ovih ostao kraj
konja. Ukoliko su uopšte imali konje. Strane kanjona su se sve
više približavale i strmo uzdizale, a iznad mjiih se video samo ko­
madić tamnog neba. Videle su se prve blede zveade kada su se
dokopali slobodnog prostora i mogli da odahnu.
— Sačekaj ovde — šapnu Šejn, pokazavši rukom Rubi ne­
ko visoko žbunje. — Neću ostati dugo ... nadam se.
Još pre nego što je noć pala. Zapadnjak je, pošto je objahao
predeo u širokom luku, našao konje mrtvih bandita. Bili su
privezani u zaklonu gustog žbunja. Životinje su se uznemireno
trzale dok im se oprezno približavao. Ali, nije bilo nikakvog
stražara, koji bi ih čuvao.
Nije se radilo ni o kakvim poludivljim mustanzima, već o
dobrim, treniranim konjima. Ili su ukradeni, ild plaćeni ban­
ditskim novcem, premišljao je Šejn. I sedlo i oprema izgledali
su dosta skupi. On ih odveza i pusti da odjure. Neko će ujutru
doživeti neprijatno iznenađenje kad ih vidi.
Vratio se ka Rubi Hilijard. U tami koja se spuštala opazio
je kao kontrast bledilo njenog lica.
26

29. S E J N
— Užasno sam se bojala. Nemaš prava da me taiko jednos­
tavno ostaviš samu. Nemoj to više nikada učiniti!
Neka nova i neobična oštrina zvučala je u njenom glasu,
pokazujući promenu njenog raspoloženja koju je Sejn fcod žena
jako dobro poznavao.
Bila je žena koja je prošla kroz zlo i gore, pirisiljavana, pro­
tiv svoje volje, na mnogo štošta. Dugo je njome zbog toga vla­
dao nesvesnd bes, ali sada su joj došle druge misli. Ono što joj
se maločas dogodilo nateralo je da razmišlja o Zapadnjaku. I on
je želeo da vodi ljubav s njom, ali, to ndje bilo kao ranije. Ne
kao kod drugih, muškaraca koje je upoanala. On je poklanjao
više pažnje njendm nego svojim osečanjima.
— Sada ćeš jahati napred — naredi Sejn. — I pird tom budi
tiha. Ne pričaj i ne pravi nepotrebne šumove.
— Zar me ti nisi razumeo? — odvrati Rubi. — Hoću da
znam šta nameravaš...
Priterao je konja ka njenoj kobili, snažno je uhvatio za bra­
du i pritisnuo joj dlanom usta. Trzala se, pokušavajući da se os­
lobodi.
— Rekao sam ti da treba da budeš tiha — procedi Sejn. —
Ravnačeš se prema meni, inače ću te vezati, zapušiti ti usta i pre­
baciti te popreko preko konja.
Još uve,k je držao rukom za podbradak. Teško je disala, a iz
očiju su joj sevale munje. Sejn na to ndje obraćao pažnju, On
je napregnuto osluškivao noć oko njih.
Ništa se ndje čulo. Ali, to ništa nije ni dokazivalo.
Ndje ni očekivao da će već sada nešto čuti. Aid, ponovo se
u. njemu budio osećaj da su posmatrani.
Sa desne strane ležala je u nadolazećoj tami ravnica koja
se bezbroj milja protezala ka zapadu. Nigde se nije video ni
tračak svetla. Ali, gondoci su se mogli odasvud pojaviti, tinovi
kojd su se muvali okolo kao ona trojica koje je Sejnovo olovo
poslalo u večna lovišta. Ovaj put bi ih bilo si.gurno više koji bi
se privukli. Sta: bilo! Ima ih već. To je Sejn osećao. Ali, koliko
ih je? I kako su blizu?
Skinuo je šaku sa Rubinih usta.
— Jaši dalje — prošaputa — kao što sam ti rekao., I ne pri­
siljavaj me da te udarim, ako budeš pravila nepotrebnu galamu.
Ona je samo besno kriknula, pokušavajući da nađe odgova­
rajuće reči kojima bi izrazila svoj bes. Bila je sita toga da joj
stalno neko naređuje i sedi na glavi samo zato što je žena.
2T

30. •k'k'k S E J N'k'k'tr
Sejin udari kobilu po sapima i potera je napred kroz žbu-
«je.
Pružio je Rubi prednost od nekoliko metara, a onda pojahao
ta njom. Za svaki slučaj proverio je „vinčesterku” . Možda će
mu zatrebati. Pri noćnoj borbi moraće da se pouzda i u oružje.
Dao je Rubi još veću prednost. Onda je utvrdio da se žbu­
nje proređuje. Zaustavio je konja, skočio iz sedla i ostavio siv­
ca, pošto ga je vezao. Prošao je pešice još dvadesetak metara
i stao. Neprozirno crnilo prvih noćnih časova ležalo je nad ze­
mljom.
Nije morao da čeka dugo, iako su se oni oprezno micali kao
Apači koji su nekada ovaj kraj činili nesiguirnim. Prvo šito je
čuo bila je škripa metala. Potkovica koja je udarila u stenu.
Onda jedva čujno šištanje, kao da je neko šaputao.
Sejn se saže i napreže oči. Bili su zastali, a onda su počeli
ponovo da se privlače. Još su bili suviše udaljeni i zaštićeni ta­
mom. Odjednom, zarza siivac, kao što je zapadnjak i predvideo.
Stali su i nešto nerazumljivo promrmljali. Onda nastaviše put.
Saixsu da pokupe konja bez jahača sigurno nisu hteli da propu­
ste. ,
Ubrzo ih je otkrio. Ugledao je njihove siluete koje su se ne­
jasno ocrtavale na noćnom nebu. Dva jahača, koji su između se­
be držali dovoljno odstojanje. Znači, nisu bile' nikakve budale.
Obojica su držali puške, oslonjene o kuk, sa prstom na obaraču,
cevi uperene u nebo, koje su se mogle munjevito sipustiti i u
deliću sekunde otvoriti vatru.
Konj ponovo zarza, otrže se i potrča i« slkroviišta, vukiuči uz­
de za sobom.
Sejn opsova Ijutito. Prokleta životinja uništila je svni nje­
govu prednost. To je značilo da će se sada oba tipa udalijiti od
njega i goniti životinju.
— Hej, ljudi! — povika Sejn da to spreči. — Badite svoja
gvožđa i podignite ruke!
Blesak iz cevi. praćen praskom pucnjeva i zivižidanjem me­
taka kraj njega bio je odgovor.
Zapadnjak takođe povuče obarač „vinčesterke”.
Uzvik bola odjeknu, ali, to niije bilo samrtoi fcriik. Sejn otpali
i drugi put. Sada je verovao da vidi kako se jedan od pridoMica
srušio iz sedla. Ali. njegovu pažnju odmah je privuikao onaj
drugi, što je otvorio vatru.
Sejn se baci na tlo i otkotrlja u stranu. Jedno za drugim,
poslao je dve kugle u pravcu bleska iiz cevi. Onda je njegov
28

31. ____________________ »★★5 E3 W»WW____________________
protivnik, koji je tako nemildce sejao metke, ispraznio magazin.
Grmnuo je jednu sočnu psovku i udario konja, koji je zanjis-
kao bolno, mamuzama u slabine. Covek pojuri u zaklon brda.
Barutni dim lebdeo je u n'oćnom vazduhu, kada je Sejn ustao.
Polako se približio mestu na kome je ležao drugi napadač. Ali,
Sejnov oprez bio je bezrazložan, jer je čovek bio mrtav.
Zapalio je šibicu i brižljivo zaklonio plamen rukom. Bleda
svetlost obasja lice mrtvaca. Opet neki tip seljačkog izgleda, u
otrcanoj odeči. Ali, na ruci je nosio težak zlatan prsten, a zlatan
krst mu je visio na lančiću oko vrata. Bez sumnje se radilo o još
dvojici bandita, a jedan od njih je utekao. Vrteći glavom, Sejn
se dade u poiteru za sivcem. Onda se vinu u sedlo i jK)jaha za
Rubi.
Tražio je nekog ko će proširiti po Sijeri glas o Gringu i cr-
venokosoj ženi, kako bi ta vest doprla Kaskabelu do ušiju. Ono
Sto je postigao bilo je verovatno to da će cela vojska peona po­
diči se u brdima i goniti ga da ga prorešet?. mecima. UkoMko ne
smisle za njega neku bolnu smrt kao kaznu za to što je nekoli­
cinu njihovih ubio.
Blago bandita Kasikabela činilo se Sejnu u ovom trenutku
udaljenije od Meseca.
Ali prošla je noć i skoro ceo sledeći dan, a da se za njim
nisu pojavili osvetnici na konjima. Sejn je skoro pofverovao da
sa takvom opasnošću više ne mora ni da računa.
Visoki Zaipadnjak i njegova pratilja jahali su dalje ka ju­
gozapadu. Sejn se više nije upućivao ka brdima. Ovde dole
mora da se nalazila jedna stara cesta koja je poticala još i-z
vremena kada Spanoi još nisu bili Oipirjačkali ovu zemlju. Sejn
je tražio taj put koji je preko jednog prevoja vodio kroz Sijeru.
Tek što je prevalilo podne, stigli su iznenada do jednog ran-
ča- koji je ležao u zaklonu jednog brdskog lanca.
Sejn <Q>azi jednu dugačku kuću ravnog krova, čiji je jedan
deo 'bila radionica, a drugi odeljenje za stanovanje. Kraj kuće,
bUo je više štala i šupa, kao i dva velika korala, ograđena preč­
kama. U jednom su se videli sanjivi mustanzi sa čupavim sn -
vama. Usred svega toga, nije bilo ni žive duše, iako se iz dim­
njaka kuće uzdizao dim.
Dok su se polako približavali, izađe jedna žena. Ostala je đa
sto-ji pred vratima. Bila je snažnog tela, dosta m-lada i nosila je
široku suknju i bluzu od jevtine pamučne tkanine, koja joj je
bila prijena uz telo i pokazivala da ispod nje nema ništa. Imala
je gustu crnu kosu, smeđe oči i bronzani ten kože. Bila je bosa.
29

32. ^'k'k'k S E J N-k-kic
— Ddbr.o do!Šld! — jjovik-a. — Ja se radujem svafeoj pois&ti!
Sama sam ovde. Moj suprug, don Alonzo i njegovi vakerosi go­
ne goveda za Nuevo Rinkon, na železnicu. Rasedlajite i uđite!
Pripremiću jelo. Senjora sigurno želi da se osveži.
Samo ovlaš je preletela pogledom preko Rubi. Onda se nje­
ne oči ispitivački i procenjivačM uperiše u Zapadnjaka.
— Ja sam dona Marija Piko — predstavila se.
Sejn predstavi Rubi i sebe. Iznenadilo ga je šito je našao
samu jednu ženu u ovom zabitom uglu Sonore ili Civave. Pose­
bno tako lepu i mladu ženu. Ipak, Marija Piko je izgledala tako
kao da može sama sebe da odbrani. Prekrstila je ruke na snaž­
nim grudima. Sejn nije bio začuđen kad je video da drži u ruci
revolver, koji je sada stavila u džep na suknji.
Drugačija od Rubi, koja je sada skliznula iz sedla i um.oirno
se proteglila, pokazivala je ova žena malog hacijenderosa ne­
obično interesovanje za Sejna, gledajući ga još uvek ispitivački.
To je naljutilo Rubi, koja je i inače ceo dan bila uzrujana.
Možda zato što prošle noći nije uspela da privuče Zapadnjaka na
svoj ležaj. Požurila je u kuću. Marija Piko dobaci Sejnu još je­
dan značajan pogled i pođe za Rubi. On nije bio naročito izne­
nađen kad se žena hacijendera posle nekoliko minuta ponovo
pojavila i približila mu se. On je dotle rasedlao konje, oba malo
otimario i poiterao u koral ka mustanzima. Pošto Ruibi trenutno
nije bila tu, postojala je mogućnost da ga Marija otvoreno po­
zove, tim pre što se u, blizini nalazila štala u kojoj su mogli
udvoje da se izgube.
Šejn je već često sretao takve žene — tisamlljene i zapos­
tavljene od muževa. One su mu se dopadale, jeer su, tražeći i
nudile nésvakidasnje uzbuđenje.
Marija Piko poče tiho da govori kaid je stala kraj Zapad­
njaka.
— Dolaze konjanici. Ja ih poznajem. To su opasni ljudi. Mi­
slim da su na tvom tragu. Ako budeš bežao, nećeš daleko stići.
Ja sam malu, koja nosi kratko ošišanu kosu kao drolja, sakri­
la u kući. Ako budemo imali sreće, neće je naći. A što se tiče
tebe, i ti treba da se skloniš i to brzo. Hajde!
Pokazala je ka jednoj gomili starudije.
— Hajde, požuri! Pokušaću da ih recima uverim i da ili
otprašim odavde. Ako mi sudbina bude sklona, možda ću i xk-
peti.
30

33. •k'k'k,S E J N -kk-k
^ J
Sej'n nije gubio nd trenutika. Ako je Marija bila u jyravii,
razboTitost je sada bila važnija od hrabrosti. I on se nije kole­
bao da se povuče ispred snažne premoići bezbrojnih naoružanih
jahača. Zbog toga potrča sagnut ka gomili starudije, nabacanoj
u jednu jamu.
Prilj'Uibivši se uz tlo, uvukao ise u godinama gomilanu' šut
Zarđalo gvožđe koje se takođe nalazilo dole, zaškripalo ja
kada je pokušao da se uvuče duiblje i nađe mesto na kome bi
bio zaklonjen.
Bacio je pogled unazad i video Mariju kako sitoji kraj ko­
rala i pravi se da se zaradila, izvlačeći vilama seno iz kamare,
kao da hoće da ga baci konjima u koralu.
Stegao je „kolt” , podigao levu ruku i pokrio lice do. očijo.
Onda je naterao sebe da ostane nepomičan.
Samo koju sekundu docnije, zauistaviše jahači svoje konje
kraj korala. Bila su četvorica. Grubi, žilavi tipovi u otrcanoj
odeči, sa „sombrerima” sa širokim obodom. Svi su bili teško na­
oružani kao i ona trojica što su prošle noći iavršilii prepad na
njega u kanjonu.
Jedan od njih, tiip širokih ramena, osloni se na rog sedla.
Glas mu je Idčio na Ijutito rezanje kad se obratio Mariji.
Ona je tačno slutila. Bili su na Sejnovom tragu, progoneći
i onu koja je jahala s njim. Jer, već više puta dosad primetio
je on u daljini dva jahača i sigurno se proširila vest da je ubio
više njihovih ljudi. Tim pre što eu našli tri osedlana konja, a
nigde njihove jahače.
Naslo'njena na držalje vila, spajala je Marija kraj rpe sena,
pod kojom su se nalazili Šejnovo i Rubino sedlo. Vetar joj je
mrsio kosu i priljubljivao tkaninu uz obline njenog tela’. Muš­
karci su je požudno gledali, ali su ostali na konjima. Kako iz­
gleda, ili su respektovali njenog muža ili su ga se bojali.
— No, da — reče Marijia, sasilušavši banditovu priču. — Bio
je tu pre jednog časa. . . ili dva. Nisam merila vreme. Jedan
gringo. I jedna žena je bila s njim. Jedna gringo-žena sa crve­
nom kosom.
Njena izjava je unela iznenadnu protmenu. Mrmljanje, svet-
kicanje u očima.
— Crvena kosa? — upita bandit: uzbuđenim glasom. — Za-
M a crvena kosa?
31

34. S e j n •k-k-ir
— Zar ti nisam rekla, Luiz? Crvena kao lisičji rep. Odjaha-
11 su u onom pravcu.
Marija pokaza ka zapadu.
Jedan od ljudi primeti glasno.
— Možda je to bila Kaskabelova gringo-ljubavnica!
— Umukni! — prekide ga bandit po imenu, Luiz.
— A njena ko-ža ... — nastavila je Marija. — Oh, bila je
tako bela kao sneg na visokim vrhovima Sijere!
Mrmljanje ljudi postade jače. Luiz steže palcem i kažipr­
stom svoje mesnate usne.
— Nebesa! — ote se iznenada jednom od njegovih prati­
laca. — Možda će Kaiskabel platiti zato što će je dobiti natrag . . .
možda hiljadu pezosa u zlatu!
On zateže uzde i htede da okrene konja. I druga dvojica
htedoše da poteraju svoje konje.
— Stoj! — naredi Luiz.
Prebacio je levu nogu preko sedla i elastično se dočekao na
■00. Prišao je Mariji i oteo joj vile iz šaka.
Zatim, dok je očevidno zadovoljno zabo vile u seno kraj
korala, nastavi.
-r- Znači, oni su odjahali na zapad, je li tako? A šta je sa
konjima koje su jahali? Jedna kobila i jedan sivac, možda, kao
oni,tamo u tvom koralu?
— Ne. To su konji koje su oni ovde ostavili — odvrati Ma­
rija. — Oni su odjahali na dva konja koji nose žig našeg ran­
ca — kršt u krugu. Ja sam samo žena i sama sam ovde. Nisam
mogla da kažem ne, kad je muškarac tražio zamenu.
Bila je to ovejana laž, što se jasno videlo iz oštroig držanja
i umešnosti ove žene. Jer, ona je podbočila ruke o kukove 1 se-
vala očima prema muškarcu.
— Ti me smatraš lažljivicom, Luize? Ti veruješ, dakle, da
sam ih oboje sakrila? Zašto? I gde? Možda u seno kaje si ti
vilama pročešljao? No, sada ću ti pokazati kako si glup!
Njena ruka poseže nadole i podiže se ponovo sa revolverom
izvađenim iz džepa na suknji. Sestomet grmnu i metak prosvira
plast, dok je Luiz za svaku sigurnost o'dskočio u stranu. Marija
opali sledeću kuglu u kamaru.
— Ili možda su tamo! — nastavila je i opalila u gomilu
sena ispod koje su bila sedla.
Onda okrete revolver i Sejn opazi da cev cilja tačno u njega.
— Ili možda pod ovim kršom! — reče i opali još dva met­
32

35. •k'k'k Š E J N -k'k'k
ka. Oba pogodiše metal neposredno kraj Zapadnjakove glave,
cijučLići i zujeći.
Jedan snažan'žuti pas mešanac potrča iznenada podavijena
repa odatle, urlajući od straha. Očigledno je njuškao krš, ose­
tivši Šejna.
Tri muškarca na konjima se nasmejaše grohotom, lupajući
šakama o rog sedla. Luiz je bio izbačen iz koloseka.
— Imam još jedan metak u svom revolveru — reče Mari­
ja. — Ako budeš imao sreće, neću ga prosvirati kroz tvoju praz­
nu glavu, Luize! Gubite se sada! Ja tvoje glupe reči više neću da
sliv'am. Ili će moj muž morati da razgovara sa svO'jim bratam
u Civava Sitiju . ..
— Da, nestanimo! — složi se onaj brbljivi pratilac. — Mo­
žemo ih oboje uhvatiti i onda odvesti Kaskabelu u njeigovo
zmijske gnezdo u Sijeri . ..
Luiz ga pogleda mračno.
— Jedno.g dana ćeš crći zbog svog jezika — promrmlja Iju­
tito. •— Dobro. Gonićemo ih. Ali, samo.kada ja to naredim. I. ni
reči više o onom mestu! Ako se raščuje da smo o tome pričali,
to će za nas biti sigurna smrt!
Kada su ta četvorica odgalopirala ka zapadu, Marija Piiko
je još neko vreme ostala kraj korala i nastavila svoj posao s vi­
lama. Tihim glasom obratila se Sejnu.
— Ne izlazi još dok ne budem sigurna da su se zaista iz­
gubili! Postoji opasnost da Luiz Blartko načini Luik i virati se.
Možda ipak veruje da sam ga slagala ...
Prošlo je dobrih pola časa dok se Sejn izvukao iiz larša. Ot­
resao je prljavštinu i iverje s odela.
— Mislim da više nema opasnosti — reče Marija. — Svi su
oni jako halapljivi ljudi. Teraće Luiza da još neko vreme jaš«i
ka zapadu čak i ako bi on želeo da se okrene i da još jednom po­
gleda. Možda veruje da sam se dogovorila s tobo-m da sakrijem®
ženu i prodamo je Kaskabelu.
Kad se on uspraivio kraj ornog krša, ona m « iznenada pri-
trča, obgrli ga i drhteći priljubi se uiz njeiga.
— Da znaš da mi srce još uvek tako udara da hoće da is­
koči iz grla! — prošaptala je. — Morala sim da pucam na tebe
da bih uverila Lujiza. A tako sam se bojala da bih raogla da
te pogodim.
Bilo je ujibuđujuće osećati uz sebe njeno mlado telo.
— Malo sam se prezn<qio, bojeći se da me ne dohvati neki
>9ejn SS

36. 'k 'k 'k s E J N k 'k 'k
konnadić — priznao je Sej'n — ali, znao sam da ti samo boćeS
da oteraš -tu četvoricu.
— Ne zaboravi Luiza Blanka. On je opasan čovek, iako iz­
gleda 'kao glupak. Ljudi kažu da on najrađe svog proiivnika
iibija s leđa. Ako je to tačno, oruđa jako liči na mog muža ...
— Sta je trebalo da zinači tvoje pominjanije Civava Sitija?
— Brat moga muža je tamo u uskoj vezi sa Dijazovim gu­
vernerom. Jedna njegova reč i ruralesi bi pretražili ovaj kraj,
spalili kuće i zaveli red. Bilo bi mnogo svežih grobova, o možda
među njima Î grobovi Luiza Blanka i njegova tri prijatelja. Oni
to znaju. Kao i mnogi drugi, koji su naizgled pošteni seljaci
i goniči stoke, aii jašu kao banditi, čim je u izgledu neki plen.
To je raizlog zašto nisam u velikoij opasnosti kad moj muž oid-
jaše.
Goirčina u njenom glasu postade izrazitija.
— A on suviše često odlazi i ocstavlja me orvde suviše često
Marija se još više privi uz Zapadnjaka. Njemi pisti se sada
poonakoše, opipavajući njegove snažne mišice.
— Ti si pravi muškarac — šaputala je — d ti mirišeš dobro,
ka'ko piravi muškar^ i treba da miriše. Ne smrdiš na. rakij« i
jevtini parfem bondela...
— Marija — opomenu je Sejm. Ja moram ođimaih da od-
jaišem dalje... s njom . . .
On pokaza ka kući.
Uzdahnula je.
— Znam. Moglo bi biti suviše opasno kada bi ovde oKtao.
Moraš da ideš, ti i ta žena, za koju verujem da bi ti prei-ezala
■vrat. Ali, i ja sam čula priču o Kaskabelovoj gringo-drolgi enve­
rne kose i snežnobele kože. Zato moraš da imaš dobar ¡razlog ka­
da je držiš uz sebe i preuzimaš rizik.
— Ona nije drolja — odvrati Šejn.
Marija ravno-diušno sleže ramenima.
— Ne verujem da bi je zadržao za sebe kad bi možda sa­
mo i hiljadu pezosa u zlatu doibio za to što bi je vratio Kas­
kabelu.
— Ti si jako oštro'umna, Marija.
. — Treba li da pričam o naklapanjima po kojima Kaskabel
sedi na blagu i ne zna kako da ga iznese iz Meksika? Ne, tvoji
razlozi me ae interesuju. Interasxye me samo da preživiš i da mi
se vratiš. Ja ču čekati na tebe.
Pogledala ga je i obavila mu ruke oko vrata. Stala Je na
U

37. 'k 'k irS E JN 'k 'k 'k
vrhove prstiju i njene usne se spajiše s nijegovima u dug pdl(j<u«
bac. Privlačan miris njenog tela prodro nwi je u nosnice i po-
mešao se sa mirisom Borovine, verovatno iz njene kose.
— Ja sata požuidna žena — šapuitala je Marija — a mofaon
predugo da gladujem ...
Onda uzdahnu nesigurno, advogi se od agega i htede da
krene ka kući.
— Izvući ću crvenokosu iz njenog sferovišta. A a dane kad
moj muž, don Alonzo, nije koid kuće oikaiči6u crvenu pbtdlaulkin(jiu
na konopac za rublje pred kuhinjom.
Začutala je za trenutak, gledajući ga sramežl(jiiiv» i- ameS>
kajući se.
— Ipak, ja verujem — dodala je zatim' — da tebi neće sme­
tati mnogo ni ako je on tu. Ti bi me ispred i^egovog ralkijaškog
nosa uzeo, svejedno Sta on radio. Za ime sveta, gringo, w ati mi
se! Brzoi
Rubi Hilijard bila je uzrujana i tvtrdila je da još w e k ima
iverje u kosi i da je još žulja pesak u leđima, koji joj se uvukao
kad je bila prinuđena da se sakrije u jednu jamiu ispod kuće.
I zašto? — pitala je. — Ja nisam ništa zabirinjavajuče
videla. Ja verujem da je ta jevtina drolja samo izmiisliia poroib-
leme da bi mogla da ostane s tobom sama!
Rubi se držala tačno kao žena koja je u početku posLuéna,
a posle počne da se rita. Mrmljala je i dalje besno seibi u bra­
du, dok su jahali na jugioistok uz visoki brdski maaiv.
Marija Piko mu je rekla da put koji je tražio vodi afeo dva­
deset milja od vrhova nadóle. Na kraju puta nalazi se usaimiije-
no seoce, koje se uglavnom sastoji od jedne trgovine, jedne
kantine i jedne crkve.
Sejn je odmeravao mogućnosti. Moglo bi se desiti da se če­
tni bandita uipute takođe ka tom selu. Iako je Marija u to sum­
njala. Verovala je da će jahati ka Nuevo Rinikoniu @de ngea
muž sa vakerosima treba da utovari goveda u železioiou.
Njeno verovanje zasnivalo se na činjenici da je KaskabeJ a
Nuevo Rinkonu imao ženu sa kojom je zvanično bio venučan i vi­
še dece izrodio. Znalo se da on sa svojim do zuiba naotružaniim
ljudima povremeno dolazi u grad da je poseti. Zbog toga su
banditi logično mogli da zaključe da će u Nuevo Rinkonu naj­
brže moći preneti Kaskabelu vest zajedno sa zahtevom za novac
za'crvenokosu žem'U.

38. ir-kirS e j n 'k'kir
Nuevo Rinikon je ležao na zapadu. Možda je, raraniglljao je
Sejn, i on sa Rubi trebalo da jaše u tona pravcu. Ako on ne sti­
gne do piaininisikog puta i u to selo, moraće verovatno da okre­
ne.
Ipak, Šegu je bio ubeđen da će Kaskabela sigurno naći u
brdima, jer, on se nije usuđivao da se pojavi na otvorenom, do-
klegod je čučao na plenu iz voza iz Čivave.
I kao što je predvideo, raširila se priča o njemu i crvenoiko-
BOj ženi verovatno već kao nošena vetrom kroz brida, zainvatju-
juići Lfuizu Blanku i njegovim pratiocima. Kasikabel će E^wno
ttbrzo o tome čuti, i reši/ti da istera stvar na čistinu.
Postojao je još jedan motiv koji je terao S^jna da nastavi
put ka tom selu. Njegov isprobani bo.rilačlki instinik silutio je
nevolju koja mu se približavala. Negide je n^rto Hi neko čekao’ na
njega. iSejm je u to bio uveren. BSo je spreman da se tim otora-
čima i to ga je vuMo napred.
— S^ašto ne ra^igovairaš sa mnom? — otkoani se Ruibi a«
ngega-
Pogiledao je. Njene lepe crte lica smračile su se od besa.
Kosa joj je pala na čelo. I ovaj dan bila je velika jaxa.
— Da razgovaram? — upita. — O čemu?
— To je dobro pitanje — podrugnu se žena. — Možda o
tome šita treba da radimo ako ti Kaskabel preda blago. Iako ne
mogu sebi da predstavim kako ćeš ga navesti na to. Možda bi
uopšte to i nećeš. Možda hoćeš siamo mene aa mu izručiš. 2^
nagradu. Za nekoliko pišivih pezosa ili dolara. I to je sve do
čega ti je stalo. Jedini raižloig jašto sd me izvukao iz voza i na-
terao me da prođem kroz sve ovo.
— Sigurno! I za nekoliko pišivih dolara o kojima pričaSf
sinoć sam rizikovao da me tri bandita simaiknu.
Njegov pogled lutao je u svim pravcima; nagore, ka viso­
kim, golim oibrancima sleva, zatim napred ka treperavim dalji­
nama pustinje Sonore, koja se protezala ka Kaliforrujsikocm za-
livu. Njego<vo osećanje da će kn se vrlo brzo dogoditi nešto ne­
očekivano, pojačavalo se.
Rubi je pokazivala svogu žensku ćud, protivnu svakoj nor­
malnoj loigici.
— Sasvim sigurno da će ti Kaskabel platiti — terala je svo­
je — ali, drukčije nego što ti pretpostavljaš. Kada mu, naime, is­
pričam šta si mi uradio. A možda ću mu to odmali ispričati.
— Zaveži! — procedi Za<padn,jak.

39. •kii-k S E J N ir-kic
— Ne sviđa ti se kada govorim o tome §ta biii mo^a Kas­
kabelu da kažem?
On privede sivca njenoj kobiiL
— Prokletstvo, uimukni!
— Neću! — kriknu Ruibi. — Dosta mi je toga da te puá-
tam da mi komaniduješ!
Sejn joj obavi ruku oko vrata i pritisnu joj šakom usta.
— Uvaličeš nas oboje u nevolju s kojom n^em o moći iza­
ći na kraj. — procedi. — Zato obuzdaj svoj jezik! Jer, mi imamo
dniSbvo. A to nisu Kaskabel i njegovi banditi.
Ona se ukoči. On sMoni ruiku s njeaiog lica i pokaza joj niz
obionak prema zapadu.
Pojavili su se konjanici. Kretali su se polaiko i sablasno za­
klonjeni žbunjem. Nizbrdo od Sejna i Ruibi Hilijard išli su svo­
jim putem. Baš kao sablaisti. Nosili su svi istu odeću. Cmu. Us­
ke pantalone, uske jakne i crna „sombrera” . I svi su jahaii snaž­
ne, crne konje. Sa puškama na gotovis pretraživali su' žbunje.
Po Šejinovoj proceni, bilo ih je više Od dvadeiset
— Ko je ...? — promuca Rubi uplašeno.
— Ruralesi. Meksička državna policija. Sigurno cela četa.
Psi tragači Porofiria Diaza, koji su imali sopstvene zakone
i samo jedno naređenje izvršavali: ukloniti neprijaitelje meksič­
kog diktatora. Niko nije bio strašniji od tih ljudi pod crnim
„sombrerima” . Ljudi su govorili da je zemlja prepravljena že­
nama koje su oni učinili udovicama.
Sejn se osvrnu brzo. U jednom useku u brdima, otkrio je Su­
mu, koja nije bila udaljena ni pola milje. Imali su šansu da ne­
otkriveni stignu do nje. On dohvati uzde Rubine kobile.
— Pokuišaćemo tamo da se sakrijemo — poče. — Ako bude­
mo imali sreće, neće nas naći...
Ali, ona mu ote uzde iz ruku, osinu kobñu po sapkna, zari
joj pete u slabine i pojuri ka ruralesima, vičući iz sveg ^asa.
— U pomoć! Spasite mfe!
U crno obučeni tragači dadoše se odmah u snažan galop,
dolazeći direktno ka Zapadnjaku i ženi. A njihovi konji su bili
najbolji u Meksiku.
Sejn je hteo da okrene sivca. Položio je ruku na svoj „kolt” ,
ali, ipak je oklevao. Ako bi samo jednog od tih gonilaca makar
i ogrebao, potpisao bi time svoju smrtnu presudu. Ruralesi su
bili poznati po svojoj surovosti i nemilosrdnosti, ako bi nek»
ikog od njihovih i dotakao.
3T

40. *icie S E J N-kic-k
Sejnovo oklevanje imalo je loše poisledice. Prvi jahač doj'uri
do njega, skoči iz sedla, ijapravi se pred Zapadnjakom i uperi
nov, blistavi „kolt” u njega.
Taj jahač razlikovao se od ois'talih, jer je njegov „eombrero”
bio krvavocrven, i na njemu je bio mefcsilkansiki am/blem: orao
i zmija o<d kovanog srebra. Čovek je bio krupan i imao je crte
lica kao jastreb. Tanki brčići iznad gornje usne razvukli siu mu
se u ciničan oismajak.
— Hej, čoveče! Ja sam pukovnik Pedro Valdez i ovđe ko-
mandujem. Podigni ruike, gringo i makni ih od oružja!
Sejn je munjevito odmerio svoj položaj i svoje šanse. Si­
tuacija je po njega bila đavolski loša. Pred njim nije stajao
nikakav kočoperni kicoš, iako je čovek tako bio odeven. Napro­
tiv. Taj je čovek bio iskovan od isto tako tvrdog materijala kao
i Sejn sam. I bio je spreman da hladnokrvno uibije, ako bude
morao. Zbog toga Sejn lagano Mimnu glavom, podiže ruke i sa­
čeka da mu oduzmu oružije.
Bio je zarotoljenik.
VI
Planinsiko selo se pretenciozno zvalo Santa Fe. Valjda zato
da ■se ne bi reklo da veliki grad u Novom Meksiku ima monopol
na to ime. Sejn je znao da će se sečati ovog sela u koje je bio
doveden pod oružanom pratnjom. Na trgu je morao da sjaše i da
oisitane da stoji pred crkvomi, koja je izgledala tako stara kao
da potiče jož iz doba Spanaca. Rubi Hilijard je takođe sjahala,
okrenuvši glavu da ne bi morala Zapadnjaka da gleda u oči.
Krenula je ka pukovniku Valdezu koji je pokretom ruke zaus­
tavi
— Oprostite mi, senjorita. Razgovaraću s vama kasnije. Po­
stoji nešto što moram odmah da obavim.
Sta je bilo to „nešto” brzo se ispostavilo. Ruralesi su imali
još jednog zarobljenika, jednog uplašenog seljaka u prljavoj
beloj košuiliji i belim pantalonama, sa sandalama i „sombrerom” .
Odvukli su ga ka "stubu nasred trga i čvrsto vezali za njega.
Zderali su mu košulju s tela. Jedan oniži tip odmota naglim
pokretom kamd'žiju sa držaljice.
Valdez je posmatrao seljaka, koji je visio na stubu vezanih
članaka na rukama.
■— Sušaj me, mučačo! Ja znam ko si ti, i da služiš o.nom
pcainatom banditu koji sebe nazirva Kaskabel. Ako hoćeš da
W

41. 'k'ic'k S e j n •k-k-k
spaseš svoju dužu i uStediš sebi bolove ... poslušaj! Reci mi gde
se Kaskabel lično skriva i gde je sakrio sve ono što je ukrao
■državi Meksiko!
Čovek se otimao u vezama i dahtao i ječao. Oči su mu se
kotrljale u dupljama.
Grupa seoskih stanovnika se okupila na izvesnom rastoja-
nju i posmatrala nemo i trpeljivo kako je to samo njima bilo
svojstveno.
Valdez je sačekao jedan minut, a onda klim/nuo glavom
ka čoveku s bi^em.
— Ožeži! I unesi svu svoju sjiagu u to,'brate, 'ili ćeš i sam
oisetiti bič na svojo'j koži.
Kamdžija prasnu nekoliko puta, zatim zaplesa po tlu, a on­
da skoči na seljakova leđa kao da Je živa. U taj udarac bila je
unesena takva snaga da se ošinuti skroz stresao, koža mu prsla,
a -bolan krik se oteo sa njegovih iskrivljenih usana.
Kamdžija se povuče i umota, a o-nda ponovo skoči napred.
Valdez je nemarno stajao, sa rukama na leđima i brojao mono­
tonim, otegnutim glasom.
— Jedan, dva, tr i...
Kod četiri, prsnu krv iz raspucane kože. Kad sedam, seljak
izgubi svest, savi se i ostave da beživotan visi na svojim veza­
nim zglavkovima.
— Vode! — grmnu Valdez. Dovukli su jednjo vedro i pljus-
nuli hladnu sadržinu preko seljakovo'g tela. Ovo ga je dozvalo
u život. On zastenja i poče da ječeći traži milost.
Valdez se ukopa kraj njega, uhvati prstima njegovu raS&u-
panu crnu kosu i podiže mu glavu.
— Ti si jako glup — objasni čoveku. — Mi ćemo ovako
nastaviti dok sa tebe ne budu visile krpe mesa. A oaida ćemo
odjahati i prepustiti te lešinarima. Ti znaš da se niko neće usu­
diti da te odreši. Zato reci mi ono što hoću da znam. Kaskabel!
Gde se krije?
— J a ... ja ne znam... — stenjao je seljak. — Za ime bo­
ga, senjor, ja ne znam! Bio sam samo jedan jedini put s njego­
vim ljudima. Nisu me vodili u svoje skroviSte. Tako mi sUiZa
Isusovih, govorim istinu!
— Možda. — promrmlja Valdez, pusti seljakovu glavu i od-
mače se nazad. — Videćemo. — Klimnu glavom prema čoveku
s bičem. — Nastavi!
Ponovo oidjekau udarac, ali, sada nekako meko, jer se kož-

42. SE J A /* * *
ni remen usecao u meso. Seljak bi kriknuo pri svakom bolnom
dodiru biča, ali, već nekako iscrpljeno.
Sejn primeti Rubi koja je stajala na suprotnoj strani trga.
Njeno lice bi se uvek trzalo kad bi fijuknuo bič kojim su jad­
nog seljaka mučili surovo.
Pri četrnaestom udarcu zarobljenik ponovo izgubi svest.
Valdez je potiskivao u sebi nagon za zevanjem.
— Dosta — odlučio je. — Očigledno govori istinu, jer zna
da mu ništa neće koristiti ako ćuti. Zato ga odrešite. Postavite
ga opet na noge i pošaljite na rad! Treba da iskopa sebi grob.
Tamo iza crkve, gde se vide nadgrobni spomenici. I potražite ne­
kog sveštenika da ga ispovedi.
Seljaka su odvukli. Njekova krv ostavljala je trag u pražini.
Policajac, koji ga je bičevao, čistio je kožni remen.
Valdez se dovuče do Zapadnjaka. j
— Gringo, šta misliš? — upita. — Da je ovo tipično za Mek­
siko, zar ne? I da ja koristim svoju moć da jednom bednom,
nedužnom seljaku zadajem bol. Seljaku, čija je jedina greška u
tome što je natrčao na mene, koji moram da kažnjavam svaku
saradnju sa Kaskabelom. '*
Sejn ga je nemirno posmatrao ne odgovorivši ništa. On je
mislio na nešto drugo. Na činjenicu da ga je Valdez pretražio,
pronašao njegov novac, ali mu ga nije oduzeo. Bez sunanje, ra­
dilo se o čoveku, koji je sprovodio drakonske mere, ali zato ipak
nije bio lopov.
—^Ipak, ovaj tip nije nevin — nastavio je Valdez. — On
je skroz-naskroz kriv, i zaslužio je svoju kaznu. A što se tiče
bolova. . . pih! On je mekušac. Pravi muškarac bi ovo lako bi-
čevanje izdržao, ne pustivši ni glasa od sebe. Evo! Ja 6u ti po­
kazati da sam imao pravo!
On brzo skide svoju jaknu i baci je U stranu. Zatim sikide
i košulju.
Pocrneli torzo bio mu je sav od nabubrelih mišića. Valdez
dade prstima zinak čoveku s bičem.
— Hajde, Huanito! Obradi me s remenom! Iz sve snage.
Ako primetim da se ustežeš, sam ćeš'osetiti kamdžiju na svojoj
koži!
Onizak policajac s bičem zagunđa u znak saglasnosti. Kre­
nuo je da učini ono što mu je naređeno. Napregao je mišiće i
zafijukao bičem kroz vazduh. Od snage prvog udarca Valdez se
pomače pola koraka napred, dok ponovo nije u&postavio ravno­
4('

43. težu. Kraj kamdžije zviznu preko njegovog tela i ostavi krvav
trag.
Kao što je rekao, nije pustio ni glasa od sebe. Prekrstivši
ruke, Valdez se smeškao potcenjivački.
— Još jednom — naredi — i onda nastavi. Ja ću ti reći
kad treba da staneš.
Bič je praštao po njegovim leđima. Valdezov pogled bio jfe
prikovan za Zapadnjakov, a lice mu se stalno smeškalo. Pri
svakom udajrcu začulo se Huanitovo stenjanje. Očigledno je uno­
sio svu snagu u bičevanje.
Sejn opazi da Rubi posmatra uplašeno. Lice jojj je postalo
još bleđe, a vrhovi prstiju su joj drhtali na otvorenim ustima.
Gledala je kao skamenjena, kao da je zgrabila noćna mora.
Iz pozadine, posmatrali su i okupljeni stanovnici sela. i
oni kao da su bili nesposobni da se maknu. Zurili su 's neveri-
com u ovog pukovnika ruralesa, koji, kao da nije osećao stra­
šne udarce biča.
Posle sedmog udarca, podiže Valdez ruku. Po leđima su mu
le tamne pruge, i krv je kapljala na tlo.
— Dosta — reče. — Mogu s lakoćom još da izdržim. Ali, to
nema nikakvog smisla. I . . . — Još uvek je zurio u Zapadnjaka
— hoćeš li ti da stupiš na moje mesto i izdržiš isto?
— Neću — odvrati Sejn brzo. — Za mene to ima još ma­
nje smisla. Meni nije potrebno da nači,nim utisak na seosko
stanovništvo, nije mi potrebno da im razjasnim da sam tvrd
momak. Brzo će se raširiti, dabome, vest da pukovnik Pedro
Valdez nije obično stvorenje, nego zaista supermen. Ali, koga bi
to interesovalo da li sam i ja takođe supermen? Hvala, ali, ja
otklanjam ponudu.
Valdez ga je posmatrao zamišljeno.
— Ti govoriš izvrsno španski — primeti. — I tvoje reči su
veoma jasne. Suviše jasne, zar ne? Pitam se ko bi od nas pao
kada bismo se bičevali uzajamno, menjajuči udarac za udarcem.
Sejn sleže ramenima. , *
— Pitaj se šta hoćeš — odvrati. — Važno j^ da sam ti pot­
reban. I to priseban, a ne polumrtav od udaraca bičem. Kao što
si iz istoig razloga i sam sebi potreban.
— A koji je to razlog, gringo?
— Da uhvatiš Kaskabela. Inače bi i mene isto tako brzo po-
iftavio pred streljački stroj, kao što nameravaš s tim jadnim se­
ljakom.
41

44. * * * S EJ N -kirir
Valdez napuči usne, baci pogled ka Rubi, a onda ponovo
pogleda Sejna. Zamišljeno kimnu glavom.
— Imaá pravo — reče. — Ali, kad bandit bude uhvaćen i
don Porfirio u Meksiko Sitiju primi vest da Kaskabelovu glavu
kljuj'u lešinari, možda ćemo imati vremena da mtvndimo ko će
od nas dvojice prvi pod udarcima biča kriknuti i moliti za mi­
lost.
Sejn ponovo sleže ramenima. Njegove misli bile su obuzete
time da preturi celu ovu stvar preko glave i da nikad ne dođe
do tog dvoboja.
— Kladim se da češ to biti ti, gringo — nastavi Valdez. —
Ulog će biti meta;k... metak u glavu onog ko issgubi. Šteta, mo­
žda bi mi se i dopao, kad bi uopšte mogao da mi se doipadne ne­
ki'pasji sin od gringa. Ali, moraču te izbičevati dok ne zaječiš
od bola. To je nešto što će mi činiti zadovoljstvo. D a ... bič i
tvoja krv na mojim rukama, to je ono što mi je potrebno.
Suton se kao gusta koprena navlačio na selo. Pojavio se ka-
ravan od šest mazgi. Intendantski vod čete ruralesa. Sada je na
trgu stajao šator u obliku pirámide, vatra je pucketala, stražari
su patrolirali, konji stajali između konopaca zategnutih, među
stubovima.
Sejn je razgibavao nožne mišiće unutar onog uskog prosto­
ra po konie je smeo da se kreče. Posmatrao je selo, crkvu i ma­
lobrojne ljude koji su se još videli. Možda će uhvatiti neki po­
voljan trenutak da pobegne i da se dohvati prostranstva.
Jedan od stražara se pojavi, načini rečit pokret puSkom,
i Sejn krenu u pokazanom pravcu.
Usporio je korak da bi propustio grupu ljudi. Seljak, koji
je bio izbičevan, posrtao je, obuzet strahom. Mali, postariji sve-
štenik mrmljao je reči molitve. Četiri ruralesa terali su ih na­
pred.
Onda Sejn opazi Rubi, koja je sedela sama pred jednim ša­
torom. Zadubila se u jelo.
— Srećna, Rubi? — promrmlja Sejn ironičnjo. — Lepo si
društvo potražila sebi!
Htela je nešto da kaže, ali je u tom primetila seljaka koga su
gonili. Zadrhtala je kao u groznici. Ali, cnda podiže glavu i po­
gleda Ijutito za Sejnom.
Valdez je jeo. Lomio je tortilje u komadiće i umakao ih u
zđelu sa čilijem koji se pušio. Sedeo je pred drugim .šatorom,
još uvek go do pojasa.
42

45. ★★★S e j n ★★★
Hiuamto, bičevalac, lutiOljavao je neku mast u njegova povre-
đena leđa.*
— Sedi karaj mene, gringo — reče pulfcoviiiik m gostoljubiv
pokret — ukoliko tvoj želudac iadrži meksičku hranu.
Sejn uze jednu tortilju i zamoči je u zdelu. Zatim je jeo ja-
Ico začinjeni sos, koji je bio tako ljut, kao da se unutra nalazilo
užareno ugljevlje. Ali, oči mai nisu ni zasuzile. Još u ranom de-
tiinjistvu bio se navikao na takvu branu.
Valdez klimnu glavom u znak priznanja. Na pokret ruke
pred njim se pojavi njegov ordonans sa bocom i čašama, i po­
stavi sve zajedno sa jednim u kriške isečenim limunom i tanji«
rom sa solju.
— Tekila — objasni pukovnik ruralesa. — Moram da se
izvinim što nemam viskija. Postoje samo tri stvari na kojima
zavidim vama, gringosima. Pre svega ovo ...
Izvukao je „kolt” kalibra četrdeset pet i pomilovao ga, kao
da to oružje nije od čelika nego od svile.
— Druga stvar — nastavi Valdez — je vaš viski.
Sejn je probao tekilu, nacedivši u njiu malo limuna i pos­
luživši se solju.
— Kentaki visifci — odvrati i pomisli pri tom na pošiljku
kogu je sa velikim profitom prodao u Matamorasu. Pri čemu je
i Dut Parnel dobro zaradio. Jedini razlog zašto je na to mislio,
bio je što se sada nalazio na tom mesitu.
~ I treće — završi Valdez, gledajući pri tom na Rubi — su
vaSe žene. Dama s tobom je jedno prekrasno parčence. Ta kosa
i mijena nežna bela koža. . . Ja bih zbog nje stavio na kocku
svoju karijeru, samo kad bi tu lepotu mogao da vidim bez
odeće.
— To je lako udesiti — primeti Zapadnjak. — Naredite je­
dnostavno da je ljudi svuku.
Valdez se zapanjeno zagleda u njega. Na licu mu se pojavi
izraz neodobravanja.
— Sada si ti besraman — reče. — Radi se o intimnom tre-
mrttai, u kome su muškarac i žena sami, i u kome njena lepota
pripada samo njemu, dok joj on lagano i s oklevanjem sikida
odeću, da bi pojačao snagu svojih osećanja.
To bi zaista bez teškoća moglo da se udesi, pomisli Sejn. On
nije više uopšte imao dobro mišljenje o Rubi Hilijard.
— Mi, gringosi — reče glasno — imamo još nešto što se va­
ma, Meksikancima đavolsiki sviđa. Naš novac.
43

46. ★★★ S e j n ★★★
VáMez otpi gutlijaj telóle. Ortda energično odmače čašu ka­
ko bi jasno pokazao da on nije nikakav rob alkohola'.
— Gringo, mi moramo jedan s drugim otvoreno da razgo-
Taramo. Jedan podmukli pas, koji sam sebe naziva Meksikan­
cem, ukrao je nešto' što pripada Meksiku. Taj pas ?ove se Kas­
kabel. Sve što je on uzeo, svaki pezos, do poslednjeg centavosa,
moraće da vrati Meksiku!
— Ne Meksiku već Porfiriu Diazu — odvrati Zapadnjak. ^
Ja sam čuo da je on trideset miliona dolara prebacio u inostra­
ne banke, u sigumos't. U EAglesku, Francusku i u Svajcarsku.
Da se pripremi za dan kada će mu biti plaćeno za sve što je
učinio Meksiku, i kada će morati da spasava život bekstvom.
Tim novcem će još ono malo godina što mu bude ostalo, moći
da provede preko okeana, u Evropi.
— Tvoje reči mi ništa ne znače — odvrati pukovnik. — Ja
siam se zakleo na vernost Meksiku, a Meksiko je Porfirio Diaz.
•Ja ću vratiti, gringo, svaki cent koji je Kaskabel ukrao, a pri­
pada državnom trezoru u Meksiko Sitiju. Ti ćeš pri tome po­
moći, iako nema ni govora o nekakvoj nagradi. Biće ti plaćenio
time što će ti biti dozvoljeno da živ napustiš Meksiko.
Iznenadna salva puščanih metaka poremeti večernju tišinu.
Valdez pokaza u pravcu iz kojeo su se čuli pucnjevi. ji
— Pokušaš li da postigneš više — nastavio je — prekrićemo
te meksikanskom zemljom, kao onog ubogog đavola, koji je za-
života bio kradljivac i sada sigurno urla od straha, dok se pred
vratima pakla rastaje sa svojom prokletom dušom.
Valdez se prekrsti. Onda nabra čelo.
— Prokletstvo! On moira da je govorio istinu kada je tvr­
dio da ne zna gde se nalazi Kaskabelova jazbina. Inače ne bi se­
bi priuštio muke bičevanja. Jer, znao je da će i tako i tako stati
pred streljački vod. Ali, mi ćemo naći Kaskabela. Mi, ruralesi,
napravili smo omču oko brda. Najmanje dvadeset četa sada na­
stupa. Ali, ja moram biti onaj koji će imati čast da ga pronađe,
ja, Pedro Eugenio Morijaga Valdez!
— Mene interesuje katkvu pomoć ja pri tom ijreba da pru­
žim — reče Sejn. —^Sta si naumio?
Valdez se jedva primetno osmehnu gledaglući ka Rubi koja
je upravo nestala u šatoru.
— Pričalo se o tome da Kas:kabel ima crvenokosu gringo-
“ženu. Onda se pročulo da mu Je utekla. Zatim sam sreo tebe s
ovom crvenokosom lepoticom. I pitam se je li moguće da dve
takve žene postoje u Meksiku. Postoji jedna verovatna moguć-
44

47. ____________________y y y g g 3w y w » ____________________
nost: ti si pokužao đa se poslužiš njom kao mamcem da bi uh­
vatio Kaskabela. I nadao si se da se dokopaš piena kogi je oa
negde sakrio.
Ćutao je neko vreme, oCigledno iščekujtići odgovo’f. Ali,
Sejn je i dalje mirno jeo sušeno meso.
Valdez iznenada zapucketa prstima, naređujući time Huani-
tu da prestane sa trljanjem njegovih leđa. Onda nestrpljivo
skoči, dok se Huanito požurio da mu doda košulju i jaknu.
— Pa, uskoro ćemo otkriti da li sam u svojim naslućivanji-
ma bio u pravu — nastavi Valdez do'k se oblačio. Ti si name-
ravao nju da iskoristiš kao mamac za 'Kaskabela. Ja ću vas
oboje iskoristiti, ali u prvom redu tebe. Jer, verujem da će Kas­
kabel proključati od besa kada vidi da je jedan gringo ščapio
njegovu ženu. I on će sve rizikovati samo da te se dočepa. Grin-
g6, ti si sada mamac na mojoj udici! Ujutru rano krećemo!
Huanito mu opasa oko uskih kukova crni redenik, kleče
i veza mu futrolu revolvera čvrsto uz desnu riogu.
— Nemaš komentara, gringo? — povika Valdez provoka­
tivno.
Sejn ispi j^jš gutljaj tekile.
— Tja — odvrati — treba da pažiS na to da budeŽ okačen
o istu udicu, pukovniče! Ukoliko ti uopšte bude uspelo da izba­
ciš mamac!
Valdez klimnu zamišljeno glavom, uze ponovo „kolt” u ša­
ke, zarotira mu doboš i proveri punjenje.
— Tačno — odvrati. — Ti bi mogao noćas da pobegneš.
Ali, daću ti dobar savet, amigo ... ne pokušavaj to! Ja imam ja­
ko lak san, ukoliko uopšte spavam. I ako pokušaš da pobegneš,
smrskaću ti lobanju kuglom iz ovog revolvera. Jasno?
— Jasno — odvrati Zapadnjak. — I mnogo hvala na upozo­
renju. Jer, to dokazuje da mogu mirno da spavam, dok ćeš se
ti ujutru oisećati kao prebijen pas, zato što si celu noć bio bu­
dan i pazio na mene. Šteta što se cela stvar mora tako odvijati.
Valdez ga je posmatrao napregnuto. Iznenada poče da mU
se trza ugao usana.
— Nebesa, ako me budeš ra2ibesneo, moigao bih đa izdam
naredbu da te vežu za stub i da ti odmah presudim sto udaraca
bičem!
Ali, onda se odjednom umiri i reče tiho i spokojno.
— Buenos noćes! Spavaj dobro, gringo. Mogao bi sebi da
poželiš da ti ovo ne bude poelednja noć u životu.
4S

48. . v n
u vrućimi i zapari letnijeg jutra, jaliali su uskom, krivuđa-
▼om bircMrom stazom. Sejn je po naređenju preuzeo vodstvo, Ru­
bi ga je pratila, a Valdez je predstavljao začelje. Sedeo je na
mirnoj, jednooikoj mazgi, koju je neprekidno psovao. Udarao je
ILvjftiniju golim petama u slabine.
Iščezili su njegova uočljiva kožna odeća d crveni „somlbrero”.
Noisio je sada prljavu belu pamučnu odeću nekog seljaka, i uz
to ofucani šešir, čiji je otrcani oboid sakrivao njegovo lice. Svog
i^olt” sakrio je pod pojasom.
Penjali su se jednom s'tnmom kosinom. PosvuxJa su bile
raštrkane grupe ni metar visokog žbunja. u kome čak ni Segno-
vo oštro oko nije moglo da O'tkrije saiake nekakvog micanja. Ipak
su ruralesi bili tamo i budnim okom pazili na stazu, spremni da
odmali napadnu ako se neko pojavi. I pri tom su se nadali da će
to biti Kaskabel.
Sejn nije verovao u to da će Valdezov plan za hivatanje bam-
dita funkcionisati. Naravno, Kaskabel se mogao pojaviti. Seja
je čak u to i verovao. ATI, jako je sumnjao da će baradilt slepo
uleteti u klopku, i puiStiiAda ga zardbe.
Ipak, to je bilo ono čime u ovom trenufflou nije treibalo rais-
b'ijati glavu. Sunce je nemilosrdno peklo i Sejlnu se odelo prile-
pilo uz telo. Konji su podizali oblak praiine koji se na radij«
mogao videti i upozoriti svakog ko je osmatrao put.
Nigde se nije video trag ničijeg priisustva. Bili ira sami na
toj stazi. Niko se nije približio. Ni najmanjeg znaka od Kasika-
bela i njegovih pratHaca.
Sejn je osećao nefcu untutra^Tu napetosrt, potiisllni|jT»fii Ijiiitl-
nu što je još uvek Valdezov zarobljeiiiik. Među stvardma fcoje miu
se nisu dopadale, prva je bila guibfljenje lii&ie slobode. Taj pu­
kovnik ruralesa mu Je oduzeo. Morao je vratiti Sto pre. Morao
je, makar to značilo direflctain sukob ui bome bi samo jedan od
njih dvojice preživeo.
Dok ga je morila vroćinia, Sejn je nepo®reSiiv>o osećao 3a se
i Valdez već oseća umornim i isorpljeinim, jer je iiza seibe imao
jednu nemirnu noć. Sem toga, bilo je to doba kada su ^jtidi u
ovim krajevima činili sijestu. Doba kada je čoveik tražio hlado-
viito i senovito mestašce, gđe bi dremao ddk temperatura opet
ne bi pala,
Uprkos stanjjiu u kome se nalazio, VaMez to selW mogao