Sejn

3. * sili *
D2EK SLEJD
COÏEK lEZ LICA
w
m Š R O FORUM OOU R MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
Š E J N
Broj: 62
Glavni i odgovorni urednili:
Svetozar TOMlC
Urednik: ,
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jack Slade
THE MAN WITH NO FACE
Recenzija:
Miloš SIM lC
Provod i adaptacija;
Miloš SIM lC
Lektor:
Olivera SIJACK I
Tehnički urednik:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Valerija DROBN JIK
Ida DUDAŠ
Štampa: 3. V II 1&84.
Tržište: 16, V II 1984,
Izdaje i štampa NISRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1, Glavni, i odgovorni urednik: Svetozar TO-
MIC. Urednik: Zorka CiRiC. Naslov originala: Jack Slade — THE
MAN WITH NO FACE. Copyright: 1976. by Towe Publications INC,
prema ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine, broj
413-12/79 od 28. II 1979. godine.

5. Iskrzana knjiga gostiju Učila je na pravu kupusaru. Kad
su mu j-e doneli, Šejn je polako počeo da okreće listove. Dve
godine unazad. Od prvos januara. Prstom ie polako prelazio
preko spiska imena. Neka od njih su se već teško mogla ras­
poznati,
— Vi, kao da nešto tražite, mister? — upita portir i namrsti
se.
— Ništa — odgovori Šejn i osmehnu se. —- Samo, učinilo mi
se da ima nekih čudnih stvari. Evo, pre dve godine došlo vam
je šestog januara čak dvadeset gostiju, mada ih obično bude
desetak. A danas sam ja jedan jedini.
Hteo^ je da kaže jo.š nešto. Ali, tog trenutka je neko otpo­
zadi snažno gurnuo njegovu glavu i Zapadnjakov nos se zabio
u debelu knjigu.
Cuo se tup udarac i Sejnu sevnuše iskre pred očima.
Dva snažna momka zgrabila su ga' munjevito za ruke. Nisu
čekali da se osvesti.
Šejn je bio ošamućen i nije mogao da se brani. Ta dva čo­
veka širokih ramena stezali su, kao kleštima, njegove ruke. Tu
je bio i još jedan treći, koji je išao za njima i gurao Šejna,
zabivši mu teški ,,kolt” u leđa. On je ispod ruke nosio knjigu
gostiju.
Na spratu nalazile su se sobe za goste hotela. Momci sii
vukli brzo Zapadnjaka kroz hodnik. Na samom kraju otvoriše
se jedna vrata.
Ušli su u prostranu sobu. Na sredini se nalazio ogroman
pisaći sto za kojim Je sedeo neki nalickani čovek koji Je imao
oko trideset godina. Bio je krupan i vitak. Crna kosa prilepljena
za glavu i očešljana unazad. Delovao je nekako grubo. NJegovv*
mršavo lice krasili su brižljivo doterani brkovi. Tamne
ne oči, a iznad njih bujne obrve.
Momci, koji su vodili ošamućenog visokog čoveka, stadoše.
Onaj treći priđe stolu i baci knjigu gostiju na drvenu ploču
ispred mladog kicoša. Izgledalo je tako kao da je to očit dokaz
da je Zapadnjali uhvaćen na licu mesta, dok Je želeo da ukra­
de tu kupusaru.
— Evo ga, ser! — doviknu onaj sa „koltom”. — Uhvatili
smo ga dok Je njuškao.
Zapadnjak nije obratio pažnju na njih. Nos ga je strašno
boleo i jedino je želeo da ga dodirne kako bi osetio da li je na-
tekao, a možda i krvari. Ali, dvojica snažnih momaka su ga
čvrsto držali za ruke.
S

6. k ' k ' k S E J N k ^ - k
— Pustite ga! — naredi kicoš i udari rukom o sto. — Zat­
vorite vrata, rncsrnci! A vi, mister, priđite bliže!
Zapadnjali je najpre opipao svoj nos, ali je to bilo tako
bolno da je brzo povukao ruku. Prišao je dva koraka bliže stolu,
— Znate li ko sam ja? — upita kicoš.
Da, Šejn je to znao. Momci iz Sedme brigade su mu to rekli.
Bio je iznenađen koliko taj čovek odgovara opisu koji su mu
dali. Prepoznao bi ga među stotinu sličnih ljudi.
Zapadnjak je ćutao.
— Ja sam Džo Harison, mlađi — obavesti ga kicoš i na­
sloni se na zid.
Naravno, lagao je. To je Zapadnjak dobro znao iz obave-
štenja koje je dobio iz Sadnie brigade. U stvari, taj m.omak je
bio posinak generala koga Zapadnjak traži. Treba da se utvrdi
da li taj covek žrtva zločina ili je pak nestao zato što je sam
počinio zločin. Postojala je mogućnost da je jednostavno otišao
zato što je bio sit civilizacije i uputio se nekud u divljinu.
To su rekli Zapadnjaku u Vašingtonu. Sta će se iz svega
ispiliti, to zasada nije mogao da nasluti.
— Vi ste Šejn! — viknu Džo ilarison. — Došli ste s isto­
ka, a da biste zavarali trag, doiahali ste u grad sa zapada, Pre
toga ste jahali unaokolo da ne bi niko posumnjao u vas. Kao
što vidite, znam sve o vama, osim jedne stvai'i. A to ćete mi vi
sada kazati, Sejne. Ko vas je poslao ovamo i zašto?
Zapadnjak odmahnu glavom.
■— Ništa vi o meni ne znate — reče on tiho i nakašlja se.
— Mene niko nije poslao ovamo. Nemam niknkav zadatak, kao
što vi pretpostavljate. Perem ruke od svega toga.
Džo Harison se isceri.
— Saljivčina u džepnom formatu! —- reče on i namršti se.
— Ne znam šta da vam kažem, mister — odvrati Zapad­
njak.
Dzo Harison je još uvek bio ljubazan prema visokom, čo­
veku, mada je već ranije naredio svojim ljudim a da sa Sejnom
postupaju grubo i da mu uteraju strah u kosti.
— Koliko koštate, Sejne? — upita.
— Dnevno zarađujem deset dolara — odvrati Zapadnjak.
— Uz to dolazi i hrana koja vredi otprilike isto toliko.
Džo Harison se ponovo isceri.
— Neću dalje da vas mučim pitanjima — reče on. — Odbili
ste da mi kažete ime onoga koji vas je poslao ovamo i zašto
vas je poslao. I, pošto ne želite da ga odate, onda i ja više ne
tražim od vas da kažete ko je to.
Sagnuo se i izvukao jednu fioku iz stola ispred sebe. Po­
čeo je da prevrće neke papire. Izgleda.da je tražio novac.
Zapadnjakovo, sada već bistrije oko, otkrilo je još jednog
čoveka koji je privukao njegovu pažnju još više nego sam Džo
Harison. Taj momak zvao se Del Lo. Nekad poznata lutalica i
prava palikuća. On je mogao da popije bure piva i da posle to­
ga ostane na nogama. A, zatim, ako ga neko naljuti, ispraznio

7. •k'k'k S E J N 'kk'k
bi krčmu za tren oka. Neki bi bežali, neki bili izbačeni. Kroz
prozor ili kroz vrata. I to iz čiste obesti krupnog čoveka.
Djavo bi ga znao kada su se sreli poslednji put. Nikada
nisu bili bliski prijatelji, ali su zato poštovali jedan drugog. A
jednom su u Kanzasu živeli zajedno u hladnoj kolibi dok su
se bavili lovom.
Zapadnjak mu namignu. Del Lo lagano podiže ruku u znak
pozdrava.
— Ovde ima pet hiljada dolara — reče Harison i baci no­
vac na sto. Bile su to sve same krupne novčanice. — Ovim vas
ja otkupljujem da više ne njuškate za onim što vam je vaš
gazda naredio. Zaboravićete zašto ste ovamo došli! Uzmite no­
vac i gubite se bez traga i glasa!
S njegovog lica nestalo je one prvobitne ljubaznosti.
— Ako ne poslušate, i budemo se ponovo sreli, nećete više
dobiti novac, već ćemo vas do guše napuniti olovom. U vašem
Zapadnjak je za trenutak razmišljao, a zatim prišao stolu.
Uzeo je novac i stavio ga u džep, Ocenio je da bi bilo suviše
opasno ako bi se suprotstavio ovom čoveku.
— Imate li. porodicu, decu? — upita Džo Harison, osmeh-
nuvši se zagonetno.
— Da, imam decu! — odvrati Sejn i podiže obrve. — Više
dece! Sve sami dečaci.
Džo Harison se ponovo isceri.
— A- da li će i oni kasnije postati revolveraši?
— Ne, neće! — odvrati Zapadnjak. Ići će u školu i izučiće
nešto prisiojno.
— Onda, mislite na vašu dečicu — reče Džo Harison i uoz­
bilji se, — Ko bi im platio školarinu, ako vas uputimo tamo gore
na onaj svet?
Lupio je pesnicom o sto, a zatim nastavio da govori.
— Nestaćete iz grada još danas! — viknu Harison. — Naj­
bolje je da odmah uzjašete konja i uhvatite maglu.
— Meni je bilo drago što smo se upoznali — reče Zapad­
njak mirno. Dodirnuo je rukom džep u kome se nalazio novac.
A zatim se okrenuo. Prethodno je mahnuo Delu koji je stajao
naslonjen na zid.
Prošao je pored dvojice mom.aka, koji su mu tako grubo
gurnuli nos u knjigu gostiju i uputio se prema vratima.
Izašao je napolje, a da se nijednom više nije okrenuo.
Bilo je pomalo i opasno da je tom generalovom pastorku
rekao nešto neprijatno. Džo Harison je bio stvarno odlično oba­
vešten o svemu. Zato je i izašao sa otvorenim kartama nred
Zapadnjaka ovde u Tvin Folzu. Ali, mora se ići dalje. Možda će
neki zalutali metak razbiti prozor kad se budu razišli pramenovi
guste magle. Nešto će ipak saznati što će ga odvesti na pravi
put do istine.
Zapadnjak je prišao recepciji i slegao rameniiria.
■— Na žalost, posla nema ■— reče on portiru. Uzeo je svoie
stvari. — Kad taj momak bude vratio knjigu gostiju možete da
precrtate moje ime.

8. S E J N 'kk'k
Portir ga je zbunjeno gledao.
Šejn je izašao kroz zadnja vrata i uputio se prema štali.
Instinktivno je osetio da ga kroz prozor sa sprata prate neke
oči dok je koračao kroz dvorište. Uostalom, to je i očekivao.
Mrkov zarza kad rnu je stavio sedlo na leđa.
— Ne ljuti se, stari moj — reče Zapadnjak blago. — I ja
bih radije ostao ovde. Ali, moram ići dalje.
Tog trenutka zaškripeše vrata. Del Lo je ušao unutra i pri­
šao Zapadnjaku.
— Zdravo! — osmehnu se Šejn.
Pružili su ruke jedan drugom.
Zapadnjak je posmatrao Delovo skupoceno odelo.
— Izgleda da ne živiš loše — reče on. — Vidi se to po tome
kako si obučen.
Del Lo ga veselo boksnu u rame.
— A kako ti živiš, Sejne? — upita on. — Da li je tačno da
radiš za neku opasnu agenciju? To i može biti tako. Ali, ne ve­
rujem da si se skrasio na jednom mestu i da imaš porodicu!
— Zar nisi video kako ja to majstorski rešavam. Ako je­
dan ne plati, uskače onaj drugi.
— To je nešto što treba videti, Sejne. Nikada ni u snu
nisam sanjao da Harison može da bude tako velikodušan. Neka
cd njegovih senki.mu je morala došapnuti da ti stvarno imaš
lepu ženu i mislim da te je zbog toga poštedeo.
— Da li ga poznaješ odavno, Dele?
— Dve godine.
Pre dve godine je poslednji put viđen general u Tvin Folzu.
Negde u toku leta. Nešto se tu poklapa! Ali, Zapadnjak je.za­
držao svoje misli za sebe i nije ništa rekao o tome.
—• Ti radiš za njega, zar ne? — upita on.
Del se trže. Podigao je ruke uvis.
Ionako je bio impozantna pojava, a pogotovu sada u tom
elegantnom odelu. Crne lakovane cipele, bele čarape. Mora da
žene luduju za njim, pomisli Zapadnjak.
— Ja sam njegov čovek broj jedan — objašnjavao je Del
Zapadnjaku. — Dan i noć sam stalno u njegovoj blizini, tu
neposredno pored njega. Ali, ja nisam njegov čuvar. On sa
mnom priča o svemu. Bez obzira da li ja razumem o čemu se
radi ili ne. On me smatra posebnim talentom.. Ja sam za njega
čovek koji svakog trenutka zna odgovor na sva pitanja. A u
mene ima neograničeno poverenje.
Zapadnjak se osmehnu. Talenat koji svakog trenutka zna
odgovor na svako pitanje! Otkud sada Del Lo da se nađe u tak­
voj ulozi? Na revolveru je bio nenadmašan. Tu mu ni Sejn nije
dorastao. Ali, sada ovo drugo!
Del Lo ga potapša po ramenu.
— Volim što si bez gunđanja prihvatio njegovu ponudu —
reče on i ¡“ceri se — Ti ^isi moj prijatelj, a i ja nisam tvoj.
Ali, bilo bi mi stvarno odvratno da sam morao da te napunim
olovom. Znaš i sam kako to ide. Ja izvršavam sva njegova na-

9. ■k'k'k S E J N 'k'kk
ređenja, i šta bi bilo da odjednom odbijem da te upucam zato
šio 'si u pitanju ti? Nisi hteo da odaš ko te je poslao ovamo,
čak i po cenu da ti skinu glavu sa ramena. Moram ti priznati
da sam i ja takav. Ako nešto obećam, onda se toga i držim.
— Ništa ti ne brini, Dele — mrmljao je Zapadnjak. — Ja
ću njima potprašiti tur da ima sve da se puše.
Znam da si žilav momak — huknu Del Lo i isceri se
zadovoljno. — Ali, prava je šteta što te najurio tako rano. Moraš
da odeš već danas. A, mogli smo đavolski lepo da se provedemo
i popijemo zajedno koju kapljicu.
— Biće dana i za to, Dele.
— Ah, bolje da ih i ne bude — odvrati Del Lo. — Ja sam
uvek pored njega. A, ti si dobro čuo ta ti je zapretio ako te ioš
jednom sretne. Nemoj se šaliti, taj Harison se đavolski opasna
drži onoga što je obećao.
Zapadnjak je pritezao sedlo.
— Sta on misli, kuda se izgubio njegov otac? — upita on
onako, kao uzgred.
— Nestao. Jednostavno nestao.
Del Lo sleže ramenima i podiže obrve.
Šejn ga pogleda.
— Pa zar se on tako lako pomirio s tim? — upita.
— Nije — odvrati Del. — U početku je stvarno bio tužan.
Pokušao je da prevrne nebo i zemlju samo da ga nađe.
— A. zašto je onda mene najurio iz ovog mesta?
— Nisi mu simpatičan, Šejne. Eto zato. Među nama rečeno,
on tebe smatra kamilom.
— Kamilom? — iznenadi se Zapadnjak. — Pa, zar ja iniais^
grbu i zar grickam travu?
Del se nasmeja i udari rukom Zapadnjaka po ramenu.
— Pogodio si odmah, stari druže — .govorio je Del tiho. —■
To su otprilike i njegove reči. Dođe tako neka k,amila, tiho i
bešumno i popase travu koja Je već odavno svojim busenjem
pokrila celu priču.
Zapadnjak je bio završio sedlanje. Pružio je Delu ruku.
— Želim ti svako dobro! — doviknu Zapadnjak i mahnu
rukom.
— Do sledećeg viđenja — odvrati Del, ali se brzo ujede za
usnu. — Naravno, ako Harison promeni mišijenje i prestane da
te smatra^ kamilom koja gricka travu naraslu preko neke davne
priče. Možda ću uspeti da ga nagovorim da misli drukčije o tebi.
Eto, Ja sasvim drukčije mislim o tebi.
Zapadnjak ja vodio m-.kova za uzdu Del is korajao pored
njega. Za trenu':''k su ćiitali, a zatim se oglasi Del.
— Kuda sada j,a,š€.š?— uoits.
,— Imam zak,?z:in sastana’,: kod Cikos K-’-c-a,
— Cikos Eros? — izvj.snadi se Bel. — Sta Je to?
Zapadnjak se vinu u sedlo.
—^ Ni Ja ne znam šta je i gde fe — odvrati Sejn zagonetno
se osniehnuv.?i. Ali, sutra ću sresti jednog čoveka koji će mi
pokazati put do tog mesta.
%
7

10. S E J N ★'ir*
Bio je to potajan znak namenjen Harisonu. Jer. kod Cikos
Krosa je pronađena uniforma generala i n.ie,gov konj. To što
Del nije znao za to mesto bio je za Šejna očit dokaz da Džo
Harison ipak nije otkrio sve karte pred svojim čovekom broi
jedan i nije mu baš sve ispričao.
— Onda, srećno do Cikos Krosa! — doviknu Del za njim.
Šejn obode mrkova i krenu. Još jednom je podigao ruku
u znak pozdrava. Prošao je. kroz kapiju i ubrzo se našao na ulici.
Napustio je Tvin Folz kako ie od njega zahtevao Džo Hari­
son. Svakako neće obavestiti momke iz Sedm^e brigade da je za
takvu uslugu dobio pet hiljada dolara, jer onog trenutka kada
jé Harison stavio novac na sto, Sejn je odlučio da mu ga vrati.
Jednog dana! Svakako će mu se pružiti prilika. A onda će sve­
žanj krupnih novčanica uleteti pravo u Harisonova usta. Za-
pušiće ih sigurno.
Poterao je mrkova brže.
n
Džo Harison je koračao tamo-amo po sobi. Čas na jednu
čas na drugu stranu. Ruke je prekrstio na leđima.
Revolveraši su se povukli do zida da mu ne bi smetali.
— Sva ta gužva je nastala samo zato što sam ja Harisonov
pastorak —- mrmljao je Harison. — A, odnos između mene i
njega je bio tako neobičan. Tako dobro se nije razumeo ni sa
svojim rođenim sinom niti sa obe kćerke. U stvari, on je bio
usamljen čovek. To mi je često govorio. A sada, kad je nestao,
i ne'samo on već i njegovo celokupno bogatstvo, odjednom su
se pojavili leSinari. Njegova draga dečica, a zatim braća i se­
stre. I svi oni isto misle. Ja, njegov pastorak, jedina sam lič­
nost koja ga može imati na svojoj savesti. Misle da sam ga ubio
i sakrio njegovo telo tako da ga više niko živi neće moći da ot­
krije. Da sam se dokopao njegove imovine od tri miliona dolara!
Zastao je i njegov pogled je ,prešao od jednog revolvera.ša
do drugog.
— .Tosto-. jp im'ićan čc'ek — nastavio ie on posle izve-
áne pauze. — Ali, da sam imao tri miliona kao početni kapital,
gde bi mi sada bio kraj! A istina je tu. U svim mojim poslo­
vima uložen je novac koji sam ja lično krvavim znojem stekao.
Pružio je ruku prema pisaćem stolu.
— Tu su sve moje knjige. izvole ti pasji sinovi da
pogledaju. Pa neka mi dokažu da sam i jedan pišljivi peni ulo­
žio od tuđeg novca u svoje poslove.
Ponovo je prekrstio ruke na leđa.
Ti kučkini sinovi ne traže generala, već njegove milione.
Tražio sam generala jedino ja, a ne njegov novac. Učinio sam
sve da ga pronađem. Na žalost, uzalud. A sada, dve godine
kasnije, ti njegovi rođaci mi šalju njuškala u kuću. Niko od tih

11. S E J N
lešinara nije ranije ni prstom mrdnuo da ga pronađu. Tek kad
se moje bogatstvo povećalo, oni pokušavaju da me okrive i za
generalovu smrt i da sam uzeo njegov novac. Zato i moram da
proteram ta njuškala odavde. Novcem ili olovom svejedno. Ja
tu drugog izlaza nemam. Kažu bo,gat sam zato što sam se doko­
pao miliona njihovog oca. To ie njihova logika.
Tog trenutka otvoriše se vrata i unutra uđe Del Lo. Ruke
je držao u džepovima.
Džo Harison ga upitno pogleda.
— Da li je taj pasji sin napustio grad ili nije? — upita on
radoznalo.
Del Lo se isceri.
— Otišao je — odvrati on zadovoljno. — Stajao sam na
ulici sve dok nije iščezao iz Tvin Tolza. Dao ie petama vetar
i nestao bez traga i glasa.
Džc Harison se nasmeja.
— Sve su to kučkini sinovi! — grmeo ie on. Nije objasnio
na koga misli. — A jesi li ga pitao kuda je krenuo?
— Da. U Cikos Kros.
Harisonovo lice se ukoči. Prebledeo je kao krpa. Za tre­
nutak je zanemeo i nije mogao da kaže nijednu reč.
— Šejn ne zna gde se to mesto nalazi — pokušao j_e da
objasni Del. — Ali će ga sigurno pronaći. Rekao, ie da će se
sresti s nekim čovekom koji će mu pokazati put.
— Cikos Kros! — viknu Džo Harison.
Del potvrdno klimnu glavom.
— Volim što nisam morao da ga upucam — isceri se on.
— Tog momka znam od ranije.
— On je. znači, tebi stvarno rekac da iaše u Cikos Kros.
zar ne? — upita još jednom Harison kao da nije verovao svojim
ušima.
Del Lo se osmehnuo zbunjeno.
— Zar vi ne verujete u to. ser? — upita on. — Poznaiem
Šejna i mislim da nema razloga da me laže.
— To kopile te nije slagalo, Dele. Ali ti ie opalio šamar da
se sve pušiš.
Del Lo razvuče lice i skide šešir.
— Ne razumem — odvrati on. — Ništa ja nisam primetio
sumnjivo.
Pogledao je za trenutak u svoj šešir i ponovo ga stavio na
glavu.
— Kod Cikos Krosa je pronađena uniforma moga ocs i nje­
gov konj — viknu Džo Harison divlje. — Time ti ie Sein na-
govestio da uopšte ne namerava da ukloni svoje prste sa te pri­
če. Kad je Domenuo Cikos Kros trebalo ie smesta da ga napu­
niš olovom do guše, sto mu gromova!
Del Lo es ie zbunjeno gledao.
— Ali ...
— U kom pravcu je odjahao?
— Otišao ie prema jugu, ser.
— To ie sigurno trik — režao je Džo Harison. — Cikos
9

12. Š E J N ★★★
Kros nalazi se pored Liti Vuđ K rika severno odavde. .Ali, kako
m u drago, tom kopiletu. Prihvatam njegov izazov. Sutra uiutru
rano odjahaćemo do Cikos Krosa. Pre nego što upucamo tog
pasjeg sina, batinama ćemo isterati istinu da nam kaže ko ga
je poslao ovamo da njuška. A kad nam saopšti to ime onda će
taj biti sledeći koga ču srediti. Okupite ljude, jašemo rano ujUtru
čim se pojavi sunce.
Revolveraši podigoše šešire i izađoše napolje. Samo je Del
ostao.
“ Ja to nisam znao — reče on potišteno. —^ Cikos Kros, to
ime niste nikad spomenuli.
— Ništa, nemoj se žalostiti zbog toga — reče Harison i se­
de za sto.
—^Ako stvari stoje tako kako vi kažete, ser, onda postoji
mogućnost da je Sejn samo udario na velika zvona kako biste
vi to čuli i da ga tamo uopšte nećemo naći.
— S tim moramo računati. U tom slučaju tvoj zadatak če
biti da ga tražiš.
Neko je kucao. Obojica pogledaše prema vratima.
Vlasnik hotela promolio je glavu unutra.
— Šta želiš, Pikene? — upita Džo Harison Ijutito.
— Neki mister Fleming želi da razgovara sa vama. Da li
da ga pustim gore?
— Fleming? A o čemu želi da razgovara?
— Nešto lično, ser.
— Pošalji ga ovamo gore, ali uz put mu lapni na uho da
bude kratak.
Vlasnik hotela nestade. Uskoro se vratio sa nekim visokim
čovekom obučenim u crnu kožnu odeću.
— Ovo je mister Fleming, ser •— reče on i diskretno se
udalji.
Džo Harison ustade.
Fleming je imao usko lice i upale obraze. Njegov pogled
odavao je agresivnost. Ne, taj čovek mu nije nimalo bio sim­
patičan. Lice mu je bilo bledo, kao da je dugo bolovao. Za po­
jasom je nosio dva revolvera čije su drške bile obložene slojem
slonove kosti.
— Džo Harison, znači! Da li se mi poznajemo? Kakvim se
poslom sada baviš?
Nosio je čak i crne rukavice.
— Vi imate teškoća, Harisone -- nastavio je čovek u crnom.
— Ja sam došao u Tvin Folz da vam pomognem.
Džo Harison se namršti. Pogledao je Dela.
— Teškoće? — uoita on. — Zaboga, kakve to teškoće? Pa
to povremeno ima svaki čovek. Ali. ja ne razumem . ..
— Dobio sam od nekog nepoznatog čoveka deset hiljada
dolara — prekide ga Fleming. — Treba da vam skinem s vrata
nekog koji vam zagorčava život, A. čim tog momka .sredim, do-
biću još deset hiljada dolara. Mora da ste u velikoj ODasnosti,
mister Harisone. Jer, da nije tako ne bi zvali mene.
10

13. ■k'k'k S E J N 'k'kk
^ Od nekog nepoznatog čoveka? — čudio se Džo Harison.
— Da! Ispod pisma nije bilo imena.
Fleming zavuče ruku u džep. Izvadio je neko pismo, prišao
stolu i stavio ga ispred Harisona.
Džo Harison oprezno uze pismo u ruke i pročita ga.
,.Odjašite u Tvin Folz i ubijte čoveka koji trenutno pravi
neprijatnosti mister Džou Harisonu. Šaljem vam desst hiljada
dolara. Kad završite posao, dobićete isti iznos još jednom.”
Da li vam je poznat rukopis? — upita Fleming.
— Da li vam je poznat rukopis? — upita Fleming.
Džo Harison odmahnu glavom i vrati mu pismo.
—■Ne! — reče on odlučno.
Nije shvatio šta iza svega toga stoji. Postoji neko ko je na­
redio Šejnu da razjasni šta se de.silo s njegovim ocem, čak da
ga optuži za generalovo ubistvo. Ali, eto postojalo je još neko
lice koje je izgleda bilo zainteresovano da ga zaštiti od tog čudo­
višta.
— Jasno i glasno — reče Harison. — Nalog za ubistvo!
Fleming potvrdno klimnu glavom.
— Ja sam plaćeni ubica, mister Harisone. Time se bavim
i jedna ovakva ponuda ne pada s neba svaki dan. Mene intere­
suje samo novac, a ne i čovek ko ga je poslao. .Razumete li? Ovo
je nešto posebno primamljivo za mene.
Džo Harison odmahnu glavom.
— Ja sam u stanju da sam rešavam svoje teškoće, mister!
— reče Harison i namršti se.
— Zar hoćete da mi otežate posao koji treba da uradim?
Samo vi meni kažite ime tog čoveka, ja ču ga već srediti. Onda
ćete vi imati svoj mir, a ja ću dobiti svoj novac.
— Znate li zašto mi taj čovek pravi teškoće? — upita Ha­
rison.
— Nemam pojma! Sami ste pročitali pismo. Neke bliže oo-
.jedinosti me ne interesuju. Uvek mi je bolje kad me toga oo~
štede. I, da priznam, mrzim detalje. Može se desiti da mi na
kraju postane simpatičan čovek koga treba da ubijem.
—' Momak se zove Šejn!
— Da li se nalazi ovde u Tvin Folzu?
— Stigao je danas u podne i odmah je napustio grad.
— Da li znate kuda je odjahao?
— Na jug! — reče Harison brzo i uputi pogled Delu. — Na
žalost, više od toga ne znamo.
— Hvala! — reče Fleming i stavi ruku na obod svog šešira.
— To mi je dovoljno. '
Okrenuo se, mahnuo Delu rukom i vrata se brzo zatvoriše
iza njega.
Džo Harison je zbunjeno gledao u Dela.
— Jesi li čuo ovo! Šta kažeš na to? — upita.
Del Lo se češkao iza uveta.
— Cini mi se da ste sada negde na sredini. Vaša rodbina
11

14. Š E J N -kk-k
vam je natovarila na vrat tog đavolski opasnog Šejna, a stvarni
ubica vašeg oca se uznemirio. Treba nekako da se izvučete iz
svega toga.
— Da odustanemo od jahanja do Cikos Krosa i
Del Lo potvrdno klimnu glavom, » . ,
— A šta onda ako ubica zabode nos u travu, a ne Sem?
Imaću ponovo neprilika. Ne! U svom životu se nikad nisam
oslonio na nekog nepoznatog čoveka.
Posmatrao je izvesno vreme Dela. Nešto mu je palo na
pamet.
— Brzo kreni za njim ili pošalji Džefrija — reče on. —
Ta halapljiva vrsta ljudi ima i šesto čulo. Ako niko nije u sta­
nju da nađe Šejna onda će ga ovaj iskopati, pa makar se sakrio
u mišju rupu. U to možeš biti sasvim siguran. A, za mene je
bolje da budeš u njegovoj blizini da bismo imali Šejna živog u
svojim rukama.
Del Lo se uputi brzo prema vratima.
— I, ostajemo pri tome da se jaše za Cikos Kros! — dovik­
nu Harison za njim.
Del podiže ruku u znak da je razumeo i povuče vrata za
Sobom.
Džo Harison ponovo sede. Njegov pogled je bio uperen u
prazno.
Ko je poslao Šejna? I, ko to želi da ga uništi? To mogu
biti samo njegovi rođaci, brat i dve sestre koji žive jako skrom­
no i misle da su prevareni u deobi nasledstva. Dugo je razmiš­
ljao 0 tome da li da ih još jednom potraži i objasni im da nema
nikakve veze sa nestankom njihovog oca. Ali, i ovog puta je
odbacio tu pomisao. Već je dva puta bio kod njih i molio ih da
mu veruju.
Ne, to bi bilo samo gubljenje vremena.
Posle jednog sata vratio se Del.
— Ubica se nalazi tamo preko u hotelu ,,Savoj”, kako sam
ja saznao — obavesti on Harisona. — Tamo je odseo. S njim se
nalazi i neka žena i zasad, izgleda nema namere da krene na
put. Džefri je ostao u kockarnici saluna i držaće ga neprestano
na oku. On će nas odmah obavestiti ako njih dvoje budu na-
meravali da otputuju.
— Da otputuju?
— Njih dvoje si stigli danas u podne kočijama iz Ajdaho
Folza. To mi je odao portir hotela.
— Iz Ajdaho Folza? — Džo Harison je bio iznenađen. U
tom gradu žive njegove sestre i brat! U stvari, njegov polubrat
i polv.iestre. — To ni;'.'« mogur«.
—* Portir hotela „Savoj” mi je to u poverenju rekao i ja
mislim da je to tačno.
Lifio Hariion je r-kočeno -gledao kroz prozor. Znači li to đa
su oni ooslali oba čoveka. jer i Šejn je prethodno bio u Ajdaho
Folzu pre nego što je došao ovamo u Tvin Folz, Skala i Mimi
12

15. 'k'k'k S E J N kk'k
a takođe i Džek žive tamo. Ko ga ođ njih toliko mrzi i ko ie to
koji ima neke veze sa nestankom njihovog oca?
Odgovor na to pitanje ie morao da nađe. Bio je čvr.sto odlu­
čio da resi tu zagonetku. Ali, zato mu je potrebno dosta vremena
i da bude hladnokrvan.
Udario je pesnicom o sto.
—■Taj pasji sin, Šejn! Del će morati da krene!
Del Lo se trgao. On se bio smestio udobno u jednu fotelju.
Harison je razmišljao i mrmljao kao da njega nema u sobi.
— Možete se potpuno osloniti na mene, ser! — reče on.
III
Fleming uđe u dvokrevetnu sobu koju je iznajmio u hotelu
„Savoj”. Vera je još uvek ležala u krevetu.
— Znaš li ti koliko ,je sati? — upita on grubo. Zalupio je
vrata, prišao prozoru i skinuo šešir.
Naslonila se na lakat.
— Kakve vesti mi nosiš? — upita ona.
Prešao je rukom preko svoje kose.
— Prokleto glupa stvar — namršti_ se on. — Ovog puta sara
naišao na nešto što mi se ne dopada, Sejn je taj koga treba da
upucam. Otkud baš on, sto mu gromova!
— A, šta ćeš? Ubićeš ga iz zasede i tu je kraj!
Fleming se spusti u stolicu.
— Jako si naivna. To kopile ima oči i napred i na/ad. Svi­
ma je poznato da je on opasniji od stotinu zvečarki. Đavolski
gadan izazov!
Ustala je i sišla s kreveta. Naga kao od majke rođena pri­
šla je umivaoniku.
Fleming je posmatrao zadovoljno. Okrenula mu je leđa.
»Visoka, vitka i skladno grafiena. Žena dugačke kovrdžave
kose, lenih nogu. Pravi rai za oči.
— Kad si čuo ime Sejn, odmah si pomislio na mene —
reče ona.
Umila ie lice i okrenula se prema njemu.
— Da li je to tačno ili niie? — uoitn ona.
Okrenula mu je opet leđa. Njihanje njenih kukova i tala­
sanje đavolski zaobljenog dela iznad njih su učinili da mu se
za trenutak zavrti u glavi. Morao je da gleda, hteo on to ili ne.
— Hm, hm! — brundao je.
— Polako počinjem da se navikavam na to da sam ja ta
od nas dvoje koja zarađuje za našu golu e.gzistenciju — reče
ona dok se oblačila.
— Kad bih ja upucao nekog čoveka kao što je Sein za­
sede, ispalivši mu metak u leđa, onda bib slodeću kughi sa­
mom sebi uputio u glavu. Jer, u tom slučaju ode nam velika
zarada u vetar.
13

16. S E J N k'k'k
— Gde mogu da nađem Sejna?
— Ovde! — odgovori on i osmehnu se zadovoljno.
— Zar nisi rekao da je odjahao iz grada? — upita ona zbu­
njeno.
— Vratiće se on ponovo ovamo.
— Jesi li siguran u to?
— Jesam. Kazgovarao sam s jednim čovekom koji je tvr­
dio da je Sejn odjahao kod Indijanaca. Nemam razloga da mu
ne verujem.
— kod Sijuksa? — upita ona iznenađeno. — Zar neko
naš sme da se usudi na takav jedan korak? A, šta bi mogao
da traži tamo kod crvenokožaca?
Fleming se osmehnu i stade pored prozora.
— , Sejn traži jednog čoveka. Generala koji je ovde pre
dve godine na tajanstven način odjednom nestao, i ako sam
dobro razumeo tog čoveka, general je otac Džoa Harisona.
— I on ga sada traži kod Indijanaca. Meni se vrti u glavi
kad pomislim da je Šejn mogao da se upusti u jedan tako opa­
san poduhvat. Ako mu se nešto desi, onda smo mi džabe po­
tegli toliki put.
— Ništa se njemu neće desiti. Staii je to lisac koji nikad
ne upada u neku sumnjivu stvar pre nego što dobro razmisli.
— Traži generala kod Indijanaca? Misliš da sumnja da su
ga možda crvenokošci ubili? Kako može to da sazna posle dve
godine? To je .glupost.
— General je ranije trgovao sa Sijuksima i mora da je
imao prijatelje među Indijancima. Ali, šta se to nas tiče. Mi
ne jurimo generala, nego Sejna.
Osvrnuo se unaokolo.
— Rlislim da ja treba da se iselim odavde — nastavi on.
— I, biće bolje da se ne viđamo tako često. Dogovorili smo se.
Ti si došla ovam-o i tražiš posao, a ja sam te poveo iz Berlija i,
eio, zato se poznajemo.
— A, koliko dugo ćemo čekati Sejna, šta ti misliš?
Ustao je da spakuje svoje stvari.
— Provodi se lepo — osmehnu se on. — Ali nemoj pro­
ćerdati mnogo novca. Raspitaću se da li mogu da dobijem sobu
pored tvoje.
Pakovao je stvari, a ona ga je posmatrala bez reči. Ne,
on više nije bio onaj čovek kakav je bio ranije. Promenio se.
Izgleda da je^ na to uticala povreda koju je zadobio u dvoboju
s Kojom Kolfaksom. Ubio je čuvenog revolveraša, ali je i sam
bio teško ranjen. Nedeljama je ležao u krevetu negde na gra­
nici između života i smrti. A sada se uplašio tog opasnog Sejna!
Po treći put je prihvatio ponudu da nekog likvidira, ali je
glavni deo posla uvek prepuštao njoj.
Prvi put joi nije palo teško da ubije za njega. Fleming je,
uostalom, čovek koga je volela. Ali, da li ga još uvek voli?
On više nije onaj u koga se zaljubila.
X4

17. •k'k'k S E J N k'k'k
Poljubio je ovlaš. Samo tako reda radi i to kad je izlazio
iz njene sobe sa koferima.
O-sećala se usamlienom.
Napustio je zato što .se bojao tos čoveka' koga troba da
sredi, A. glavni posao će uraditi ona. Ljutito ie bacio crni
koferčić sa oštrim noževima na sto.
Prišla ie stolu i otvorila koferčić. Dva nožića uskog sečiva
nalazila sr se unutra. Bili su đavolski dobro naoštreni.
Odjednom se uplašila. Kao da ic videla krv.
Bacila ie koferčić i prišla prozoru.
Ugledala je hotelsko dvori.šte. Jeftina soba! A, Fleming io
imao dosta novca. Da nije on odjednom odlučio da postane
tvrdica zato što je nameravao da se povuče iz ovog DosIa?
Okrenula se i po,gledala u vrata. Odjednom ioi ie oostglo
jasno da je prihvatio ponudu zato što je naumio da ona likvidira
žrtvu?
Stala ie pred o,gledalo. Šejn. znači! Ćula ie već o njemu.
Kažu da je to lep čovek i jako visok. Momak u čijim rukama
se žena oseća kao riba u vodi.
Podigla je ruke uvis tako da su se njene okrugle grudi
još više nadi^le. Bila je lepa i uvek je u životu ■svoiilp onog
muškarca koji joj se dopao. Njenom šarmu ivakakc neće r>do-
leti ni taj Šejn, za koga se priča da voli leoe *>pne, 0,smohnula
se, Sigurno će joj biti lako da ga namami ovde u sobu. Tc ie
sasvim jednostavno, ali gadila se to.ga što če morati da se maši
crno,g koferčića dok se budu voleli u krevetu.
Veoma prljav posao. Pa šta? Zar i Šein nije iovac koji
traga za nekim drugim da bi mu kasnije stavili omču oko vra­
ta?
Ne! Tu nema dvoumljenja! Njoj je više sm.etalo to što se
Fleming tako poneo prema njoj!
S riekoliko škrtih reči objasnio joj je da ne može da lik­
vidira Šejna i zašto ona mora to da uradi. Zatim je spakovao
svoje stvari i jednostavno je ostavio samu u ovoj velikoj dvo­
krevetnoj sobi.
IV
Zapadnjak povuče mrkovu uzde i životinja stade. On ie
ostao u sedlu.
Sijuksi ni u kom slučaju nisu bili miroljubivo raspoloženi.
Njihova mržnja prema belom čoveku je bila velika, Ko bi mo­
gao da im zameri zbog toga? Zapadnjak sigurno ne .Siiuksi ,su
proterani iz svojih lovišta daleko na sever. Beli čovelr ih ie
smestio ovde u oblasti u kojoj nikad dotad ni.su živeli. Klimat­
ski uslovi im nikako' nisu odgovarali. Glad i hladnoća uništa­
vali su nemilosrdno taj ponosni narod. Dani Bika koii sedi i
15

18. ■ ir - k - k S E J N k ' k k
Ludog konja su već davno bili prošli. Njihova imena živela
su još samo u legendama.
Grupa ratnika Sijuksa uzjahala je mustange ispred kuće
Valera Blava i poterala ih u kas. Svaki Indiianac držao ie u
ruci novu „vinčesterku”. A došli su bez puške. To je Zapad­
njak dobro video. Ali. njemu je od samog početka bilo iasno
da Valero Blava, taj stari u,gursuz, ne prodaje Sijuksima .samo
brašno i ćebad. Jer, oni ga u tom slučaju sigui'no ne bi trpeli
usred njihove oblasti. To što je živeo sa jednom Indijankom
ne bi za njih bila nikakakva prepreka da ga po kratkom po­
stupku pošalju direktno u pakao.
Ratnici su brzo odjahali na sever i nestali u gustom žbunju.
Valero Blavo je stajao pred vratima i dugo gledao za n ji­
ma. Posle nekoliko minuta se osvrnuo na sve strane i dobro
osmotrio okolinu. Zatim je ušao u kuću.
Zapadnjak potera mrkova iz žbunja gde se bio pritaiio i
posmatrao šta se dešava.
Valero ,ie čuo topot kopita i po,iavio se ponovo na pragu
kuće. Držao je pušku u rukama. Stari Meksikanac je namršte­
no gledao u Zapadnjaka.
— Sta ti tražiš ovde, momče? — upita on ljutito.
Zapadnjak je zaustavio konja i sjahao.
— Znaš li ti da se nalaziš usred oblasti koja pripada Indi­
jancima? — vikao je Meksikanac. — A crveni su đavolski besni
u poslednje vreme. Zavrću šiju svakom belom čoveku koga
uhvate na njihovoj teritoriji.
Zapadnjak se pope tri stepenice više prema ulazu u kuću.
Skinuo' je šešir i scerio se.
— Izgleda da si malo ostario, Valero! — reče on i osmehnu
se zadovoljno.
— Zar ja tebe poznajem? — mrmljao je stari Meksikanac.
Bio je još uvek ljut i stalno se mrštio. — Ako Ie tako, amigo,
onda mi kaži ,sde su se to naši putevi ukrstili?
— Sto mu gromova, onda sam ja taj koji se toliko izmenio
da me ti ne poznaš — nsmehnu se Sejn. ^
Tog momenta lice starog čoveka se razvuče u osmeh i on
podiže obe ruke uvis.
— Sejne! — kriknu on veselo — pa to si ti! Sto mu pakle­
nih muka, pa to je neverovatno!
Lupio se rukom po čelu.
— Nisi se ni za dlaku izmenio — viknu Valero. — Ali, iz­
gleda da moje pamćenje popušta pomalo. Eto. to ie to. amigo!
Zapadnjak je sreo Valera pre mnogo godina u Teksasu,
Južno od Lareda. Jedna velika firamziva ajkula ie htela na
silu da protera sitne stočare među kojima se tada nalazio i
Valero. A onda se iznenada pojavio Šejn koji je tog nitkova
već dugo tražio po nalogu Sedme brigade. Ljudi, kao što je
Valero Blavo, ostali su mu večno zahvalni što ih je izvukao
iz čeljusti te nemani koja bi ih progutala kao od šale. Bili su
spremni da beže kao pilići ispred kopca.
36

19. S E J N
Nekoliko godina kasnije Zapadnjak je naišao na starog
Meksikanca u Jutaliu, a kasnije u Koloradu. Zatim su se po­
novo sreli u Vajomingu.
U Ajdaho Folzu Sejn je saznao od jednog prijatelja da se
Valero Blavo pre tri godine skrasio tamo negde na severu od
Tvin Folza u oblasti Sijuksa, da tamo živi sa jednom skvo i
da su ga Indijanci prihvatili.
Valero uvede Šejna u kuću i predstavi ga svojoj skvo, ko­
ju je zvao Marina, Bila je prilično mlada, pomalo bojažljiva,
ali jako ljubazna.
— Sedi za sto! — naredi Meksikanac. On je bio krupan
čovek širokih ramena. Kosa mu je bila bela kao sneg. — Ma­
rina je baš ovog trenutka završila ručak. Ali, ako ti nećeš da
jedeš ono što je ona pripremila, onda ću ja već da pronađem
nešto što nas dvojica volimo.'
— Valero! —■osmehnu se Zapadnjak. — Pa šta ti to meni
pričaš? Mislio sam da me bolje poznaješ!
Marina je bila ispekla meso antilope. Nije govorila engleski,
Valero je s njom razgovarao na njenom jeziku.
— Naučio sam od nje taj jezik, jer ona teško shvata eng­
leske reči. Ali, dobro je. Tako mi je mnogo lakše da se spora-
zumem sa Sijuksima koji ovde stalno dolaze. A sada da te pi­
tam, otkud ti u ovoj oblasti, Sejne? Dobro poznaješ Sijukse,
zar ne?
— Ne baš tako dobro kao što ti misliš! — odgovori Za­
padnjak. — Došao sam kod tebe zato što mi treba tvoja pomoć.
Valero je sijao od sreće.
— Pomoći ću ti sve što mogu, amigo! — viknu Meksika­
nac veselo. — Meni možeš apsolutno sve verovati.
— Da li često ideš u Tvin Folz, Valero?
— Vrlo retko. Tamo me ne vole.
—- Pre oko dve godine u Tvin Folzu je nestao jedan general
— poče Sejn. — 0.ficir koji je često dolazio u dodir sa Sijuk­
sima i drugim indijanskim plemenima i zato i nije bo stranac
za njih. Pretpostavlja se da on negde živi kao zastupnik crve­
nih. Da li si možda nešto čuo o tome?
Valero je gledao ravnodušno u Zapadnjaka, ali njegov po­
gled je ipak bio budan. To Šejnovom oku nije promaklo.
— Kako se zove? — upita Meksikanac.
— Harison. Džek Mor Harison. Covek tvojih godina, Va­
lero.
Meksikanac je nešto pitao svoju ženu. Razgovarali su dugo.
Oboje su povremeno gledali u Zapadnjaka.
— Da — reče Valero najzad. — Pre dve godine jedan od
vojnika sa dugim nožem došao je kod Sijuksa i oni su ga pri­
hvatili kao prijatelja.
— A, da li još uvek živi kod Sijuksa? — upitao Sejn brzo.
— Možeš li udesiti da se ja sastanem s njim ako je još uvek
tamo?
Valero odmahnu glavom.
2 Sejn tt U

20. ★★★ S E J N
— Ne! — odvrati on. — On se više ne nalazi među Si­
juksima. Ostao ,ie tamo samo nekoliko nedelja, a zatim je oti­
šao. Kao čovek bez lica. Tako kaže Marina.
— Kao neko, šta? — iznenadi se Zapadnjak.
— Kao čovek bez lica! — ponovi Valero. — Jedan lekar
i jedan vrač su promenili njegov izgled, kaže Marina. Čak ni
njegov rođeni brat ga više ne bi mogao prepoznati.
Zapadnjak je bio zbunjen.
— Šta kažete? — upita on zabezeknuto.
Valero sleže ramenima.
— Marina kaže tako i nema razloga da joj ne verujemo.
Znači, Hai'ison je promenio lice kod Indijanaca! Onda on
nije otišao kod njih da tamo ostane i živi s njima zato što mu
je dosadila civilizacija. Zato ta pretpostavka otpada. A, ako
neko menja svoje rođeno lice, onda on mora zato imati neki
đavolski veliki razlog. Sasvim je logično da se zaključi, da se
on verovatno bojao da će biti likvidiran,
— Samo lekar i vrač znaju kako sada izgleda general —
reče Valero. ,
Zapadnjak potvrdno klimnu glavom. To mu je bilo jasno.
Ali, kako da nagovori tu dvojicu da krenu s njim iz svoga ple­
mena i da traže generala?
— Međutim, obojica su već mrtvi — nastavi Valero. —
Krenuli su sa Bikom koji sedi u Kanadu i tamo su negde
nastradali.
— Da li je general nešto razgovarao sa Sijuksima o svo­
jim planovima? Zna U neko kuda je on odjahao?
— Ne — glasio je odgovor.
Zapadnjak je shvatio da je preko onoga što je saznao od
Valera, starog Meksikanca, krenuo napred liorakom od sedam
milja, ali velika zagonetka je još uvek pred njim. General je
još uvek živ i nije bio žrtva nekog zločina. On ne živi među
Indijancima kao čovek koji je pobegao od belaca. Vratio se
civilizaciji, pošto je prethodno promenio svoj izgled i verovat­
no i ime.
Zapadnjak se pozdravi sa Meksikancem i njegovom že­
nom, Morao je da se vrati natrag u Tvin Folz kako bi mom­
cima u Vašingtonu saopštio ovo što je saznao. Možda je bolje
da mu izdaju neki novi nalog i ostave nekadašnjeg generala na
miru koji ie promenio svoj izgled i ime.
Oprezno i potajno napustio je Zapadnjak zemlju Sijuksa.
Dva dana je putovao. Udesio je tako da u Tvin Folz stigne u
večernjim časovima.
Ovog puta nije odjahao do hotela u Tvin Folzu, gde je sta­
novao Džo Harison, već je sjahao na drugom kra.fu ulice pred
hotelom „Savoj”.
Iznajmio je sobu, pobrinuo se da mrkov bude smešten i
zatim se uputi prema pošti.
Bio je već m rkli mrak kad se ponovo vratio u hoteL
18

21. S E J N ★★★
Na stepenicama je sreo ljupku plavušu. Neka visoka, sta­
sita žena.
Učtivo je skinuo šešir i naklonio se.
Ispod našminkanih obrva sevnu vatren pogled.
Osmelinuo se i pogledao je. Išla je prema kockarnici. Po­
tražio Je svoju-^sobu, a zatim otišao da večera. Posle toga je
ušao u kockarnicu. Plavuša je sedela za stolom gde se igrao
rulet.
Zapadnjak stade pored šanka i naruči viski. Ona ga je
primetila, ali kao da je iznenada izgubila volju da baca zavod­
ničke poglede prema njemu. Potpuno se posvetila kicošu u
crnom odelu, koji je sedeo pored nje. Neki bezličan tip bleda
lica. Zapadnjaku se učinilo da je taj morao dugo bolovati. Sta­
vio je žeton umesto nje. Ali, nije imao sreće. Najzad je ustao,
pozdravio se učtivo s njom i izašao iz kockarnice.
Sejn ga isprati pogledom. Covek se uputi na sprat.
Visoki čovek priđe stolu za rulet. Sa čašom u ruci stao je
prekoputa plavuše. Njemu je bilo jasno da je ona primetila
kako Sejn uporno gleda u nju i čoveka u crnom odelu.
Odjednom ga je pogledala i osmehnula se.
— Izvolite! — reče ona i pokaza rukom slobodnu stolicu
pored sebe. — Možda ćete mi vi doneti više sreće.
Zapadnjak klimnu glavom. Obišao je oko stola i seo pored
nje.'
— Ulog, dame i gospodo! — viknu krupije.
Zapadnjak je kupio čipove i stavio tristo dolara na crveno.
Plavuša je stavila svoje čipove na neki broj. Pogledala je u
Sejna i kad je on potvrdno klimnuo glavom, ona je svoje či­
pove stavila pored njegovih. I, crveno je dobilo!
Njene lepe plave oči su sijale od sreće.
— E, sada mi je tek jasno koga sam danima čekala ovde
— reče ona i pogleda ga zavodnički. — Ja sam Vera Vesli. Zo­
vite me Vera!
•— Sejn! — odvrati visoki čovek.
Uzeo je mirno njene i svoje čipove i stavio ih na sedmicu.
Kuglica se kotrljala praćena napregnutim pogledima dese­
tak igrača. Uzbuđenje je raslo. Nastao je tihi žamor i odjed­
nom su svi pogledi bili upereni u Zapadnjaka. U njima se ogle­
dalo i divljenje, a i sumnja, jer kuglica se zaustavila na sed­
mici.
Vera se smejala od sveg srca. Bila je presrećna.
— Ostajete li dugo u Tvin Folzu? — upita ona.
— Nekoliko dana — odvrati on.
Dopala mu se. Bila je đavolski lepa, a njen osmeh koji mu
je s vremena na vreme upućivala govorio je jasno da joj se
on dopada.
Znao je dobro da u ovom prokletom gradu ima neprija­
telja, ali je verovao da še oni nalaze onamo na suprotnom kra­
ju Tvin Foka. Ovde ih m je očekivao.
ISI

22. ★★★ S E J N ir-kit
Džo Harison je utrčao u sobu kao bik u poreelansku rad­
nju. Rušio je sve pred so-bom. Stolice popadaše levo i desno.
— Delel — riknu on besno. Njegov glas je odjeknuo kroz
celu zgradu.
Otišao je do pisaćeg stola i besno izvukao fioku. Izvadio je
brižljivo savijeni pojas za revolvere.
Del se pojavi na pragu.
— Šta želite, ser? — upita.
— Gde si ti sto mu gromova! — frknu Harison. — Zar vi
svi već spavate?
— Ne spavamo, ser! M i. . .
— Šejne, prokleti pasji sine! — ciknu on i ponovo izvadi
•— prekide ga Džo Harison, — Džefri mi je samo koji trenutak
ranije saopštio tu neprijatnu vest. To kopile je odsele u hotelu
„Savoj”.
— To nije moguće, ser! — reče Del kreštavim glasom.
— Fleming, ubica, je bio pametniji od nas. Dok smo mi
umorili konje jašući do Cikos Krosa, on je jednostavno sačekao
to kopile u hotelu „Savoj”.
Harison je razmotao pojas i raskopčao jaknu.
— Onda pustite ubicu da se pokaže na delu! — predloži
Del Lo, kome nije baš bilo prijatno pri pomisli da njegov ne­
kadašnji partner i čovek s kojim je često jahao, tako jedno­
stavno nestane sa ovog sveta,
Džo Harison stavi pojas sa revolverima oko struka i za­
kopča ga,
— Sto mu gromova, ne! — frknu on, — Rizik je jako ve­
liki, Pozovi ljude! Sve! Hoću da mi svaki čovek bude pri ruci.
Izvinjenja zbog bolesti ne prihvatam. Osim ako je neko na
»moru.
Del Lo se hitro okrete na desnoj peti i potrea niz stepe­
nice.
— Ale! Fetse! Vince! — viknu on.
Džo Harison stade pred ogledalo. Namrštio se.
— Sejne! — režao je on, Potegao je revolver, ali ne tako
brzo. Opsovao je i koraknuo unazad. Pokušao je još jednom.
— Sejne, prokleti pasji sine! — ciknu on i ponovo izvadi
revolver iz futrole.
Ovog puta Je to učinio dosta brzo. Bio je zadovoljan.
— Bum! — reče on i podiže obrve. — Fiju! I, on je gotov.
Tako se to radi!
Gurnuo je revolver natrag u kožni pojas i zakopčao jaknu.
Kad Sejn bude zagrizao travu onda će on krenuti u posetu
svojim rođacima. Saopštiće im tužnu vest da je taj kučkin sin
otišao na put bez povratka. Biče jako zanimljivo kako će rea-
govati njegove sestre i brat kad im to bude tresnuo u lice.
Možda će po tome kako se ponašaju, moći da raspozna ko je

23. ★★★ S E J N ★★★
njemu poslao to njuškalo Sejna i ko je platio ubicu u crnom
odelu. Onaj ko je poslao Fleminga mora da je ubio njegovog
oca.
Galama se čula iz predvorja hotela. Njegovi revolveraši su
se okupljali. Ugasio je lam pu'i krenuo dole.
Šestorica su već bila tu. Odmah su prestali da galame kad
se Harison pojavio.
Na poslednjoj stepenici je zastao i naslonio se na stub
ograde. Cutao je.
Nije prošlo ni pet minuta, a Del Lo se pojavio sa ostalim
momcima. Bilo ih je deset, zajedno sa Delom.
— Šejn sedi u salunu i kocka se — reče Harison. — Mi
ćemo ući unutra, opkolićemo to kopile, a onda ću ga ja lično upu­
cati. Posle toga ćemo mirno sačekati šerifa i svako od vas. će
potvrditi da mi je taj nitkov pretio. Još pre nekoliko dana u
mojoj kancelariji! Tako da ja nisam mogao da nađem nikakav
drugi izlaz! Jasno? Ima li pitanja?
Ljudi su nemo buljili u njega, Del odahnu sa olakšanjem.
Džo Harison krenu. Ljudi su napravili prolaz kroz koji je
on koračao. A, zatim su pošli za njim.
Napustili su hotel i izašli na ulicu. Bilo je već kasno. Sa­
mo su usamljene lampe gorele ponegde. Njihovi koraci odje­
kivali su kroz tamnu noć.
Ispred „Savoj” hotela još uvek je gorela svetlost. Prozori
na spratu bili su takođe osvetljeni. Do duboko u noć i posle
ponoći u kockarnicama saluna bilo je živo. To su znali svi u
celoj oblasti, Ovde u kockarnici hotela „Savoj” moglo se čak
i u rano jutro dobiti čitavo bogatstvo ili pak izgubiti čitavo
imanje. Zavisno od toga da "li je onome ko se kocka naklonje­
na boginja sreće Fortuna.
Ispred hotela stadoše. Džo Harison uze revolver u ruku.
Njegovi ljudi su učinili isto to.
— Fetse, ti na zadnja vrata! — naredi Harison.
Fets i njegovi drugari napustiše ulicu i uđoše u dvorište
hotela.
Ulazna vrata hotela nisu bila zatvorena. Za poprečnu gre­
du bila su privezana dva konja. S druge strane dvorišta dre-
mala su dva vranca koji su bili vezani za rudu kočija,
Džo Harison gurnu vrata i uđe u hotel. U predvorju m a
se brzo približio Džef. Poliazao je rukom prema stepeništu.
Džo Harison je za trenutak zastao. Bio je iznenađen onim
što je ugledao. Šejn je išao lagano uz stepenice pored neke
plavuše.
Bio je potreban samo jedan korak i Harison se našao na­
sred predvorja. Munjevito se sagnuo i uhvatio obema rukama
revolver.
— Sejne! — viknu on.
Zapadnjak i plavuša stadoše i okrenuše se brzo. Još pre
nego, što je visoki čovek mogao da reaguje, plava žena stade
ispred njega, pokušavajući da ga zaštiti svojim telom.
21

24. ★★★ S E J N ★★★
Sejn munjevito poteže „kolt”, pokušavajući istovremeno đa
gurne Veru u stranu. Ali, to nije išlo tako lako, jer ona se
opirala.
Džo Harison opsova besno. Njegovi ljudi su već bili svi sti­
gli. Bio je tu i Fets sa svojim drugarima. Svi su stajali zbu­
njeno sa „koltovima” u rukama i buljili gore. Niko nije znao
šta da radi.
Tog trenutka Harison pritisnu obarač. Vatreni štap sevnu
prema stepeništu. Ljudi su zinuli od čuda. Kao da nisu vero-
vali svojim očima. Plavuša posrnu i pade. Sejn odvrati na pu­
canje.
Pogodio je Harisona u rame.
Zrno odbaci Harisona unazad. On se zateturao, a zatim
tresnuo o zid. Njegovo telo postalo je mlitavo. Revolver je la­
gano klizio iz njegova ruke.
Tada odjeknuše pucnji sa svih strana iz oružja njegovih
revolveraša. On podiže glavu. Ali, Šejn je već bio nestao na
spratu. Kao da ga je neka nevidljiva ruka brzinom munje sklo­
nila Sa stepeništa.
— Stoj! — drmnu Del prodornim glasom.
On je potrčao uz stepenice. Klekao je pored žene koja je
polako klizila dole. Hteo je da joj pomogne, ali ona se izne­
nada trže. Odgurnula ga je od sebe, opalila mu šamar, a zatim
skočila i potrčala uz stepenice. Pritom je nešto kriknula što
niko nije mogao da razume.
— Dele! — doviknu Harison kreštavim glasom.
Nije više mogao da se drži na nogama. Ljudi .su pritrčali.
Del i Gejt ga podupreše.
U hotelu se ponovo začuSe glasovi posle grobne tišine.
Posluga i gosti pojaviše se u predvorju i na spratu. Bili su
preplašeni. Na kraju krajeva, palo je više od desetak pucnjeva.
— “ ■!*iiite me napolje — režao je Džo Harison. — Hajde,
krenite!
Ljudi se okrenuše prema vratima, koja su tog trenutka za-
škripala.
Unutra je utrčao šerif sa svojim pomoćnikom. Obojica su
u rukama držali puške.
— Ko je ovde pucao! — viknu šerif strogo.
Ljudi Džoa Harisona koji su svoje revolvere još uvek drža­
li u rukama, vratili su ih brzo u futrole.
VI
Vera Vesli gledala je u Sejna koji je svoj pogled bio upe­
rio prema gostima koji su izlazili iz svojih soba.
— Jeste li ranjeni? — upita ona.
Zapadnjak ddrečno odmahnu glavom.
SZ

25. -k-kir S e j n 'k-k'k
— Kako ste vi prošli? — osmehnu se on.
Podigla je obrve.
— Možda je to bilo dobro, Šejne! Gurnuli ste mi noge u
stranu. Pomislila sam da ste mi polomili oba zgloba na sto-
palama.
— Bolje i to nego rupa u čelu! — mrmljao je Zapadnjak.
Podigao se na prste. Izgleda da je šerif stigao u hotel!
— Ko su ti ljudi koji po svaku cenu žene da vas likvidi­
raju? — upita ona.
Nije odgovorio. Sklonio je nežno u stranu.
— Sačekajte me ovde! — kazao je i požurio prema stepe­
nicama.
Džo Harison je sedeo na jednoj stolici okružen svojim lju­
dima. Ispred njega je stajao šerif sa svojim pomoćnikom. Obo­
jica su se okrenuli kad je Džo Harison pokazao rukom prema
stepenicama.
— Ako ste vi pucali na mister Harisona, onda siđite dole!
— odjeknu glas šerifa potmulo kao grmljavina pred letnju
oluju.
Zapadnjak krenu.
Predvorje je bilo puno radoznalih ljudi. I sa ulice su stal­
no.ulazili i gurali se napred.
Sejn izvadi revolver iz futrole i pruži ga šerifu.
— Ja sam pucao samo jednom, šerife — reče on m imo. —■
Možete se sami uveriti u to. A, palo je preko deset pucnja.
— Taj čovek me ucenjuje i preti mi! — kreštao je Džo
Harison. — Morao sam nešto da preduzmem.
Šerif nabra obrve.
— Znači, vi ste pucali na mister Harisona! — viknu on.
— Onda je jasno da su on i njegovi ljudi odgovorili na vatru
iz vašeg revolvera.
— Nije bilo tako — reče Vera Vesli koja je sada stala
pored Zapadnjaka. — Ja sam cele večeri sedela sa mister
Sejnom za ruletom. Upravo smo bili ,krenuli u naše sobe kad
se ovaj čovek pojavio u predvorju hotela sa svojim ljudima.
Svi su imali revolvere u rukama, a zatim je an viknuo; „Šej­
ne!” — pokazala je rukom prema stepenicama. — Mi smo bili
već.gore i okrenuli se. Stala sam ispred mister Sejna da ga
zaštitim svojim telom. A li i pored toga ovaj džentlmen je pu­
cao. To što nisam pogođena moram da zahvalim mister Sejnu,
koji me je tog trenutka gurnuo u stranu i tek onda pucao. Dok
sam se ja kotrljala niz stepenice, ovi ljudi ovde su osuli paljbu.
Mirno je pokazala rukom Harisonove ljude.
Šerif se okrenuo prema Harisonu.
— M ister. .. — poče on.
— Taj čovek ie ii da me uništi — prekide ga Džo Harison
ljutilo. — Del, gde je taj doktor?
— Da li je to i.iilna? — upita šerif i pogleda u Zapadnjaka.
— Ko ste vi u stvari?
— Zovem se Sejn, šerife. Došao sam u Tvin Folz da vidim

26. ★★★ S E J N ★★★
ita se desilo sa nestalim generalom koji je na tako čudan način
iznenada ne ...
— Možete li vi mrtve ljude da dozovete da se vrate po­
novo ovde među nama živima? — prekide ga šerif ljutite. —
Taj čovek je već dve godine gore u večnim lovištima, A otkud
vi znate da je on baš ovde u Tvin Folzu izgubio život?
— General Džek Mor Harison nije mrtav — odvrati Za­
padnjak.
— On je svakako nestao — brundao je šerif. — A, to mu
dođe skoro isto. Vidite i sami da ste uneli nemir u ovaj lepi
i pošten grad.
— General je živ! — bio je uporan Zapadnjak. — Možda se
nalazi čak i ovde među vama. Naravno pod drugim imenom i
sa izmenjenim licem.
Džo Harison i šerif su ga zabezeknuto gledali.
— Otkud vi to znate? — upita šerif.
Stigao je doktor. Del Lo mu je krenuo u susret iodveo
ga do Harisona.
— Znam! — odvrr.ti Sejn odlučno. — Bar sam siguran u
to da je promenio lice. A, to da živi pod nekim drugim ime­
nom samo pretpostavljam.
Vera Vesli se okrete. Zapadnjak je za trenutak pogleda.
— Znate li da je kasno, šerife! — reče Šejn. — Poznato
vam je šta se dogodilo. Ja ću sutra doći u vašu kancelariju.
I ne brinite, neću vas slagati. Sejn se drži svoje reči. Možda
ćete od mister Harisona saznati zašto on misli da ja njega že­
lim da uništim.
— Ipak vas opominjem, nemojte uhvatiti maglu pre nego
što svratite kod mene! —• huknu šerif.
Zapadnjak podiže ruku u znak pozdrava i priđe stepeni­
cama.
Vera Vesli je stajala tamo gore među gostima hotela, koji
su još uvek bili uzbuđeni i živo raspravljali među sobom. Raz­
govarala je sa čovekom s kojim je malo ranije sedela za sto-
lom'gde se vrteo rulet, ali koji joj nije doneo sreću u igri.
Kad ie taj čovek u crnom odelu ugledao Zapadnjaka, po­
zdravio se s njim i udaljio se.
Ljudi su buljili u Zapadnjaka kao da je on neko vanze-
maljsko biće. Poljubio je Veri ruku.
— Smem li da vas otpratim do vaše sobe, madam? — os­
mehnu se visoki čovek.
Išla je ispred njega. Nije mu ništa rekla, ali njeni pogledi
za ruletom su sasvim jasno govorili da ostatak noći želi da
provede s njim.
Sada to više nije bilo moguće. Petnaestak ljudi stajalo je
u hodniku i posmatralo ih.
— Spavajte dobro — reče on, dok su stajali ispred vrata
njene sobe. — Bez obzira na neprijatnosti koje ste doživeli! A,
kako su vaša stopala?
,;r — Bolje je sada! Laku noć!

27. 'k'k 'k S E J N •k-k-'tr
Ušla je unutra i Zapadnjak se uputi u svoju sobu koja se
nalazila samo nekoliko metara dalje.
LJutito, ali i sa osmehom bacio je on šešir na sto.. Kresnuo
je palidrvce i upalio lampu. Nije nameravao da ovako pro­
vede ostatak noći, a kako mu se učinilo i Vera je isto to m i­
slila kad su se rastali.
Skinuo- je jaknu.
Šta je to sada! Neko je ipak kucao na vrata. Vera, pomisli
on.
— Slobodno je! — reče on, pokušavajući da njegov 2las
bude što tiši.
Bio je to Del Lo.
Sejn odmah spusti ruku tamo gde se nalazila drška njego­
vog revolvera.
Del Lo uđe komotno u sobu i zalupi vrata za sobom.
— Šta želiš? — uDita Zapadnjak.
Del podiže levu ruku.
— Sklanjaj prste sa te gvožđurije, Sejne! Ili si uobrazio da
me možeš upucati?
— Pa, i ti više nisi nekakav opasan strelac — reče Za­
padnjak i otkopča kožni pojas. — Čudna mi čuda. I ti si pro­
mašio kao i svi ostali.
— Samo zato što nisam hteo da te pogodim!
— Dirnut sam do dna duše, Dele.
— Džo Harison želi da razgovara s tobom.
— Danas svakako više ne može — isceri se Zapadnjak.
Kako mu je?
— Ne brini. Ima taj žilavu kožu.
— Mora biti oprezan. Neka zahvali plavuši koja me ie
omela, inače bi se kugla smestila usred njegovog srca.
— Lepa lutkica — cerio se Del. — Znam, pokvarili snio
ti provod.
— Jeste, vi đavolji obešenjaci.
— Ne sekiraj se, sutra će opet doći noć — tešio sa je Del.
— A, šta hoće on od mene?
— To što si rekao potreslo ga je do dna duše. Sejne. M i­
slim na izmenjeno lice i lažno ime. On je bio uveren da ie
njegov otac već odavno otputovao na onaj svet.
— A, zašto onda želi meni da skine glavu sa ramena? Ja
to zaista ne razumem.
Del Je podigao obrve i namrštio se. Cutao je.
— Ako želi đa razgovara sa mnom onda neka dođe kod
mene — reče Zapadnjak odlučno.
— A odakle ti znaš da je njegov otac živ? — frknu Del.
— Sa izmenjenim licem kako ga niko ne bi poznao i pod laž­
nim imenom! Svoj glas svakako nije mogao da promeni. Džo
Harison poznaje sve ljude u Tvin Folzu.
— Hm, onda to znači da se njegov poočim nastanio u ne­
kom drugom mestu.
— Ta žena nije prava plavuša — reče Del.
23

28. •ir'k'k S E J N
Zapadnjak se nasmeja.
— Da Harison nije sa vama došao ovamo, ja bih to već
sigurno dosad proverio.
Del se od srca srnejao.
— Nisam mislio na njenu kosu — šalio se on. A zatim se
odjednom uozbiljio. •— U ovom hotelu nalazi se jedan plaćeni
nbica. Dobio je ponudu od nekog nepoznatog čoveka da te
pošalje na put bez povratka. Za dvadeset hiljada dolara. Pla­
vuša je njegova.
Zapadnjak razvuče lice u grimasu.
— Džo Harison mi je naredio da te opomenem, da ti ne
b i izgubio glavu pre nego što oii razgovara s tobom.
— To je lepo od njega.
— Cekaće te ujutru oko devet sati. Ranjen je i neće moči
da dođe kod tebe. Ja ti dajem svoju reč da ćeš hotel „Tvin Folz”
napustiti bezbedno, isto tako kao što si ušao unutra.
— Biču tamo u devet, Dele!
— Onda, želim ti svako dobro. Ali, Čuvaj se! Slušaj me,
Sejne! Meni se čini da je, bolje da ne budeš tako radoznao i da
proveravaš da li je ona žena prava plavuša ili nije. Do sutra!
— I ja tebi želim sve najbolje, ti ugursuze!
i Del dodirnu šešir rukom.
— Isto si to i ti — reče on i izađe iz sobe.
Zapadnjak sede na krevet i skide čizme. Znači tako? Vera,
taj đavolski opasan lešinar htela je da ga namami u zamku i
samo zato je njemu stala te zavodničke osmehe!
Zatim se polako otvoriše vrata i Vera uđe unutra. Šejn
ustade.
Na sebi je imala samo laku spavaćicu. Prišla mu je i za­
grlila ga. Osetio je da ispod toga više nema ništa. Dodirnuo
je njenu haljinu. Zagrlio je, a zatim stavio svoje ruke na nje­
ne kukove. Ona ga je vatreno ljubila.
— Mogli smo ove večeri oboje biti mrtvi, ti i ja — šapu-
tala je ona.
— A, šta je sada na redu? — upita on oštro. — Sledeći
ubica me već čeka. Da li ti nameravaš da me odvedeš njemu?
Ona se ukočila. Njene ruke skliznuše niz njegovo telo..I
Zapadnjak povuče svoje ruke.
Pogledali su jedno drugom u oči.
— Vera, šta ti imaš protiv mene? Zašto hoćete đa me ubi­
jete? Da biste dobili dvadeset hiljada dolara?
Osmehnuo se kiselo. Ona je čutala.
— Novac, to razumem! — nastavi Sejn. — Ali. jedna takva
neobično privlačna žena? Prosto ne mogu da verujem.
Ona koraknu unazad. Stala je pored stola i zurila u lampu.
— Ko vas je platio da me likvidirate? — upita Šejn.
— Otkud ti to znaš? — upita ona. zbunjeno. Njene usne su
drhtale.
— To nije uopšte važno.
— Da, to je tačno — potvrdi ona. — U pravu si. Sve 1e
26

29. 'k'k'k S E J N
tako kako si rekao. Došla sam ovamo u Tvin Folz sa Flemin-
gom da ubijemo tebe, Šejne. Ali, kad sam te upoznala, poko­
lebala sam se i više to ne želim. I to mi moraš verovati, jer,
ja sam te zavolela. Cini mi se da sam pre nekoliko časova sa­
znala istinu 0 svom životu. Sve je bilo lažno. Molim te, Šejne,
pomozi mi! Shvati da sam ja samo žena.
Plakala je. Suze su se slivale niz njeno lepo lice.
Zapadnjak joj priđe i uze je u naručje.
— Smiri se. draga — reče on i poljubi je.
Naslonila se na njega. Sto mu gromova, kako je lepa!
Podigao je i odneo do kreveta. Poljubila ga je.
— Kunem ti se da sam bila iskrena — šaputala je ona. —■
Ja te stvarno volim. Oprosti mi što sam ranije pomislila na
to da te ubijem. Ali, u to vreme te nisam uopšte poznavala. Mo­
raš mi verovati!
Htela je još nešto da kaže, ali Šejnove usne zatvoriše nje­
na usta.
— Pomoći ću ti da pronađeš čoveka koji je Flemingu po­
nudio toliko mnogo novca — reče ona dok ie Zapadnjak gasio
svetio.
A, onda su sve to zaboravili. Kao da se pre toga ništa nije
ni desilo.
Vera obuhvati visokog čoveka i steže ga čvrsto. Kao da je
poželela da ga nikad više ne ispusti iz tog vatrenog zagrljaja.
VII
Još uvek slab i iscrpljen, Džo Harison ie dozvolio da sa
Del i Gejt podignu na noge i povedu ii njegovu radnu sobu.
Desna ruka bila mu je privezana maramom oko vrata. Osećao
Se đavolski loše posle te proklete noći. Bol u ramenii nije mu
dozvolio ni oka da sklopi, mada ga ie doktor napunio „lauda-
numom”. Od tog sredstva bilo mu je još gore.
Pogledao je na sat.
Neko je tog trenutka zakucao na vrata i Piken promoli
glavu unutra.
— Mister Sejn čeka dole, ser! — reče on brzo.
— Neka dođe gore! — dahtao je Džo Harison. Seo ie na
jednu stolicu pored prozora. Bio je okrenut prema vratima.
^Dvojica revolveraša stadoše uz njega pored zida. Kad su
Se čuli koraci na stepenicama, Džo Harison pokaza rukom pre­
ma vratima.
— Dele! — huknu on.
Revolveraš priđe brzo vratima. Otvorio ih je. a tada ie Za­
padnjak već prešao preko praga. Osmehnuo se kratko Delu i
stao.
— Dobar dan, mister Sejne! — reče Džo Harison. — Hvala
vam što ste do.šli. Sedite!
27

30. ic ir k S E J N ir'k 'k
Zapadnjak je više voleo da stoji, ali zatim se predomislio
i seo nasuprot Harisonu.
— Jedno piće? — upita Harison. Gledao je Sejna pro­
dorno.
Zapadnjak odmahnu rukom.
— Suviše je rano za mene, hvala — odbio je on učtivo.
— Najpre moram da vam se izvinim — reče Harison ste-
njući. — Ali, vi mene morate razumeti ili bar pokušajte da
shvatite položaj u kome sam se našao. Zabrinuo sam se čim-
sam čuo da se radi o mom ocu. Svi mi, njegova deca i rodbina,
pretpostavi]am.o da njega više nema među živim ljudima. Ali,
nevolja je u tome što moj brat i dve sestre misle da ja njega
imam na svojoj savesti. Im aju dva razloga da veruju u to da
sam ja ubica. Nisam njegov rođeni sin i od pre dve godine sam
postao prilično bogat čovek. Moj otac, u stvari moj poočim,
kažu da je imao čitavo bogatstvo. Tri miliona dolara! Taj no­
vac je nestao. Da U ipak možete da mi saopštite po čijem na­
logu vi dolazite ovamo?
— Ne mogu nikako da vam saopštim imena — odgovori
Sejn. — Ali, uveravam vas da to nije niko od vaših rođaka.
Džo Harison se namršti.
— A moj brat i sestre, da . . .
— Nisu ni oni — prekide ga Zapadnjak odlučno.
— Otkud vi znate da je moj otac živ, Šejne?
— I to ne mora biti tačno — objasni Zapadnjak. — Ja
sam dosad saznao samo to da je on odjahao iz Tvin Folza u
predeo gde se nalaze Indijanci i da je od njih tražio da mu se
izmeni oblik lica. Ubrzo posle toga on se vratio u civilizaciju.
— I vi to sigurno znate? Mislim, sigurni ste da je to
tačno?
Zapadnjak potvrdno klimnu glavom.
— A, kako mislite da ga pronađete, ako on više ne izgle­
da onako kao ranije?
Sejn se osmehnu.
— Ne verujem da će mi to otežati posao. Jer, ja ga nikad
nisam video i ne znam kako izgleda.
— I, šta nameravate da preduzmete?
Zapadnjak sleže ramenima. Cutao je.
— Da li vam je potrebna pomoć, mister Sejne?
— Svakako.
— Onda predlažem da radimo zajedno — reče Džo Hari­
son. — Vi znate moje razloge zašto želim da se sve to raščisti.
Jako mi je žao što moji rođaci upiru prstom na mene i otvo­
reno govore da sam ja ubica. Pomoći ću vam svim sredstvima
koja mi stoje na raspolaganju. Samo kažite šta vam treba i ja
ću se postarati da vam se to pribavi. Očekujem jedino da i
mene uključite u sve vaše akcije. Da li je to suviše veliki za-
htev?
Sejn odmahnu glavom. Jedino Sto je želeo bilo je to da
ga ostave na miru i ne podmeću mu nogu da ne bi slomio vrat.
28

31. •ir'k'k S e j n ★★★
Zavukao je ruku u džep i izvadio svežanj novčanica. Bilo je
to onih pet hiljada dolara koje mu je Harison dao. Stavio ih
je na sto.
— Zadržite taj novac, Sejne! — progunđa Harison, i od­
mahnu rukom. — To je obeštećenje za to što sam pucao u vas.
Zapadnjak se osmehnu.
— M i smo naše račune već poravnali — reče, on i pokaza
rukom Harisonov zavoj.
— Ja ću onda preduzeti istragu na svom sopstvenom kolo-
seku — mrštio se Harison. — Da li je to dobar predlos?
— Jeste.
— Samo još nešto. Šejne! Taj Fleming koji kaže da nema
pojma o tome ko ga je platio da vas likvidira neće svakako
odustati od toga da va'S pošalje na onaj svet, bez obzira koliko
su se stvari sada izmenile.
— Ništa vi ne brinite! Skinuću ja već njega sa svog vrata.
I to bez po muke.
— Da li je on još uvek tu u Tvin Folzu?
— Mislim da jeste — odgovori Šejn. Jutros nije primetio
tog gavrana u crnom odelu.
— On će pucati na vas, Sejne! To je sigurno. Ali, pošto
ste vi opomenuti, možete da se sagnete i vratite mu istoiu
merom. Međutim, šta ćete imati od toga ako ga upucate? Ja
bih sada mogao da naredim svojim ljudima da dovedu ovamo
Fleminga. Kad ga budu malo propustili kroz šake, onda će on
propevati ko ga je platio da vas ukloni sa ovog sveta.
— Taj čovek koji ga je platio, mogao bi biti vaš otac.
— Znam ja to — reče Harison brzo. Pogledao ie Zapad­
njaka pravo u oči. — Ali, ja hoću najzad da budem načisto šta
se dogodilo. Zar ne možete to da shvatite? Moji rođaci se već
dve godine trude da dokažu kako sam ja ubica. Zbog toga ja
vas stalno pitam za koga radite.
— Oni za koje ja radim sede u Vašingtonu.
Džo Harison spusti kapke. Ćutao je.
— Da li vam je to dovoljno, mister Harisone? — upita
Zapadnjak.
Harison potvrdno klimnu glavom.
Zapadnjak podiže ruku u znak pozdrava i ustade. Del pro­
đe pored njega i otvori vrata.
— Hoću da budem obavešten o svakom njegovom koraku
— rekao je Džo Harison kad je Sejn izašao i Del zatvorio vra­
ta za njim. — Ti ćeš se pobrinuti o tome, Gejte! Saopšti ljudima
da Šejn nije naš prijatelj.
— A, šta će biti sa Flemingom? — upita Gejt. — Da li
treba da ga dovedemo ovamo i propustimo ea kroz šake?
— Šejn se nije složio s tim — reče Harison posle izves-
nog oklevanja. — 'Taj visoki momak nalazi se ovamo po na­
logu vlade. Možda ga je čak poslala i komanda armiie. U sva­
kom slučaju moramo biti oprezni. Uostalom, mislim da će on
Iako izaći na kraj sa tim bledim Flemingom.
29

32. ★★★ S E J N ★★★
— Znači, Sejn radi za vladu? — isceri se Del. — To ni­
kako ne mogu da shvatim.
— Ali ja mogu — odvrati Džo Harison Ijutito. —- Covek
koga on traži je moj otac. Ima tu još nešto. Ne interesuje nje­
ga samo ličnost generala, već zašto je moj otac tada tako ta­
janstveno nestao, kao da ga je zemlja progutala. To on želi da
sazna. Promenio je oblik lica! Dele, zar ti to nešto ne govori?
— Mislite li da možda general nije napravio neki nesmot­
ren korak? — upita Del oprezno.
— Možda ti smatraš da postoji drugi razlog? — upita Džo
Harison grubo. — Ne menja se spoljni izgled zato što se želi
pobeći od unapređenja ili nekog ordena. Mi moramo tačno
saznati šta je moj otac uradio, Dele. I to pre nego što Šejn uspe
to da otkrije. Ja ću braniti svoga oca. Bez obzira za kakav zlo­
čin ga budu optužili. On je moj otac! Nikako ne razumem ka­
ko mi sve to nije ispričao. Kakav je bio tvoj otac, Dele?
Del Lo se isceri.
— Sačuvaj me bože! — kikotao se on. ^— Imao sam toliko
očeva da se više ne sećam nijednog. Jedino što sam zapamtio
je to da sam od svih dobijao batine.
Džo Harison je zamišljeno gledao ispred sebe.
— Zašto li je samo tako iznenada nestao! — frknu on i
stavi prst na slepoočnicu. — Pa uvek smo tako dobro razu-
meli jedan drugog. Ja bih mu oprostio čak i to da je učinio
nešto što nije dobro. A, on je to znao. Ako se negde zaglibio,
ja bih mu po svaku cenu pomogao. Baš zato moramo Šejna drža­
ti na oku. Ako se nešto bude zamutilo, mi ćemo tog visokog
momka skloniti negde u stranu, naravno samo njegovo telo.
Tamo gde ga niko živi neće moći da pronađe. Čak ni ti đavolji
momci iz Vašingtona.
— A ja vama kažem, ako je neko u stanju da pronađe
vašeg oca, onda to može jedino taj žilavi momak Sejn — reče
Del.
Džo Harison potvrdno klimnu glavom.
— I ja sam to osetio — složi se on. — Zato i moramo biti
oprezni, Dele. Pre nego što počne da pričinjava teškoće mome
ocu. mi moramo da m u ' potkresamo krilca. Poslaćemo ga tamo
odakle više nikad neće moći da se vrati i da njuška po tuđim
stvarima.
Del Lo je potvrdno klimnuo glavom. Razumeo je šta je
Harison hteo da ksže.
V III
Vera Vesli se brzo penjala uz stepenice. Prošla je kroz
hodnik i htela je da uđe u Šejnovu sobu. Ali, tog trenutka je
primetila Fleminga ispred vrata njene sobe.
Pošao je prema njoj. Podrugljiv osmeh zaigrao je na nje­
govom licu, kad je stao ispred nje.
30

33. 'ir-k'k Š E J N
— Napuštaš me, zar ne? — upita ori i namršti se. — Pri­
znaj da je tako!
— Nemam šta da priznam! — branila se Vera. — Zar me
nisi razumeo kad sam ti objasnila? Hoću da pomognem Sejnu
da pronađe generala. A, kad ga otkrijemo onda će on platiti
više nego tih dvadeset hiljada dolara. Jednim ledinim udarcem
ubićemo sto muva. Bićemo bogati! Zar ne razumeš to? Onda
ćemo prestati. Zašto ne otputuješ na izvesno vreme? Ja te
moiim da se izgubiš iz Tvin Folza. Šejn je obavešten o tome
da si ti došao ovamo da ga upucaš. Džo Harison te odbacio kao
kakvu isluženu ragu. Sta.onda tražiš ovde? Oh. zaboga! Pa,
Sejn može svakog trenutka da se pojavi. Sedaj u kočije i gubi
se glavom bez obzira. Šejn više ništa neće moći da sazna od
.Džoa Harisona i tako ću i ja s n.jlm otići iz Tvin Folza. Ja ću
ti u Ajdaho Folzu poslati telegram, tako da budeš obavešten
gde se mi nalazimo.
Čuli su korake na stepeništu.
Fleming stavi ruku na dršku revolvera.
— Zaboga, pa to je Sejn! — viknu ona. — Hajde, gubi se!
Buljio je zabezeknuto u nju. Ona je primetila ruku na
dršci revolvera.
— Molim te! — šaputala je ona. — Zaradivaćemo mnogo
više ako me budeš slušao.
Fleming se za trenutak zamislio, a zatim se brzo udaliio.
Vera uđe u Sejnovu sobu i sede pored stola. Samo trenu­
tak kasnije on je ušao u prostoriju.
— Tom Džou Harisonu ne verujem ništa — reče visoki
čovek. — Jesi li nešto saznala?
Ona odmahnu glavom.
— Ti ljudi iz štamparije bili su vrlo ljubazni. Šejne. —
Ja sam pregledala sve primerke novina za dve godine unazad.
Neki ovčar je bio upucan. Dva čoveka su smrtno ranili ^edan
drugog u salimu ko,ji više ne postoji, i to zbog neke žene. To ie
sve. Nije bilo prevara. nikakvih pljački. Isto tako nije bilo
nekih prodaja velikih imanja.
— Da li ste sreli Fleminga, Vera?
Ona odmahnu glavom.
— Izgleda da je napustio hotel, a verovatno i grad, još u
samu ranu zoru. A, zašto me pitaš?
Nije primetio sumnju u njenim očima.
— Možda bi bilo bolje da razgovaram s njim — primeti
on.
— On stvarno ne zna ko mu je uputio taj prokleti novac.
Šejne.
— Ja tebi kažem da će se taj nitkov vratiti u Ajdaho Folz
i pokušaće da ga pronađe —■smešliao se visoki čovek.
— Misliš da bi izvukao više novca?
~ To bi ti morala bolje da znaš. Uostalom ti dobro po­
znaješ Fleminga.
31

34. ★★★ Š E J N 'k'k'k
— Da, znam ga. Ali, to više nije onaj Fleming od ranije.
Promenio se.
Poštanska kočija za Ajdaho Folz polazi za dva sata —
obavesti je Šejn. — Ja mislim da je tvoj predlog jako dobar.
Otputovaćemo u dva velika grada u ovoj oblasti.- Posetićemo
štamparije i pročitati da li se pre dve godine dogodilo nešto
što bi moglo imati veze sa generalom.
— Da se u to vreme nije dogodilo nešto u Vašingtonu? —
upita Vera. — Mislim, neki spor zbog uvređene časti među
oficirima komande?
Zapadnjak odmahnu glavom.
— On se nalazio na službi u Ajdaho Folzu. Cesto je od­
lazio i u Grejt Folz.
— Onda ćemo posetiti štamparije u ta dva grada. Ja sam
sigurna da ćemo otkriti neke tragove. Jedino, moramo jako
pažljivo čitati novine. Možda je to neka sitna vest, tamo negde
u uglu, koja se teško primeti.
Ustala je.
— Idem sada u svoju sobu, Sejne. Biću ovde za pola sata.
Poljubila ga je i izašla.
Zapadnjak izvuče iz džepa telegram koji je uoravo doneo
iz pošte. Zapalio ga je. Bilo je to naređenje Sedme brigade
da i dalje traga za generalom.
Nastaviti kako je naređeno!
Zadatak nije težak. Isti kao i ranije! Ali, nema nikakvih
podataka koji bi mu pomogli da razreši ovaj zamršeni slučaj.
Zgnječio je ugljenisane ostatke hartije u pepeljari. Spremio je
svoje stvari.
Dva sata kasnije sedeo je on sa Verom Vesli u poštanskim
kočijama. Njegov mirkov kaskao je pored desnog konja zapre­
ge. Nije hteo da ga veže pozadi iza kočije, jer bi u tom slučaju
taj valjani dečko morao stalno da guta prašinu.
Put za Ajdaho Folz vodio je uglavnom kroz šumu, a često
je vijugao pored obale reke.
Kočijaši su terali konje od stanice do stanice i u svakoj su
menjali konje. Bilo je to jako naporno. Noći su provodili u če­
kaonicama stanica zajedno sa kočijašima.
Već se približavalo veče kad su stigli u Ajdaho Folz i
stali ispred hotela ,,Palas”.
Zapadnjak je iznajmio veliku dvokrevetnu sobu sa pro­
zorom prema ulici.
U gradu su postojale dve štamparije. Pošto su rani večer-
nji_ časovi bili najpogodniji za posetu novinskim redakcijama,
Sejn se odmah uputio prema zgradi u kojoj se nalazila firma
„Ajdaho Folz njuz”.
Dogovorili su se da Vera Vesli zaviri u arhiv konkuret-
skog lista. Ali. ona je odlučila da prethodno obiđe kuću u kojoj
je živela sa Flemingom zadnju godinu dana,
Revolveraš i ubica Fleming je stigao pre njih. Primetila je
to po tome što se'njegov konj nalazio u štali.
S2

35. ★★★ S E J N ★★★
Ušla je u kuću i poluglasno doviknula.
— Hoze!
Niko se nije odazvao.
— Hoze! — doviknula je malo jače.
Opet ništa!
Našla ga je u dnevnoj sobi. Sedeo je mirno pored kamina
u jednoj fotelji.
Ali, šta je to? Iz njegovih grudi virila je drška noža. Bi®
je mrtav čovek.
IX
Trgla se i koraknula nazad. Ukočila se od straha. Njeno
celo telo je počelo da drhti. Jedva je uspela da se održi na
nogama. Oči su joj se iskolačile i unezvereno buljile unaokolo.
— Zaboga, Hoze! Pa . . . — mucala je ona.
Prikupila je svu snagu i pojurila napolje. Trčala je sve do
ulaznih vrata hotela. A li se odjednom predomislila i zamolila
jednog prolaznika da joj pokaže kako može doći u firmu „A j­
daho Folz njuz”.
Sejn je sedeo u prijemnoj sali i čitao stare novine. Jedan
službenik je upravo tog trenutka stavljao veliki svežanj izble-
delih papira ispred niega.
— Evo, to je sve što ste želeli da vidite — reče on ljubazno.
— Mister Džonson će doći kroz nekoliko minuta.
Zapadnjak se zahvali i službenik se udalji.
Taman kad je ponovo hteo da se udubi u čitanje, pred
njegovim očima se pojavi Vera. Izgledala mu je jako bleda i
uplašena. Prišla je bliže.
— Jesi li nešto otkrila kod te druge firme? — upitao Za­
padnjak.
Uhvatila ga je za ruke.
— Nisam uopšte bila tamo, Šejne. Fleming je mrtav. Pro-
boden je nožem u srce.
Ispričala mu je kratko .šta se dogodilo.
— Onda smo već pronašli grad koji tražimo — reče Šejn
i podiže obrve. — Da li si bila kod šerifa?
— Šejne, ja se bojim. Strah me uhvatio kao kakva nevid­
ljiva avet koja me sve više i više steže. Nikako ne mogu da
ga se oslobodim. Taj čovek koji je Fleminga poslao na onaj
svet, sigurno misli da isto to uradi i sa mnom.
— Hajde, sedi malo — reče on blago.
Vera se spustila u stolicu.
— Zaboga, Sejne! Skoro sam se onesvestila kad sam ga
ugledala tako nepomičnog u stolici. Strašno mi je zujalo u gla­
vi. Jako se bojim. Taj čovek zna da sam ja-živela sa Flemin­
gom. Sigurno želi da ubije i mene.
— Polako! — pokušao je Zapadnjak da je smiri. — Ja
SSeln «2 . 3 3

36. ★★★ S E J N
sam uz tebe i čuvaću te. U tom slučaju nemaš čega da se pla­
šiš. Odmah ću otići kod šerifa. Ali, pre toga, čuj ovo!
Otvorio je jedne novine i potražio neki članak.
— Evo ga. Slušaj!
„.., napadnut je transport koji je sa zlatonosnih polja pre­
vozio dragoceni metal kod Jeloustona, mada su u njegovoj prat­
nji bili vojnici armije.”
Stavio je novine u stranu i pogledao Veru.
— Napad Indijanaca! — frknu on. — Nestalo je zlato u
vrednosti od dva miliona dolara. Dogodilo se to pre dve i po
godine. Evo sledećeg članka.
„Jedan transport Vels-Fargoa napadnut i opljačkan! Svi
ljudi, a takođe i osam vojnika iz pratnje, izgubili su živote”.
Stavio je novine u stranu i počeo da traži nešto drugo.
— Ja se bojim. Sejne! — reče ona. — Užasno se bojim.
Sklanjaj prste sa te đavolski opasne stvai'i. Likvidirače sve
nas koji nešto znamo o tome.
Džonson, šef redakcije firme „Ajdaho Folz njuz” ušao 3e
u prostoriju.
Bio je to čovek niskog rasta, ćelav i živahan. MogaO je
imati oko četrdeset godina.
— Halo, mister Sejne! Madam! — reče on ljubazno i na­
kloni se. — Da Ii ste nešto pronašli? Treba li da vam pomog­
nem?
— To što tražim, na žalost, nisam pronašao — uveravao ga
je Zapadnjak. — Ali, bez obzira na to ja vam od sveg srca
zahvaljujem. I zamolio bih vas da mi date jedan savet. Hteo
bih da uložim poveću sumu novca u neku solidnu banku. Upra­
vo sam pročitao članak da je Ajdaho Folz Vestern banka otvo­
rena pre nego što je predviđeno. Naravno to je bilo pre dve
godine. Da li je to neka dobra firma?
— Jedino što mogu da vam kažem je to da vam prepo­
ručujem baš tu banku — odgovori Džonson oduševljeno. —
Ja lično poznajem mister Džesa Mortimera Hamiltona. To je
mlad čovek, ali vrlo spretan. A pre svega realan. I, ima uspe-
ha.
Zapadnjak podiže obrve i nasloni se nazad na stolicu.
— Kako to mislite mlad? — uPita on. — Svi smo mi mla­
di. Koliko otprilike može imati godina?
Zapadnjak je jako dobro znao da general sada ima šez­
deset i dve godine. ■
— Nešto preko trideset godina, ser. A li je vrlo pametan i
iskusan. Covek koji savršeno odgovara ovom vremenu i kao
da je rođen za taj posao — tvrdio je šef redakcije. — Posetite
ga i razgovarajte s njim. Posle toga imaćete isto mišljenje kao
i ja. U to sam ubeđen.
84

37. ★★★ S E J N ★★★
— Možda je to neki podmetnuti čovek. Glumac! — sinulo je
kroz Šejnovu glavu. Odlučio je ga svakako upozna.
On i Vera uskoro su se pozdravili sa ljubaznim čelavkom.
Koračali su ulicom ruku pod ruku. Osetio je da Vera drhti.
— Ali, smiri se već jednom, draga! — reče Zapadnjak
nežno.
Iz njenog pogleda izbijao je neki divlji plamen.
— Bojim se, Sejne! Hajde, bežimo iz ovog prokletog gra­
da glavom bez obzira. Inače, mislim da ćemo doživeti istu sud­
binu kao i Fleming.
— Sada ću te odvesti u hotel — smirivao je on. Sedi u
trpezariji. Tu si među ljudima i niko ti ne može ništa.
— A, kuda ćeš ti? — upita ona i steže njegovu ruku.
— Hoću da obavestim šerifa.
— Užasno se bojim . .. da . .. — mucala je ona.
Stavio je svoju ruku preko njenog ramena i odveo je u
trpezariju. Skoro da više nije bilo praznih mesta. Konobari su
se rastrčali na sve strane.
Prišli su poslednjem slobodnom stolu.
— Sedi ovde — reče on blago. — Poruči nešto sebi za
jelo i večeraj. Evo mene ponovo ovamo za pola sata.
Bila je bleda i utučena. Njene lepe oči su ga molećivo gle­
dale.
Zapadnjak se predomislio.
— Hajde, pođi i ti sa mnom! — predloži on i uhvati je za
ruku.
— Neka, samo ti idi! Nisam ja toliko kukavica. To je zbog
šoka koji sam doživela. Uostalom, du.go sam živela sa Fle­
mingom i može mi se i oprostiti. Popiću jedan „šeri” i posle
toga će mi sigurno biti bolje.
Osmehnula mu se.
— Ostaćeš ovde i čekaćeš me! — reče on. — Jesi li razu-
mela,. draga?
— Da, jesam!
Izašao je iz hotela.
X
Serifova kancelarija nalazila se na drugoj strani ulice.
Već se smrkavalo.
Šerif Ajdaho Folza bio je čovek pedesetih godina, ali Ie
delovao mladalački i bio je vrlo elastičan i okretaiv. Covek pun
energije i snage. Vitak i visok, mada ne toliko visok kao Za­
padnjak, delovao je vrlo simpatično. Njega već godinama po­
novo biraju za šerifa.
Zvao se Frenk i Sejn su se već od ranije po­
znavali. Šerifu je čak zašto se Zapadnjak uputio
ovamo u ovaj grad.
39

38. S E J N ★★★
— Zdravo, Šejne! — pozdravi ga on veselo.
Ustao je i obišao oko stola Pružio ie svoju snažnu ruku.
— Šta je, jesi li imao uspeha? — upita šerif pošto su se
rukovali.
— Otkrio sam neke tragove — odgovori Zapadnjak. — Ti
sigurno znaš Hoze Fleminga?
— Cuo sam za njega. Ali ga ne poznajem. Prilično mutna
ličnost, isto kao i njegova prijateljica.
— Sigurno znam da je on plaćeni ubica. Bio!
— Većina ljudi umire onako kako su i zaslužili. To je za­
postavljao, ali zašto si dodao ono „bio”?
— Njegova prijateljica ga je upravo našla mrtvog u nje-
govoi kući. Uboden je nožem.
Šerif zgrabi svoj šešir.
— Većina ljudi umire onako kako su i zaslužili. To je za­
kon koji važi otkako je veka i čovelta. Šejne! A, da li sumniaš
na nekog?
— Neki nepoznati čovek naredio mu je da likvidira mene.
Šerifove oči su se suzile. Ličile su sada na uske proreze.
Sejn mu je ispričao o svojoj poseti Valero Blavi.
Seli su ponovo obojica.
— Ipak nikako ne mogu da shvatim — mrmliao ie šerif
Kilroj. — Crvenokošcj su izmenili oblik njegovog lica opera­
cijom! Kako oni to mogu da urade? Dosad za tako neštp n i­
sam čuo.
Zapadnjak sleže ramenima.
— Sigurno je, da ie on među Indijancima imao svoje pri­
jatelje — bio je uporan Šejn. — A, i sada ih ima.
— Da li to znači da je general naredio da ga likvidiraju?
I, zašto?
— Mislim da je odgovor sasvim jednostavan — reče Za­
padnjak. — Zato što niie izvršio niegovo naređenje. Taj pre-
vejani stari lisac ie sigurno saznao da samo nekoliko osoba zna
da je on promenio oblik svoga lica. A. moguće ie i to da je
likvidirao Fleminga iz straha da će ga plaćeni ubica ucenji-
vati. Da li se ti sećaš da je pre dve i po godine izvršen napad
na kola koja su prevozila zlato iz rudnika? I isto tako izvršen
je u to vreme napad na jedna kola Vels-Fargoa koja su preno­
sila novac! i
— Sećam se da je istragu preuzela na sebe armija. Zato
što je vojska štitila te transporte, a i zato što su izginuli voj­
nici. Ti napadi In d ija n a c a ... he! Šejne, sada ovde stavi tačku.
Priča je završena.
— Ali, general je svakako morao znati šta se dešava. Še­
rife. U najm anju ruku morao je biti obavešten kada koji trans­
port kreće i kuda ide!
— Meni se čini da je to jedna iako smela pretpostavka —
osmehnu se šerif. Ali. zamislio se duboko.
— Luk se zateže dalje — bio je uporan Šejn. — Godinu
36

39. S E J N ★★★
dana posle tih prepada i pola godine posle nestanka senerala
u ovom mestu ovde osniva se Ajdaho Folz Vestern banka.
Šerif prekrsti ruke i nasloni se nazad.
— Ali ta banka je vlasništvo nekog mladog čoveka koji
ima samo •tridesetak godina, Šejne.
— To može biti neki podmetnuti čovek koji samo izigrava
vlasnika banke. Čovek od slame!
Šerif iskrivi lice.
— Ne mogu da tvrdim da poznajem dobro tog Hamiltona
— reče on. — Ali, smatram da takva jedna kombinacija ne
dolazi u obzir.
— E, ja ću malo porazgovarati s njim i videćemo! — .reče
Zapadnjak i ustade.
Šerif krenu za njim. Rastali su se ispred kancelarije. Šerif
Je krenuo prema Flemingovoj kući, a Zapadnjak se uputio
prema hotelu.
Visoki čovek ušao je laganim korakom u trpezariju. Sta to
sada treba da znači. Vere više nije bilo tamo gde je sedela
kad je odlazio.
Prišao je stolu. Jelo je bilo tu, ali ništa nije taknuto. Cak i
čašica „serija” bila je puna.
Prišao Je konobar.
— Da li znate kuda je otišla mis Vesli? — upita Šejn.
— Žao mi je, ser — odvrati momak. — Ali, nije ništa rek­
la i nije ostavila nikakvu poruku.
— A, da li je izašla sama, ili u pratnji nekog čoveka?
— Koliko sam ja video, po nju ie došao neki mlad čovek i
odveo je, ser. Imao sam utisak da je to neki ugovoreni sasta­
nak. Ne brinite ništa, vratiče se ona.
Konobar Je pokazao rukom jelo na stolu.
— Meni se čini da ovo sve odavde možete skloniti — reče
Zapadnjak. — A koliko je vremena prošlo otad?
— Nema ni deset minuta!
Sejn proguta psovku i požuri napolje iz hotela. Izašao ie na
ulicu.
Od Vere nigde ni traga ni glasa. Sumrak je već obavijao
svojim tamnim velom zgrade i ulicu.
Zapadnjak se vratio u hotel i pogledao u sobi koju su iz­
najmili. Nije bilo nikoga unutra. Stao Je pored prozora i
pogledao na ulicu.
Lampe su gorele. Na nebu su svetlucale zvezde. Šest hi­
ljada stanovnika ima ovaj grad. Gde tu da nađe Veru? Kako
da traži iglu u plastu sena?
Izašao je ponovo iz sobe. U predvorju mu portir tutnu u
ruku neki koverat.
— Ovo je za vas, ser — reče portir i mahnu glavom. —
Upravo sada sam dobio ovaj omot.
— A, od koga? — upita Zapadnjak dok je kidao omot.
— Dao mi ga je neki mladić — odgovori portir i sleže
ramenima. — Nikad ga dosad u životu nisam video.
37

40. S E J N
Zapadnjak je čitao.
„Gubite se odmah iz ovog grada! Ako nećete, onda ćete
Veiu Vesh pronaći u talasima reke.”
Zapadnjak jp besno zgužvao papir i stavio ga u džep.
Sta sada može da preduzme? Ništa! Svaki njegov korak
ugrozio bi život Vere Vesli. Da ode do šerifa? Ali, lii on ne bi
mogao mnogo da mu pomogne.
Da li uopšte ima izgleda da uspe? Bojao se da će ti pasji
sinovi ubiti Veru ako ne napusti grad. Bar da ima nekog oslon­
ca! Odakle da krene!
Izašao je na ulicu. U Ajdaho Folz Vestern banci gorela je
Još uvek svetlost. Šalteri su bili Još otvoreni. Prišao Je brzo
zgradi i ušao unutra.
„J. M. Hamilton, privatno” stajalo je na jednim vratima.
Zapadnjak Je kucnuo na vrata i ušao unutra.
Hamilton Je stvarno bio mlad i ličio je na poslovnog čove­
ka, ali na nekog koji je malo izglancan za taj posao. Bar ta­
kav Je bio Zapadnjakov utisak. Na sebi je imao sako sa dva
reda dugmadi, a njegovo lice je bilo izbrijano. Crna kosa za­
češljana unazad.
Ustao je odmah i pružio ruku Zapadnjaku.
— Haio, ser! — osmehnu se on. — Mogu li nešto da vam
pomognem? — upita on i pokaza rukom na fotelju koja je
stajala ispred njegovog radnog stola.
Zapadnjak sede. I Hamilton takođe zauze mesto za svojim
stolom.
Pogledali su jedan drugom u oči.
— Zovem se Šejn! — predstavi se visoki čovek.
Pažljivo je pratio kako će bankar reagovati. Ali, Hamilton
ničim nije pokazao da se zbunio. Naprotiv, osmehnuo se pri­
jateljski.
— Da li ste vi vlasnik ove banke? — upita Zapadnjak.
Hamilton se nasloni unazad.
— A zašto to pitate?
— Poznato vam je da se prethodno moram raspitati, zar
ne?
— Svakako! Svako može da dobije obaveštenja o tome
kako stojimo, ako želi da stupi u neke poslovne odnose s na­
ma. Da li vi možda imate takve namere?
Zeleo bih da uložim pola miliona dolara.
Hamilton se osmehnuo. Bio je zbunjen.
— Pa zaboga, zar vam izgledam tako da ne mogu imati
pola miliona dolara? — upita Šejn IJutito.
Hamilton se uplašio.
— Zaboga, ser! — mrmljao je on. — Pa to ste vi rekli, a
ne ja. Nisam na to mislio. Da li želite da investirate novac kod
nas?
— Šta vi meni savetujete?
—• Naravno da ćete taj novac dati nama — osmehnu se
Hamilton.
38

41. ★★★ Š E J N ★★★
— A, koliko ljudi su vlasnici banke? — upita Šejn. —.
Da 11 ste vi suvlasnik ili samo činovnik?
— Ja sam samo suvlasnik, ali ovlašćeni. Moj partner se ne
pojivljuje više. On se povukao iz svih ovih svakodnevnih po­
slova.
— A, da li se ikad pojavio ovde u banci?
Hamilton se namršti.
— On se uopšte ne razume u ovaj posao, zar ne? — dodao
je Zapadnjak.
— Vi izgleda želite da ga upoznate, ako vas dobro razu­
mem — reče Hamilton.
Zapadnjak potvrdno klimnu glavom.
— To je vrlo jednostavno. Napisaću mu pismo i on če se
sledećih dana pojaviti ovde.
Zapadnjak ustade.
— Napišite mu pismo — reče on.
Hamilton je takođe ustao.
,— Možete i samo sa mnom da razgovarate o uslovima. mi­
ster Sejne. Moj partner ionako sve prepušta meni!
— Možda da mi date njegovu adresu?
— Na žalost, nisam za to ovlaSćen — trliao je ruke Ha­
milton. — Nemojte me razumeti pogrešno. Drukčije je to ako
ste vi već uplatili pola miliona i potpisali ugovore. Ali ovako!
Ne znam vas, a sigurno i vi mene ne poznajete. Ali. ja ću mu
naravno, pisati da želite najpre da upoznate vlasnike banke
pre nego što uplatite jednu tako veliku sumu. Da li vam tako
odgovara?
Zapadnjak ga je samo pogledao.
— Imate li neke druge uslove. mister Šejne? Možemo da
porazgovaramo o kamati. Ali. sedite ioš malo!
— Ako Veri Vesler makar jedna jedina kosa na glavi bu­
de nedostajala, upamtićete svoga boga!
Hamilton je razrogačio oči.
— Ser! — uzviknu on. — Ja uopšte ne razumem...
— Ako se u slučaju vašeg nepoznatog partnera ne radi o
.nekadašnjem generalu Džonu Mor Harisonu onda ne treba ni
da razumete i odmah možete da zaboravite ovo što sam vam
sada kazao. Ali, ako je to on, onda ću vas ja dobro prodrmati.
Staću vam na petu tako žestoko da ćete se osvestiti tek onda
•kad vam budu navlačili omču oko vrata. A ja vas uveravam
da ja nisam čovek koji nešto samo kaže. nego koji održi reč.
Zapadnjak ga pozdravi i napusti banku.
Koračao je polako prema šerifovoj kancelariji.
i Frenk Kilroj je baš tog trenutka predavao dužnost svom
pomoćniku. Zapadnjak je izvukao pismo iz džepa, ispravio ga
i pružio papir šerifu.
Frenk Kilroj je pročitao.
Vera Vesli! — vrteo je on glavom. — Ko je ta žena?
— Flemingova prijateljica — obavesti ga Zapadnjak. —
39

42. o
★ ★ ★ S E J N + ★ *
Ona je doputovala u Ajdaho Folz sa mnom u poštanskim ko­
čijama.
— Da li je potrebno da je neko čuva?
— Za to je suviše kasno, šerife. Neki nepoznati mladić je
odveo iz trpezarije hotela dok sam se ja nalazio ovde kod tebe.
Šerif tiho zviznu i podiže ruku.
— Pa to se onda zakuvala neka đavolski paprena čorba,
Šejne! Bar tako se meni čini.
— U pravu si, šerife. Ja već osećam kako me peče.
— Sta nameravaš da uradiš?
— Mislim da je najbolje da se povučem. Bojim se da će ti
pasji sinovi stvarno poslati Veru među ribe.
— Možda sumnjaš na nekog?
šejn odmahnu glavom.
— Eh, da znam makar jednog od tih lupeža, ja bih ga već
zgrabio za šiju!
Šerif opsova i lupi pesnicom o sto.
— Preuzmi ,,dućan”! — mahnu on rukom svom pomoćniku.
Stavio je šešir na glavu i zajedno sa Zapadnjakom izašao
iz kancelarije.
— Odlazi sutra ujutru rano iz grada — predloži šerif. —
Ja ću posmatrati ko te prati! Razumeš? Tebi mora da je neko
stalno bio za petama i motrio na svaki tvoj korak. Jer, kako
bi inače ta kopilad znala sve. Da li si možda primetio nekog?
— Nisam — odvrati Zapadnjak. — A, celo vreme su moje
oči bile budne.
Stali su i osvrnuli se na sve strane. Nigde nije bilo nikoga
ko bi mogao biti sumnjiv.
— Dogovorili smo se — reče šerif tiho. — Sutra ujutru
rano jaši na sever!
Rastali su se. Zapadnjak je sačekao dok je šerif nestao u
daljini, a onda se vratio u hotel. ,
Zapadnjak je još jednom zavirio u trpezariju, a pogledao
je i u ostale prostorije. Ipak, Vere nije bilo nigde. Nestala je
bez traga i glasa.
Ako bude jahao na sever proći će pored brzaka i vodopada
na reci po kojima je i nazvan grad.
Zar je moguće da će naći Veru tamo? Što je više razmiš­
ljao o tome utoliko je veći bio strah da će se toj ženi dogoditi
nešto užasno.
Covek bez lica, ako se radi o njemu, reagovao je brzo,
hladnokrvno i bezobzirno.
Ali, Zapadnjak je bio čvrsto rešen da to kopile uhvati po
svaku cenu. Neće m u umaći, pa makar ga tražio i u mišjoj rupi.
X I
Kada je stigao u hotel, prišao je recepciji.
— Napravite mi račun, jer sutra rano ujutru želim đa
putujem — saopšti on portiru i uputi se prema baru hotela.
40

43. j
'k'k'k S E J N ★★★
Bilo je mnogo gostiju. Muškarci. Zapadnjaku nije bilo do
razgovora. Ispio je jedan viski i ponovo izašao iz bara.
Portir je već bio ispisao račun. Zapadnjak je platio i po­
šao na sprat.
Samo jedna lampa gorela je na stepeništu. Vrata njegove
sobe nalazila su se u mraku. Otvorio ih je i ušao unutra. Upa­
lio je šibicu.
Odmah ih je primetio!
Jedan je sedeo na krevetu, drugi se smestio u fotelji, a
treći je čučao pored stola.
Sva trojica držali su opasne pucaljke u rukama čije su eevi
bile uperene prema vratima.
Zapadnjak je reagovao munjevito. Ispustio je palidrvce i
bacio se unutra u prostoriju, jer njihovi hici bi ga inače raz-
neli. Đa im ne bi umakao, sva trojica su sasuli olovo u vrata.
Sejn se još malo otkotrlja u stranu, ali sada se teški „k o lt”
već nalazio u njegovoj ruci. Uspeo je da dospe iza kreveta i
da podigne glavu.
Sada je on bio u povoljnijem položaju. Tri lika ocrtavala
su se prema prozoru.
Njegov „kolt” grmnu.
Prva dva pucnja bila su propraćena divljim kricima.
Uputili su bili već osam ili devet hitaca u vrata, a tek
sada im je bilo jasno da se Zapadnjak nalazi u sobi, ali zasad
nisu znali gde.
Samo čovek koji je sedeo na stolu uspeo je još jednom da
puca na njega.
Ali, bio je brzoplet i opalio nasumce. Zapadnjakova kugla
ga je sustigla onog trenutka kada je hteo da se baci u stranu
i oborila ga na patos.
Nastala je zastrašujuća tišina.
Šejn se polako podigao. Raširenih nogu, sa revolverom u
desnoj ruci, čekao je on da li će se neko od lupeža pokrenuti.
Dovikivanja i krici, odjeci vrata koja su se stalno otvarala
i zatvarala i žurni koraci odjekivali su hodnikom.
Zapadnjak oprezno obiđe oko kreveta. Upalio je drvce
šibice i podigao ga uvis.
Sva trojica ležali su nepomično na podu. Prišao je brzo do
lampe i zapalio je.
Ove dosad nikad nije video. Svoj trojici se više nije moglo
pomoći.
Kad se približio vratima, ona su se odjednom naglo otvo­
rila i šerif, sa „koltom” u desnici kročio preko praga. Hodnik
je bio pun ljudi.
Frenk Kilroj prođe brzo od jednog do drugog mrtvog čo­
veka.
— Ove ja nikad u ovom kraju nisam video — mrmljao
on vrteći glavom. Prišao je i trećem čoveku. Sagn>-:o se. — I
ovaj se preselio na onaj svet. Svi su mrtvi.
Šerif je pretražio džepove trojice ljudi. Ali, nije pronašao
ništa što bi otkrilo bilo kakav trag.
41

44. ★★★ S E J N ★★★
— Nitkovi! — viknu Zapadnjak. — Naravno da sam mo­
rao da pucam da bih spasao sebe. Ali, kad sam upucaodvo­
jicu, onom trećem sam hteo samo da izbijem revolver iz ruke.
Bilo je potrebno još samo delić sekunde i ja bih uspeo. Ali,
on je skočio i naleteo na kuglu.
— Nisi ti kriv!
— Ali, taj momak je izgleda nešto doviknuo — reče Za­
padnjak i pokaza rukom prema vratima. — Siguran sam da se
tamo u hodniku nalazi neki lupež koji će odmah obavestiti svo­
ga gazdu šta se ovde dogodilo.
— Ti se izgleda plašiš da če se oni osvetiti tako što će uči­
niti nešto Veri?
■—■Stao sam tom prokletom pasjem sinu na rep — režao
je Zapadnjak. — Osećam to jako dobro. Zato oni udara tako
nekontrolisano oko sebe kao neki luđak. Osetio se ugroženim
i zato i ne bira sredstva za odbranu. Ja sam tu, ispred njega,
ali ne vidim ga.
— Jesi li bio u banci?
Zapadnjak potvrdno klimnu glavom.
— I, šta se dogodilo? — upita šerif.
Sejn mu je ukratko ispričao šta je razgovarao sa Hamil-
tonom.
— Ja poznajem njegovog partnera — reče šerif. — To zna­
či da sam ga video dva ili tri puta.
Odmahnuo je glavom.
— Ali, on nije general Harison — nastavio je posle izvesne
pauze. Ne, nikako! General Harison bio je jedan vitak čovek,
a Hamiltonov partner je poprilično debeo.
— Možda je namerno pustio da mu se prožiri stomak. Jesi
li ga čuo kad govori?
Šerif .odmahnu glavom.
— Nisam obraćao pažnju na glas. Ostalo je samo to što
su moje oči videle.
— Koliko si poznavao generala?
— Isto toliko koliko i ostale ugledne ličnosti U gradu —
reče šerif i sleže ramenima. — Poznajemo se samo iz viđenja.
Pozdravimo se kad se sretnemo. Ponekad koja reč tu i tamo.
Ali, bez obzira na sve to, da je Hamiltonov partner general
lično, to bih svakako morao da primetim.
— Znaš li njegovo ime? — upita Zapadnjak brzo. — Možda
znaš i gde stanuje?
Šerif potvrdno klim nu glavom.
— To nije nikakva tajna — reče on i osmehnu se.
•— Onda mi nekako nabavi njegovu adresu i, naravno ime.
Šerif priđe prozoru. Otvorio ga je i pogledao napolje.
— Hej, meni će biti potrebno nekoliko ljudi da rasturim
ovu gužvu — viknu on. — Mnogo radoznalih ljudi se okupilo
ispred hotela.
— Uzjaši konja i kreni ujutru rano iz grada kao što smo
Se i , dogovorili! — reče šerif tiho i zatvori prozor. — Ja ću ti

45. S E J N
nabaviti tu adresu, ali mislim da nećeš od toga imati mnogo ko-
rsti.
—• Ako saznam da Hamiltonov partner nije general Hari­
son, to je ipak nešto. Ili ti misliš drukčije?
— Slažem se! — odvrati šerif suvo i otvori vrata da bi
pustio ljude u sobu.
Vlasnik hotela je ušao i stavio obe ruke na glavu.
— Pošaljite goste ponovo u njihove sobe! — naredi šerif.
— Dajte Sejnu drugu sobu. On ovde ne želi da spava.
Vlasnik hotela je izašao iz sobe da um iri ljude. Šerif je po­
zvao momke koji će izneti tela upucanih nitkova. Zapadnjak je
uzeo svoje stvari i izašao iz sobe. Vlasnik hotela ga je od­
veo u jednu drugu sobu.
Sejn nije legao odmah. Ono što se dogodilo, briga šta se
desilo sa Verom i gužva koja je još dugo vladala u kući učinili
su da nije mogao da zaspi skoro do ponoći.
Kada je jutro najavilo svoj dolazak on je već bio na no­
gama.
Posluga u hotelu je još uvek spavala. Izašao je napolje i
uputio se prema štali.
Pored njegovog konja stajao je neki čovek.
Hteo je da pusti stvari i da se maši revolvera kad je pre­
poznao Dela.
— Dalje prste od gvožđa! — viknu Del Lo i isceri se. —■
Pa to sam ja!
— Stara kućo! — režao je Zapadnjak ljutite. — Pa, zar
nisi mogao da staneš ovde gde je svetio, nego si se tu pritajio
u polumraku?
— Nešto si jako nervozan, drugaru moj — reče Del i iza­
đe iz pregrade.
Zapadnjak prođe pored njega i stavi mrkovu ćebe i sedlo
na leđa.
—• Otkad si ovde u gradu, Dele? — upita on.
— Od sinoć — odgovori Del. — Cini mi se da je to bio
poprilično žestok sudar. Pravi vatromet. Odmah sam pomislio
na tebe.
— Šta hoćeš od mene? — upita Zapadnjak grubo. — Zar
je taj pasji sin Džo Harison odredio nekog ko će kao senka stalr
no da me prati?
— Pa, znaš da smo hteli da tragamo zajedno s tobom —
odvrati Del Lo.
— Imaš li da m i kažeš nešto što si u međuvremenu otkrio,
ili si došao ovamo samo zato da me nerviraš?
Kažu da si m u već na tragu, Sejne. Da li je to tačno?
— To si čuo sigurno sinoć — reče visoki čovek i namršti
se.
— Kuda nameravaš da odjašeš? Da 11 mogu i ja da pođem
s tobom?
— Ne, to bi mi samo smetalo, Dele.
43