Sejn

3. D2EK SLEJD
NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTF.ltN IinMANA
S E J N
Broj; 69
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Urednik:
Zorka CiRiC
Naslov originala:
THE TRAP OF WOMAN IN LOVl^
Recenzija:
Miloš SIMIC
Prevod i adaptacija:
Miloš SIMIC
Lektor:
Olivera SIJACKI
Tehnički urednik:
Valerija SREDER
Naslovna strana:
Ferenc BARAT:
Korektori:
M arija FEHER-MAOER
Agota VIRAG-BOGNAR
Štampa: 6. II 1985.
Tržište: 16. II 1985.
Izđaj*e i štampa NiSRO FORUM — OOUR MAHUKTIMIINT. N.M
Sad, Vojvode Mišića 1 Glavni i odgovorni uiimIuII» Hvi'in/Jir
TOMiC. Urednik: Zorkn CiRiC. Naslov orl«liuilM .IhiI* WImiIm —
THE TRAP OF WOMAN IN LOVE Copyrl«hl' Itt'fH tty l'iib-
lications INC, prema ugovoru sa GPA is! Mliilifiia
Oslobođeno osnovnog poreza na prorru<t, I'uki Mlluhko/;
sekretarijata za obrazovanje, nauku 1 kulturu MAt Viijvrntttie Inoj
413-12/79 od 28. II 1979,'godlne.

5. Sejn se kretao gipko k?o pum a. Skoro nečuino približavao
se maloi lovačkoj kolibi koja se nalazila iznad San A ntonio
Rivera. G usto žbunje. koje je raslo izm eđu topola, služilo m u
je kao odličan zakicri.
V ladala je grobna tišina. To je i opomenulo Zapadnjaka.
N am irisao je opasno.st.
K oračao je nogu pred nogu prem a sledećem stablu. Ali
je iznenada stao. Kao da je čuo neki neobičan šum iz kolibe.
Učinilo m u se da je tamo neko u m raku udario u stolicu ili
sto.
Z apadnjak je brze izvukao svoj revolver iz futrole i po­
tom se sagnuo da proveri doboš.
Trgao se kad ie tog tren utk a pored njegovog levog uha
liznuo topli plam en. Eivsplo.zija je zaparala noćnu ■‘išinu, a
olovna kugla potin’jio jc odjelinula, zabivši u stablo.
Visoki čovek se sagnuo joS* niže i sada se spojio sa sen-
kom niskog žbunja. Samo krajičkom oka prim etio je odakle je
upućena v aira iz csvi oruSja.
Baš iz tog pravca čuo je tiho krckanje grančica. Znači,
strelac je meiijao mesto odakle je pucao.
Z apadnjak ospti kako ga podilaze ledeni žmarci. Nešto u
celoj to.i stvari nije bilo u redu!
Dogovoreno je da se ovde nađe sa Korom K origen. Si­
gurno ona nije bila ta koja m u je natovarila na v ra t ove
ubice.
Sejn je poruku dobio od Serajuela Filda, advokata iz San
A ntonija koji je bio saradnik Sedm e brigade.
Jedno je svakako bilo jasno. Neko je saznao da je dogo­
voreno da se on ovde nađe sa Korom i sada taj pokušava da
izbaci Z apadnjaka iz igre da ne bi mogao da pomogne K ori
Korigen.
Sejn nije mogao da utv rd i koliko ga ic Čekalo ljudi ovde
u zasedi. Opsovao je u sebi. Zašto je ta žena baš ovde u div­
ljini htela da se sastane s njim ? Bilo je jednostavnije i mnogo
m anje opasno da je on nju potražio u hotelu ,(M averik” u San
A ntoniju!
Sam iuel Fild m u je javio da K ora K origen po svaku cenu
želi da sačuva u tajnosti to da je zatražila pomoć jednog re-
volveraša.
Ali, Z apadnjak ie m orao da prekine svoja razm išljanja.
Svu svoju pažnju usredsredio je na m rak i tišinu koja ie
sada ponovo nastala.
Zavistavio je dah kad je čuo tiho škripanje v rata kolibe.

6. Uz bledu svetlost zvezda uspeo je da raspozna kako neki
čovek promai.ia iiiavu Kroz uzani otvor na vratim a.
Z atim se pojavila i puščana cev.
— iiej, i'renči! — aoviioiu on prigušenim glasom. — Jesi
li ga pogcaio?
M eautim , taj Frenči je ipak bio dovoljno oprezan i nije
odgovorio. Verovaino je sada u sebi opsovao svoga drugara
zato što je pomenuo njegovo ime, pom isli bejn.
M inuti su prolazili. ■ '
Sejn je uspeo cia savlada svoje uzbuđenje i sada je kod
njega preovlaaao razum . iNije bio siguran u to da li ga ovde
čekaju samo ova dvojica, ali bar je saznao ime jednog od njih.
Visoki čovek je odlučio aa nekog od podm uklih pucaroša
u h vati živog i da od njega sazna ko je taj čovek koji m u ovde
rad i o glavi.
Njegovom oštrom uhu nije prom aklo da su tanke grančice
krenule levo od njega.
Ipak, on svoj pogled nije odvajao od v rata kolibe koja se
nisu pom erila dalje. P redn ji deo šešira čoveka se još uvek
video, a tu je bila i puščana cev.
K rckanje i tiho šuštanje u niskom žbunju čulo se sve bliže
i bliže.
Z apadnjak je tiho opsovao. O krenuo je svoj „rem ington”
n a drugu stranu.
Tog tren u tk a čovek u kolibi giirnu naglo v rata i istrča
napolje. Sagnuo se i počeo da trči.
S kakutao je u cik-cak liniji kao prerijski zec preko praz­
nog prostora ispred kolibe, a zatim nestao u niskom rastinju.
V erovatno je pomislio da je Sejn pogodio Frenčija kad se
njegov d ru g ar ne javlja.
Sada se pored jednog debelog stabla topole pojavi neka
senka. Treći čovek!
Sejn je odm ah uočio da je to neki krupan, snažan čovek
širokih ram ena. P rav i pravcati džin od čoveka. P uška je u
njegovim ogrom nim šapam a ličila na dečju igračku.
Džin osm otri na sve strane vrebajući.
I D a li je to, možda, Frenči?
M eđutim , nije bilo tako.
— Hej, Frenči! — šaputao je snažni čovek. — VldlS li
nešto?
K rckanje grančica čulo se sada i iza Zapadnjakovlh leda.
i to ne baš daleko.
Sejn se uplaši. Tek sada m u je bilo jasno da ii* opkolji-n
sa svih strana! Ako se i onaj čovek iz kolibe nrl(lru>.l ovoj
dvojici i napadne ga i s te strane, onda će se Zapudii|itk nući u
neobranom grožđu.
Jed in a njegova prednost je bila u tom e Sto tt nllkovi nisu
znali gde se on nalazi. Iznenađenje je bilo na njoMovol Mtrani.
Džin se pojavi iza stabla topole. Za svoju Ini.lnii luclao se
neobično lako i gipko. Povijanih leđa šmuttnuo I« Inu/, žlmnje
do sledećeg stabla drveta koje je bilo udallonn <id Rclmi judva
pet jardi.
Z apadnjak je čučao između žbunova 1 »mv »p pti'lvorio u
oko i uho.

7. Tada se iz daljine začuše neki neobični šumovi. Tiho, a za­
tim bve fiiat.ni)e i
liio le 10 vopot Kon.ifaiah kopita.
/^nazni coveii pcuiže glavu.
— liej, i‘'rent;i! — viknu on prigušenim glasom. — P a to
je ona, SiO m u gromova!
— isinraijiVKo!
Nema sum nje da ie to bio Frenči. I on se izgleda nije na­
lazio aaiano uu be;jna.
— rivai,amo maglu! — reče Frenči s jakim francuskim
naglaskom. — Sčepacemo ga nekom drugom prilikom !
Z apadnjak se isceri.
On nije bio siguran da će se baš tako dogoditi kako je taj
nitkov Franci piei,postavijao.
(J svaiiom siućaju hteo je da uhvati jednog od tih m om aka.
K ora bi verovauio oam ah mogla da razjasni ko je postavio ovu
đavoiski opasnu zaseau gde on zam alo nije izgubio glavu.
Topot Kopita se pojačavao.
Ako je ii-ora K origen bila konjanik koji se približavao, on­
da je ona jah ala uskom stazom koja ie izm eđu žbunja vodila
do kolibe.
Snažni džin pored Z apadnjaka okrenuo se brzo. N am era-
vao je da uhvaii magiu.
Sejn je osatio da je to sada povoljan trenutak.
Visoki čovek skočio je kao panter. Od čoveka širokih ra­
m ena delilo ga je samo pet jardi.
Z apadnjaku sada više nije bilo važno da li će nap rav iti
buku. Pojurio je kroz žbunje.
Skoro istog trenu tk a stvorio se pored džina.
Ali, ne lezi vraže! Snažni čovek bio je mnogo brži nego
što je Sejn mislio.
II
Samo delić sekunde pogledali su jedan drugom u oči.
Džin je bio jako iznenađen, ali Z apadnjak » njegovim ta n u
nim očima nije otkrio ni trag a straha.
Snažni nitkov nije uopšte obraćao pažnju na „rem ington”
u Zapadnjakovoj desnoj ruci. Pogledao je čoveka koji kao da
je iz zem lje iznikao i promumlao.
— Sejn!
Z apadnjak klimiiu glavom. N am eravao je da pritisne cev
„rem ingtona” na trb u h snažnog čoveka.
Ali, đavo nikad ne spava. Suviše kasno je prim etio pokret
džina.
Sejn je odjednom ugledao kako se puščana cev kreće p re­
m a njem u. Bilo je teško izbeći udarac.
Z apadnjak je još uspeo da povuče svoju levu ruk u naniže
i tim e zaštiti svoju slabinu od udarca čelične cevi.
Osetio je užasan bol koji je prostrujao od podlaktice, pa
gore do vrata.
Z apadnjak se m unjevito bacio u stranu da bi izbegao d ru ­
gi udarac puščane cevi.
O pasna gvožđurija zviznu tik pored njegove glave.

8. Zatim je Šejn, dok ie ustajao, prim etio kako džin okreče
cev puške prć^aa njoinu u nair.ori da ga upuca.
Zapa.dnjak ie skočio rnunjcvico na nie"a,. ilanienom ie od­
gurnuo cev njegove puške u siran u i svom snagom grunuo u
teio grdosije. Odjeknu, snažna eksplozija.
Snažni gorostas se zateturao. Posrnuo ie i počeo da m la­
ta ra rukam a po vazduhu, a zatim le poleteo unazad prem a
žbunju.
Levo od Šejna liznu plam en iz puščane cevi i zapara tam ­
nu zavcsu noći.
Odjednom se ponovo začulo šuštanje u žbunju.
Z apadnjak je čuo prasak pucnja.
Snažni čovek koji je pao i zaglavio se u žbunie, urliknuo
je kao ranjeni mcdvcd. Pokušavao ie da ustane.
Sa njegovim m urnlanjem mašao se i prodoran glas Kore
K origen. Ona je zaustavila svoga konja ispred Icolibe i odmah
joj je bilo jasno da je neko ovde postavio zamku.
— Sejne! — viknu ona uplašeno.
Z apadnjak nije mogao da odredi odakle ie došla ta đa­
volski opasna kugla koju je uputio Frenči. Bacio se m unjevito
napred i ponovo srušio džina na zemlju.
Džin je ispustio svoju pušku.
Režeći besno on je zgrabio Šejna za košulju i povukao ga
za sobom na zemlju.
Zapadnjak se snažno trgao nazad, pokušavajući da se oslo­
bodi gvozdene šake snažnog čoveka.
Ponovo prasnu pucanj i Z apadnjak oseti da je nešto toplo
prohujalo levo od jijega.
G orostas odjednom poče da krk lja kao ranieni vepar.
Stisak ruke na košulii Z apadnjaka io polako popuštao. Oči
snažnog čoveka se razrogačiše, a usta su ostala otvorena. Kao
da je hteo nešto da kaže ili da krikne.
Z apadnjak se brzo okrete na drugu stran u i uperi cev svo­
ga „rem ingtona” u pravcu odakle se čuo pučani.
Ispalio je nekoliko m etaka jedan za drugim .
K^^olianje ¿rančica i šuštanje žbunja odali su da je taj đa­
volski ^renči uhvatio maglu.
Z apadnjak nije ni pokušao da pođe u poteru za njim . Sada
je džin bio tu i on će mu odati tajn u ko su taj Frenči i onaj
treći CGvek, a i ko im je naredio da ovde postave zamku!
— Sejne!
To je ponovo bio K orin glas.
Visoki čovek ustade.
Ona je već bila sjahala sa svog konja ispred kolibo.
Z apadnjak se osmehnuo kad je ugledao da ona joS uvek
zaše Pinto-om icu.
— Sejne! — viknula je ona. — Sta je s tobom? Jnvi se
već jednom!
— Sve je u redu! — doviknu on.
O krenuo je glavu i pogledao džina koji je ležno nn zorniji.
N eka h lad n a jeza je prošla kroz celo njogovo (rio kac)
je prim etio da su oči snažnog čoveka bile ukočeno.
Brzo se sagnuo iznad čoveka i stavio svoju ruku ii.n Icvu
stran u hjegovih grudi. Želeo je da opipa da li sreo kutu.
8

9. Ali, njegova ruka se trgla u na2',ad.
Osetio je lepljivu tećnost na košulji gorostasa. Odmah m u
je biio jasno da j-j to krv.
Opsovao je tiiio stisnuvši zube.
K ugla koja je prohujala m alopre levo od njega pogodila je
džina pravo u srce.
III
K ora K origen potrča kroz žbunje. Bacila se Z apadnjaku U
naručje.
— Sejne! — dahtala je ona. — Da ti se nije nešto dogo­
dilo?
U njenim očima pojavile su se suze. L jubila ga je po licu.
Z apadnjak je sačekao aa se ona smiri.
Stavio je ruke oko nj-ino;^ struka i privukao je čvršće sebL
Kroz pocepanu koiu liu ose lio je dodir njenih čvrstih grudi.
Njegove misli vratile su sc godinu dana nazad.
P red njim se stvorila siika m ale kolibe tam o gore na
bregu pored drvenog tornja za pDjJšcnje nafte. Uski ležaj u
njoj i Korino zanosno na,i;o telo! Čvrste okrugle grudi čiji su
tam ni vrhovi ličili na veliku dugmad!
Bila je neiskusna, ta m lada devojka. Ali, to je davalo neku
posebnu draž lom njihovom susretu.
Milovao je nežno i ona je procvetala kao pupoljak pod
vrelim sunčevim zracim a u proleće.
— N išta se nije dogodilo —^ reče visoki čovek posle iz-
vesnog vrem ena. Bilo je očigledno da je želeo da je smiri.
Ali, zatim je ncžno oafTurnuo od sebe.
— Onaj čovek, tamo. K ora . ..
Žena je pogledala pored njega u pravcu gde se nalazig go­
rostas koji je nepomično ležao na zemlji.
Šejnov pogled je bio uperen u Korino lice.
N abrao je obrve kad je prim etio hladan izraz it njenim
cm im očima,
— Bila su trojica — objasni joj Zapadnjak. — M islim da
se ona druga dvojica viJn neće ni vratiti.
Sada se već čuo tihi topot kopita njihovih konja koje su
bili sakrili negds između di’veća.
— Idi onamo i sačc!iaj me kod kolibe. Kora. Ja ću odvući
ovog m rtvog čoveka cncmo.
O na klim nu glavom. U njenom pogledu Sejn je ponovo
prim etio nešto hladno Sto m u se nije dopalo.
Posm atrao je pažliivo kako se probija k>-oz žbunje.
P re godinu dana K ora K origen je bila još m lađa devojka
koja je jedva im ala šta da jede. Sav svoj novac uložila je u
oronuli toranj za naftu. Živela je u nadi da će pronaći nafto­
nosna polja i da će se obogatiti.
I, obogatila se.
Z apadnjak je saznao od Sem juela Filda da „Rio G rande
oil kom panija” koju je otkupila K ora K oringen od Džima Buš-
nela kad je pronašla naftu, sada vredi nekoliko desetina m i-
liona dolara.
Trgao se iz razm išljanja i sagnuo se. Uzeo je pušku koja
se nalazila pored upucanog džina.

10. Bila je to stara „vinčesterka”. Rđa ie na mnogim m estim a
nagrizla cev.
Z apadnjak baci ..vinčesterku” iza sebe u žbunje i uhvati
džina za ram ena da bi njegovo tele odvulcao do slobodnog pro­
stora ispred kolibe.
Taj čovek je bio đavolski težak. Sejn se skoro kupao u
zjioju kad je m rtvo telo stavio na klupu ispod prozora, levo od
v rata kolibe.
Kroz jedan uski prorez na ram u prozora prodirao je snop
svetlosti do njega. U kolibi se čulo šuštanje.
Pinto-kobila, koju je K ora ostavila u koralu, tiho je rzala.
Z apadnjak jcj priđe i pom ilova je po vratu.
— Hej ti, devojćice! — reče on tiho. — Z ar je moguće da
me nisi zaboravila? ili si se selila, stari lopove, onog prokle­
tog jarca K ajuzena koji ti je onda zavrteo mozak. Meni je žao,
ali tog snažnog m om ka sam m orao da prodam još ouda u San
A ntoniju. V erovatno je završio negde u nekom velikom kazanu
za paprikaš.
Kobila ja dodirnula nozđrvom njegovu ruku. Kao da je ra-
zum ela njegove reci. Z apadnjak se tiho osmehnu.
— To si sigurno naučila od njega, zar ne? — upita on.
Potapšao ja još jednom kobilu i udaljio se.
Još jednom je pogledao m rtvog džina koga je kugla n je­
govog drugara prostrelila kroz srce, a zatim je ušao u kolibu.
Podigao je pogled.
Trgao se kad je ugledao K oru K origen koja je stajala na
sredini prostonje.
Sada je prim etio i bore oko njenih očiju koje jedna tako
m lada žena nikako ne bi sm ela da ima. Odjednom, kao da mu
je bilo sve jasno. CJrubi posao s naftom učinio je svoje. To je
sada jedna odm erena, poslovna žena.
— »jud sata za tobom. Kora! Veruj mi! — reče on brzo,
pre nego što je ona uspela da se naljuti. — Jah ao sam bez pres­
tank a sto pc-deset m ilja od F o rt V orta dovde i krenuo sam od­
m ah čim sam dobio poruku od Sem juela Filda. Nije mi baš bio
jasan u svom pismu. Kaže im aš poteškoća, m ada ja ne mogu
nikako da zam islim tako nešto. Jedna bogata žena kao što si
ti! Nemoguće da ti je potrebna pomoć. Pitam se, im a ii nekog
ko je m oćniji u Teksasu od Kore K origen?
Gltraala ga je uporno bez reči. N jene tam ne oči pokušavale
su da prodru do dna njegove duše. Osetio je da se u njim a k ri­
je nepoverenje. Sum nja prem a svim ljudim a koja se uvukla u
njenu dušu otKako je postala bogata!
— Da si tako lud za mnom, onda ti taj prokleti m rtav čo­
vek tam o ispred kolibe ne bi nim alo sm etao da ini so pribli­
žiš, Sejne. Ti si upucao više njih u svom životu i zašto si sada
odjednom tako sentim entalan? Ili sam ja u m eđuvrem enu to­
liko ostarila?
O krenula je malo u stranu svoj gornji deo t(‘la i sada su
njene krupne grudi virile đavolski opasno iz zaU'gnutog grud­
njaka.
Z apadnjak oseti kako m u krv navire u licc.
— Sada si još privlačnija. K ora — osmehnu so on. — Rado
10

11. bih se vratio u prošlost. U onu m alu kolibu na brdu pored
tornja za burionje na-fte. P adala ic kiša . . .
bsm eh prelete brzo preko nienog lica. Kao da ie sada ugle­
dao ono mlado, nevino lice devoičice koiu ie voleo. Uspom ''na
na niihovu prvu noć' Blago rum enilo obli njeno lepo lice. P ri­
šla m u ie i poliubiln svoiim sočnim usnam a.
—Imamo samo sedam deset m ilia do B rekitvila — šapnu
mu ona na uho. — Vi.še ne bih mogla da izdržim.
— Isto tako ni ia — odgovori Z apadnjak prom uklim sla ­
lom. — Kajde. odiaiiaćemo ipak u San Antonio, draga. Sem iuel
Fild ie u M averiku rezervisao iednu sobu za mene.
O dgurnula ea ie od sebe. Niene crne oči prostrelile su ga
Ijutito.
— Šta ti misliš? — viknu ona besno. — Zašto sam se srela
ovde nanolju s tobom, i to u m raku?
— Možda zato da bi spavala sa mnom — odvrati visoki
čovek i isceri se.
Za trenutak ga je pogledala i nam rštila se.
N iena desna ru k a savila se u pesnicu, i izgledalo ie kao
da želi da ga niom e tresne posred lica.
— Opam eti se, Šeine! — viknu ona besno. — Ti znaš '’a
te ja volim. Ali, ako pokušaš da me poniziš, onda će ta naša
ljubav brzo nestati kao da ie nikad r ”'-’ ni bilo!
— Kora! — reče on blago. — Memoi da se sv,3 đ^mo. Ti si
m ene želela da vidiš ovde da niko ne bi znao da si ti m ene
pozvala. M eđutim, troiica nitkova koii su po,stavili zam ku i če­
kali da ja naiđem , to ie dokaz da ie protivnička strnna o tk ri'a
naše karte i da ie već saznala za tu tr'iriu. da vi.5=' ne­
m a nikakvog sm isla da se i,»ramo skrivalice, TTz’al’i'ćemo kopie
i krenuti u San Antonio. N ainre ćemo s,';'op^'^iti še’"’fu
se ovde pored kolibe nalazi iedan m"t:=iv čovpk, U'^st-’lom, ia
nisam upucao tog gorostasa, nego nek’ niegov d'-u^ipr Imi; s-e
najverovatniie zove Frenči, Ili le to učinio onai drugi koii se
nalazio u zasedi.
Ona ga ie uporno posm atrala.
Sejn ie očekivao da če ime koje ie pomenuo ostaviti utisak
na niu. -Ali. ona je ostala hladna kao stena.
— Da li poznaie? ovog m rtvog čoveka ispred kolibe? —
upita on.
Ona sleže ram enim a.
Ob’ačila io svoiu bluzu i zakopčavala ie.
— Nisam ga baš ni zaf^ledala — odgovori ona ravnodušno.
— A. da li si nekad čula to ime Fren-či?
— Ne — odvrati ona.
Z apadnjak ie ućutao. Posm atrao ie sa strane dok ie obla­
čila pantalone za iahanie. Onako kako se bila raskom otila,
dopala mu se m.nogo više,
Šein je sačekao da sp ona sprem i i krene pfem a vrp*i»T-<a.
Zatim je uzeo lam ou sa stola i krenuo napolie za niom.
Osvetlio ie lice m rtvog čoveka.
K ora K origen samo sleže ram enim a 1 uputi se na suprotnu
stranu prem a koralu.
Z apadniak nabra obrve. Niie mu se dopalo ponašanie Kore
Korigen.
11

12. č a k i da se uvredila, nije trebalo da se ponaša tako deti-
njasio.
Poterala je životin.iu prem a stazi.
— Dakle, videčemo se u San A ntoniju! — doviknu ona
Z apadnjaku preko ram ena.
P ojurila je napred.
— Hej! — doviknu Sejn.
Skočio je nelcoliko puta i već se stvorio pored nje.
U hvatio se za sedlo i vinuo se na leda Pinto-kobile koja
je uplašeno n jištala i skoro da je posrnula.
Z apadnjak pored K ore K orinen pruži brzo ruke i uhvati
uzde.
— Moj konj nalazi se pola m ilje odavde u jednoj udolini!
— frk nu on Ijutito. — Zajedno ćemo stići do njega!
Ona je pokušala da ga zbaci sa sedla. N jen lakat zabio se
u njegova rebra.
Z apadnjak se niie ni m rdnuo. Njegove ruke bile su obuh­
vatile kao klešta njeno vitko telo.
U hvatio je uzde u levu ruku. a svoiu desnicu naslonio je
nežno na njene grudi koje su se ubrzano dizale i spuStale.
U darala ga je po prstim a. Ali, odiednom je prestala.
Njeno telo sada se već bilo sasvim nasloniho na prednji
deo tela Z apadnjaka. N iie mogla da se uzdrži. U zdahnula je.
—- Ti nevaljala momčino! — reče ona tiho.
Sejn petera kobilu prema udolini gde se nalazio njegov
mrkov.
Ruke su m u se đavolski onasno bile zaplele. Skoro da više
n ije znao za šta da se odluči. Da li da drži uzde ili da rukam a
obuhvati tople okruglo kugle.
N jene ruke su ca sada već nežno m ilovale. Ipak, nije m o­
gao da preduzm e ništa. A, on to nije ni želeo.
IV
K ora više niie bil-i ona nqvina devoičica kao nekad kad mu
se precíala i naitanpniiim bitim a svog mL^dog devojačkop tela,
N iie više dozvoliavć'la dn ^ iin vodi igru kao onda u prvoj noći
u kolibi pored to rn ia za bu.š°nie nafte.
K ora Korif^en io s?da bila =ktivni učesnik u igri i ona ic
sada nreiizela dizgine u svoie ruke.
Zi'padnjak je osetio snažan otpor dok je pokušavao da ie
savl^iHa.
M lada žena se branila, ali svakoko nije bilo m.anie uzbud­
ljivo nogo onda.
Ko’-a K origen ie za godinu dana naučila viSe nogo li
mn'^’’" žene za ceo svoi život.
S'^inu ie Í7n'--nrda bilo i=>sno da ie ona u mf'dtnn-rrnonn
m orala im-^ti dodira sa mn'^<^im m uš’'’^.rcima Onn ie bila v a t­
ren a žena i nieno tf-:lo io 7a rnn'lrom rnkom
0'3m'^hn’'la se kpd su, teSko diši.'.f'i, lerrlj ie^no norod d n i-
gop, N^’ne biserni^ CTr.^ške znoia sveílunnlo .tiu na nionoi koži
i od njih su se odbiiali zraci sa kristalnog lustera koii ie os-
vetljavao prostoriiu,
12

13. Visoki čovek nikako niie mogao da se otme utisku da ona
nam erava da ga iskoristi za neke svoie lolanove.
— Još si dobar, Seine — reče ona i osm ehnu se. — Za
godinu dana otkako smo se rastali upoznala sam mnogo m uš-
Icaraca. Ali, tebi niico niie ravan.
Sejn nije odgovorio.
Ta žena m u se odjednom učinila bljutavom .
■Šein ustade-iz kreveta.
.'^rišao je lusteru i okrenuo jedan točkić. Plam en se ugasio.
visoki čovek je podigao zavese.
Pogledao je dole na V ilita ulicu.
Skoro da nigde niie bilo žive duše.
Iza okuke San A ntonio R ivera raspoznao ie on konture
zgrade .,Rio G rande oil kom panije” koja se nalazila sa suprotne
strane ruševina Alama.
K ora K origen .sp protegnu.
—■Još je rane. Sejne — reče ona um iljato. — Dobro znam
da šerif ustaje teK oko devet časova. A i Sem juel F ild voli
jako dugo da spava. Hajde, dođi kod mene!
Z apadnjak je prišao krevetu,
— P rotegía se ioš jednom i raširila ruke iznad glave. N ie-
no lice je bilo bledo.
Podigao ie ćebe i privukao ie sebi.
K ora je počela da se smeie. N jene ruke su krenule na put
preko njegovog tela.
Z apadniak se nije uzbuđivai.
— M islim da ie vrem e da m.i već jednom is-oričr^ gta se
sve dogodilo za gcdinu dana otkako te nisam video. K ora —
reče on. — Može sc- desiti da ia neću moći da ostpn'^m dugo
ovde i zato je bolje da se što pre razreSi to što te muči.
— A, zar Fild tebi niie saopštio sve, Š eire?
N jen glas je zvučao nekako ravnodušno. Bila se sva pos­
vetila Zapadniakovom snažnom telu.
O sm ehnula se veselo kad ie csetila da ga njeni dodiri uz­
buđuju.
Podigla ie glavu i nežno ga ugrizla za uho.
— H ajde snažni čovečet — šapnula je ona. — Ceo dan
nam je na raspolaganju i ima kada da razpovarm o o tome.
Bolje je da uživam o u ovim poslednjim trenucim a dok ioš Iraie
noć pre nego što počnemo da brinem o o neprijatnim stvarim a.
I, borba je počela ponovo.
Z apadnjak ie verovao da će se K ora K origen p redati lako.
Ali. izgleda da se grdno prevario.
Savila se tako kao da hoće da ga odgurne sa sebe, ali za­
tim ga je obuhvatila i stegla ga tako jako da nije mogao da
m rdne.
N jeni uzdasi i vriskanie bili su sve glasniii, Z apadniak ie
osetio kako drhti, O diednom više nije mogla da kontroliše svo­
je telo.
U zdahnula je i Sejn ie ugledao kako suze teku niz njeno
lice.
P okreti su ioj postali blaži i njeno lice se pripilo uz Z a -
padriiakove grudi.
Nežni dodiri njegovih snažnih ruku koiim a ie m ilovao nie-
13

14. ne grudi i telo izgleda da su probili tvrdi okloo kojim ie bilo
okovano njeno srce.
Prošlo je dosta vrem ena dok joj se povratio dah i dok je
m ogla nešto da kaže.
— Zaboga. Sejne — dahtala je ona. — Pa. ti si pravi or­
kan. Ne znam da li ću moči da ustanem . Kolena mi drhte.
Visoki čovek se osmehnuo. Poljubio je njene sočne usne.
Pogledao je na časovnik koji se nalazio na stolu pored k re­
veta. Bilo je već prošlo osam sati.
Na ulioi je već hilo dosta živo.
Gore do njih dopirali su glasovi, topot kopita, kloparanje
točkova i fijukanje bičeva.
Sein je upravo hteo ponovo da se v rati na to zašto ga je
K ora K origen pozvala da dođe u San Antonio, kad je iznenada
čuo da neko žurnim korakom ide kroz hodnik.
Osoba je prošla pored v rata njegovog apartm ana, a zatim
su koraci prestali.
Sejn je čuo kako neko lupa na vrata sobe koja se nalazila
pored njegove.
— Misis G am et! Misis G arnet! — odjeknuo je zvonak
ženski glas. — Vaš su p ru s je dole u sali i može svakog tre ­
n u tk a da se pojavi, ovde gore.
Z apadnjak se isceri prem a K ori Korigen.
M eđutim, brzo se uozbiljio kad je ugledao njeno nam ršteno
lice
Kora ie brzo zbacila tan k i pokrivač sa sebe.
Skočila je iz k reveta i prebacila preko sebe svoj providni
kućni ogrtač.
Poljubila je brzo Šejna i požurila prem a vratim a koja su
o d v ajali m'en ao?rtinan od Zapadn''a'kovog.
— Hej! — doviknu on zbunjeno. — Sta ti je odiednom?
Zašto se ti uzbuđuješ što je neki m ister G am et iznenadio svoju
supr^rfu u hotelu?
K ora K<^’‘if'°n se okrete prem a njem u. O sm ehnula se.
Se-ir, io 7V.,,v,ipno Pledao.
— Z^i^ljučai v rsta iza mene. dragi — reče ona. — I, ne­
m oj se toliko čuditi. Ja sam ta misis G arnet.
V
Šejnu ie bilo potrebno nekoliko tren u tak a da se provrati
od i7-nonpđ°nia.
7-npni. K ora K o rijen ie o^ospođa G am et!
đmrola. zaštn rnu ta žena to niie rekla?
Spip tiho
I to-i S » ^ iu el Fild ie u svom r>ismu pom injao samo K oru
K ori"pn' o tom r da se ona udala!
Zar>arin-jak je osetio da se tu negde kuva neka đavolski pa­
prena čorba.
G arn et'
To ime kao da m u ie oHnekud bilo rioznato.
Orli^dnom mu ie sinulo u glavi gde ie iednom već čuo za
G am eta.
^k ot G am et m lađi ie ioš ore Podinu dana. kada ie K ora
K origen na svom brdu bušila zem liu tražeći naftu, bio bogat
14

15. čovek koji je od svog oca nasledio ogrom an posed na kome se
gajila stoka. Od Uvaldea, pa čak tamo dole do Lareda.
Z apadnjak ie sada bio skoro sasvim siguran da to m ora
b iti taj G am et. I, nem a sum nje on se oženio s Korom Korigen.
Jer, neki drugi čovek, m anje bogat od G arneta, sigurno ne bi
uspeo da navede K oru K origen da s njim zaplovi u bračne
vode.
Zapadnjak je krenuo prem a prozoru.
M eđutim, njegovu pažnju privukli su glasovi u susednoj
sobi.
Neki čovek je urlao besno.
K ora Korigen, sada G arnet, odgovarala ie piskavim glasom.
— Ko je taj prokleti nitkov! — viknuo čovek besno. — Ja
Sam te opom.enuo. Kora! To više neću trpeti! Nisam glupi m la­
dić koji dozvoliava da ga žena vara!
Za tren u tak se sve ponovo utišalo, a zatim se koraci po­
novo udaljiše.
Z apadnjak niie mogao da čuje šta su K ora i nepoznati čo­
vek rekli jedno drugom, ali je bio siguran da u glasu m lade
žene im a prizvuka m ržnje. Toga se i boiao.
N ikako nije mogao da se oslobodi m račnih slutnji i oso-
čanja da niie trebalo da sebi natovari na v ra t ovo đavolslco
putovanje u San Antonio.
Tamo preko, na suprotnoj strani od Sejnovog apartmana
neka vrata se zatvoriše s treskom.
Visoki čovek sleže rarrtenirr^ i uputi se u kupatilo.
Z apadnjak je već bio ispružio ruku da otvori v rata kupa­
tila kad ie neko počeo da lupa na vra+a njegovog apartm ana.
Izgledalo je kao da nam erava da silom uđe unutra.
— O tvorite, sto m u gromova, ili ću polom iti vrata! — vik­
nu čovek Ijutito.
T’o svakako m ora biti Si-ot G arnet ’-^’’.■^đi!
Z apadnjak nii^- razm išliao dugo. Na niogovom licu poia-
vio F-e osmeh dok ie prilazio vratim.a.
Eto, imaće prillkn da vidi tog k^ii riohva-
liti t’me da njegovo bo<Tnts+-'?o iznosi više m iliona dolara!
O krenuo ie ključ u bra^n.
Tam an kad je hteo da otvori, v rata s tri'skom polpti’.še
prem a njem.u
Da niie iisr>erv munir'vi+n da prir-iiče unazad. d.'^'''o bi aa
r>osred čela i video bi s'"® z'^^ezd^.
Covpk se stuštio kao neki razjareni bik u apartm an gde se
nalazio Šein.
Ugledao je Zapadnjaka i odiednom zastao. Petom svoje
(^esr.^ i^izmp 7p''npio ie vr-ata za ^oi^nTn.
Njef^ovp oči se razrogačiše. Gledao ie iznenađeno u čove-
Vri
Ni Sejn se nije osećao bolie.
Odmerili su iedan drugntr od "lave do nc'to.
Prosto nisu verovali svoiim. očima. Ličili su iedan na dru­
gog kao jaje jajetu
Skoro da su bili iste visine. Boja kose i očiju je bila p ri­
bližna.
15

16. I Skot G arnet junior bio je snažan čovek širokih ram ena
i vitkog stasa
— Ko . . . ko ste vi, m ister? — upita G arnet grubim gla­
som.
Njegov bes kao da se stišao kad ie ušao u sobu i ugledao
snažnog čoveka ispred sebe.
Z apadnjak je podigao obrve.
— Moje ime je Sen— odgovori on m irno. M eđutim, bio je
jako oprezan.
V erovatno ie G arnet čuo n.jegovo ime ioš onda kada su
K ora K origen i Džirn Bušnel bili protivnici.
G arnetove oči se raširiše.
P ro trljao je desnom rukom bradu. Izgleda da nije znao šta
da odgovori.
— Sejn! — izusti on najzad. Kao da nije verovao svojim
ušim a. — Pa. sada mi je dosta toga jasno.
Sejn podiže obrve.
— Vi ste m ister Skot G arnet, junior, zar ne? — upita on.
Čovek se sm ejao
— Izvinite Sto se nisam predstavio. Sejne — reče on ve­
selo. — Ni na kraj pam eti m i nije palo da toliko ličimo jedan
n a drugoga. Kao da smo rođena braća, zar ne?
U njegovom osm ehnu stvarno nije bilo ni trag a od m ržnje.
Ali, bilo je jasno da je zbunjen.
Z apadnjak je bio iznenađen. N ije očekivao od ovog čoveka
da će se tako ponašati
Skot G arnet je okrenuo glavu. Bilo m u je potrebno samo
nekoliko koraka i već je stajao pored v rata koja su odvajala
njegov od Korinog apartm ana.
Tu znači leži zec, pom isli Sejn. U skoro će biti isteran na
čistinu.
G arnet je počeo da udara pesnicam a o vrata.
— Sklaniaj se odatle. Kora! — rik n u on besno. — Ovde
■ "iri^lugkuie. do đavola! Z ar ti nije jasno da sam te naj-
zac ■■'f'o na delu!
'’ ',--rin jak se polako približavao delu k reveta gde ie na
stu b -1 visio phjas .sa njegovim „rem ingtonom ”.
G arnet .se ponovo okrenuo prem a njem u.
N a licu tog čoveka titrao je osmeh.
Z apadnjaku je postalo neprijatno.
Mor.qo ie Ha prizna samom sebi da ovo nije prvi pu t da
im a posla sa čovekom kome su nabijeni rogovi, ali niko se
dosad n ii° tako ponašao.
— Sto m u gromova. prestani+° već jednom da se cerite,
G arnete! — viknu Sejn besno. — Sta ste tim e hteli da kažete
što sada sm atrate da vam je sve jasno?
G arnet je slegao ram enim a i ponovo nam estio osmeh.
Z apadnjak ie sada bio mnogo bliže m estu gde ic stajao
njegov ,,rem ington” O pasna pucaljka nalazila se sada samo
nekoliko santim etara od njegove ruke.
Sejn pokaza rukorp nrem a kreveteu.
— Ako vi m islite da sam ja ovde proveo noć sa vašom
suprugom , onda m oram da vas razočaram — reče on. — Ja
16

17. sam tek noćas stigao u San Antonio i uopšte nisam znao đa
Kora stanuje u suseclnom apartmanu.
Garnet se ponovo isceri.
U sebi ja proklinjao Koru zašto mu nije rekla da je uđata.
Iza toga kao da se nešto krije!
Garnet podiže obrve.
— Zeleo bih da s vama razgovaram U četiri oka, Sejne! —
reče on tiho. — Dođite danas u podne u Garnetovu kancela­
riju na Haj marketu. Možemo zajedno da ručamo i da poraz­
govaramo.
Zapadnjak nije više znao šta da misli!
Uporno je posmatrao Skota Garneta, koji se uputio prema
vratima. Još uvek se smeškao. Zastao je na vratima i okrenuo
se prema Sejnu. Namignuo je.
Šejn se trgao. Kao da ga je pogodio grom iz vedra neba.
Prošlo je nekoliko trenutaka dok je Zapadnjak prikupio
snage da se ponovo pokrene.
Počeo je da se oblači.
Baš kad je zakopčavao pojas sa „remingtonom" začulo se
stidljivo kucanje na vratima koja su se nalazila prema Kori-
nom apartmanu.
— Sejne! — šaputala je mlada žena. — Da li je već otišao?
Kora je otvorila vrata.
Bila je već obučena i njena kosa je bila očešljana i podig­
nuta uvis.
Izgledala je zavodnički, ali^ Zapadnjakovo lice je ostalo
ozbiljno.
— Je li hteo da te tuče? — upita ona radoznalo.
Ko?
— Do đavola, Sejne! Znaš valjda da sam mislila na Skota
Garneta! On je bio u tvojoj sobi. Uostalom, on je kroz ova
vrata vikao na mene.
— Ah, taj čovek! — reče Zapadnjak.
— Sta je hteo? — upita Kora. — Hajde kaži vpć iednom!
— To mi nije rekao — odvrati Sejn mirno. — Gledao me
je uporno, cerio se i tvrdio da je on tvoj muž. Zatim ie prišao
tim vratima, vikao na tebe, pogledao me ponovo i zatim otišao.
Nije uopšte ličio na prevarenog muža, ako me to nitaš, Gde si
ti upecala tu ajkulu?
Kora se trgla.
— Zašto mi nisi ispričala đa si se udala. Kora? Cemu sve
te skrivalice? Najpre ona pucnjava tamo kod kolibe u koioj
zamalo nisam izgubio glavu, a sada i ovo ovde! Sta to sve treba
da znači? Sto mu gromova, hoćpš li se već jednom smiiovati
i ispričati mi iskreno zašto je Fild mene pozvao ovamo! .Jer,
ako budete tako tajanstveni ja ću smesta osedlati svoju ragu
i nestaću odavde kao da nikad nisam ni bio s vnma!
— Ti si tako simpatičan kad se naljutiš. Sejne! — viknu
Kora veselo.
Zapadnjalč se namršti. Simpatičan! Pa to je da čovek po­
ludi!
— HoćeS li mi već iednom reći šta se dogodilo i zašto ste
me pozvali ovamo? — frknu on. — Da li ćeš najzad izaći na
videlo sa istinom!
17

18. .
— Ne teko glasno, Sejne! — um irivala ga je ona. — Ovo
je otm en hotel i ja m oram da pazim na svoj ugled.
— Na to je trebalo malo ranije da m isliš — odvrati visoki
čovek zajedljivo. — Meni se čini da je cela posluga hotela
znala za tvoju tajnu.
To je bio pun pogodak.
K ora K origen razvuče lice.
— Uopšte m i nije jasno zašto se toliko uzbuđuješ, visoki
čoveče — reče ona — Možda ti se nije dopala noć koju si pro­
veo pored mene? Učinilo mi se da si uživao, zar ne?
— Kora! — huknu on Ijutito. — Sem juel Fild mi je napi­
sao pismo iz koga sam ja zaključio da si ti u životnoj opas­
nosti!
— Da — potvrdi ona.
— Taj napad kod kolibe je potvrdio da nešto stvarno nije
u redu — nastavi on. — Neko je jako zainteresovan da baš
m ene ukloni s puta.
Ona sleže ram enim a.
— M oraš mi reći iskreno šta se dogodilo. Kora! — opo­
m enu je on. — Jedino tako mogu da ti pom ognem da prona­
đemo tog čoveka koii želi da te pošalje na put bez povratka.
M eđutim , ja nem am nam eru da se m ešam u bračnu svađu iz­
m eđu tebe i tvog supruga Skota G arneta. To ti sam a sredi s
njim .
— A šta onda ako je Skot baš taj koji želi da ja nesta-
nem sa ovog sveta, Šeine?
— Zašto?
— Zbog moga novca, visoki čoveče! I svega onoga što je
moje!
VI
Z apadnjak je zbunjeno gledao u K oruK origen, sada
G arnet. Kao da nije verovao da je ona to rekla.
— Da je on notralatio nekog da tebe uklone sa ovog sveta?
— upita on grubim glasom. — I to zbog tvog bogatstv'a? Pa, to
je neverovatno. J a m islim da je on toliko bogat da m u nikad
tako nešto ne bi palo na pam et, zar ne?
K ora je slegla ram enim a. N abrala je obrve ipogledala u
tavan.
— Ponekad se dešava da bogati ljudi žele da budu još bo­
gatiji — uzdahnu ona. — Možda se on oženio sa m nom samo
iz tog razloga. Nikad se ne zna. K ad smo se uzeli ia sam jedva
uspela da ga ubedim đa se prihod razdelina dve strane u
ugovoru. N eka se zna! Ovo je moje, a ovo tvoje. I, čini m i se
da sam dobro uradila, jer bi on inače već davno prisvojio moje
milione.
—• A. im aš li nekog dokaza da je to tako? — up ita Z apad­
n jak radoznalo.
O na se nam ršti.
— A zar ono što se juče dogodilo nije dokaz? — ciknu
ona otrovnim glasom. — On n a sve straneim a svoje uhode
K ako bi inače saznao da je Sem juel tebi pisao?
— P a ispričaj mi m alo više o tom e — zahtevao je Za-
paiinjak.
18

19. — Ne sada, Sejne — reče ona blago. — Čini mi se da ne­
ćeš poverovati ni u jednu iedinu reč koju ti budem kazala.
Bolje je da najpre razgovaraš sa Semjuelom. On će moći d a 'ti
objasni mnoge sLvari. Ja te večeras čekam u mom apartm anu.
Tada ćemo nastaviti naš razgovor.
— Mislio sam da ti u San A ntoniju imaš tvoju sopstvenu
kuću, zar ne? — upita on. — K ako to da onda stanuješ ovde
u hotelu? '
— Iselila sam se iz Skotove kuće —■reče ona brzo. — Mo­
ram da ti priznam da više nisam mogla tla ga podnosim. I to
od onog m om enta kad sam saznala da on ima nekakve odnose
sa jednom m alom droljom , koja . . .
U ćutala je.
P rošla je kroz vrata.
— Dakle, videćemo se večeras u osam, Sejne? — dobaci
ona preko ramena. — I nemoj zaboraviti da obavestiš šerifa
đa se pored kolibe nalazi mrtav čovek.
V rata se zatvoriše za njom.
N ikako nije mogao sebi da izbije iz glave tu prokletu po­
misao da u ovom đavolskom gradu San A ntoniju nije trebalo
da se zadrži više od jednog sata. Bolje da je nastavio da jaše
svojim putem!
H vataj maglu, govorio m u je neki u n u trašn ji glas.
M eđutim , visoki čovek ga nije poslušao.
Im a još vrem ena da se izgubi iz ovog grada. M ora n ajpre
da razgovara sa Sem juelom i'ildom . Taj čovek će m u reći onu
p rav u istinu. To je pošten čovek. Uostalom, advokati i m oraju
biti takvi. Ali, u svakom stadu im a i crnih ovaca.
Z apadnjak opipa dršku „rem ingtona” u futroli.
Dok je silazio ni7 stepenice prem a velikoj sali razm išljao je
da li prvo da doručkuje. A onda m u je palo na pam et da vero­
vatno i Sem juel Fild nije doručkovao i da bi mogli da doruč­
k uju zajedno. A za to vrem e FUd će m u ispričati yašto se Ko­
ra G am et nalazi u opasnostL
Pošto je znao da Sem juel Fild voli dugo da spava, odlu­
čio je da prvo ode do šerifove kancelarije i da m u ispriča o
m rtvom čoveku koji se nalazi tam o gore pored kolibe.
Na uglu K roket strita bio je sm ešten šerif Luk K lejton u
jednoj otmenoj zgradi. Tako nešto mogao je da dozvoli sebi
samo jedan tako bogat grad kakav je San Antonio.
Z apadnjak nije hteo da sedla svoga konja za sam o tih tri­
sto jardi. K renuo je pešice.
Njegove čizme su kloparale dok je prolazio preko drvenog
poda verande prem a V ilita ulici. Tamo negde na k ra ju nalazila
se jedna velika adoba-kuća.
Z apadnjak je m irno koračao dalje. Ali, kao da je nam irisao
neku opasnost. Zastao je za trenutak.
Iz tam ne senke nastrešnice jedne veKke kuće odjednom
se pojavio neki omalen, suvonjav čovek koji je na sebi imao
P rinc-A lbert jaknu, a na glavi sivi cilindar nakrivljen na jednu
stranu. Delovao je prilično smešno.
Sejn je već nam eravao da okrene po.gled na drugu stran u
kad je ugledao kako m ali čovek zavlači ru k u ispod svoje jakne.
i»

20. Rastojan.ie izm eđu Sejna i smešnog čovečuljka iznosilo je
skoro tridesai. jardi.
Z apaanja:: je bio u beđ in da m aii čovek na tom rastojanju
nikaico nuća nicći precizno da gađa iz svo2 topa koji je izvukao
ispod miiice.
MeauLiin, ne lezi vraže! Scjii je ugledao dugačku cev re­
volvera i razrofiačio oči kad se opasna pucaljka okrenula prem a
njegovoj iilavi.
Za tren u tak je oklevao, i to ga umalo r.ije koštalo života.
Tek kada je taj đavolski čovek nanišanio, Šejn je počeo
da se kreće.
K ugla opasno zviznu i odnese šešir sa glave visokog čo­
veka, „stetson” polete u vazduh.
Z apadnjak je imao osećaj kao da je koža na njegovoj glavi
zaparana sabljom.
Sada je mnogo bolje zagledao tog malog pucaroša.
R aširenih nogu stajao je on m irno ispred nastrešnice ado-
ba-kuće kao da je bio sasvim siguran da njegova žrtva ne mo­
že da uradi ništa drugo nego da se pom iri sa sudbinom i krene
n a daleki put bez povratka.
M eđutim, možda je zaboravio da pred sobom im a neobično
žilavog protivnika!
Šejn so baci na pločnik.
Pi'evrm ’.o se m unjevito i već sledećeg tren u tk a njegovo
telo je podiglo prašinu na kolovozu. U sta m u se napunila
zem ljom i visoki čnvek piju nu besno.
„Rem ington" se već nalazio u njegovoj desnici, ali Za­
p ad njak nije pucao. Bilo m u je jasno da je rastojanje za nje­
gov revolver bilo jako veliko.
Jed na kugla zviznu kroz vazduh i napravi dugačku brazdu
pored Z apadnjaka.
Mali čovek sa sivim cilindrom pucao je pnovo.
R aširenih nogu i s rukam a ispruženim napred u kojim a se
nalazila opasna pucaljka, m ali i kršljav, ličio je na neko ne­
stv arn o biće koje upućuje đavolski opasne kugle.
Z apadnjak se sada panterskim skokom baci dalje preko
ulice. P revrnuo se ponovo i treća kugla malog čoveka zviznu
pored njega. N apravila je veliku rup u na suprotnoj stran i
ulice.
Sejn je ponovo bio na nogama.
Potrčao je nekoliko jard i u cik-cak liniji prem a adoba-ku-
ći, a zatim se ba<.'io u stran u kada je ponovo ugledao plam en
iz dugačkp cevi revolvera.
Ovog -cuta prokleti p atu ljak je pogodio.
Z apadnjak oseti bol u desnoj butini. Bio je odbačen na
¡drugu stranu, ali z.ačudo bol se ipak mogao podneti.
Sada se već nalazio na desetak jard i od m alog čoveka sa
sivim cilindrom . T ada je peta kugla tog đavolskog čovečuljka
p ro h u jala pored visokog čoveka.
I Z apadnjak je pritisnuo obarač svog revolvera.
Sivi cilindar polete visoko u vazduh. Sustigao ga je još je -
San m etak i sm ešni šešir je bio još jednom izbuSen.
VII

21. Da niie bio uperen revolver sa dugačkom cevi u njega.
Z apadnjak bi sc, glasne nasmejao.
M ali čovek samo ie kratko okrenuo glavu u stranu. N je­
gove usne sa uzanim brkovim a razvukle su se Ijutito kad ie
ugledao kako njegov io jir r acla u prašinu na ulici.
Z apadnjak je :|,asJio viaoo da se mali čovek razbesneo. Mož­
da je zato i p;-oms3ila njegova ja kugla.
Z apadnjak je izbrojao Sost. Ziip.či, nem a ih više.
On je polako ustao i oko njegovih U5ana titrao je lju tit
osmeh.
Mali čovek je još uvek držao revolver i kao da je nteo da
puca još jednom .
S leve strane Sejn le čuo korake koji su se približavali.
— Skloni revolver, čoveče! — grm nu neki duboki glas.
Mali čovek je nanišanio pažljivo. Zadovoljstvo u njegovim
očima je opomenulo Sejna, ali sada je i on sam podigao svoj
„remin.'fLcn”.
— Ispucao si se, mali, čoveče! — viknu on. — Sada sam
ja na redu da uputim kugle!
Eksplozija pucnja sa strane odjeknula je ulicom.
Z apadnjak je ugledao kako se m ali čovek zateturao i kao
da ga je neka nevidljiva ruka podigla uvis i odbacila ga prema
adoba-kući.
Revolver sa dugačkom cevi je ispustio dok je klizio niz
beli %id kuće.
Na njegovoj bcioj košulii, lioju je nosio ispod k arirane jak ­
ne i keja je bila otvorena, pojavila se sada jedna crvena m rlja.
U tam nim očima m alcg čoveka više nije bilo života.
Z apadnjak okrete glavu.
Neki snažančovek širokih ram ena koji je bio skoro za po­
la glave niži od Šeina približavpose laganim koracim a. N je­
gove oči su radoznalo gledale u Zapadnjaka. Iz cevi njegovo?
rf'vnlvera koji je držao u svojoj desnoj ruci širio se oblačak
dima.
Zvezda na levoj strani njegove košulje bila ie brižljivo
očišćena i presijavala se na ju tarn jem suncu.
Z apadnjak odmahnm rukom.
— Mislim da to nije bilo potrebno — reče on i pokaza gla­
vom prem a čoveku koji je ležao pored kuće. — On je već bio
ispucao sve svoje metke,
ZdeoEsti čovek podiže obrve.
— Tako znači? — reče on kratko.
P rijao je m rtvom čoveku, sagnuo se i uzeo m u revolver
sa dugačkom cevi.
Zatim se okrenuo, uperio cev m rtvog čoveka uvis i brzo
jedno za drugim ispalio tri m etka prem a nebu.
Z apadnjak ie osetio kako boja nestaje sa njegovog lica.
Bio je bled kao krpa.
Snažni zvezdonosac se okrenuo prem a njem u. Osmeh je
titrao na njegovom licu.
— „LTVTa” — reče on. — Poseban model. D evet m etaka u
dobošu. Možete se pohvaliti da ste rođeni pod srećnom zvez-
dom, i to samo zato je r sam ja ludo zaljubljen u revolvere i što
sam uobrazio da poznajem sve revolvere na ovom svetu koji
21

22. su dosad napravljeni. Osim toga, mogu vam reći da ia nisam
šerif, nego njejJov pomoćnik M ajk Kolfaks. Bio bih vam iako
zahvalan kad bi ste mi objasnili šta ova pucnjava treba da zna­
či, m ister!
Nije sačekao Zapadnjakov odgovor, već se obratio dvojici
m uškaraca koji su dotrčali i koji su takode na svojim košu­
ljam a nosili zvezde.
— Odnesite m rtvog čoveka kod K oronera! — naredi on.
N jih dvojica klimnuSe glavom i odvukoše malog čoveka.
Sivi cilandar je još uvek ležao u prašini. Niko se više nije
obazirao na njega.
Z apadnjak se u m eđuvrem enu vratio nazad i podigao svoj
„stetson"’ iz prašine.
Bilo je očigledno da više nije za upotrebu. Mali čovek ga
je probušio na dva m esta svojom kuglom.
Pogledao je cilandar malog čoveka, I on je bio izbušen
kuglam a.
Z apadnjak se cdjednorn setio olova koje ie zaparilo njego­
vu desnu butinu.
Pogledao je naniže iprim etio da se komad olova nalazi iz­
m eđu dve patrone na njegovom kožnom pojasu. Izvadio ga je
i bacio ga u stranu.
Zdepasti pomoćnik je sačekao da se Z apadnjak vrati. Po­
digao je obrve i pogledao Sejna.
— Ovo će vam doneti nagradu ,od -500 dolara, m ister — re­
če on. — Frenči Lasal je natkov za kojim je raspisana potem ica
zbog više ubistava.
Z apadnjak sleže ram enim a.
— Vi ste ga upucali, zvezdonošče — reče on. — Nagrada
treb a da pripadne vama.
Pom oćnik šerifa uhvati Sejna za ruku i povuče ga u stra­
nu. Dobacio je lju tit pogled radoznalim ljudim a koji su se već
bili okupili na m estu gde se prethodno čula pucnjava.
Sejn i pomoćnik su prošli pored adoba-kuće i stigli u Ala-
m o ulicu.
— J a kao pomoćnik šerifa ne smem da uzmem novac za
ucenjene ljudske glave m ister — reče M ajk Kolfiiks tiho. — Ako
prihvatite da ste vi sredili F renčija Lasala, a to je tačno, onda
je nagrada vaša. Bez obzira na to što možete meni da zahvalite
što sam vam pomogao da ne otputujete na onaj svet. Ali, ja
stvarno neću im ati ništa protiv ako vi ispod ruke nešto tut-
nete mojoj porodici koja im a pet članova. Cini mi se đa time
nikom na ovom svetu nećemo učiniti ništa nažao.
Zapadnjak se osm ehnu snažnom zdepastom pomoćniku še­
rifa.
Taj čovek m u se dopao. Zašto ne bi učinio uslugu njem u
koji m u je spasio život? I, to je stvarno tako. Da ga onaj opas­
ni mali čovek Frenči Lasal nije napao, pomoćnik šerifa Kol­
faks ne bi m orao da upuca malog nitkova.
— Sve je u redu, pomoćnice — osm ehnu se Sejn. — Uos­
talom , moje im e je Sejn i upravo sam bio krenuo da prona­
đem šerifa kako bi m u-javio da se u blizini ovog grada tam o
Kore kod kolibe u brdim a nalazi još jedan m rtav čovek.

23. Kolfaks ispruži ruku napred prem a m estu gde se sastaiu
Aiaino striL i Aiarno t i ”.
Z grada na uglu K roket strita bila ie sazidana od cigala.
Im ala je velike piozore sa šarenim staklom i po jednoj veli­
koj tabli od m esinga moglo se zaključiti da je to rezidencija
šerii'a San A ntonija.
K oliaks ude ispred Zapadnjaka koji je bio prilično zbunjen
svim tim .sjajem.
Tako nešto visoki čovek nikad nije video. U većini gra­
dova stanovnici su zvezdonoscima obezbedili samo najneophod-
nije prostorije.
Z grada šerifa u San A ntoniju ličila je na poslovne prosto­
rije nekog bankara u Vol Stritu.
Za pLsaćim stolovim a sedelo je više pomoćnika šerifa koji
su bili zadubljeni u akta.
K oliaks je prišao jodnoj drvenoj pregradL Otvorio je jed­
na uska v rata u njoj.
Maimuo je rukom Sejnu.
— Pođite za mnom, m ister — reče on i sceri se, — N ast»-
vićemo razgovor u n o jo j kancelariju
Zapadnjak je pošao za njim.
Došli su do jednih vrata na kojim a je zlatnim slovim a
bUo napisano:
POMOĆNIK ŠERIFA MISTER M AJK KOLFAKS.
Sejn se obrati K oltaksu.
— U stvari, ja sam želeo da razgovaram sa šerifom, po­
moćnice — reče on i sleže ram enim a.
K olfaks nije bio uvređen. N aprotiv, njegov osmeh se pro-
Sirio preko celog lica.
— To je moj slučaj, Sejne — reče on i odgum u jednog
posetioca u stranu.
Ušli su u kancelariju i K olfaks je zatvorio v rata za sobom.
— Naš šerif, m ister Luk K lejton, već se zasitio svih tih
užasnih prestupa. Cak više ne može da vidi svojim očima krv,
a pogoto%'u m rtvog čoveka. O ružje i pucnjavu je omrzao i o
tom e više ne želi da čuje ni reči. On svoj zadatak vidi u to­
me da u n spredi saradnju između stanovništva i snaga koje se
brinu o redu i m iru u ovoj oblasti i da izgladi neke nespora­
zume ako se pojave.
Sejnu je bilo potrebno dosta vrem ena đa svari ovo što je
sada čuo.
Kolfaks m u je ponudio stolicu da sedne. a zatim je i sam
rauzeo m esto za pisaćim stolom. Svojom šakom udario je 2vono
koje se nalazilo ispred njega.
Samo nekoliko seliundi kasnije pojavio se neki m ladi po­
moćnik šerifa i stao m irno ispred Kolfaksa.
K olfaks pokaza rukom prem a Sejnu.
— M ister Sejn je sredio Frenči Lasala za kojim je raspi­
sana poternica — reče on. — Priprem ite sve za moj izveštaj.
— Poternicu, vest za Ostin i sve ostalo. Nalog za isplatu spre­
m ite odmali kako bi ga m ister Sejn poneo sa sobom kad za­
vrši razgovor sa mnora.
— Razumem, s*?r — odpovori O krpnno se i odm ah
izašao iz

24. Samo što još nije zvecnuo petam a, pomisli Z apadnjak i ot­
prati (¿.a pogledom.
K oliaks se isceri.
— Takav red je zaveo šerif, Sejne. Odlična stvar, zar ne?
Z apadnjak potvrdno kiim nu slavom .
— A sada da vas obavestim o drugom m rtvom čoveku.
K olfakse — reče on. — Sinoć sam hteo da prenoćim u lovač­
koj kućici tam o gore pored San A ntonio Rivera kada su me
iznenada napali tri nepoznata čoveka. Cuo sam ime Frenči i
otuda pretpostavljam da je taj Frenči Lasal još prošle noći
pokušao da me pošalje na onaj svet. P ri tom je nastradao je­
dan od njegovih drugara. Sm rtonosnu kuglu m ora da je upu­
tio Lasal.
— Opišite mi tog čoveka — progunđa K olfaks Ijutito.
Sejn je to učinio.
Pom oćnik šerifa ponovo udari rukom po zvonu.
M ladi pomoćnik se pojavio samo nekoliko seiaindi kasnije
ponovo u sobi.
— Još jedan nalog na 300 dolara za m ister Sejna, Benere
— reče Kolfaks. — I. potražite poternice za Siim a B atiera i
L uja Salija. Pošaljite dva čoveka gore do lovačke kolibe po­
red San A ntonija. Tamo bi trebalo da se nalazi telo m rtvog
B atiera. N eka islednik ispita da li kugla u njegovom telu poti­
če iz Lasalovog revolvera tipa ,,L M a”.
Izvukao je ispod pojasa revolver sa dugačkom cevi i p ru ­
žio ga m ladom pomoćniku.
— Zeleo sam da zadržim za sebe tu opasnu gvožđuriju —
objasni K olfaks kada je mladi pomoćnik izašao iz prostorije.
Pogledao je Šejna i podigao obrve.
— Lasal, B atler i Sali su bili jedna banda — . nastavi po­
moćnik šerifa uzdahnuvši. — Oni su ubijali ljude po porudžbini,
uz dobru nagradu, naravno. Da li možda sum njate u nekog ov­
de u San A ntoniju koji bi mogao da vam radi o glavi?
Kolfalts se iscerL N ije sačekao Sejnov odgovor.
— Zaboga, Sejne, pa vi ste jedan kučkin sin — irlm u on.
•— H ajde već jednom prestanim o da se igram o pozorišta. Ja
vas znam. Poznata mi je i vaša priča o Vels Fargou i
Sidni Bladu. A i mnoge druge stvari o vašim podvizim a u po­
slednjim godinam a. Jako dobro se sećam gužve u B rekitvilu
p re godinu dana kada ste za K oru K origen, kako se onda zva­
la, vadili kestenje iz v atre i Big Džim B ušnela naučili pam eti.
Isto tako m i je dobro poznata priča o F legleru u Del Riju. Gde
god se vi pojavite tu leti perje na sve strane. To ne možete
da sakrijete. A ja vas pitam da m i kažete iskreno, za koga
v i u stv ari radite? To sam p itanje često samom sebi postav­
ljao. M eđutim , nisam našao odgovor. Vi ste čovek takvog ka­
lib ra koji se jako retko može sresti u životu. K ao revolverás
m ogli biste zgrnuti čitavu gom ilu novca, a da se p ri tom ne
ogrešite o zakon. Im ate neverovatnu moć da rešavate i n a j­
veće zagonetke koje izgledaju nerešive. Da li je moguće da ste
se toliko izmenUi otkako je p restala vaša svađa sa Vels F ar-
gom? K ao da ste sada postali prijatelj svih onih koji se nalaze
u nevolji i kojim a je potrebna pomoć! Da li je to tačno, m ister
Sejne?

25. — Ja sam oduvek bio priiatelj svih l.iudi, Kolfakse —
odgovori Z apadnjak i isceri se. — Možda samo ranije nisam
imao priliku da to i na delu ¿okažem.
K olfaks je nabrao obrve.
— Ko vas je pozvao ovamo u San Antonio, Sejne? —■
upita 011. — K ora Korigen, zar ne?
Sa Zapadnjakovog lica nesiade osmeh kao da ga ie v etar
odneo.
— Kako ste doáli do tog zaključka, Kolfakse? Da li je
K ori K origen potreban jedan takav revolverás kao što s.am ja?
Zar ona im a neKe ozbii.ine probleme?
KoiiaKs i’azvuče lice.
— Cuo sam i o tome da vi volitve žene i da im ate jako
mnogo uspeha kod njir,;, Sejne — osm ehnu se on zagonetno. —
Ali, nem ojte mi sada ispričati da ste u toku duge noći samo
vouUi ljubav i da niste im ali priUke da o tome razgovarate sa
gospođom G am el.
Z apadnjak se zavali nazad u stohci. Gledao je u zdepas­
tog poincčniKa obrve. Taj čovek je nekako ličio
na šarlatana, ali izgleda aa je bio dobro obavešten o svem u i
đavoiski tačno pam tio ono što je čuo.
P re nego što je Zapadn.iak mogao bilo šta da odgovori
Kolfaks je podigao dt'.íriu ruku uvis.
— J a razum em to da vi ne želite da kom prom itujete jed­
nu ženu kao što je gospoda G arnet, Sejne — reče on. — I, ja
to prihvatam . Ali, u poslednje vrem e se nešto čudno dešava
u odnosima m eđu bogatim ljudim a u San A ntoniju. Naravno,
ja se u sve to ne mcšam. Međutim, čini mi se da tu nastaju iz-
vesne poteškoće koje se lako mogu završiti zločinom. A to bi
podiglo veliku prašinu i ako čovek ne ume da zauzme pravi
stav, može se jako lako dogoditi da izgubi svoju sopstvenu
glavu sa ram ena. Ja volim svoj posao, Sejne i želim da ga za­
držim. Bio bih vam zahvalan ako u onome što nam eravate da
preduzm ete ovde u gradu im ate to u vidu.
Z apadnjak nije voleo da mu se na uvijen način kaže nešto
što je sasvim jasno, ali cn je znao da KoUaks ne želi da otkri­
je s^e svoje adute, jer se bojao da će izm eđu m nogih stolica
sesti na patos. Zato je sarno potvrdno klim nuo glavom. Sem­
juel Fild će m u sacpStiti ono što želi da sazna đa bi mogao da
pomogne Kori.
Neko je kucao na vrata.
Pojavio se m ladi pomoćnik sa jednim m anm papirom kofl
je pružio Kolfaksu.
Zatim se brzo udaljio i zatvorio v rata za sobom.
Kolfaks je ustao i pružio papir Zapadnjaku.
— Evo tu je, Sejne — osm ehnu se on. — Nalog za isplatu
800 dolara.
— Zašto ga vi ne uzmete, Kolfakse? — upita Sejn. — To
ste vi zaslužili, a ne ja.
— Ne nisam — odvrati pomoćnik šerifa. — Samo onih 500
dolara. Ali, imaćemo priliku da se još vidimo. To je pošten
predlog sa tvoje strane, ali više volim gotov novac.
2iapadnjak je takođe u sta a

26. Pružio je p riiateliski ruku K olfaksu i krenuo oroma v ra­
tim a sobe.
Dok ,ie hvatao kvaku čuo ie iza sebe glas pomoćnika šerifa.
— B udite jako oprezni. Šejne! — doviknu on. — Pazite
n a tog opasnong Saliia! Tai Francuz ie bio iai;o dobar o n ja -
telj sa Frenčijem Lasalom. Tako nešto čudno, kao da su u bra­
ku, razum ete? Šah će svakako pokušali da se osveti za Lasa-
lovu sm rt, a i da izvrši nalog koii ie dobio od nekog.
K oliaks m u ie opširno opisao kako izgleda Šali i Zapad­
n jak se zahvali.
Izašao je iz kancelarije pomoćnika šerifa i krenuo laganim
koracim a preko A lamo trga prem a Hau.s'l.on ulici u kojoj se
nalazila kancoli.’rija Sem juela Filda.
VIII
Sem juel Fild je bio veoma nervozan kad je ugledao Za­
padnjaka.
Sejn je tako reći izvukao advokata iz kreveta.
Oči Sem juela Filda bile su natekle i crvene. Svakako od
alkohola koji je u velikoj količini uneo u svoj organizam
prošle noći.
— Prijem kod D vejersovih — m rm ljao je on, pokušavajući
da objai^ni Z apadnjaku zašto tako izgleda. — Zamisli, preko
dvadeset robnih kuća u Teksasu!
Z apadnjaka nija uopšte interesovalo ko je ovde u San
A ntoniju bogat.
Sačekao je u kancelariji advokata, a zatim su zajedno k re­
nuli u restoran.
Sem juel Fild klim nu glavom kad se konobarica udaljila.
— To je tačno — m rm ljao je on. — U poslednje dve ne-
delje neko je dva puta pokušao da ukloni K oru K origen sa
ovog sveta. I oba puta je to ličilo na nesrećan slučaj. U po­
četku nisam mogao da poverujem u to da i^a svega stoii Skot
G am et. Ali, zatim m i je K ora Lspričala đa G am et im a ljubav­
nicu.
Z apadnjak se isceri.
Pa, i Kflra nije nevini anđeo — reče on.
— N aravno da nije — potvrdi Sem iuel Fild. — Ja u po­
četku nisam verovno u to sve dok m i K ora nije rekla ko j«
Garnet.'iva Ijubsivnica.
— I? — unita Z anadnjak radoznalo.
— Iznenađenje. Šejne! D ržite se čvr<rto ra stolicu. To i«
lično B janka Bušnel.
Šejn je stvarno bio iznenađen.
— K ćerka Big Džim Bušnela?
— Da! — potvrdi Fild. — Ona ie jedina zadržala nasled-
stvo svoga oca. kuću u B rekitvilu, Eto, već nekoliko nedelia
ie ovde u San A ntoniju, i kako se čini, đavolski opasno se la­
tila Skota G arneta. Pokušao sam da razgovaram sa Skotom i
da ga urazum im , ali on me je izbncio napolje iz svoie kuće i
još mi rekao u lice da se ne m.eSam u njegove stvari kao neka
p o g rna lisica.
Sigurno je bio u pran.i, nomi':li Zapadnjak.
— Zatim su u-sleđila dva napada — nastavio je Sranjodl

27. Fild. — N ajpre je K ora kao slučajno dospela između dva čo­
veka ko.li su se posvađali i polegli pišlol.ie. Zam alo je jedna
kugla nije usm itiia. A, zatim je na nju skoio naletela jedna
kočija ispred „M averik” iriolela i Kora ie za dlaku izbegla
ono najgore. Ako iza svega toga ne stoji lično Skot G arnet,
onda sve to kuva iijan k a Bušnel. Eto zato smo pozvali vas,
Sejne da biste otkrili ko želi da je pošalje na put bez povratka.
Nismo hteli da rnošamo šerifa u sve to. Jer, tad a bi izbio
strašan skandal. Vi ste naša poslednja nada. Ako Skot G arnet
uspe da ukloni svoju ženu sa ovog sveta onda će on postati
najbogatiji čovek u Teksasu.
Z apadnjak je jeo šunku sa jajim a i razm išljao.
Da li je možda Skot G arnet odnekud saznao da je advokat
Sem juel Fild pozvao Sejna? Da li je on isplatio trojicu ubica
da srede Z apadnjaka pre nego što dobije priliku da nešto pre­
duzme?
Skot G am et se doduše čudno ponašao jutros u Z apadnja-
kovom apartm anu, ali kad bolje razmisli, nije mu se učinilo
d a je Skot G arnet čovek koji bi se upustio u neki tako sum ­
njiv posao.
Sejn je pomislio na to da ga je G arnet pozvao da s njim
ruča.
Da to nije neka nova zamka?
Možda taj Luj S ah vreba iz potaje negde na putu kuda
je krenuo G arnet?
Visoki čovek nije ništa isf>ričao Sem juelu Fildu da se do­
govorio da se sastane sa Skotom G arnetom .
Z apadnjak je bio nestrpljiv. Šta li se to stvarno ovde kuva
n ovom đavolskom gradu?
Sem juel Fild, koga je sm atrao jako poštenim i iskrenim
čovekom, izgledao m u je suviše nervozan za čoveka koji ima
čistu savest.
Z apadnjaku se vrzm ala misao po glavi da ovaj čovek nije
zabrinut za sudbinu K ore G arnet.
Eto, Sem juel Fild nije uspeo nijednom da izdrži Zapad­
njakov pogled. Kao da je hteo nešto da sakrije.
IX
O tm eni nameStaj n restoranim a polako, ali sigurno je po­
čeo da n erv ira Zapadnjaka.
I Skot G am et je odveo Sejna u jedno gnezdo gde su ko-
n abari nosili bele m kavice.
D oneli su jelo na srebrnim poslužavnicim a u činijam a od
sreb ra sa srebm im poklopcima.
Z apadnjak se jedva uzdržao da se ne nasm eje kada ie ko­
n obar podigao poklopac i gostima s puno ponosa otkrio šta se
nalazi u činijam a. J rr, to bi svakako bilo dovoljno za jedno
trogodišnje dete, ali nikako za jednog odraslog čoveka.
Posle svakog zalogaja Z apadnjak je bio sve gladniji.
Skot G am et je oričao onako kako je verovatno i bilo uobi­
čajeno u krugovim a društva u kojim a se kretao Govorio ie o
0Y0m e i onome, sve unaokolo i uopšteno. N ikad da pređe na
ono glavno zašto su se ovde i našli.
Z apadnjaku je več bilo svega dosta. Počelo je da ga nervi­
27

28. ra to što G am et obilazi oko glavne stvari kao m ačak oko vrele
kaše. Zašto?
— Zašto niste pozvali na ručak i B janku Bušnel? — upita
on posle toga.
Skot G arnet se zagrcnuo i počeo da kašlje.
Z apadnjak se nije usudio da ga udari po leđim a što bi m u
pomoglo da se brzo povrati. Ali, zatim ie to ipak učinio, ne
obazirući se na začuđene poglede gostiju.
G arnet se polako sm irivao. Ipak, njegovo lice ostalo ie i
dalje crveno. Ali, sada uzrok nije bio nedostatak vazduha kao
ran ije kad se zagrcnuo, nego zato što je bio lju t kao ris.
— Sta to sada treba đa znači, Sejne? — frknu on besno.
— Ja vama nisam uputio nikakve prekore zbog Kore!
Govorio je tiho tako da niko za susednim stolovim a nije
mogao da razum e njegove reči. Izgleda da mu je sm etalo to
što se ostali gosti stalno okreću prem a njim a.
Z apadnjaku je bilo .svejedno šta će ti ljudi čuti.
— Da li poznajete Frenči Lasela, Slim a B atlera i Luja Sa-
lija? — upita Sejn mirno.
— Nešto tu nije u redu — ciknu G arnet tiho. — Sta li le
samo K ora mogla da zakuva? Saznao sam .sve iz njene proš­
losti! Sejne. Poznato mi je i to šta se onda dogodilo sa mis
Bušnelovim ocem i sa nesrećnim Apačem iz Meksika. Ali, to
je sve prošlost.
— A, da li je to prošlost i za B janku Bušnel, G am ete?
— Bolje bi bilo da vi B janku Bušnel ostavite na m iru! —
fuknu G am et besno. — Ona s tim nem a nikakve veze. Poznato
joj je da je onda nien otac napravio grešku. Zato baš i želi da
što pre zaboravi prošlost.
Šejn podiže obr-^^e.
— A. da li vsm ie poznato šta ie ■''aša žena doživela za
poslednje dve nedelje, G arnete? — upita on.
Skot G am et je probledeo. Niegove ruke stegle su grčevito
čašu s vinom koiu je unravo bio prineo usnam a.
— Vi ste stvarno poludeli, Sejne! — ciknu on be.sno, —
H oćete da mi date na zr<«nje da ja i B janka imamo neke veze
s tim ? Zaboga, čoveče! Seine, pa ja ne znam šta da radim ni
sa svoiim ot^romnim bof^atstvorn, A sada može ispasti da mi
je stalo do K orine imovine! Glupost. Mi imamo posebno svaki
svoj deo. Cak sam joj rekao da ću joi dati jedan milion ako
pristane na razvod.
Sada je Sein ćutao.
Teško m u ie bilo da to sve odjednom prihvati, a da o tome
malo ne razmisli.
Sto m u gromova, zašto je K ora prećutala pred Fildom i
pred njim da joj je G am et nudio razvod? Da, možda, G am et to
nije izmislio?
G am et ie bio lju t kao ris. N etrem ice je gledao Zapadnja­
ka, očekuiući šta će on da kaže.
Z apadniak ie odlučio da ga još više naliuti. Možda če taj
bogataš odati nei+o'
— Kažito mi, G am ete. gde mogu da nađem m is EuSneT? —
apita on. — Želim đa razgovaram s njom.
G am et ie skočio kao oparen.
28

29. stolica pade iza njegovih leđa na pod. Iz njegovih očiju
sevnulo jo stotinu m unja koje su prostrelile Zapadnjaka. Usne
su m u drhtale kao lišće na vetru. Hteo ie nešto da kaže, ali
tog trn u tk a nije uspeo da prevali nijednu reč preko svojih
usana.
Sejn je i dalje sedeo i gledao ga netrem ice.
G am et se najzad pribiao.
— Ako B janku taknetc čak i m ahm prstom — zapreti on
glasom koji je drhtao i koji je sada mogao da se čuje u celoj
sali — onda ću vas, ja lično ubiti, Sejne!
Z apadnjak je ustao.
Tog tren u tk a kiaičkom oka prim etio je neki neobičan pok­
ret na jednom od stolova koso od G arneta.
Kao da se ruka čoveka, koji je sedeo sam za stolom i ru­
čao, odjednom đavolski opasno m ašila revolvera.
Z apadnjak se nije prevario. R uka nepoznavog čoveka se
sada pojavila iznad stola sa revolverom sprem nim da svakog
tren u tk a bljune sm rtonosnu vatru.
Sejn je malo bolje zagledao. Tog istog trenutka m u je bilo
jasno da opis koji m u je dao M ajk Kolfoks o Luju Saliju u dla­
ku odgovara čoveku sa revolverom u ruci.
Revolver se podigao. Neka žena je prodorno kriknula.
Z apadnjak se baci u stranu.
Još dok je padao izvukao je svoj revolver iz futrole. U
garderobi su hteli da m u ga uzmu kad je došao ovamo. Sva
sreća što nije naseo tom triku. «»
Francuzova kugla fijuknula je kroz vazduh i pogodija bocu
sa vinom na stolu gde su koji tren u tak ranije sedeli G atn et i
Sejn. Staklo prsnu na sve .strane.
G arnet je razrogačenih očiju gledao kako Sejn nestaje is­
pod stola. M eđutim, nije dugo oklevao. O krenuo se m unjevito
na drugu stranu i skoro neprim etno izvukao m ali revolver iz
futrole ispod jakne.
Njegov pucanj odjeknuo je skoro istovrem no kad je grm-
nuo Šejnov „rem ington".
Dok se odjek pucnjeva stišavao u sali je nastao pravi pa­
kao.
Žene su cikale i vrištale pokrivši lice rukam a.
Većina m uškaraca je bila prib ran ija od predstavnica lep-
šeg pola. Oni su se bacili iz svojih stolica na pod, ne obazirući
se mnogo na svoje p ratilje koje su cikale.
Obe kugle koje su bile nam enjene Saliju zabiše se s tres­
kom u naslon taparirane stolice.
Z apadnjak se brzo pom erao dalje po patosu i uskoro se
m unjevito podigao izm eđu dva stola sa „rem ingtonom ” u is­
pruženoj ruci.
Istog tren u tk a ugledao ie Salija koji je pognut bežao pre­
m a izlazu iz restorana. K rajevi njegove karirane jakne m la­
tarali su kroz vazduh iza njega.
Šejn nije hteo da puca čoveku leđa. Uostalom želeo
je da uhvati živog tog nitkova. Tada če biti rešena zagonetka
ko m u je natovario na v ra t trojicu opasnih pucaroša koji su
po svaku cenu hteli da ga sm aknu.
2Đ

30. Ljudi u neposrednoj blizini Trancrura padali su n stranu
i oslobađali m u prolaz.
Samo je jedan konobar napravio greSku.
On se pojavio na vratim a garderobe i ukočio se od straha
kad je ugledao nitkova sa revolverom u ruci.
To ga je koštalo života.
Ubica je bio bezobziran. On je brutalno raščistio sebi put
kojim je nam eravao da pobegne.
K ugla iz njegovog revolvera oborila je konobara na pod.
Sali je preskočio njegovo telo i nastavio dalje da trči.
Z apadnjak je guruno rukom jedan sto koji m u se našao na
putu. Tanjiri, činije i čaše popadaše s treskom na pod.
Sejn nije obratio pažnju na to. Jer, njegov pogled bio ie
prikovan za leđa ubice koji se udaljavao i sada se već bio pri­
bližio vratima.
Međutim, odjednom je Francuz u crnom odelu zastao na
vratima. Kao da ga je neka nevidljiva ruka zgrabila za vrat.
Istog trenutka Sejn je čuo i pucanj koji je odjeknuo iza
njegovih leđa.
Njegova glava okrenu se nazad.
Iz malog džepnog revolvera Skota Gameta puSo se dim.
Lice milionera bilo je bledo kao krpa.
Zapadnjak je nastavio da trči prema vratima gde je pao
Luj Šali. Sada je već bio stavio „remington” u futrolu i nag­
nuo se iznad ubice koji je ležao na trbuhu.
Odmah je uočio malu rupu na kariranoj jakni koja se na­
lazila vrlo blizu levog ramena.
Polako je ustao.
Stavio je svoju čizmu ispod tela ubice Salija i prev rnuo fla
na leđa.
Leva ruka ubice pade beSumno na pod.
Revolver se nalazio u desnoj ruci mrtvog čoveka. Njegov«
oči više nisu imale nimalo sjaja. Zenice su bile podignute.
Zapadnjak je čuo ubrzano disanje iza sebe. Okrenuo se.
Pred niim se nalazilo bledo lice Gam eta Skota koji je s
užasom buljio u Saliia.
— Dobar pogodak, G am ete — reče Sejn Ijutito. — Pogo­
dili ste ga tako da neće moći ništa da nam isoriča o tome ko
ga je potplatio da puca na mene.
G am et se trže.
— Na vas da puca! — krifaiu bbl — Ne, prokle ti ubica }■
Kadao mene!
Da li G am et ghnni? Nije mu l!?ilo na to. I5o dfarola, po­
misli Sejn Ijutito, valjda više nema pucaroša koji su se okomili
na njega i stalno pokušavaju da ga napune kuglama.
— Vi se jednostavno obratite pomoćniku šerifa Mafku
Kolfaksu! — reče on podrugljivo. — Covek koga ste uputila na
daleki put bez povratka vredi 500 dolara. Tako stoji u poter-
«ici koia je raspisana za njim. A, to je dovoljno da platite naS
ručak danas u ovom restoranu.
Zapadnjak klimnu glavom a znak pozdrar a i
otmenog restorana koji sada svakako nije izgledao tako lepo.
Dobro je upamtio opomenu Skota Gameta koja se eđnosfla

31. na Bjanku Bušnel, ali takve pretnje za njesa nisu bile neka po­
sebna prepreka da ostvari ono što ie naumio.
Negde u dubini duše osećao ie da ie Bjanka Bušnel ključ
koji će otvoriti čarobna vrata i otkriti sve tajne ove zamršene
igre, koja Kori Garnet i Semjuel Fildu zadaje toliko glavobo­
lje.
Tek kada se našao na ulici visoki čovek je duboko udahnuo
vazdiih.
Osetio je potrebu da popije jedan viski. Ali, nije više želeo
da uđe u neki otmeni restoran.
Osetio je neodoljivu čežnju za nekim pristojnim salunom
u kome za susednim stolovima nema ljudi koji nameravaju ne­
kog da upucaju.
Sa Korom treba da se sastane tek uveče u njenom apart­
manu u hotelu „Maverik”. Dakle, ima celo popodne samo za
sebe.
Možda če natrapati na neku lepu devojku uz koju će po­
kušati da zaboravi sve ono što ga muči? Jednostavno mu je
bilo dosta toga da razmišlja ko ovde koga čeka iza ugla da mu
uputi kuršum u glavu.
X
U Buena vista ulici naišao je na neki mali salun.
Ušao je unutra i naručio viski.
Ispijao je već drugu čašui*a njegov pogled je kao začaran
stalno bio prikovan za raskošne grudi žene iza šanka.
Kakva lepotica!
Kosa crna kao katran, savijena na vratu u punđu. Tam-
nosive oči koje su se veselo širile kad god bi pogledala visokog
čoveka pored šćinka.
Sta bi to moglo biti tako smešno na meni? Pitao se Za­
padnjak. Poručio je i treći viski.
Prihvatio je čašu iz njene ruke i njene sočne usne se otvo-
riSe kad je ispod šanka dodirnuo za trenutak svojim prstima
nežnu kožu lepe žene.
Ali, ona ga je opomenula oštrim glasom.
— Ako ne budete držali čašu ona će pasti!
Zapadnjak se zbunjeno trgao.
Njene usne bile su vlažne.
Osmehnuo se i prihvatio čašu.
Njegov pogled je skliznuo niz lice i zaustavio se na dubo­
kom dekolteu haljine od tamnocrvene svile.
Odmah je video da ne nosi grudnjak. Sam materijal ie
bio dovoljan da istakne njene okrugle krupne frsgle. Sasvim
jasno je ugledao kako se na svili ocrtavaju šiljasti vrhovi.
— Jeste li zadovoljni? — upita ona veselo.
— Jako — odgovori on kratko.
Njen pogled je^ kliznuo pored njega. Vrata saluna s« se
otvorila.
Zapadnjak ae nije okrenuo. 0čim a je pratio samo ženu
liojnih oblina.
— Donesi mi jedan viski. Lola! — čuo se glas novog gosta.
Zapadnjak je ipak obratio pažnju na taj glas. Nešto ga ja
31

32. opomenulo da ie taj glas rr.orao ne-kađ čuti. Učinio mu se poz­
nat.
K ada je žena odgovorila: „Cdm ah, L rsn e ” ! Zapadnjakvi ie
već bilo jasno ne samo da je već čuo taj glas, nego i gde ga je
čuo.
Zsna ga je iznenađeno posmatrala dok se brzo okrenuo na
stolici i pogledao prema ćelavom čoveku koji se već bio smes-
tio za jednim stolom i ispružio debele noge ispred sebe.
— Hej, Kori! — doviknu Zapadnjak. — Izgleda da ti je
bilo sasvim udobno u zatvoru. Sada si još deblji nego ranije.
Šejnov glas je iznenadio ćelavka. Skočio je kao oparen sa
stolice.
Desna ru ka debelog K orija spuštala se polako prem a dršci
„kolta”.
M eđutim, kada je prepoznao Šejna, njegova ruka trgla se
od revolvera kao da se od njega opekla.
■— Šejne! — viknu on prom uklim glasom.
Z apadnjak se isceri.
Odjednom m u je sve to postalo zabavno.
Ovde u San A ntoniju i;an da su se okupili svi oni ’roji su
nekad prisustvovali raspravi izm eđu Kore K origen i Eicr Džim
Bu.šnela.
Leon Kori je tada bio šerif u B rekitvilu.
Na žalost, našao so na pogrešnoj strani i pošto je upucao s
leđa jednog k aplara arm ije da bi oslobodio svoga sopstvenog
zatvorenika Big Džim Bušnela, osuđen je na godinu dana zat­
vora.
M ora da su ga ranije pustili iz zatvora!
— Š ta ti, zaboga, tražiš ovde u San A ntoniju, Kori? —
upita Zapadnjak. — Ne želiš valjda i ti da prigrabiS neku m r­
vicu kolača koji B janka Bušnel želi da odseče od to rte Kore
G arn?t?
K ori je počeo da guta vazduh kao šaran na suvom.
Njegove oči su se razrogačile, a k rajevi nosa počeli su đa
drhte.
Lepa žena istrčala je iz šanka i stala izm eđu svoja jedina
dva gosta. Bilo je oičgledno da se boiala da će dvojica m uška­
raca potegnuti revoJ’/ere jedan na drugog.
— Ko je ovaj čovek, Leone? — upita ona debelog biv.’5<'g
šerifa p ‘^kavim glasom.
T- Sejn! — odvrati K ori olačljivini glasom.
V erovatno je ćelavi debeljko, dok se nal-^rfo u zatvoru, sva-
Tci dan razmi.51jao c tome da se niepovi i Šeinovi koraci više
nik^d ne treba da ukrste u životu. B ar se nadao da će to moći
da izbeline.
— Mnogo si mi kazao. Leone! — frknu žena Ijutito. — A’
ko je Š'^in?
— N epravedni ste m adam ' — osm ehnu se Z apadniak i
preseče je svojim pogledom. — Zašto niste pitali mene? Ja bih
svakako morrao mnogo višr- da vam ispričam o sebi nego ovaj
debe’! Kori, I to uz čašicu pića.
Zena je ciknula nešto besno što Zapadniak nije rammeo.
N ienu ljubaznost kao da ie odjednom odneo v etar nekud
ti da]ii.nu. O krenula seT>rfr>in. čoveku nabranih obrvn.
32

33. — Mistor! — ciknu ona otrovno kno zveCarka. — Ne vo­
lim one koji prave iom ii saluuu. O iiavilc Leona na m iru. Jeste
li razum eli? Sada iipijlo svoj viski i h vatajte mat;lu, i da vas
m oje oči nikad više ne vide!
Z apadnjak se osmehnu.
— Nisam od onih koji prave gužvu, m ađam — odgovori
on mirno. — K ori može to da potvrdi. Ja sam jedan dobar Co­
vek, ali ne dozvoljavam da mineko stanena nogu. Niko, razu­
mete! Pogotovu ne jedan potplaćeni šerif. Volim svoj mir,, do­
bar viski i naravno lepu ženu u svom naručju. Ne možete tako
jednostavno da me oterate, m adam . Toliko sam se obradovao
kad sam ugledao jedan ovako lep salun.
Ona je za tren u tak oklevala. Ali, izgleda da se brzo odlu­
čila. U njenim očima pojavio se ponovo sjaj. Iskra topline.
— Ne želim nikakvu pucnjavu, mister Sejne! — reče ona
i pogleda visokog čoveka.
— To ne zavisi od mene, m adam — odvrati Z apadnjak i
osm ehnu se. — Možda bi trebalo da kažete tom vašem Ko-
riju da je bolje za njega ako podalje drži ru k u od svo.g topa. U
protivnom , može se desiti da vaS salun bude izrešetan kuglam a.
— Leone! — viknu žena.
N jen glas je bio oštar.
Z apadnjak je video u otrledalu iza šanka kako Koi'i podi­
že svoju ruk u od „kolta”. U plavim očima nekadašnjeg šerifa
ogledala se m ržnja.
— Bolje bi bilo da držiš svoje prste što dalje od tog mom­
ka, Lola! — režao je on. -— Taj‘‘kučkin sin će ti sa sobom do­
neti samo nevolje. Pucnjavu! To mi možeš verovati, jer ja n je­
ga iako dobro poznajem.
Lepo lice žene se smračilo,
— To je m oja stvar, Leone! — ciknu ona. — ATislim da ie
sada najbolje da ispiješ svoje piće i da se iZ'Tuhig odavd-’. .Jer,
ako tako budeš vređao Sejna. onda ja tom visokom čoveku ne
mogu zabraniti da te nauči pam eti.
K ori ustade Tresnuo je praznu čnšu n sto.
— Da, Lola! — frknu on besno kao kakpv preriiski m ačak.
— Odlazim, ali budi s’> u rn ^ da ću sve isrričati njem u! Ti već
znaš na koga mislim. 1, dož'većeš iznr'nađonje u plavom, ako
se usudiš da se iinu^tiš sa ovim kortiletom.
Ona se naljutila.
Šejn bi nairad iie to? tren u tk a ruku d^heliku,
bivšem šerifu. .Jer, učinio m u ie v fl’ku u<5l-ufru. Ošt’'o ''kn Za­
p adnjaka je odmah uočilo da se K oriieve reči iza'^vale prko.«
kod nje.
Možda bf. inače, hladno odbila Zpnndniaka i rpkla m u da
ide s m ilim bogom, ali K orijevo ponp.šanje je učinilo to da se
ona zainteresuie za nepoznatog sSranca.
Sejn se polako okrenuo na svojoj stolici.
Leon K ori nije ni prim etio brzi pokret Z apadniaka kada ie
izvadio svoj ,,rem.ington” iz futrole. Prebledeo ie kad ie Uf^le-
dao cev revolvera koia ie đavolski onasno bilr^ unerena u n ie-
j?a. Razrogačio je oči i okrenuo se brzo na dru.gu stranu. A,
zatim je vešto kao lasica šm ugnuo iz saluna.
Lola uopšte nije uspela da vidi kada je Z apadnjak iz^adio
33

34. svoj „remington” iz futrole, niti kada ga ie ponovo vratio ta­
mo gde ie ranije stajao.
Osmehnula se visokom čoveku.
— Leon vas, izgleda, jako ceni kad ie tako brzo dao pe­
tama vetar — reče ona.
— Ako se kaže da me ceni, onda to ne odgovara sasvim is­
tini — odvrati Zapadniak. — Mislim da bi se pre moglo reći
da se boji. Jer, niemu ie iako dobro poznato da ne podnosim
tipove kao što je on.
Zapadnjak se osvrnu na sve strane. Prostorija je bila pra­
zna. 4
— Da li se vama uopšte isplati da otvarate popodne » -
lun? — upita on.
Ona se nagnu napred. Prišla mu je bliže. Njena desna
ruka podigla se prema Zapadnjaku.
Visoki čovek oseti kako mu srce ubrzano kuca. Pomilo-
vala ga je po licu.
— Danas se isplatilo, Sejne — reče ona tiho.
XI
Bilo je to popodne kakvo se samo poželeti može!
Tišina, odmor i milovanje.
Ova tiha žena mu ie bez ijedne reči dala do znanja koliko
je bila zadovoljna.
Zapadnjak je uživao kao retko kada.
Mir, lepa žena i viski!
On se divio njenom lepom telu. Koža joj je bila bronzane
boje.
Njene grudi nisu bile tako velike, ali za ženu njenili go­
dina bile su neobično čvrste.
Zapadnjak podiže glavu.
Dole u salunu razbilo se s treskom neko staklo.
Kada se i Lola uspravila i sela na ivicu kreveta, i kada
je u njenim očima ugledao strah, bilo mu je jasno da je mimo
popodne za njega prošlo.
Cuo je buku u salunu i ustao iz kreveta.
Upravo kad je već bio pričvrstio kopču i opipao drSkn svo­
ga „remingtona” u futroli vrata spavaće sobe su bfla žestoko
odgumuta i tresnula o zid.
Neki visoki čovek ušao je gipkim koracima Hnutra.
— Deine! — ciknu Lola RoSel.
M eđutim, nije ni bilo potrebno đa pominje ime čoveka
koji ie razbio vrata i ušao u prostoriju. Zapadnjaku je to licc
već bilo poznato.
— Dejn Bam et! Nekadašnji telohranitelj Big DSima BuS-
nela? Tu svakako niie moglo biti zabune.
Zapadnjak je Bam eta ranio u pucnjavi n glavnoj ulici
Bretkvila.
Na Bametovoj desnoj slepoočnici jasno se video ožiljat ođ
rane koji je ostavila Sejnova kugla.
Bam etovo mršavo lice se razvuklo u grimasu. Njegova
ruka je lagano krenula prema dršci revolvera od slonove kostL
Lola Rošel ciknu.
Međutim, brzo je ućutala i pogledala u Sejna.
»4

35. Z apadniak se isceri.
— Ne boi se. Lola! — reče on m im o. — B arnet sigurno
neće pucati, je r on iako dobro zna da sam ja mnogo brži od
njega. Eno ona m ala uspom ena na njegovoj slepoočnici ostala
m u je od mene. Z ar ne, B arnete?
B arnet je izbegavao da pogleda Lolu Rošel.
Najzad je uspeo da kaže nekoliko reči.
— Hoću . . . da razgovaram s tobom, Šejne — mucao je on
promuklim glasom.
— E, to ti je već dobra ideja, B arnete — odgovori Za­
padnjak brzo. — I ia im am ponešto na srcu što bih rado pitao
tebe. Hajde, siđi sada dole u salun i sačekaj me. Želim da se
na miru obučem i da se oprostim od Lole kako dolikuje jed­
nom pristojnom ljubavniku.
B am etovo lice oblilo je crvenilo. Ni sada nije pogledao pre­
ma Loli.
O krenuo se naglo.
Prišao je vratim a i zalupio ih za sobom. Ali, ona se odmah
ponovo otvoriše, je r je brava bila polom ljena.
Kad je čuo B am etove korake kako se udaljavaju niz ste­
penice, Z apadnjak se osm ehnu Loli.
— Ne m ogu da odaberem reči kojim a bih ti se zahvalio za
divno popodne koje sam proveo s tobom, Lola — reče on ti­
ho. — A li ja . . . *
Ona ie već bila ustala. P ustila je čaršav na krevet i p ri­
šla visokom čoveku.
Stavila je vrhove svojih p rs^ ju na njegove usne i osmeh-
niila se.
— Nije potrebno da se zahvaljuješ, visoki čoveče — reče
ona nežno. — Dao si m i više nego što sam ja tebi mogla da
pružim.
Podigla se na prste i poljubila ga.
Zapadnjak je iedva uspeo da se savlada da je ponovo ne
zagrli kad je osetio dodir njenih čvrstih grudi na svojoj nagoj
koži.
O đgum uo je nežno od sebe.
— Ne želim da B arn et čeka dugo — reče on. — Mogao bi
zaista da se naljuti.
Izašao je brzo iz sobe i uskoro se našao na stepenicam a.
D ejn B am et je stajao pored šanka. Baš tog tren u tk a je
sasuo sebi u grlo viski iz jedne poveće čaše.
Sejn je prim etio da je jedno staklo na ulaznim vratim a
saluna bilo polomljeno.
To je sigurno uradio B arnet da bi mogao da uđe u salun.
Iza šanka ie stajao Leon Kori. Debeli ćelavko, bivši šerif
B rekitvila. Njegove ruke nalazile su se ispod ravne površine
šanka.
Z apadnjak ie stao.
— B am ete! — doviknu on. — Kaži K oriju da svoje ruke
stavi na šank, ako "ne želiš da im aš neprilika.
B am et se nije okrenuo.
O n je sam o klim nuo glavom prem a K oriju i delšeli če-
lavko stavi svoje šape na glatku površinu šanka.
S ejn je sišao dole u salun.
t Se^ n SS

36. — Poiiluži se sam — režao je TCori.
Ssjn m irno uze ieđnii čaSu i nasu u nju viski iz boce koia
»e nalazila ispi'ed Br.rnela.
— NeSto si želeo da m i ispričaš. B arnete — reče Zapad­
njak. — Hajde, kaži!
— Nemam nam eru da pričam o onome što se onda dogo­
dilo u B rekitvilu, Šejne. Sve ie to za m ene prošlost i ja sam
to izbrisao iz svog sećanja. Tada smo se nalazili na suprot­
nim stranam a i ti si bio bolji od mene. To je tačno. A, osim
toga, ti si onda bio u pravu. Možeš mi verovati ili ne, ali ja
stvarno nisam niSta znao o ,.vinč;>sterkama” i Apačinia. U to
vrem e sam bio telohranitelj Biga Džima, ali on m eni nije po-
veravao svoje planove. Tebi je poznato da ja nisam bio tu kad
je on naredio da se izvrši taj đavolski napad na toranj za
bušenje nafte K ore Korigen.
Zapadnjak potvrdno klimnu glavm.
K akve li su zadnje m isli tog revolveraša kad sada podgreva
staru čorbu?
Šejn je ioak bio oprezan i nije pitao ništa. Možda će Bar­
net ipak odati nešto!
— J a radim za B janku Bušnel, Sejne — nastavi Barnet,
pošto je Z apadnjak ćutao.
Aha! Znači tu &-mo! U tom g rm u ' leži zec, pomisli Sejn.
B arn et je ipak prešao na stvar.
Zapadnjak se neprim etno nasmešio.
— Ja sam danas u podne razgovarao sa Skotom Game*
tom — reče Šejn. — On je pokušao da me ubedl da m is Buá-
nel nem a nikakvih zahteva što se tiče imovine Kore Gamet.
Meni se čini da taj Skot G am et nije dobro obavešten, zar ne?
D ejn B am et pređe jezikom preko svoiih suvih usana.
Izgledalo je kao da ne zna kako da Sejnu odgovori, a da
pri tom ne oda mnogo.
— Da li m is Bušnel možda im a nam eru đa traži da joj se
vrati nešto od imovine njenog oca? — up ita Sejn.
D ejn B arnet klim nn glavom.
— Pa, moglo bi nekako tako da se kaže. Sejne — promrm­
lja revolverás sebi u bradu. — Ali, ni m ister Sem juel F ild nije
bio t^ko nežnn kad je za sebe prigrabio ogromno nasledstvo Bi­
ga Džima. On je unovčio sve što se moglo. Od igle do jajeta.
A, pri tom nije pružio šansu gospođici Bušnel da od toga nešto
uzm " za f!pbe lično.
Zap-^dniak sleže ramenima.
— To ie bilo njegovo pravo, zar ne? — upita on i naSra
obrve. — Uostalom, ako m is Bušnel misli da je nešto bilo ne­
zakonito može se o bratiti sudu.
D ejn B arnet se prvi pu t osmehnuo.
— Ja mi.slim da ne istera uvek pravdu onaj fe» je n p ra­
vu, Seine — reče on. — Im a tu i nekih drugih stvari. Svakako
se može i uticati na presudu. Ko? Moć i novac, na prim er.
K ora G am et im a toga mnogo više nego mis Bušnel.
Z apadisk sleže ram enim a.
— Možda ie sve to tako — odvrati on. — Ali, to nikako
ne znpči da mis Bušnel može da reši sve svoje problem e na taj
način što će neko u njeno ime u putiti nekoliko olovnih kugli.

37. Bam et nabra obrve.
— Ko to tvrdi? — upita on ožtro.
Z apadnjak isoi svoj viski i stavi čašu na Sank.
— O tkako sam došao u San A nlcnio, već njih trojica su
pokušali da me napune olovom. B arnete — reče on hladno. —
Možda i ti nešto znaš o tome da je K ora G arnet um alo izgubila
glavu nesrećnim slučajem . . .
— Ti si tek sinoć stigao u ovaj grad, Sejne — reče B arnet.
— Zato ti i nije poznato mnogo toga šta se ovde dešava. Oba­
vešten si samo sa jedne strane i zato i ne znaš ništa. A, tebi je
dobro poznato da se mora saslušati i druga strana. Ovako kako
sada kažeš, miriše mi na fo da si ti jedan običan glup čovek
koji ne vidi ni prst pred nosom. A ja znam da ti to nisi.
Z apadnjak se trgao.
— P a šta onda čekaš, čoveče! — frknu on Ijutito. — Z ar
ne um eš da otvoriš usta i kažeš istinu? Nećeš valjda da tvrdiš
da su sve te kugle, koje su bile nam.enjene meni. sarno iedna
spletka koju je smislila K ora G arnet? Z ar je moguće da je cna
m ene pozvala ovamo samo zato da me upucaju neki plaćeni re-
volveraši? J a u to ne veruj em!
—- Ja ne znam ko stoji iza napada na tebe, Sejne — reče
on odlučno. — Siguran sam da mis Bušnel nem a nikakve
veze s tim . Jer, ona bi o tem e najpre razgovarala sa m nom .
Osim toga, on preda mnom ništa ne krije. N jeni zalitevi nisu
nikakva tajna. Svalti čovek u San A ntoniju zna da je ona u
pravu.
Sejn se namršti.
— A, kakve veze im a mis Bušnel sa Skotom G arnetom ? —
upita on.
— Tu ne mogu ništa određeno da kažem — odvrati on. —
To je njena privatna stvar. A, ako želiš da čuješ moje lično
m išljenje onda ću ti ga i saopStiti. Cehi tu stvar ie zakuvao
m ister G arnet. Video si K oru G arnet, Sejne. Dovoljno si pa­
m etan da prim etiš. To više niie ona žena od Pre godinu d cra.
Prom enila se i više čak i ne liči na privlačnu ž''nu. Z^to nije
ni čudo što je m ister G arnet poludeo za B jankom Bušnel.
Sejn podiže obrve.
— A mis Bušnel je luda. za G arnetovim i K orinim p ara­
ma, zar ne? — upita on zajedljivo, — Kad K ore više ne bpde
m eđu živim a onda će oni nodc-liti kolač, zar ne?
— Misli šta god hoćeš, Seine. Viš? od to^a ti ne moi^u k a­
zati. Ako ostalo ne možeš sam da rr.^rešiš. onda mi ■■e fno. I
još nešto. J a nam ersvam da se c5enim Lolom RoSel, Zato i ne
želim da te više vidim u Bueno vista ulici.
Z apadnjak se naljutio. Stavio ie ruku na drškn svoga re­
volvera.
— T reba đa naučiš već if-dnom da tu odluku nrepnstlS
ženi, B arnete frknu on, — Uostalom, ia nisam na silu od'reo
mis P.ošel u krevet. Ona je jedna divna žena i, ako m ene n'taš.
,ia m islim da je prava šteta ako se ona uda za jednos revolve-
raša kao što si ti.
To je već mogla biti uvreda i Z.anađniak se nokaiao što ie
tako rpatrovao. Ali. .sada je več bilo kasno. Reči više nisu mogle
n^trrfT v '''■t'a.
37

38. Ugledao je kako B am etovo mrSavo lice pravi grim asu.
Ruke Leona K orila povlačile su se nazad u nam eri da ne­
stan u iza šanka, ali debeljko se trgao i stavio ih ponovo na
šank kad je ugledao tam nu cev Zapadnjakovog „rem ingtona”.
Sejn je polako koračao nazad. Približavao se vratim a. Svoj
revolver je bio ponovo vratio u futrolu.
Samo krajičkom oka ugledao je tam o gore na stepenicam a
L olu Rošel.
Z apadnjak više ništa nije rekao. O krenuo se odjednom i
izašao iz saluna.
■ XII
I
Razne misli vrzm ale su se po njegovoj glavi. Ali, ničeg
pam etnog nije mogao da se seti.
Ko je platio ubicam a da ga uklone sa ovog sveta? Ko tu
koga žeU da se oslobodi? K ora svoga supruga Skota G am eta,
ili G am et Kore? Zašto m u K ora nije rekla da njen muž želi da
se razvede od nje? Ili je G arnet to slagao?
H vataj m aglu! govorio m u je neki unutra.šnii glas.
Ali, on nije bio toliko jak da u njem u uguši radoznalost.
Tek sada je bio čvrsto rešen da o tkrije šta se stv am o dešava
u ovom kraju.
Z apadnjaku je sve više bilo jasno da ie B janka Bušnel taj
čarobni ključić koji će otvoriti teška v rata iza kojih se k rije
ta jn a koju želi da sazna.
V ečeras treb a da se nađe s Korom, ali su tra 6e m orati da
pokuša da stupi u vezu s kćerkom Biga Džima Bušnela.
U tom e sigum o neće uspeti da ga spreče ni Skot G am et,
niti D ejn B am et.
V ratio se u hotel „M averik”.
Prim etio je da je jedan konobar žum o prošao kroe sahi i
nputio se stepenicam a na prv i sprat.
Njegovom oštrom oku nije prom aklo da se konobar Renre
na stepenicam a okrenuo i još jednom pogledao šta Z apadniak
radi A. zatim je nestao.
Sejn se uputio prem a stepenicam a. Već je bio pružio fedan
k o rak kad m u je nešto palo na pam et.
Pogledao je čoveka iza recepcije.
— Da li mi možete reći ko je vlasnik' hotela „Maverik?** —
npita on.
Covek ga je zlDrmjeno gledao. Kao da nije verovao sv cjiiM
nšim a da je jedno takvo p itan je čuo.
— P a naravno, to je gospođa G am et, ser? — odgcrvori čo­
vek i nam ršti se. K ao da je to bila neka velika uvreda da se
tako nešto ne zna.
Z apadnjak se isceri.
— A, misis G am et se sada nalazi sigtrm o a svom 'biroa,
»ar ne? — pitao je visoki čovek dalje.
— Dogovorio sam se s njom da se vidim o — n astavi Za­
p ad n jak m im o. '— K ako bih mogao da pronađem njenti kan-
e d a riln ?
P o rtir « e 'trž e Kao da ga ie grom pogodio.
— P r i . . . tni^ekaite, ser! — m ucao je portir.

39. M ahnuo ie rukom jednom m om ku h. posluge hotela i
redio mu da m ister Šejna odvede kod gazdarice hotela.
Z apadnjak pozdravi čoveka i zatim pođe za momkom uz
stepenice.
K ad su stigli gore Sein se okrenuo levo um esto desno gde
su se nalazili apartm ani. U hvatio ie m om ka za ram e i zadržao
ga kad je video kako se otvaraju v rata na k raju hodnika i iz
njih izlazi konobar koji je malo pre odjurio uz stepenice.
Mladić je prebledeo kad je ugledao Z apadnjaka. Izgleda da
je hteo ponovo da se v ra ti u sobu, ali Sejn m u m ahnu rukom ,
tako da je on stao kao ukočen ispred v rata i nije se usudio n i
da m rdne.
— Vas dvojica hvatajte maglu! — reče Sejn grubim gla­
som.
Zatim je prišao vratim a.
Naslonio je uho na mesto gde se nalazila gvozdena Tcugla^
Ali, nije se čulo ništa.
O krenuo je kuglu i lagano povukao vrata.
Našao se ispred jednih drugih vrata.
Znači, zato nije mogao ništa da čuje.
Prigušeni glasovi dopirali su do njegovih ušiju, ali re il
nije mogao da razum e. D ruga v rata bila su tapacirana.
Izgubio je volju da prisluškuje i pokuša da sazna o čemu
se razgovara.
D ruga v rata takođe nisu bila zaključana.
Z apadnjak ih otvori i uđe i^kancelariju.
Glasovi odm ah prestadoše.
Sejn je ugledao K oru G am et i nekog čoveka. O krenuli su
glave prem a njem u. Bili su očigledno iznenađeni.
— Sejne! — uz^nknu ona. — P a šta ie to sada. Ja sam te ­
be očekivala tek u osam sati u mom apartmanu.
N jegov pogled ie samo preleteo preko Kore. Osetio ie đa
tu im a i nekih dms?ih stvari koje nisu tako bezazlene i da m ora
biti đavolski oprezan ako želi da se i sledećeg dana probudi
bez rupe u glavi.
Sejnov pogled zaustavio se na čoveku koji je sada gurnuo
nazad dugačke krajeve svoie jakne, a njegova ru k a se đavol­
ski onasno približavala dršci njegovog „pism ejkera”.
K ora je odmah orimetila Seinov pogled i, mada Sejn sada
n iie gledao u nju, znao je da loj ovaj susret dva čoveka nije
baš prijatan.
Z apadnjak je odm ah shvatio da K ora nije želela da on
upozna tog čoveka.
Z apadnjaku se tai čovek niie dopao. I, Ičada je Tlđeo da
rmi je K ora krenula u susret on je požurio da što p re stigne
do nie.
P re nego što ie K ora n » g la bilo šta da uraidi, Sejn je za-
Krii^. A. zatim ie poljubio u usta.
— Nisam mogao da sačekam osam satt, ilraga — reče OB
nežno.
Krišom ie posm atrao kako 6e na to reagovati plavi čoveK
»a smešnim brkovim a.
Z apadniak se nije prevario. Desilo se SaS ono Sto j<e om
očekivao. N ije m u prom aklo to ii? prim eti kako se ta j Covek

40. trgao kao da ga le grom pogodio. Njegove usne su se stegle, a
iz n.iegovih očiju sevnule su m unje.
Tog tren u tk a je shvatio da K ora G arnet spava i s tim čo­
vekom.
Nekako u podsvesti pojavila se jedna čudna misao. Setio
ne B atlera, Lasala i Salija.
K ora je bila iznenađena onim što je Sejn uradio.
Pokušala je da nekako ublaži sve to osmehom za koji se slo­
bodno moglo reći da je izveštačen i prosto uvredljiv.
Z apadnjak se nam ršti.
— Ko ti je ovaj ovde? — npita on grubim glasom.
— Ne govori tako, Sejne — reče ona brzo. — Onse zove
K enton. Radi za mene.
— Gde? — upita on. — Možda u krevetu?
K ora G arnet se ukoči.
K enton ustade i pođe napred. N jegova desna ruk a je đa­
volski opasno titra la oko drške „pism ejkera”.
— Pa, samo napred, K entone — reče Z apadnjak m im o. —
U radite ono što želite! Ili, pak m orate pre toga da pitate za
dozvolu Koru?
— Skloni m k u sa revolvera. Noele! — ciknu Kora.
O krenula se prem a Sejnu.
— Sta ti je, Sejne? — upita ona Ijutito. — P rv i p u t si vi-
Seo K entona i naoštrio si se protiv njega kao da on želi da
ti uzme nešto.
— U p rav u si — odvrati Z apadnjak Ijutito. — On to želi.
K ora G arnet odm ahnu glavom.
— Ti ne možeš zahtevati da ja budem tvoja, Šejne.
Z apadnjak se isceri.
— Nisam ja mislio na to da on želi da uzme tebe — od­
v ra ti on. — H teo sam da kažem , da taj čovek hoće da uzme moj
život.
G ledala ga je zbunjeno.
— Tvoj život?
Sejn se osmehnu.
— Nemoj da glumiš. K ora — opomenuo je on. — Cini m i
se da si jako mnogo precenila sebe. Eto, ja sam uveren da da­
nas nisam načinio nijedan jedini korak u San A ntoniju, a da
m e pri tom nisu posm atrali tvoji ljudi. Isto tako sigum o zr^š
da je jutros jedan čovek pokušao da me ukloni sa ovog sveta
ispred ..M averik” hotela. To je bio d rug ar onog .snažnog čo­
veka koji je um ro sinoć pored kolibe u brdim a. To si sama
svojim očima videla, A treći je potražio svoju šansu dok sam
ja ručao sa tvojim suprugom i . ..
K ora Ijutito steže pesnice.
— Sta kaž«š? — ciknu ona besno. — Ti si se sastao sa Sko­
tom G arnetom ?
Izgledalo je da stvarno niie za to znala.
Možda nije m islila da je potrebno da ga stalno im a na o tu ?
Z apadniaku se vičinilo da je baš tako.
— A zašto ne bih! — odvrati Sein m irno. — J a mogu đa
radim ono što želim. A. sada bih te zamolio da ovog trapavka
pošalješ napolje. Mosrpo bih pom islili đa je on poslao onu tro­
jicu ubica da me srede.
40

41. — Sejne! — ciknu K ora besno i lupnu petom o pod. —
Zaveži! Tako ne možeš da razgovaraš sa mnom. Ja sam tebe
pozvala ovamo zato što sam m islila da si moj prijatelj. Bila
sam sigurna da ćeš mi ti pomoći da sm aknem o nepoznatog
protivnika koji že)i da me ukloni sa ovog sveta. A um esto toga
ti iza m ojih leda njuškaš i . . .
Sejn je na vrem e prim etio pokret plavog čoveka.
Izgleda da se više nije mogao da savlada.
Z apadnjak ga br^o odm eri od glave do pete. On stvam o
nije bio tako loš sa svoiim ..pism eikerom ’’.
Sejn je sm atrao da nije baš pošteno to što se upola sakrio
iza Kore, ali to svakako nije bilo mnogo važno.
Z apadnjakov .,rem ington” je prasnuo.
K ugla odbaci u stran u ru k u K entona u kojoj je držao re­
volver.
„Pism ejker” polete u visokom luku kroz vazduh, a zatim
pade na pod.
Noel K enton je zbunjeno stajao otvorenih usta. Sejn je bio
toliko brz da on nije imao vremena ni da krikne kad ga ie ku­
gla pogodila i kad je osetio bol.
— Sejne! — ciknu Kora.
Z apadnjak je jednostavno odgurnuo u stranu i priđe brzo
plavom čoveku koji je sada levom rukom držao svoju podlakti­
cu koja je krvarila.
Podigao j€ „rem ington”.
— M oraš reći istinu. K enton^' — viknu on. — Ti si taj ko­
ji je poslao ubice da me srede!
Cuo se opasni metalni zvuk kada je Sejn okrenuo doboS
„remingtona”.
K raičkom svoga oka Z apadnjak je ugledao kako K ora stav­
lja ruke preko svojih velikih grudi.
K enton je poverovao da će Sejn povući obarač na svom re­
volveru. Ali, sada tnu je već bilo jasno da K ora nije na nje­
govoj strani.
— Tačno je! — vilcnu Noel K enton liutito. — Ja sam nai-
mio tog F renčija La.<:ala. Do đavola, već sam rekao Kori da
nam iedan takav krvožedni m edved kao što si ti uopšte niie
potreban. Ja bih sam bio u stanju da sredim G arneta i tu n je­
govu drolju.
— Sigurno misliš na B janku Bušnel. K entone? — upita
Z apadniak i isceri se.
— Na koga bih inače mislio. Seine?
— Ako si tako mislio, onda nemoj đa .re zoveš droljom ,
sto m u gromova. Pa to isto radi i Kora!
To je svakako već bilo .'¡uviše za Koru.
Počela je đa v»-!šti Iskrivila ie besno prste sa du<?ačkim
nokt’ma i po,?la prem a ZapadT>iiiku u nnmeri da ga ogrebe.
Sejn laganim pokri't'^m odrTur^n ni'>n'> m k e u stranu.
K ora ie posrnula, p't ie uspela d? se uhvati za ivicu stola.
Noel K enton se niie ni pomakao. Kvasio svoje suve liza­
ne upne. N iegov pogled bio je vezan rn cev .-^einovoe ..rem ing­
to n a”.
— Be?t odavde kuđ te god noee nose. itentone! — re6c
Sejn oštro. — N estani iz grada Sto ore. — V'^ć sutra u iu tn i
41

42. rano ja ću reći pom oćniku šerifa K olfaksu ko je iznajm io tu
trojicu đtivolski opasnih ubica da me upucaju.
K enton je okrenuo {{lavu i pogledao molećivim pogledom
u Koru.
M eđutim, plavi čovek je i/.gleda za nju već bio m rtav. Od
onog tren u tk a kad mu je Sejn izbio ku.elom revolver iz ruke!
Teškim koracim a K enton se uputio prem a vratim a. S n je­
gove ruiie padale su Icapi krvi na pod. Zatvorio je tiho vrata
za sobom. Kao da se bojao da će uznem iriti Sejna.
K ori G arnet je trebalo dosta vrem ena da se sm iri. Bila je
još uvek be.sna kao divlja prerijska m ačka. Ali, zatim je preko
njenog lica prešao osmeii. Bilo je jasno da nije iskren, već iz­
veštačen.
Prišla je Z apadnjaku njišući kukovim a.
Visoki čovek je već bio vratio u futrolu svoj revolver.
— Sejne! — frknu ona. — Ti si, izgleda, ljubom oran! Ili
8Í rekao zbogom svojoj pam eti?
Sto m u gromova, pom isli Z apadnjak, zar je moguće da se
neko za tako kratko vrem e izmeni? Sta se ovde u ovom đavol­
skom kazanu kuva? I, zar je zaista moguće da on to ne može
đa odgonetne? K ora bi ipak m orala da ga poznaje b a r toliko
đa shvati nešto. On ne dozvoljava da se neko poigrava s njim .
A, pogtovu je to glupo da neko iz lične koristi stavlja njegov
život na kocku!
— Ti ne znaš kako to izgleda kad se ne voli suprug, Sej­
ne! Zeni je potrebna ljubav ako želi da živi. Nisi bio tu da m i
pomogneš kad mi je bilo najteže.
— A, zašto si se onda udala. K ora? — up ita Z apadnjak. —
K ažeš đa ne voliš G arneta, a ipak si se privila uz njega.
Pogledala ga je svojim tam nim očima.
— Ti si video Skota G am eta, Sejne. Z ar ti stvam o ioš
nvpk nije jasno zašto sam se u dala za njega? Eto, po spoljaš-
vi možete biti braća. Ličite kao jaje jajetu. Ali, Skot ie
tF:<> c’"i?ko od tebe. On je razm aženi sin m ilionera koji nije
u staniu da zadovolji ženu i pn iži joj ono što ona od njega
očekuje. Da li sada razum eš?
Z apadnjak odm ahnu rukom .
— Nem a tu šta mnogo đa razm išljaš. K ora — reče on. —
Dovoljno je sam o da m rdneš prstom i najuriS ga tam o odakle
je i došao. Jednostavno se razvedi. VaSa im ovina ie podeliena
i tu ne može b iti nikakve zabrme. Sem ako on ne žeM da »e
razvede od tebe! Je li tako?
Da Ii je m lada žena naslutila u niegovtwn T>ogie<}ti da Za-
pađniak đavolski opasno istražuje neki nepoznati teren?
Cútala je. Ipak se odlučila da a e odgovw i na n i^ ro ro pi­
tanje.
— M»ni f*e u glavi y rzm ata m m o ti napadi na mene. Sei­
ne! — reče ona najzad. — Možda 6e već onaj sledeći uspeti. I,
tu je kraj! Samo na to kad pomislim, da će se m oia du§a pre­
seliti tam o gore, a da će se taj prokleti Skot G am et oženiti s
Biankom B ušnel' P a to ie da poludim . A pogotovu 5to znam
da će trz to i naslediti svu m oju im ovinu! I, pođsm evati se jed­
noj ženi koja ie bila toliko glupa da im sve to ostavi!
42