zoran

3. D Ž E K S L E J D
NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj 24
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Naslov oriakiala:
Jack Slađe
THE BLACK MASTER
Recenzija:
TomiisJav KBTIG
Prevod 1adaptacdja:
Totnjalaiv KETIG
Leik'toir:
Zorka ClRlC
Teihničiki urednik:
Fenenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Ida ĐENES
Vilma BEKER-GACESA
Štampa: 6. V 1981. godine
Tržište: 16. V 1991. godine
Izdaje i štampa NiSRO FO.UUM - o o liH M AIII-; i l'i'U i11r Ni.vl
Sad, V ojvode Mišića 1. Gl.-ivni i ()(l/.;ovnnii nii-iluiU '•v> in. u r'HViK'',
Naslov origi'naila: Jack Sliade - TJIK lll.ACK M A.'.'I'h.ll ( ''«ini irlil
by: 1976. by Towe Publicaliotiis INC, i)ri'ina ................ i (: i’A r/,
Minliena.
Oslobođeno osnovnog poroda 'iiu i»rumet iiii.šlji'nijinn I'.pIm uim .Uu):
sekiretarijata za abi-azov;w|c, iii'auku 1 OouiliUiiu NA.I* Voivcnliiio l«foj
413-12/79. od 28. II 1«79. godine.

5. Sa škripom su se otvorila teška vrata koja su vodila ka vrhu
kule.
Kroz njih izađoše dva vojnika. Njihove uniforme zeleno
braon boje videle su se na mesečini, a bajoneti na karabinima su
sijali.
— Napred! — prosikta Segvera. — Gospodar ne voli da
čeka!
Iz tamnog ždrela kule uniformisani izvukoše jednog čove­
ka...
Covek se s krajnjim naporom držao uspravno. Pri svakom
njegovom koraku zveckali su po kamenom tlu lanci kojima su
mu noge bile vezane.
Posrnuo je pod udarcem kundaka. Jeknuo je i srušio se
uz tup udarac.
U tišini noći zazvečaše lanci na njegovim rukama, dok je
pokušavao da se podigne.
Još jedan udarac kundakom vrati ga na hladan kamen.
Don Aiokardov osmejak iskrivi se u ružnu grimasu.
— Eto, Manuele Montego. .. tvoji ljudi su te zvali ,,E1 Lo-
bo” — vuk! Ali, i najjači i najlukaviji vuk jednom dolija.
Covek na Uu podiže pogled. Pređe njim preko vojnika, pre­
ko majora Segvere. I zadrža se na Don Alokardu ...
Prljavo, izubijano lice zarobljenika još uvek je pokazivalo
svoju isklesanost i u oštrim crtama očitavali su se volja, ponos,
čvrstina.
— Skrati — odseče Montego. — Ja se ne bojim smrti. Glas
mu je zvučao prezrivo, i on pijunu pred crnoputog Alokarda.
Major Segvera munu zarobljenika vrhom izglancane čizm’e
u slabinu.
— Vreme je konačno da svršimo s tobom, Montego! H I
tvoji prokleti ustanici suviše ste dugo činili brda nesigurnima.
.Sada je gotovo s otporom i revolucijom. El Lobo mora da um­
re A bez vuka kao predvodnika, tvoji prljavi geriljerosi neće
viSc imati nikakve šanse. Karabini mojih ljudi brzo će im po­

6. •k'k'k s E J N -kk-k
kazati ko je gazda u ovom kraju! — Kratkim pokretom glave
pokaza na vezanog. — Smaknite ga! — naredi ljudima.
Oba'' vojnika podigoše puške.
— Stoj te!
Aiokardov glas odjeknuo je oštro kroz tamu.
Uniformisani ljudi se trgoše i oboriše cevi.
— Zašto ne? — Major Segvera se ustremi kao poljc.snt-li
šakal. — El Lobo mora da umre! Odmah! J a ...
Don Alokardoa podiže desnu ruku. Major Segvera iiniukiiu.
~ Vi ste izgleda zaboravili ko ovde naređuje, nia,)oic! -
opomenu ga Don Alokardo tiho. Segvera odjednom picbli'ile.
A i vojnici ustuknuše pred visokom crnom prilikom.
— Manuel Montego ostaće u životu — tuislavi crmipuli -
On neće umreti ... ne još! Alokardo se i^kezi i licli /uhl mu /a-
sjaše na mesečini. — Radiće u rudniku srebra, thibulu) pnd pla­
ninom u najdubljoj rupi, živ zakopan u većimj tuii'i, Uud i svi
ostali koji su se pobunili protiv mene! Sve dok mu snu l iic do­
đe. Možda brzo. A možda tek posle dugo vreiiicnu.
Covek na tlu posive u licu.
— Pseto! — procedi. Lanci zazvoča.ic dok se poili/iio Đa­
vole! — Posrćući, ustao je i zagledao .su u AloUanlu.
Segvera pokaza ka vezanom.
— Napred! Odvedite ga!
Vojnici priđoše i zgrabiSe Montera
— Tvoje vreme je već .skoro istcklu. Alokardo! - skicsa
zarobljenik crnoputom u lice. — Solona i-oka na tebe. Dovoljno
si dugo pljačkao ljude u brdima i pio im krv. Oni rade i umiru
u tvom prokletom srebrnom bidu Ali, neće još dugo. Tvoje
gazdovanje je pri kraju. Ja . .
Majorov udarac posls Montr ;a o zid kule.
— Pseto! — prosikta Se^veru. Srebrni rudnik ćete ućutkati!
Zauvek!
— Doći će neko drugi na moje mesto i dalje će se boriti!
— odvrati zarobljenik. — A i ti ćeš platiti svoje, Segvera! Dao
si se potkupiti za šaku srebra, ti i tvoji vojnici! Zbog toga će te
guverner u Monteriju obesili!
Začu se podrugljiv majorov smeh.
— Guverner je daleko. Njegove trupe se ne usuđuju da
dođu u brda. A kada dođu ... u redu! Moji ljudi će ih znati do­
čekati!
Alokardo nije puStao Montega s oka. Sada mu polako priđe.

7. •k'k'k Š E J N k-kic
— Ti veruješ da se moje gazdovanje približava kraju? H
k.'ižeš da će se neko drugi umesto tebe dalje boriti? Aiokardov
iismeh se smrači. — Poznajem tvoje planove, Montego. Bolje
što misliš. Ja znam da je neko već na putu preko granice
ila bi započeo borbu protiv mene. I znam takođe ko je to: El
<ireko. S tari... moj smrtni neprijatelj!
Manuel Montego je ćutao. Samo mu je lice postalo joá hie­
de. Oči su mu sevale i stiskao je usne.
— Ti si bio beznačajan, Montego — nastavi Alokardo. —
Jedan ofucani vuk koji je šino strah i nemir. Ali, El G rek o...
— Njegov smeh sasvim zamre. — Stari jé jedini koji bi za
mene stvarno mogao da bude opasan. Znam da dolazi... s one
strane granice, iz Teksasa, gde je dugo čekao na ovaj trenutak.
Čekao od onda kada sam ga bio proterao odavde. I on ne do­
lazi sam. — Alokardo se još više približi Montegu. — Njegova
lepa kćerka je s njim. A u brdima se govori da je kćerka Sta­
rog sve što Manuel Montego, zvani El Lobo, volL Ona je jedina
slaba tačka vuka!
— Kopile! — prasnu zarobljenik. Ruke mu se stegoše a
pesnice.
— El Greko neće stići do granice “ prodtiži Alokardo. —
Biće mrtav pre nego što njegova noga kroči na ovu zemlju. Gto-
daj tamo, Montego! — on uperi levu ruku u tamu.
Montegov pogled je pratio i.spruženu ruku.
Duboko dole, u podnožju kule, video je šest silueta ja­
hača.
— Oni ljudi znaju šta treba da urade — začu zarobljenik
crnoputog, — Biće bolje da zaboraviš lepu El Grekovu kćerku.
Ionako će ona s njenim ocem otputovati u pakao!
Don Alokardo podiže sasvim ruku. Odmah zatim, dole u
noći, šest silueta pokrenuše svoje konje napred i pojuriáe aa
sever. ka granici., .
Topot kopita koji je odjekivao tišinom postajao je sve tifi
i tiši, dok nije sasvim zamukao.
Za trenutak izgledalo je kao da se to Manuela Montega
uopšte ne tiče.
Onda se on okrete. Oči mu se podliše krvlju. Disao je teško.
— Umri, Alokardo! — kriknu on i stušti se na gospodara
;;rebrnih brda.
Kundak „karabinke” pogodi ga pre nego što je stigao i da

8. irk -k Š E J N-k'k'k
dodirne svog^neprijatelj a. Montego se sreza bez glasa na kameni
pod kule.
Alokardo je mrko gledao u čoveka pred njegovim nogama.
Onda se okrete.
— Nosite ga — naredi vojnicima. — Neću više da na vitlim
Nikad!
II
Šejn je stisnutih očiju, ispod oboda sveg šešira clcdno ka
severu, prema skupinama stena koje su, prljavožuli« i ijolc
štrcale u prazno nebo.
Skrenuo je sa puta.
Morao je da izbegava blizinu ljudi, poglede ncpo/.iiulili uf>iiu.
Pratio je tragove kojota i vukova, i kretao se kuda Ji* vidik
bio širok, a zemlja pusta. Pogled mu je prelazio picko hori­
zonta, tražeći sumnjive znake: oblak prašine koji su ikkIiuLi
konjska kopita, ptice koje kruže, uplašene od jaliMfii, dd'.j ij
puščanih cevi u jarkom dnevnom svetlu...
Nikoga nije video.
I to je bilo dobro.
Prokleto je jasno mislio na ono što mu jii rt'kiio itniijUiiiac
U odelu skrojenom po meri.
— Pazite na ljude koji bi vas mogli pratiti. Nr ;.u-
više čvrsto noću. A dobro bi bilo da se ničiji |)ul lu- uln tli s
vašim. Tada i samo tada, imaćete šanse.Vaš protivnik jc i liki
i moćan. I njegova ruka je dugačka. Dovoljna Jo .shimu ji ihia
greška, i vi ćete ostaviti kosti negde u nekom duliipkum ka­
njonu.
Posle tih reči nastala je tišina u zadimljenoj .sirupuju] .s-obi
kazina u Laredu. Ćuteći, sedeli su Sejn i njegov .suhcM'dnik je­
dan naspram drugog. Onda Zapadnjak iskapi svoju ¿'u'.ii I ii.s-
tade.
— I ne zaboravite, Sejne — opomenu ga elcgnnliui ('uvek,
pre nego što je ovaj izašao kroz vrata ~ da ste sami. Na vaicm
zadatku ne možete od nas očekivati nikakvu pomoć. Iiida ot­
vorite ova vrata, ja ću zaboraviti da sam vas ikada video.
Sam ...
Za trenutak, Zapadnjak je uživao u dašku vetra koji jc blago
pirkao preko praznog i tihog tla.

9. •k'kkŠEJN'k'k'k
Pomislio je na dan kada je postao član „Brigade sedam’*.
Usamljeni jahač, plaćen od američke vlade da izvršava tajne
/aclatke.
Njegov crni ždrebac kopkao je u pesku. Ostale dve životinje
tiho su rzale, vrteći njuškom.
— Budite mirne — mrmljao je Sejn. — Brzo će doći. Vrlo
brzo.
U istom tom trenutku, ugleda Sejn oblak prašine. Tamo'gda
su se spajali nebo i zemlja, i gde se put gubio u izmaglici.
Ne skidajući pogled sa žutog oblaka, Sejn poseže pod svoj
pončo i izvuče šestometni revolver. Zarotirao je burence sa mu­
nicijom, odmerio oružje u ruci, pa ga vratio u futrolu.
Bilo je zgodno imati tog čeličnog prijatelja uz sebe.
Znao je: sada počinje pravi zadatak. I s njim i nevolje.
Prokleto velike nevolje ...
Začu se topot kopita i tutnjanje teških točkova po tlu.
Posle tri beskrajna časa čekanja pod vrelim suncem, poja­
vila se jedna senka,, koja je rasla: poštanske kočije iz Lords-
berga ...
Prašina se dizala kao taman oblak u nebo, šest konja je
naprežući se frktalo, njihove potkovice udarale po tlu, a varnice
sevale u dodiru gvožđa i kamena.
Sejnov vranac izađe na put kočiji, vukući na uzici ostala dva
grla.
Šejn visoko podiže desnicu.
— Stoj! — doviknu prilikama na kočijaškom sediStu.
Kada ugleda Zapadnjaka kako nepomično sedi na konju na­
sred puta iz San Antonija za Toreon, kočijaš iz sve snage zateže
uzde.
Kočnice pritisnuše točkove, koji se zadimiše od kočenja.
— Prokletstvo! — povika kočijaš. Bes se razli njegovim
prašinom pokrivenim teksaškim licem. — Prokleto kopile!
Sklanjaj se s puta!
— Dabome! Sklanjaj se! — mahnu pratilac kočija kratkom
cevi svoje ,,sačmarice” .
U tom trenutku, kočija je bila tačno pred Zapadnjakom, i
nblak prašine zaklonio je sunce. Zemlja se tresla od konjskog
lopota. Oko Šejna su prštali komadići kamenja i pesak. Zaprega
najzad stade.
— Nama se žuri! — nastavio je da dovikuje kočijaš usam­
ljenom jahaču pred sobom. — I ne sviđa nam se da nas za­

10. 'k'k'kŠEJNif'k'k
ustavlja jedna skitnica! — Zamahnuo je dugačkim bičem.
Upletena kožatjprlji kao vatra Sejnovu kožu kad ga je
udarac pogodio.
Ali Zapadnjak ne oslobodi put. Sedeo je uspravljen u sedlu
i nijedan mišić nije zaigrao na njegovom skamenjenom licu.
Upornost usamljenog jahača još je više razjarila Tel^.saša-
nina na boku kočije.
~ Nosi se do đavola, skitaralo!
On ponovo zamahnu.
Sejn se hitro izmače u stranu i fijučuća kamd/.ija «a pro­
maši za koji santimetar.
Skoro istovremeno, on ispruži desnicu i ulivtiti Uiiiiidžiju
u letu, a njegove sive oči su počivale na crvenoni licu kočija.ša.
— Ti se ipak malo previše žuriš, hombre — reOe riiu i
nim trzajem iščupa držalju iz čovekove ruk<‘.
— Pseito! — vrisniu ko'čijaiš. Ja ću tii ipoiku./ti'l 1 Silii /ituifi /a-
iiBtaviti moju .kočiju! — Deisaiica mu sevnu zu r(>vo'liveio.in i on
ga iasvuće iz fuiroile.
Sejm se i ne maši ,,/kolta” .
On zviznu bičem.
Kamidžija pagotdi kočijaša .i jubaci iiui ii'voilvei- Iz .šake.
Ovaj zaunla od bola i besa.
Prljavo, oiznojeno lice pralUn-u .se /,nrfl
— Kopile! — cLkniu i .podiže eov ,,s(ll^rIlal'lce". t)roi/ .sikljoc-
nu.
Sejinova desmica biln j<‘ 'u'^.a /a ilcli.č .seWuin.de, ,i 'ispud (v in­
ča proviri sjajna rev0'l'vt'ril<u i'cv, uperena u grudi .praitioca.
— Poloiži ,,«ai6mairicu" kraj sebe, hombre — naredi Za-
padinjak. — Ali, ipolako i oprtvitio.
— Sta ti hoćeš? — procedi (».-jlovljeni i .pus'ti oružje da pad­
ne.
Na Za(padin,jakavim usiriania zaigra osmejak.
— Nisam zainteresovan za novac prevoiznika komipanlje.
— Podigao je cev „kolta” j<>S za koji santimetar. — Da sam
iedeo dolare, ti ,bi već bio nirlav čovek.
— Za §ta bi čovL»k kao Sto ste vi, bio zaiinteresovan za ue-
ftto druigo sem za novac — začu se Lanenada novi gla<s.
Dolaizio je iz un-uitrašinjosti .kočije.
Bio je tvrd i hladan.
Bio je ito gias jedne žene.

11. 'k'k'k Š E J N ic'k'k
Vrata kočije se otvoriše i Sejn ugleda vitiku pritoku, koja
jo uipravo silazila.
Zena je bi'la mlada.
Hailjiina od ome sviile uvijala joj se oko članaka, prifpijaila
i>ko bedara i dala da se naslute konture njenih grudli.
Teška, oma kosa bila joj je čvrsto upletena. A cnte l'ica bille
su joj iziraiziito lepe.
Šejin je ipozinavao tu vrstu lepoite.
Bila je to .lepota kao eito je Iepoba .mača iz Toleda. Ili bru-
šcno'g čelika pišitolja za dvoboj. Hladna i oipasna . ..
— Evo, senjor — .naistavi žena. Načimii koraik-'dva ka Za­
padnjaku i skide cnnu Tukaviou sa leve ruike.
Divan .rubim zasijao je .na njenoj šaci.
Izinenaidmim pokreftom, oma ga skide sa prs'ta i pru.ži Sejnu.
— Pirsten vredi koju stotinu doiara, senjor. Uz;miite ga. I
omda se komaano izgubite. Jer mi se žurimo. Veoma!
Šejn se zagleda u ženine oči. Bile su tamne i blistave. Gle­
dale su prezrivo.
— Zadržite prsten — reče joj polako. — Meni nije potre­
ban.
Žena stiisnu usne. Levica u kojoj je držala pnsten steže se
u pesnicu. Grudi su joj se nadimale.
— Kad bih imala pušku, bili biste mmtvi, senjor — pro-
ftiktala je.
— Marija! — glas iz kočije je zazvonio snažno, naređu­
jući, — Marija! Ti si agresivna kao lavica. A to nije dobro za
senjo.rite u tvojim godinama!
Šejn skrenu poigled prema čoveku koji je upravo silazio
iz kočije na vrelo sunce.
Bio je koštuinjav, izboiran od starosti.
Ipak je bio visok i snažan. A 25latOim izvezenu jaknu od
tamnog somota nosio je sa dostojanstvom sa kojim kralj nosi
svoj purpurni ogrtač . ..
PonoB rftu se čitao na licu koje su isušili visinski vetar i
.«;unce.
Duga bela kosa padala mu je niiz vrat, a ina glavi je imao
■šešir sa širokim obodom.
— Izvinite, senjor — obrati se starac Zapadnjaku. — Ali,
iiinja kći ima vrelu krv. To je naaledila od svoje maj:ke. I kao
i njena ¡majika, voli da se meša u stvari koje treba đa budu

12. ★★★Š E J N ★★★
raspravdjene među muiSkarciraa. Nadam se da ćete joj to op­
rostiti. Joiš je mlada, senjos.
M lada ižeaia niije ispuštala Zapadinjaka iz viida.
— ZaSto razig’Ovaraš sa tom skitnicom, oče? siikitala je.
— Ljudi jnjeigave vrate razumejoi samo jedan jeaiik: vreH’o olovo!
, Stari ii^orači naprad.
— Ćuti, Marija! — Onda pogledaŠejna. — Zafllo .siti' za­
ustavili kočiju, senjor? Mi se zaista žurimo. A još jc put
pred nama.
je
—' Pult koja vodi u sni'nt — odvraiti Seijin. CMa« .mu Jc Ino
miran, a lice nepomiono.
Stari,razrogači oči.
— Je®te Ji šenuli senjor?
Sejnovo diice ostade isto.
— To je istina, senjor — odivrati.— Ja ito »naim. Kuo .š*lo
znam da ste vi BI Greiko... Stari. A lepa, .ratohonna li^li
vaša kići Marija. — Zaćuita za trenutak da ibi ««inoitr.i'o uHr?iuk
njegovih re6i.
Lice sitarog bilo je zatvoreno kao i irain'ijp.
Crte ženinog lica se zategože, a tsumno oM ifii hvh(i1uo«Jc.
tild gomlillu dolara kad hi BI Groko nt'»lHo u ć«iljui.tluma k<>jnita
i leSinaira.
Još uvdk je starčevo liicc bilo .tiapcumliftno. Samo nru dtisna
ruka mahinainio pođe ka Icvcvm rulkavu j:i(ltine.
A Sejn je znao da tamo ipoisiloji zaidonut nož.
— Ositavite ga gide je, jtiii.siier. — Za trenutak, na Seijnovim
usnama zatitra osmejak. Ku'aitki.m pokretom glave poikaza na
iJkolt” u svojoj de.snici. — Jonako ne biste bili do'voilijno brzi.
Starčeva ruka lagano ¡ponovo klonu. Kada je progovoirio,
glas mu je zvučao uizbudomo.
— Vi govoriite o oipaisniiim stvairima, senjor. Otkud to znate?
^ Sejn sleže ramenima. t
— Redimo: od neikofl.iiko doibrih prijatelija. Prijatelija ko^ji
su veoma zainteresovani za vašu sigurnost. PrijateUja koji s.u
me poslaHi da se pobrinem da BI Greko i njegova lepa kći zaista
sitigmu na cilj svog dugog putovanja.
— Slušajte, mister! — oglasi se kočijaš, odmotavaijiući
kamsdžij'U sa zj^avfka. — Ja ne 2snam o čemu vi svi pričate. Ali,
10

13. 'k-k'kSEJN'k'k'k
ovaj čovek taino je za moj ukus mailo prebra sa gvožđuri­
jom ... suivLše tez da bi mu ćovok mogao vero<vafti!
— Zaiista, oče! — Mlada žena mu priđe. Oči su joj servaJe.
— Ja ću ...
Ona umukaiu kad jOij se ruka stairca spusti na rame.
— Ko vas ša'lje, senjor? — upita stari.
Sejm je meko vreme otezao s cdgovoroim.
— Priča se da s one strane granice ima minogo zla — pTO-
govori majzad. — Priča se o jednom kralju srebra, o jedmoin
majoru — dezerteiru, koji sa svojim vojmcima dirži taj kraj u
šakama. Priča se i da guverner u Monteiriju nii&ta ne može da
učini, iako bi on rado. tog majora i njegovoig moćnog naredibo-
davoa video kaiko vise na drvetu. A ni vlasti Sjedíinjenih Država
ne gledaju rado na nemir bliau granice. Priča se takođe — nas­
tavi Zapadnjak — da i guverner iz Monterija i diženitlmeni iz
Vašingitotna znaju da samo jedan čovek može da siomiije moć
kra.ija srebra. Da samo jedan može tog kralja srebra i majora
izdajicu da pošalje u pakao. A taj jedan je El Greko — Stari!
— Šejn s'leže ramenima. — Samo, mister... to su stvari k'dje
me se ne tiču. Moij zadatak glasi: pobrinuti se za to da El
Greko i njegova kći živi stignu na granicu. A znam i to, se­
nsor, da 8u vaše šanse prokleito loše. Inače ne bi poeiaili mene.
Posle Šejnovih reči zavlada tiSina.
Hujanje vetra poisitade jače. Pesak se zakoviitfla u vaziduhu,
a ženina haiTjina zaileprša ...
— Došli ste odneikud iz pustinje, homlbre... kao vuk ko­
ji traži plen — procedi mlada Žena iznenada. — Stojite nam
na putu sa revolverom u ruci kao razbojnik. I joS očelkujate da
verujemo vaSim recima?
Zapadmjak zaturi ipraSnjavi „sitetson” na potiljak.
— Vaša je jedina šansa da verujete meni — odvrati. — I
da se ne vozite sa kočijom dailje. — Pokazao je revolverskoon
cevi na rezervne konje. — To su drve dobre životinje. Jedna za
El Greka, a druga za njegovu lepu kčeir. Postoje putevi kojima
čovek može neprimećen da pređe gramicu. Putevi koje nijedan
ojnik ne poanaje. Ja 6u vas voditi i ...
— Dosta! — Kratikim poikretom ruke Stari prđkide šejna.
A onda m'U priđe.
U

14. 'kirkSEJN'k'kir
— Vi, znači, hoćete, da se ja .preko granice pr-oSunjam kao
refei (prljavi, nečajsni konjakradica? — U BI Grekovim očiina
blistao ge gnev. — Kra;lJ srebra naim, je skoro s.ve Uizeo; mir i
slobodu. 2ena.m'a m.u>ževe, tmajikama sinove. Ali, jedmo na.m je
ostalo, senj'CM-; ponos, čast! — kipravio se pred Zapadnjaikn.in. —
Dolazim da se boirim. I ja ću otvoreno doći i otvoreno sc bori­
ti, ine podmuklo i iza leđa.
— Neće imaiti ša.ns'u za otvorenu borbu — obiaíniii Za-
padmjaik. — Komad vrelog o.Iova između lopaitica, 'to je ono .što
na kraju ovog puta čeka vas i vašu kćerku! — Skrenu poiilod
ka mladoj žemi. — Ne budite bar vi taiko tvrdoigilavi! Rpci.lr va­
šem ocu da će svoju čast i svoj ,po.nos platiti životom!
— Vi ®te čovek s droige stra.ne granice — odvraHi mu ona.
— A za i'jude kao štto ste vi, imamo jedino po.se'bnn iitnr: ijiiiiiio!
— iPro'Sto lje iisipljunula reč, kao da joj je u U'<sti.ma ovliio
kaiv loš 'ukuts. — Da/kle. senjor, sklonite na<m sr .i iptiita. Nama
nije .potrebna pomoć jednoig gringa!
Sejnovo lice mije adavailo njegove mi.'dli u lom irwiiitku.
— U redu, ledi — ireče. — Kako hol'oto. No mnuu v;is
spreSiti da putuijete dalje, čaik ni ako bi vus uvu kd'fujtt <wlvc4a
u pakao. ^
Otkočio jc revolA^er i oružje no"»lndt' |xwl injruioviiii j>i)(iićo«m.
Za trenuitak se nagledao Stairoin u oći.
Onda se Stari okrete.
.— Hajdemo, Marija. — On pnđ(' kotiji. — Putujemo
dalje!
Kćii ga je pratila. Nisu sr ni o.svnnuli po,gledom. Iza njih
se zaitwriáe v«rata.
— Videćemo se -mi ponovo, «^kiitnico — siktao je kočijaš.
On po.vUČe uzde, popu.sit; kotn;co. — A onda ćeš mi za sve pla­
titi!
— Svako mora jcxlnom da plati, čoveče — odvrati Šejn
ravnodušno. Natučo šešir diuboko na čelo i lakim pokretom ko-
lena potera svog vranca « puta kočiji.
— Napred! — vilknu koi'ijaš. Zaprega krenu.
Zapadnjak je nepomičino sedeo u sedlu i posmatrao musavd
pro'zor kočije iza kojeg se za trenutak pojavilo ženino lice.
Onda kočija već .udaljila u oblaku prašine.
■A. Sejn áe znao; Starac i lepoiica se voze u susret paklu...
17

15. 'k'k'k S E JN 'k ir'k
III
Most je bio uizan.
Visoko preko brzaka Rio Grande, vodio je om od grebena
do grebena. Jedi;,ni put ka granici.
Ljudi su čekali na drugoj strani mosta, ćutljirvi, ne<f>0!mičini,
kao prikovani za sedlo. Dugi, prćišnjavi mantili lei>ršali su im
na veitru.
— Protaletstvo! Kad će već konačno sttićii ta kočija?
Covek koji je ovo izgovorio bio je bled. Snažno je povuikao
dim i)Z ptkavca koji .mu je visio na donjoj iu,s.ni. Maile, nemirne
oći zairi'le su mu napred u izmagMcu teoja se dizaJa iz dubine
kanjona, obavijajući .put i most...
— Nervozan si. — Gias drugog čoveka bio je tih, jedva
čujan. Nije gledao u bledolikog, doik je govorio. A uska usta
jedva S'U mu se ¡micala.
BledoMiki povuče još jedan dim.
— Harpo, nije trebalo da pređemo preko granice, u Drža­
ve. Ispod zabačenih peševa mantija prsiti su mu nervozno doti­
cali dršku revolvera, steaa/li se oko nje i opet opuMali. — Ovde
svako zna za naše poternice. I svakog od nas očekuju vešaJa,
ako nas se dofeopaju!
Covek oslovljen kao Harpo mirno je sedeo u sedlu. Nje­
govo glaliko lice bilo je bezazrazmo i nijedan mišić se nije po­
krenuo.
Micali su se samo prsiti njegove desnice, koji su se igrali
sa dva metka kalibra 45.
— Granica nije daileko — odvraiti on i dalje ne gledajući
bledolikog. — Kada stvar bude obavljena, izgubićemo se po­
novo, nazad u Meksiko.
— Sem toga, bićemo dobro plaćeni za ovaj posao! — ume­
ša sa treći, zdepast i mali rastom. Na glavi je imao prljav
crni cilinder.
Nosio je naočare sa tiinkiim, poniklovanim okvirom, kakve
•su zilatousti nadrilekari prodavali u Tusoou, Santa Fe i Laredu.
Iza jakih, okruglih sodiva buljile su m.rtve i hladne oči.
Bledoliiki je i dallje nemirno vrludao pogledom.
— Imam loše predosećanje — promrmlj-a.
— Nervozan si, Trigers — ponovi Harpo. U desnoj šaci za-
/v>«okaše mu meci. — A to nije dobro. Onda takav čovek čini
Creske. A greške čoveka mogu sitajarti glave.
13

16. BledolM je i dalje požuiđmo i živčano pužio.
— Kad .bi samo ta prakleta kočija doala!
Četvrti čovek je dosada ćutao. Crte lica »u mu bifle za-
tanimjene Sirotoiim obodom .^tetsona”, nabijenog na čolo.
— Jesi li siguran, Harpo, da će kočija doći proko mosta?
— progovori najzad. Pri itoim okrert.e glavu u stranu. Zn trenu-
taik, dnevm« svetlosrt pade mxi na lice i otikri omi (pI■rvl^z koji
je nosio preko levog oka.
— Nijedan dTUigii put ne vodi ka granici — odvrati Harpo
be^asno. — Moraju preko mosta.
Covek sa prevezom preiko o(ka itrže revoíLver dte furtjrrtle, od­
meri ga u ruci i zarotira buTence.
— Prokleto jednostavan posao: emaikrauiti samo irtar-
ca i jednu devogteu. Ništa više.
Nasmejao se podimiiglijivo.
Bledjoliki baci piflsavac.
— Baš biih voleo da zmam zaáto Mefesiflcanac itodillko iirtaća
aa stairog i malu«
— TU mnogo pničaš, Trjgerse — obraiü mu bc Hanpo, — A
znaš da ne (podnosim kad neko suiviSe parića.
Posle o>viih reči, nastade tišina.
Cuo se samo šum Eáo Granda.
I zveckanje pajfcrona u desnici Harpoa,
Bledofliiki je ioatao pogledom od jednog do druKoK Ikompa-
njona.
— Bio sam piroitiv toga da jaSemo za tog Alloknird«. Gomila
»rebra za glavu jednog starog čoveka i jedne devojiki*... ta
mi ee stvar nije svidela! — Glas nm ge ,bio sve lummijuai'iijl. — I
zaáto smo roorali preko gramice, u Države? Zaéto nlwno oll>ajvili
posao <u Meksiku? Tamo bismo IbiHi sigurni. AM, ovrit*... ovde
na« čeka konopac! — OiMiza usne. Zaigledao *e u Hanpoa. —
Dakle, Hanpo? Cuo si moja pitanja! Odigovori!
— Ti ne dobijaS sivoj novac, T.rigeaise, da bi pontavljao pi­
tanja. — DohijaS gia da ćuitiš. — Ziveokamije paitron« dmnenaida
umudMiu. — Bi se možda bogiš? — upitta. Lagano b« oterete i
pogleda bOedoailcog.
Trigers htede neSto da kaže. Aflí, nijediia «16 n»u frtje da-
laziHa iz girla.
Oc^jedinom se sledio. OSi Harpoa iEíoj.ala bffle ou ite od kojih
]e do njega srttiigüa ita Madanoća. O&i .bez boje, blede kao nebo
jedinog hladnog juitra, ibleide ikao ¡lice miitvaca. . .

17. 'k irk S E J N irk 'ir
— Onaj ko se boji nije mi potreban — objasni Harpo tiho»
— Da se boijim? — odjednam i^stiisnu Tri^e<rs iz sebe. — Ja
se ne boij.im! Nikoga! Ja ...
Njegov glas zamiiče kad se isanenada u isimaigUiol pojaviše
dva kotnjianika koji su jahali preko mosta.
— To su Biigtleigs i Strengler — začu se glas čoveka sa na­
bijenim „statsanom” na očima.
Harpo Rojal skrenu pogled sa Trigersa. Ubica je sada zu­
rio u tamme prilike čiji ®u konji bili obavijeni magkun.
Na pet koraka od njega, oni se zau'sitaviše.
Viši i snažniji od dvojiice pridoiSlica, bio je Indijanac.
0;gr»tač mu je bio malo prebratak i zategnut. Imao je oštro,
četvrtasto lice, a duga oma kosa padala mii je preko ramena.
Visak apaički šešir prekrivao mu je glavu, a na njemu je svet­
lucao srebrni dodar. U desmici je držao „vinčesterku”, na čijoj
su cevi bila pričvršćena dva orlova pera.
— Sta je? — prošiita Harpo Rojal. — Doilazii M kočija?
Indijanac ćurtke klimnu glavom.
— Kolibo je još udaljena?
Indijanac podiže prste ieve ruke.
— Hoće da kaže pet milja — umeša se dmi^ jahač.
Njegovo lice je bilo pri/jatmo. Bilo je to lice otvorenog i
otaresitoig mladića. I niiko feo bi ga prvi put video ne bi mogao
ni da nasiluiti da je taj momak u svojoj (petnaestoj godini ubio
prvog čoveka: oca, i to b Jeđa.
— Dobro! — Glas Harpoa Roj'ala avučao je oštro, a ledene
OČI imerile su ljude. Onda pokaza na čoveka sa prevezom na
ciku. — Kodi, Rinigo — vi ćete odjahati na drugu stranu i drža­
ti kočSju in.%obu. Pobrinite se za to da ne budemo ianenađenL
Bigilegse i Strengflere — vi ćeite se pobrinuti za kočijaša i pra­
tioca. A nas dvojiioa — Harp>o pogleda u bledolikog — mi ćemo
obaviti posao za ifcorjdnas Alokardo plaća.
Bledoliiki opipa revolver u opasaiču,
— Gde ćemo to uraditi, Hairpo?
— Tamo — odviratii ovaj. — Tačno nasred mosta. Tamo gde
nemaju nikakve šanse.
IV
Talaisi naibuj'ale reke odbijali su se od stenja.
Bilo ge hladno.
Sejn se čvršće oibmota svog.im pančom.
15

18. ★★★Š E J N •trkit
Pred mjdim je ležao most,, ikoji 'kao da mije vodio nikud sem
u maglu. PUit po drvenim gredama ne šii'im od dva metra, a
s obe strane (tamina dubina kanjona...
šejn uspori ikonja. Polako pojaha ka mostu.
Grmljavina Rio Grande postala je glasnija. Sejnov vranac
je nemirno njušio vazduJi. Ostala dva ¡konja zatezala su povodac.
Grede mosta škripale soi pod (koipitama konja.
Zapadnjak je pokušavao da pogledom proibije maj?hi, koja
je sakrila sunce i paila po nijem.u ikao laneno ,platno.
Zašto je, do đavola, pratio starca i njegovu Ikćcir?
Stari i ita lepa maokica nisu želeli njegovu pomoć.
Zašito se jednostavno nije okrenuo i otišao?
Za tirenuitak, Sejn je osetio veililcu želju da jodinoslavno za­
boravi sve: zadaitaik, čoveka u po meri skrojenoim o<i4'iKi . ..
Šejn maglio povuče Uizde svog vranca kad nahM luludmoji vet­
ra odjednom rastera maiglu ispred njegovih o^iju.
Ni dvadeset metara uidailjena, nasred mo.'ita, «tajalii jo ko­
čija, kao rtamna semka u milečnom sveitilu. lag'ledalu Ji- il)i'^,ivo-tna,
napuštena.
Bilo je itiiho,
Cuo se sam,o šum vode.
Sejn instinktlivino po<se.že 7.a rc»vt>lv('rfnn,
— Ostavi igvožđe zadenuto, strumčc — ii lirttiMii
če jedan gilas iza njegovih Jedu.
Zapadnjaikovi pirsti se olaiboiviSo f»Uo dr.^ke ./knilla”.
— U iredu, čoveče — odvva'ti. - N(> f/rilii-m svađu.
— Taiko i (treba. — U (,'husu ,i/.a ileđa osećalo se smeiška'mje.
— Ti si mudra glava, stran/C’c.
Covek izA Sejna polaiko pojalin napred.
I tada, Zapadnjak ■ugiloda da .su u stvari bila dfvt>jica: onaj
koji je govorio nosio jo dugačak ogrtač sa zadiignuitom kiraginom.
Na licu ispod ,,s'teUso.na" video mu se ornd pirevez.
Druigi je ibio onaj mali ,i adepa-sit, sa cilirndroim i sa naočari-
ma.
— Napred, čoveče — naredi taj omanji. Pokaza sa revol-
verskom. cevi <ka ikočijji. — Gazda će ođlničiiti Sta će s ifcoteoffl
biti.
— Ti naređuješ — složi se Sejn, Zagledao se u M^adne, pra­
zne oči Uibice.
Zatim obode ikooi'ja.
Ubica ga je prartao, ne ispuštajući ga ni trema s oifca.
1«

19. ★★★Š E J N ★★★
Šejn je zurio napred. Iz magle izroniie tamne prilike: ja­
hač; u dugačkim ogrtačima, koji su lepršali na vetru.
Dvojica od njih držali su kočijaša i pratioca u šahu.
Lice pratioca bilo je iskr'ivljeno od bola. A kroz (prste, ko-
,;nia je pritiskao rame, curila je krv.
Teška ,,sačm-arica” ležala je na mostu. Pratilac nije uopšte
imao vremena da je upotrebi.
Kočijaš je bio bled. Zanio je u revolversku cev koja je u
njega bila uperena, i oblizivao jezikom suve usne.
— Hej! — povika jedan od bandita. — Gde si ovog zado­
bio? Izgleda kao dvonožni prerijski vuk! — Nervozno je vukao
aim iz cigarete. U desnoj je držao „remiingitosi” , čija je cev ci­
ljala u dve prilike, koje su stajale -uz ogradu mosta: sitarca i
njegovu kćer. Njegova salatom izvezena jakna biila je pjrljava.
Marijina kiosa je lepršala na vetru. Hailjina joj je na rajmenima
bila pocepana. Ćutke je gledala u Sejna, A u njenim očima oor-
lavao se samrtni strah ...
Ubica sa „remingtonom” merio je Sejna.
— Možda bi trebalo da tog vuka smaknemo — immuljao je.
Ja ne verujem vukovima. Naročito ne dvooiožnini. Ja ...
— Umukni, Trigerse! — doipre glas dz sive magle. Bio je
tih. I odimah zamre.
Taj koji se oglasio pariđe lagamo. Zaustavi konja lik krao
Sejna.
Sejn se siledi kad Uigleda bezbojne i ibeživotme oči (tog tip*.
— Nadam se da mećeš napraviti nikaikvu giliu(post, sitaranče —
nastavi Hanpo. — Bilo bi glupo od tebe da umreš za jednu
stvar koja te se ne tiče.
Seijn u^zvrati potgledom.
— Zašto bi se mene tdcaii paroMeani druigiih iljudi? — upita.
— Mudro od tebe čoveče. — Haipo je pokušavao da pročita
nešto sa Sejnovog Ulica. Ali, nije Uispeo. — Daj mi svoje gvožđe,
stranice — ireoe i ipruži desnicu.
Sejn je oklevao samo treaiutak. Onda poseže u fintrodii. Ne
puštajući s oika revoiliveraša, izvuče ,jkoilt” i položi ga u pruženu
iiikoi.
Ubica pogileda u oružje. Onda ga predade naočastru.
Za (brenuitaik, bilo je tiho na mositu. Vetar je hmijao, noseid
maglu kanjonoan. U duiMnd je šumio Rio.
Sejn je netremice gledao u blede oči ubice. Kraiikim pok­
retom glave, pokaza ka starcu i ženi.
2 S ejn 34 I I

20. ★★★Š E J N ★★★
— Zaáto ne pusitite bar ženu da ode?
— Bolje bi biilo da ne postavljaš nikakva pitanja, stramče —
odvrati ovaj, ne imiduići itakoreći usnama. — Joá ti jednom ka­
žem, ta stvar te se ne tiče.
Sejm htede nešto da O'dvrati.
Naočarac mu pr.iđe. I (tresnu ga revalverskom covii po iJlaivL
Od snage ludarca, Segn se naže i pokuša da se xüi'VU'U za
cedilo.
Onda udari i (tip sa prevezom na oku.
Sejn se sruši iz sedila i teiiko itresnu o grede.
— Nadama se da si razumeo, strance — zač-u sc vodo.
Sejn ga ge ćuo samo mejasno, kao iz velilke daljimc. S inu-
kom se osovi na noge, boreći se protiv jakog bola, od mu
Je .pired očiima (titrala crvena magla.
— Popni se gore na kočiju — naredi ubica sa picv<v,oiiii na
oiku. — Kraj ostale dvojice. Napred!
Sejn ,pos(l'UŠa. Jedva se držao na nogama.
Polako se pope na (ko6iju.
— Imaš novog putnika — reče vođa bandita .koii'lijii.'iu, —
Dajemo ti ovog wmesfto onih dvoje. — On pokaiza ifliivoim na lil
Gceka i njegovu kćer.
KočijaiS obrisa nadlamicom oiznojemo čelo.
— Ja ne 'raizuimem, ser... — promrmiljai.
BledolMikli revolverás sa daigocevim „ireminfllomon»'’ «r iias-
meja.
— To aanaiči da ée sitarac i anđelče ositati ovdo — <*bjn mi. —
Ovde, sa nama. Ali ćemo se o njima pcibriinuti. A v i ... vi ći.ile
nesitati. I .to, što možete pre.
— (Ne želite nikaikv^ svedoke kada budete smakniulj l'itarog
&ženu, »ar ne? — .uipita Sejm, Oprezno je opipao gilavu. — Zašlo
fie smaknete jedmostavno á nas, zaijedno s ono dvoje?
— Jer za to nismo plaćeni, hombre — odvrati vođa. Smeh
nestade sa ngegovog lica. — A sada se gubite, dok joíí možete.
KočigaS ponovo obliznu usine. Pogleda u vođm baindiita, a
onda u starog i iepoiticu.
I Sejn ih je gledao. Us;ta su mu se stisnula u .tamku ontu.
— Gubite se! — povika iznenada naočarac. — Ma^jla! —
On podíiíe revolver .i Oipaili u vazduJi. — Nestanite konačno!
U istom áireiniutku, začu se Marijin glas.

21. ★★★ Š E J N ★★-jír
— Pomozite nain! Pamozite nam!
Kočija je išla sve brže i brže, a most je drfiitao pod kooa^
■iki.in koipijtama. Tuitnjeći, ko-triijiali su se t^ki toičkoivii po R e ­
dama.
— Pamozijte nam! — Glas se gubio u magli i posrt-ajao sve
tiši i tiši. — Orni će nas ubiti! — Marija se oitnže i poihnča za ko-
Lii'jom, doik se nije spatakla i opstala da ileži kao tammo Miupko
nasred mosta, preko fcojeg se spuštada magla.
— Stani — prosikta iznenada Sejn na kočijaša.
— Ti si iaguibio pamet, hombre — procedi praitiüac. — H -
povi misle ono što su rekli, ,pabiiće nas!
— Sto da se bninem za starog i Tnjegovu kćer? Ta sitvair me
.-.o ne liilče — javi se i kočijaš, šibajući komje. — ilajde — vi-
Ivao je. — Povucite, kopiladá!
— Onda vozi u paikao! — odseče Zapadmjaik. On gurrou
kočijaša u sftramu.
I sikoči sa kočije ...
U .trenuitiku kada je pao na grede mosta, bio je laiko oé»-
iiiućen.
Odmah zatim, bio ¡je, međutim, opet na nogama, a mo­
zak mu je radio hiladno i precizno.
Znao je: sam protiv šestorice, ito je bila partija koiia se teéfico
tiabija...
— Smatenite ga! — povika Harpo RojaJ. On uperi prst U
Ikoji je bio siamo senka u magli.
Prasaik revodvera odijefcnu među abnoncima i »tenj-acama.
Olovo otkide iverje iz grede na mostu Ibil'izu Sejnove čizme.
„Sačmarica” je još ležala tamo gde je pratilac kočije ispu-
frtio. Sejn vide da ga od nje dedi jedva desetak Ikoraka. A u njc(}
Nil ibida dva snažna punjenja: dovoljno otova da bar jednog čo­
veka oiboiri s noigu...
Požurio je ...
Iznenada, magla se ddže. I Séjm ugleda pred sobom blledoál-
li'ii;;, koga su zvali Trigers.
Ubiičin revolver ciilj'ao je u Sejnovo lice.
Sejn načini fcraitak trzaj, pokret ikoji ga za Širinu dflasiA
j.KiiKiče sa vatrene linije. I tačno na vreme, jer u toan toenurtJlcu
M'vnu pred njegovim očdma i on oseti vredi daih zrna kra^. oto-
19

22. ★★★S e j n ★★★
Pre nego Sto je Trigers drugi put povukao obarač stig'la je
žejnoivafdesinica do „sačmarice”.
Oin saim-o pordiže cev i ¡pritisnu obarač.
Bio lje ito iloš pucanj. Većina zrna pr-cwnaái Trigersu. O.'luia
tu mu malo naäko.dila.
Trigers kriknu. Ne od boJa. Od besa,
NjegOiV ikonj se prape, uplašen od puonja i od bli'.'íka
¡Bledoiiki nije imao vremena još jedno-m da ki'ikt)!- Kuke
mu potražiše oslonac, ali ,ga ne nađoše.
Ubica se leđima sruši ¡iz sedia. Nije mogao du oculobiHi, uo-
gu iz uzengije á konj ga po'vuie za so-bom.
Zapaidnjak baci praiznu pušku i patrča daije.
— Trigerse! — Gdas Harpoa Rojala odjeknu kroc/. mutilu,
pun mržnje. — Kapile je smakdo Trigersa! — On bi'xnu u|.)ah
u sivi veo koiji se vUkao preko mosta. Kug'la promaAi Äi'jiu, |U»
(Mida i dmga ... i treća.
I tada je Sejn stigao do žene. Klečala je, a ko.su JüJ ji' vio-
rila na vetru. Oči na njenom bledom licu biile su áirokd m /io-
gačene, a besikrvne usne pokušavale su bezuspt'áuio d« /,i¡iivnie
reč.
Zapadnjak ipodiže ženu.
— Nafpred! — wisnu. — Morama da ,f>obfiniiU'f»<> n <»vog
davoilsk'oig mosta!
— Gde je moj otac? — iznenada usipe i.i'nu <lii |>i
Otimala se iz Sejnovog stiska. — Moram da poitnjijijiMiii avimu
ocu!
Sejnovi prsti siegoše se još jače oko njenog zg;Juvkii.
— Zao mii je, ied i.. . ali, za to viSe nema v^-einen«!
Mairija se iz sve snage borila sa Sejnom.
— Pustite me. Vi, plaáijivi kojote! — vikala ji* Hoću
mome ocu! Ja ...
Sejn udari levi-com. onoliko .koliko je bilo poti-^brno du sAo-
mije njenu tvrdoglavost. Nije imao drugog izbo-ra.
Začu se t-o.pot d tamne prilike pojaviše se iz
— Do.krajči ih! — začu se Harpoov glas. Pucnjevi 4)o«C'fóc da
udaraju u drvenu ikomstruikciiju mosta.
Sejn povuče Mariju sa sobom ka ogradi mosta, obujiniivSi
njen vitki stas levicom, dok se desnicom luhvaitio čvrsto zu ntđsi
oslooiac.
Onda skoči oi pakleno ždrelo kanjoinsu
I za njim se zatvouri sivi veo.
SO

23. if-k ir Š E J N k ic if
Put iga je vodio u dubinu.
Korak po korak iprobijao se napred, kroz maglu, oipreasno
od ispusta do ispusta — nadole, sve dalje i dalje.
Iznad njega tutajao je topot kopita. Komji ibandita. Uane-mi-
reno su tapkali, poskaikuj'ućii tamo-amo.
— ProikJeti pasji sin — povikao je jedan glas. — Đavo da
ga nosi! — Pucanj „vinčesterke” odjeknu kanjonam. Metaik
prosvira kroz x-upu na mostu beiz rezultata.
— Štedite municiju — naredi Hanpo Rajail. — Cekajite dok
ih oboje ugledamo.
Sejnovo srce je snažno lupalo, a krv mu je ziuj^ada u glavi.
Jedva je dolazio do daha.
Duiblje! — udaralo mu je u mozgu. Dublje...
I onda se oidlomi komad stene pod njegovom čizmom. Za­
ču se kotrljanje I ikomadi se sručiše u talase reke.
SejnO'va desnica se isipruži. I nađe nešto za Sta se uhivaM.
Visio je u praznini, držeći se samo gvozdenom snagom svo­
jih prstiju.
Osetio je kako mu snaga popušta. Samo ga je jož jedno
držalo da se ne opusti; misao na ženu koj'U je držao le^-icom,
osećaj njenog toplog vitkog tela, udaranje njenog srca, njen
dah. ..
Vrhom čizme, iznenada se osloni o drvo. Ali bido je to drvo
koje nije obećavalo da će sigurno izdržati njihovni zajedničk'a
težinu. Ali, morao je da rizikuje.
Jer, u istom trenutku, ponovo prasnuše puSke u kanjonu.
Jahači Harpoa Rojala čuli su šum odlomljene stene. I sada su
pucali u pravcu avuka.
Na ave strane prštalo ge drvo i stenje.
še;n izinenada oseti kako se žena zgrči. I krv ipateče tamo
gde je kroz ;poderanu haljinu okrznuo jedan komadić.
Bol protrese Mariju. Sejnova ruka apreči njen kitik.
— Ni gilasa! — prosikta. — Inače će nas otkriti!
Njene oči biile su raširene od straha. Zurila je u Sejna. I
kada je konačno shvatila, poorvenela je.
Odjdk pucnjeva razlegao se među stenama.
— Onda, kopile? — povika jedan gjlas. — Kako ti se to
#viđa?

24. -k'k'k Š E J N k -k ir
Šejn je ćuitao. Poigleda ženu u o5i. Još je desnom šakom pri­
tiskao njena usta. Levom je oidreéio svoju vratnu maramu i
guirnuo joj rpod haljinu da zaustavi Icrvareaije.
— Moižtda ih je kanjon već .prorgutao — reće druigi fllas.
— A možda ćemo ih i otkriti — dO'dade treći.
— Umuikiniite! — prosiikta Hanpo Rojal. — Znaito Isito tako
dobro kao i ja da su se sakrili negde idale u ovoj ,pi-<*kiU>loj ma­
gli! — Ućiuitao je za trenutak. — Moraju saimo dolo — imstavi
zatim. — Nemaju oružja — jedan, dvojica bidi bi <lo'viiljiii da
ih ipoišaljoi s ovoig sveta!
— Ti suviše oitežeš, Har.po — frknu druigi rHuí». — Išo se
niz ovaj kanjon spušta, ima dobre šanse da otpuitujc diicklno
u pakao!
Za trenutak je zavladala tišina. Reka je Satndn, vrliir je
bujao ikroiz (proceipe na mostu, magila se vnukla.
— Da se mi iziguibimo, Hanpo — javi se Lanwiwln ncíiji
glas. — Zadržali smo se suviše dugo s ove. strann Kninlfc . ..
suviše dugo!
Hanpo Rojail ne odgovori ništa.
— On je u ipravu, Harpo! — oglasi se novi b!’n.diiil. 'I'riiba
da odjašemo doik još mažemo. Ne uživam u tomr* <);» ,iicitni>ni
odred teiksaSkih rendžera ili šeriioiviih ljudi!
— Ili ‘konjice! — o.vaj gIlas je već bio uzrujan. ■ l'hivMka-
puitaši imaju malo raizuimevanja kad nako /.uu.siluvl Ucmujii
Fonovo je bila tišina.
Po Zapadr.Jakovom čeilu izibi znoj.
— U redu — začu se iznenada Harpo Rojail. — l/'Ku.hi'-(imo
se odavde.
A onda, odjeiknu taj isti glas još jednom. Ovaj ,fHit (fl'u.san
i kreštav.
— Videćemo se ponovo, stranjče! Čuješ li? Vddućuitno .se po­
novo! A tada ćeš ipožaliti što si se rodio!
Kopita zatutnjaše ,po mostu,
Sejn je oslušlkivao.
Posle izvesnog vremena, čuo se još samo šum vode 1 votra.
— Otišli su — reče Sejn. Njegova desna šaka se odmače
Sa Marijinih usta. — Uspeili smo.
Ona ne odgovori.
Sejn opaizá da je u. nesvesti. I oseti kako joj teče krv niz
ruiku...
22

25. ★★★S E J N ★★★
VI
Šejn (je nepoimiif&io sitaijao na mostu.
U iruikama je noisio žemu.
Magla se još uvek vuikla (kamjonom. U duib'ini je gtnmela re­
ka.
Hanpo Rojail i njegovi iljudi su se izgulMi, kao pirildike iz
teškoig sna koje nestanu kad se čovek tprobuidi.
Položio je Mariju na drvene grede. Podako, nežno. Oind*
sikiide pončo a pokri je.
Ponovo ustade i osvrte se.
Dva čoveka ležala su nasred mosta. Tanine siLuelte, potk^ni-
vene maglom (kao belim čaršavom.
Šei’n im ilagano priđe.
Prvi je ihio jedan od Haoipovih bandita. Ležao je licem
prema dole.
Zapadnjak odmah shvaiti i ko je taj. Koimad Suomfijenog
stakila za naočare svetlluicao je na mlečnom svetlu, slomljen
konjskom poitkovicom. A veitar se iigirao jednim prl>jawim ci­
lindrom.
Sejn Oikrete bandita na leđa, da ibd ‘Uizeo naitrag svoj revol­
ver,
„Kolt” je bandit bio zadenuo za otpasač, Miiau anale. Kada
Šejn uze svoje oružje, opazi nož koji je pogodio bandiita.
BI Greko! — pomdslli.
U dva-itri brza ikoraka našao se kraj drutge nepomične pri­
like.
Stari je ležao na đeđlima. Teško je disao, jedva jprimetno.
Pogodila ga je kuigila iz kalibra 44. Sejn vide da mu više nije
bilo pomoći.
Samo se još jedno moglo uičiniti: olakšati starom (poslednje
trenutke.
BI Greko otvori oči. Njegov pogled kao da .«> vraćao iz ko
7,na kakve daljine. Pro§lp je iizvesno vreme dok Je prepoznao
Sejna.
— Senjor — priomrmiljao je. Glas mu je bio promuikao. —
Senjor, gde je moja kći? Je 'li o n a ...? — Pomakao je desnu
ruku i položio je tamo gde |iiu je košulja ibila onveno obojena.
— Vaša kći je sipasena. I ne bi trebalo toliko da govordite.
Smešak je lebdeo na stairčevAm u®n‘ama.
23

26. 'k'k'k Š E J N 'k'k'k
— Neka, senjor. Ionako mi nije ostalo više m.no.go vremena.
Gringo-ubica već je zaradio pola učene.
Sejii poseže u džep svoje jakne. Izvukao je davan i papir.
Bez žurbe je počeo da zaivija cigaretu.
— Ko je iposdao tih šesit jahača? — upita.
Stari ponovo otvori oči.
— Reći ću vam; ON je ito učinio! ON ih je poslao! — Grca­
nje je pratilo njegove reči. Onda, teško dišući, nastavi. — /^naa
je da ću doći. Ja i moja feći. I poslao je tu pakilenu bandu da
izravna stare račune.
Sej.n zapali cigaretu.
— Ko, senjor? — upita. — Za koga su ovi ba'nd'iitl jmliaU?
— Oklevao je neko vreme da izgovori ime. — Je ii 1» ii.naj
Alokardo?
Stari izgleda nije čuo njegovo pitanje. Pogiled nnu J«> zurio
u prazno.
— Mnogi ,su govorili da tamo ima srebra — miimljuo ji*. —
Dogodilo se prokletstvo da ga je baš on tražio u brdilimu. Slan­
je govorio sive siporije. — I ... iskopao ga je. Sada ji- boit^nd .
tako bogat kao niko drugi u toj zemlji. Samo šio ji- imi Imlo ta
ko zao kao sto je noć tamna ... — Glas mu Mim.rc, /,»'l.vu.ri(> ji
na trenuitak oči. Kada ih je ponovo otvorio, nasmoAlo hc .Su
jeverje, senjor. Samo sujeverje! U ovim krajcviiniii ilvi- jircisl
ljudi. Oni pričaju mnoge stvari koje nemaju nlikakvoiji Nniis'hi
Don Alokardo, gospodar srebrnih brda je moćan čovcik. 1 nij
dobro krenuti protiv moćnog čoveka, kao šito sam ja urinio,
kao što su drugi činili. J a ... — Glas mu se prckiilc l'nli.smid j
desnom šakom grudi i krv mu brižnu između prstiju. vSlu
šajte, senjor! — nastavi ianenada. Go*vorio je brzo, luiipola se
izdigavši. — Slušajte ... — Buljio je u Sejna, a prsti njruove
leve ruke žarili su se u Sejnovu desnicu. — Paaiite na anogu
kćer, senjor! Pomozite joj, ja vas za to molim! Ja . . . — Oči
starog čoveka se iznenada ugasiše, a prsti, koji su stw.aili .'ii'jno-
VU ruku, opustiše se.
Sejn položi polako .beživotno starčevo telo na grede jnoata.
El Greko je bio mrtav.
Sejin se polako vrati Mariji.
Starčeva kći je otvorila oči ikada se Sejm nad njom .nag.nuo.
Sklonila je raščupanu kosu sa čela i pogledala vi,s.otkoig Za­
padnjaka kao da ga ne poznaje. Pogled joj je biudio preko
mosta, zureći lu ma.glu koja ;se vukla među stenjem.

27. 'k'k'k Š E J N 'k'k'k
A onda joj se vraiti svesit.
Skočila je, odbacivši pončo u stranu.
— Gde je moj otac? — .unala se Sejinoj u lice. — Gde je on?
— Osetio je 'kako su mu se njeni šiiLjatd nokti zariili u rUbu. —■
Govoriite, imister! — Glas joj je bi.o histeričan. — Moj otac ...
Sejm oslobodi ruku od njenog stisika.
— Mrtav je — reče i oseti njen strah.
Za trenutak klonu.
Onda odigumu Šejna u stranu.
Vetar je viorio njenom haljinom, a kosa joj je lepršala U
pramenovima, dok je hitala ika ocu.
Sejn je ćutao. Posmatrao je dok je zurila u nepomično oče­
vo telo.
Šest ubica! pomisli i oseti poštovanje prema starom čoveku.
Bilo je potrebno šest Ijiudi da BI Greku prepreče put.
Ponovo pogleda devojku. I, prokletstvo, njeno držanje je bi­
lo isto očevo, isti ponos, ista tvrdoća .. .
Za trenutak, maigla se razišla. I Sejn ugleda tri konja ka-ko
stoje na kraju,mosta. Njegov vranac i dva rezervna grla. U si­
voj magiM, životinje su se zbile jedna uz drugu.
Vranac je tiho rzao kad mu Sejm priđe.
Uzeo je uzde i pogladio životinju po grivi. Na pregibu gHa-
ve i vrata, imao je krvavu brazgotinu. Bio je to trag metka ko­
ji je okrznuo životinju.
Sejn otvoiri bisage i izvadi bocu brendija. Zubima je izvu­
kao zapušač i prelio malo žesitoke teonosti preko rane životinje.
Vranac se tirže i zatopta nogama.
— Dobro je — mirmljao je Sejn. — To baš nije najbolje pi­
će, ali, za ovalko nešto je sasvim -u redu. — Htede da ponovo
začepi bocu, ali se predomisli i nateže dobar gutljaj iz nje. I
do'k mu je tečnosit palila grlo, proikleo je onu meksikansku kam-
tinu u kojoj je kupio taj otrov.
— Bez brige, — potapša on vranca. — Za par dana bićeš
ponovo o. k. — Onda ponovo stavi bocu u bisage.
Zatim uhvati uzde i krenu nazad — tamo gde je u magli
nazirao siluetu Jepe žene ...
Kći El Greka čekala je na njega. Stajala je kraj svo.g mrt­
vog oca, ziureći u Sejna.
— Vi site krivi! — frktala je i prišla mu diva-4iri kora'ka. —
Vi ste krivi za njegO'Viu smrt! — Glas joj je bio kreštav. — Ot-
perjali ste kao >uipla.šeni kojot, a da mu nisie pomogli! — Prišla
25

28. 'k 'k 'k Š E J N 'k 'k 'k
tnu je sasivim ,blizu. Lice jpij> je bitlo liskriviljeno, i disaila je teš­
ko, — Kukavice! — prosikta. Onda zamahin'u desnicom.
Sejn lje uihivaiti aa izglavak usred pofcreita i steže je ¿vj-sto.
— Vi ste krivi! — vrišta/la je žena. — Mrzim vas>! Neću vi­
še da ivas vidiim . ,. ositarvdite ime .komaćno samu!
Sejn je posmatrao netremice,
— Jahaćemo aajedao — reče polako. — I vi ćete odsada
Činiti ono što vam kažem.
Ona je očajnićki (pcikušavaila da se oslobodi SejniKvoj; sti­
ska. Ht&la je nešto .da odgovori. Aái je Sejnov poifjhnl av^'Uitika.
— Nadam se da ste me rapumeli, ledi — naHlavl fM'jri. —
Ako niste, .brzo će«te ipostati saimo humika u brdima. A ii> bi bio
tužan ikiraj za .takrvu depoitiou ikao áto ste vi.
Pusitio je Marij'in zglavaik.
Ona ustuiknu ipred njim. A izraiz njenüih očiju jioiiUfćao je
na divlju mačku.
Sejn je giledao još nekoiilko tren<utaka, a onida «r (ilki'cle i
krenu, ka konjdma.
— Jahaćenao na zapad — reče do.k je prdi5vrflićiiv«o ^remenje
sedada. — Dadeko od ceste. Znam jedan put kojil naa onlvpsti
preko granice. Imaceono nekoliko teških milija vi*r, «II, Irr-ži i
bolja piut doveo ¡bi nas pravo u ruke Harpoa ltoJ«ilH, Uo(f)iftt(' ne­
mam želju da itaj ivučlji čopor sretnem još jedinwn.
— Moj o ta c.., — poče žena. Govorila je ti'ho, — Nr mo­
žemo ga taiko jedinoistaviK> ostaviti. Ja ...
Sejn po(^eda u nju, pa sitairca Ikoji je ležao na
— Imam tri Ikomija — odigovori. — Jedan od itijiili bio je
predviđen za BI Gréka. Ponećemo ga sa sobom. I dobk’c mogde
grob kaikav čovek njegovog (kova izasluauje.
v n
1
Kako je padafla noć, tako se digao i -vetar. Hil'a<hvn, tiho fi-
juičući, d<uvao je nad kudom kao alo poslanstvo iz tamn<‘ (daljine.
Major Segvera ga je mrzeo, taj vetar koji je probijao kroz
bluzu njegove uniforme.
Mrzeo je takođe da čeka na Don Alokarda sam na ovoim
mestu: gore, na vrhu najviše kule. Bio je usamljen, tako blizu
beskrajnom, crnom neibu. A tama je izgledala još gušća ovde,
priitistttaila ga je kao (teišBta moea.

29. 'k 'k 'k Š E J N 'k 'k 'k
Segvera je minzeo i pomrčiinu.
Još do'k je bio vojnik, želeo je da naipriijaiteflja sretne na
.‘.vetlu dana, 'tako kao što je .naoičio od velikog generala Santa
Ane, još dok je ,bdo upola dote, odrpan i izgladineo, i kad je u
generailo'voj airm'iji dobio hleib i odeću. I pušku.
Pomrčina, noć, one su pnipadale Komainčerosiima, Ajpačima,
banditima i svakakvim odmetnacima od zakona. A ljudi su če­
sto govorili i da noć pripada mirivima, prokletim dušama koje
nemaju mira, u večnom traženju i beskonaionoj usamlijenosti . . .
Segvera se mahinailno pirekirsti.
Onda otpilj'unu.
Glupa prazmofverica — ništa više!
Izvuče cligarilos iz dižepa. Zatim zaipaili šnibiou. I ipniimeti ka­
ko mu Mka dirihiti.
Do đavola! Trže se. Osećao je kako u njemu raste gnev.
Još mu nikada ¡ruka mije zadrhitala. Ni u borbi s Indijaneaima, ni
u međusabnoj Manici sa ©ringasima. Niti u sukobu sa geriljero-
sima.
Aid sada ...
Seigvera zdrobi cigarilos među /prstima, Ikojd mu se stegoše
u ipesniou. Baai šibicu i plamen se ugasi.
On je ikriv za. to, po'misld major. ON, gosipodar brda.
Nemirno je koračao po kajmenom tlu kulle. Maimuize su m<u
zveckale, a koraci odjekin^aili u tami.
I oseti tka'ko mrzi ormog gosipodara, Don Alaka«ia, koji voii
noć, (kao duh, kao demon, kao kreatura iz paMa.
Iznenada se Segvera zatuistavi u koračanju.
Možda je to bio onaj jedva čujan šum koji je dopirao od­
nekud iz dubine noći, moižda je biila i hladnoća koja mu je do­
pirala do kostiju. Ma{jor se osvrte.
Sedeo je ni deset koraika od njega ma kuli. ĐavdlBika spo­
doba sa krilima.
BelasaH su mu se kao igle oštri zulbi. A zlle, žute oči zurile
su u Seg^eru.
Stegilo mu se grdo.
Polako se ipovlačio pred vampirom, natraške, sve dailje i da­
lje, iiza leđa nije osetio čvrsit zad.
— Izgledate nervozni, Segvera — .reče glas u tami.
Govornik nije 'bio viši od obrisa, od velike senke, koja je
lagano jptriilassilla.
27

30. ★★★ S E J N -kir-lr
Segvera je odmah poznao glas, >taj glas koji je 6uo čak i u
»novima, i koji ne bi .mogao da zaiboravi.
ON je bio taj koji je govorio. Alokardo.
— Iz;gledate uplašeni, Segvera — nastavi glas. — Uplašeni
od noći.
Segvera oibiiza usne. Bile su mu suve. — To jp ita beštija
— procedí uzbuđeno. — Taj leteći đavo.
Alokardo se 'tiho .nasmeja.
— Vi i'judi nikada nećete shvatiti bića noći. On; },;'c u
jed'norm drugom svetu, prema drugim zakonima. Onu .su su­
rova, ona su .zla. Kada vi spavaae, -počinje ovaj svet d« ¿:vi. —
Alokairdo ipriđe još bliže á zaustavi se tik pred majorom. Ali,
ja, ja razujmem ta stvorenja, Segvera. Jer živim Uho oni, U
mraku, iako u vašem svetu i po vašim zakonima. — AlUtknulo've
oči svetducale su u tami. Segveri se krv Jedilla pod .njf'jjovim
pogledom. — Ali, dosta o tome! — Alokardo zakoroM lznrti;ida
ponovo u mrak, krenuvši lagano ka sredimi kuilc, NJf'goA'r itči
skrenuše nekud u noć. — Nazad na posao. Sta .im»tp rt* mi sa-
opšti'te, Segvera?
Pošto Aiokardov pogled više nije bio uperen m 'njr«a, i vSftg-
verina napetost popusti.
— Imam novosti sa gramice — reče. Olas mu Jr j:uino ne­
kako izobličen. — Starac, žena ...
Alokardo se O'krete. ,
— Jesu li konačno otputovalii u pakao?
— Major Segvera prevuče rukom preko čoln. i
— Izgleda da je nešto pošlo krivo, don Aloknrdn. Zf'na...
ona je us'pela da odmagli.
— El Grekova kći! — Alokardove oči sevnuür. - - Kako se
to moglo dogoditi? Sta se to Rojailu omaklo? Taj dvono/mi vuk
još nikada 'nije nekog tako ispustio iz šaka!
— Ja sam od početka bio protiv toga da po.iniljpnio grin­
ga i njegove revo'lveraše! — procedi Segvera. On pndc prilici
u mraku. — Zašto gringo-ubica? Zašto tamo, s ome .■»trame gra­
nice? — Setgvera je govorio brzo. Bes mu se ponovo vrafio. —
Ja se El Greka nisam bojao. Ni njega ni njegovih geriiljerosa.
Moji vojnici .bi dolkrajčifli starog i njegove ustamko u otivorcmoj,
časnoj borbi! — Znoj mu orosi lice. Hteo je da'lje da jfovori, jer
ga je gnev činio jaikim ...
— Dosta, Segvera! — Alokardova silueta iamenada kao da
je počela da raste, visoko digavši desnu ruku. — Vi ste samo
38

31. '-k-kir S E J N -k irif
oruđe u mojim ruikama, .majore! Vojniik! A vojnik mora da stlu-
ša i .da ne govori o »tvarima koje ne a'azume!
iN'a 'kuii iposiade tiho. Samo se jedan šum čuo: dahtanje
vampira, koji je nemirno udarao krilima, zureći žu-tim orama u
Segveru.
— Harpo Rojal zna šta ima da radi — nastavi Aloikardo
On je 'trebalo da ubije starog kako sam ja tražio. Na nekom
usamljenom putu, u zemlji Griaga, da nikakva suminja ne pad­
ne na ,mene. — Usine mu se .razvukoše u osmejak. — Ali, ,ni že­
na inije simela ^obeći. Rojal zna da niko ne srne ostati u ži­
votu kome El Grekova krv teče u žilama. Moraće naći ženu. I
moraće je ubiti. Jer, Hanpo Rojail je kao biće jipći: zao ,i S'U-
rov.
Segvera nije mogao preTco usana da prevali ni reči. Raz-
rogačenih očiju .zurio je u veliku siluetu, koja se pred njim di­
zala Uvisinu, tamnija od noći,
I iznenada, shvati Segve.ra da ga ovde, u tvrđavi crnog
gosipodara, čeka nešto stra.šno, užasnije od straha i bola, užas­
nije od 'smrti. Bila je to duša koju je Segvera ovde iz,gubio, ko­
mad po komad, kao da je meSto neoipisivo žderalo.
A bez duše, više neće biti ćovek, biće utvara kao Alokar­
do, kao Ro^jal, kao njegovi đavolski jahači. Zlo tame preplavdće
ga zauvek i veono . .,
SegT.'eira nije znao da li je već bilo prekasno iili je još
imao jednu šansu.
AM. znao je da nije imao drugog izlaza; moraće da nastupi
pj-otiv Aloikarda.
Možda se još mofže spasti.
A aiko ne; boilje je umreti nego postati demo.n.
Gledajući u svefclucave Alokardove oči, odlučio je da crnog
gospodara ubije. I ito brzo, vrlo brzo ...
VIII
Se^n zaustavi konja u zavetrini jedne stene. Zamotao se
čvršće u pončo i nabio šešir dublje na lice.
Noć je bila hladna. Nad oštrim obroncima i ziidofvima pre-
voja visidi su nisiki oiblaoi. Vetar je hujao oko stena.
Izvadio je duvan i papir iz ogrtača. I dok je zavijao ciga­
retu, bacio je pogled »tu i tamo.
2»

32. -kirkSEJNir'kič
Devoglka je aaustavffla koanjia Mdziu Zatpadn.jaka. Vetar se uv­
lačio u ćebe ikojdim je bila ogrnuta, poijgravajući se njeinom du­
gom ikosom.
Sejn je mao: smrala se, biila je umorna i na kraju svojih
saatga. All'i, znao ge itaikođe da kći El Greka to nilkada nci-e priz­
nati.
— Gide smo roi, m'ister? — osvmiiHa se, po'kuAa'vmjući da
po^edom ¡prodre teroz tamu.
Sejn staivi cigaretu u usta. Onda fcresnu pailidrvco. Siš-
tećtt plaimen abasija na itrenufcaik njegoivo lice pod abodoin.
— PireSld smo igranicu. U Meksiku smo.
Kojoti su izavij-ald u dubini noći.
Marija se strese od tog zvuka, nemirno se v-nlcćl u smdiu.
Sejn ne .reče ništa. Samo je kratko potgiledao taimtni pi-iJiku
koja je ležala prelko leđa trećeg konja: ieš starca.
To lje bilo ono što su kojdti već davno osećall: ttimi'l . .
Uprkos pomrčini, ona primeti Sejnov pogiled. .loiS Jaifi' uh­
vati (povodac tovamog konja.
— Da terenemo! — predloži. — Put je duig!
— Kratka pauiza. će nam dotbrodoći, iedi. — fii»jin iluboko
povuiče dim. — I nama i konjima. Put će u.ikoro poslati još
teii. I biće kiše.
— Ne moigu da se smirim! — Njen gilas bio je ofttmr ■Već
smo mnogo vremena dBguibild, mister. SuviiiS<*l I v.alo /ni Jusada
krenuti. Vi možete sa mnom. Mi ćete ostati d tadn /mi|nhi«i1i sa­
ma! — Ona miamuiznu svog konja i povuče uw(lr noć
senjor! — Munuviši životinju u silaibine, krenu u noć,
— Vi ste šašavi! — vdiknu Sejn. — Ne U'i .sami!
Njegove reči zaglušio je tofpot kopita, doik je on«, vukui' i i to-
vamu žtiivotiniju, nestajala u noći.
Sejn Ibaci ciigaretu i podibode svog vxanca.
Put je todo uzan i darovan. Vranac se ne jedinmn ;<poilaikao o
etenje i kamenje.
Na ¡jedn'Om uskom zavdjuitku puta, Sejn su.sitiif' i,<>nn.
Gnevno je zartesala (povodac tovarnog konija.
— Gtuibiite se, mister! — vansnula je kad se Sejn poijavdo iz
mraika. — Vaša pomoć md nije potrebna!
Sejn pritera svog vrbanca titk uiz tovamog konja i uhvati
ga desnicom za povodac.
— Izgileda da ste se uplašili, ledi. — Snažnim tr®ajem smi­
ri Ikonja. — A nikome ko se iboji, ne može se verovaiti.
30

33. 'k'k'kSEJNic'k-k
— Ostavite me .na miru! — Njen glas .postade kreátav. —
Počela je da zamahuje krajem vodica ka Sejmu. — Snaći ću se
i sama! Ja imam prijatelje u ovoj zemlji! Prijatelje koji će mi
pomoći — više nego što srte vi dosada učinili!
Sejn pritera konja ženinoim, i uhvati je za ruku, kada je
ponovo htela da ga udari.
— Prokletstvo, ledi! — pros.rkta. — Urazumite se već jed­
nom! Za ovako nešto nemamo vrenlena!
— Ne dotićite me se! — Slobodnom rukom udarila je
Šej.na u grudi. — Ima jedan ćovek u ovoj zemlji čij.a ću žena
jednoig dana postati. To je Manuel Momtego. I taj čovek 6e vam
pokazati, skitnico!
Sejn je meric. U svom besu kao da je postajala još lepša.
I onda, on poljubi El Grekovu kćerku. Njegove usne pok-
lopLše njena usta i glas joj umuče. •
Kad se odmakao od nje, ona je disala teSko, a nosnice soi
joj drhtale.
— Ako i dalje budete tako vikali, ledi, nećete nikada vadeti
Manuela Montega — reče joj mimo. — A nekako sam morao
da vas nateram da ćutite. Jer, vojnici su posvuda. A sledeća
granična patrola Alokadovih ljudi će nas sigurno otkriti ako
ne budemo oprezni!
Devojka je ćutala. Zapadnjakovi prsti pustiše njen uski
zgilavak. Njena ruka poJako klonu.
— I još nešto, ledi. — Pokazao je prstom na mjitvaca na
leđima tovarnoig konja. — Meni je svejedno, ali, sa dodatnom
životinjom nismo dovoljno brzi. Morsićemo vašeg oca ostaviiti.
Ja znam u blizini jedno tiho mesto. Niko tamo neće naći grob
El Greka. Pre svega, nijedan kojot, ni četvoronožni ni dvo­
nožni.
Marija je joS uvek ćuitala.
Sejn je i dalje gledao u nju.
A onda, iznenada, linuše suze preko njenog lica ...
Sikoro istovremeno, počela je kiša. Padala je iz niskih oto-
laka kao iz kabla, natapajući zemlju, a brda i sitene iSčezoše iza
sive zavese.
Sejn mamuzmu vranca, ¡povuče tovarnog konja fca sotoom i
pođe uiza.nim, neravnim putem.
Devojika ga je pratila; tamna, usamljena senka u kišovaitoj
noći...
Si

34. ★★★S E J N •kir'k
Znoj je oMio Sejnovo lice i teško je disao. Za trenutak je
stao.
El Grekov grob bio je skoro zatvoren. Jež nekoliko stena i
niko više neće moći da ometa večni san starca.
Pogledao je ka Mariji. Predstavljala je sauno sonkti u ta­
mi.
Ćuteći, zurila je u grob svoga oca. Usek u steni, na.'ntan to­
kom mnogih dugih zima, čija je hladnoća izmrvila kamrn dok
ga nije sasvim isitnila.
Sejn joj polako priđe. Ćuteći je stajao kraj nje.
Izgledala je kao da ga nije primećivala. Suze »u jnj lile
po licu, mešajući se sa krupnim kapima kiše.
Ispružio je desnu ruiku. Ni sam nije znao zaSlo jc 1o uči­
nio. Možda da joj otera suze, možda samo da joj pokaži' <ln nije
sama...
Pre nego što joj je dotakao rame, povukao je ruku.
Prokletstvo, pomisli. Ne može joj pomoći. Niko mi' inožo.
Lagano se okrete, krenuvši natrag u noć da doncHc
nji kamen.
Nije prešao ni deset koraka kad iz.nenada .«stado.
Za trenutak je zurio u mrak, osluškujući tifiinu, u kojoj se
čuo samo huk vetra.
I onda se naglo okrete.
Krupnim koracima potrča nazad.
Jer, znao je da ni njoj ni njemu nije prcostniln mnoj^o vrr-
mena ako ostanu tu. Smrt je dolazila na brzim konjlmn, čiji
je topot začuo iza sebe dok je išao prema Mariji.
Zgrabio je za ruku. Boilni stisak vratio jc na.R(Io u Ntvar-
nost.
— Moramo dallje. Odmah!
Sejn pokaza glavom tamo gde se uzak, nerava.n provoj, iz­
među stena koje su se dizale ka nebu, gubio u sivoj zavesi
kiše.
— Ima ih petnaest, a možda čak i divadeset, brr, »umnje
ifranična patrola Alokardovih vojnika. Svakog minula mogu
da «tignu!
Njen pogled skrenu oipet ka očevom grobu.
— Nemamo više vremena — nastavi Segn, ne pu.itajući je.
— A možda je i sada već kasno!
Ona stisnu usne. Prevuče nadlanicom preko očiju, brišući
suze.
32

35. •k-k'kSEJN'k'k'k
— Ideimo! — reče uzbuđeno.
Konji su nervozno ipoakakivaiLi, itopćuići koipiitanui, dok itt
se Sejn i davojika (penjaii u sedia.
Kratkim .trzajem, skide Sejn vodice toivairnog konja sa ro­
ga svoiga sedla.
— Gubi se! — prosikta i liiipi živoitLnjiu desnicom po sapL
— Ne možemo te više vuići za sobom! Izvujče ^vkbčesiteffisu” iz
fuitrole na sedilu i napuni je.
Skoro u istam trenutku, začu prigušen Marijin krik.
Obrte se u sedlu. I opazi: semke u noći, siikieite (jaihača koj«
se pojaviše iz kiše i mraika. Uniforme i svetiuicamije „karaibiioa”.
— Pirokllsfcsitvo! — huiknu Sejn i mamuznu vranca.
Puonjd prasnuše ranije nago što je očelkiivao. BUHa je to
snažna vatra iz konjičkih pušaka.
Tri-^četiri metika promašiše ga za (koji samtiimetair.
Sejn se osvrnu preko iramena. Marija Je (biila tilk <w inijega.
Nisiko )je polegla u sed'lai, pritiskajući konja u slalbine.
Vatra iz (karaibina (prestade. Odjekivala su kopita u taimi
među okomitim zidovima prevoja. liOv je počeo...
Puit se 01 pomirčini jedva razaznavao. Sejn se kretao viSe
po 'instinktu vranca nego po svojim ločima.
Baci brz pogled unazad.
Ona je ibila zaos.tala i više se mije mogla raspoanaiti u
miraku.
— Brže, ledi! — vitonu. — Njegov .glas se pretvori u zilo-
kdbni odjek. — Hajdete... ne s.memo iguibiti ni sekunde! J a .. •
Nagilo lumuknu. Jer je čuo šum, glas daleke .t-uitnijave, 'koja
je positala sve snažnija i snažnija.
Odozgo, sa oblacima obavljenih visova, kao da je dolazio
taj tutanj.
Sej.nu je bio potreban samo trenutaik da shvati.
Žmarci mu pođoše uz (kičmu, Jer Je znao šta se gore deša­
va: lavina od tona i itona kamenja, stena i ffljiunika kotrljala se
u dubinu, pokrenuta olujom.
— Ledi! — viknu Sejn što ga grlo nosi.
Ali, bilo je kasno da bi Uipozorip ženu. Opaizio je samo
njenu nejasniu siiMetu kako zaiteže uzde.
I onda je daivina već bila tu.
Tle je drhtalo i Sejnov glas se izgubd u gnmiljavini ka­
menja.
Konj ods'koči u stranu i jedan komad granita pade taćno
S S ejn 24 ^ SS

36. ★★★Š EJ N ★★★
tamo gde su Sejn i vranac sekundu ranije bili. 0§tri parčioi
kaimena zaprštaiše po vaadiubu na sve strane. '
Sejn je veštim pokretima umirivao životinju.
Ni itridesetaik metara odatle, opazi on stenovitu nastreinieu,
dovo'ijno veiliku da posluži ;kao štit njemu i vrancu.
Mamuanu životinju.
Vranac poisikoiči napred,
Tlik pred zaklonom, skoči on iz sedila, zgrabi uzde i uvuče
životinju na sigurno mesto.
Konau je pena dšila na usta i’ iskolačio je beonjače.
, Sejn (ga je svom snajgom držao da ne iskoči iz /ukluna od
Straha. Drugom ru'kom zatelanjao je glavu i diče...
I onda je sve prestailo.
Cuo se još samo šum kiše.
On dagano podiže glavu. Odeća mu je bEa prokrlvrna pia-
Sirnom i mrvicaana kame.na. I ¡tek sada, oseti ogroboliiia Jiu litu
koju je prouaroikovailo neiko oštro parče.
Osvirnuio se. ‘
Kamenje i šOijiunaik zatnpali su prevoj do visine konju.
Uspravio se. Pokušavao je nešto da razazna. AH, iu>niu kao
da je positala još gušća.
— Ledi — promrmaja Sejn. Grlo mu se .siozulo, u jfliis inu
(je bio uzrujan. Vrati se diva-tri koraka.
— Ledi! — iznenada njegov krik zapara tlSiiiu. C-tU- .s-te?
Odgovarao mu je samo njegov odjek.
I on shvati da je sada sam ...
Jutro je bilo hladno.
Nelko prljavo sivilo prekrivalo je nebo.
Svetio dolazećeg dana još nije bilo prodrlo u iluholcc iisoke
između bregova. Među sitenovitim zidovima joS Jt- pi>čivala
tama.
Marija je celu noć jahala. Nekud. Smrzla se.
U daljini su zavijali kojoti. Ona ponovo pomisili na oca, aa
grob u brdima na kome je nedostajao poslednjd kamen.
Pomisdi i ¡na Sejna, koiji ¡je sigurno bio mrtav, zaitrpan pod
stenama...
Presitada je da pada kiša. Vetar se igrao sa njenom podera­
nom haljinom, sa njenom dugom kosom.

37. Konj je bio prekriven znojem i iscrpljen, isto toliko iscrp­
ljen kao i ona.
Samo se sa napo^rom još držala u sedlu.
Onda životinja jednos^tavno Sitade, kao da su joj snage pri
kraju.
Vitko devojčino telo se zanese i klonu nasred.
Polako kliznu ona iz sedla.
Jako je udarila o stenovito tlo i bol je vra<ti u stvarnost
Napregnuvái svu snagu, pokuša da se o.dvuiče dadje. Podigla
je glavu i počela po.lako da puzi.
’ Onda je ugledala jednu priliku.
Bila je to figura jednog konjainika, udaljenog ni deset ko­
raka.
On je ćuteći sedeo u sedi'U, očiju uperen'ih u nju.
Devojka po'če brže da diše, a srce joj je snaižno udacailo.
Osvrte se kad začu šum iza leđa.
Prilika drugog jahača iskrsnu iz tame >useka, a onda navre-
še i sleva i zdesna.
— Ona je — začu se glas u tišini. Jedna prM'ika pritera
konja napred, tik do nje. I El Grekoiva kći iigleda Uinifoiwmi,
karabin U desnici jahača i ornu cev uperemu u njenu g la w . . .
— Kći Starog — reče vojnik. — Dobra lovina. Major će
biti zadovoljan s nama.
Priđe i drugi jahač. U uglu usana visMa mu je dgareta.
Duboko je vukao dim i posmatrao devojku.
— Imaš pravo, kompadre — sdoži se. — To je Ed Grekova
kći.
Odbaci cigaretu, otvori futrolu od oružja i izvuče reVoJver
sa dugačkom cevi. Ne skidajući oka sa devojke, ispruži oružje
i nategnu obarač. Onda joj nanišani imeđu oči.
— Ne — promuca ona. Razirogačenih očiju zurila je u re-
volversku cev. Bledo svetio jutra sve više je ispunjaivailo ka­
njon i osvetljaValo njeno zategnuto toce i us'ne koje su drhtale,
ponavljajući stalno istu reč: — Ne!
Oči vojnika sevnuše. Levi ugao usana mu se zaiiegnu. Cev;
revolvera iznenada klonu.
— Do đavola! — huknu vojnik. On sklona revolver u stra­
nu. — Do đavola! Ja sam ih dovoljno poslao u pakao, svi to
znate! — Kružio je pogledom po drugovima. — I nije bilo nare­
đenja koje nisam izvršio. Ali, ovo ovd e... — On otpljunu. —
Ovo ovde nije posao za vojnika. Trebalo je da je smakne gringo-
39

38. -ubica, koji je za to ¡plaićen. Aid ja ... ja tej prljavi posao neću
obaviti!
Vladala je tišina.
Onda progovori jedan od ljudi.
— Don Alokardo želi da ona 'uimre. Ti znaš naređenje.
— Alokardo! — Covek s revolverom steže čvnšde u/jcle svoig
konja kojd ¡je pooupkivao. — Za koga jašeš ti, ami^jo? Za ma­
jora Segveru, koji je vojnik kao i mi? Ili za Aloikarda 'kojd je u
savezu sa samiim So'tonom. — Glas m'U je odjekivao ooSlro. —
Treba da se odlučiš. I ako žališ da po'slušaš Aiokairda, o.ii'da ti
obavi posao!
Onaj drugi podiže mallo cav „ikarabina” i stavi pi's4. 'na (mok.
Marijino lice biilo je toelo, a usne 'beskrvne, ittulu jr da
viče. Ali, iz nj'enog ,gr!la nije izlazio glas.
— Onda, kompaidre? — začu se opat glas vojniiku .su .re­
volverom. — Šta. je? Kako si se odlučio?
Onaj drugi vojnik obliza usne i 'pogileda u ženu na 'tll'ii.
— Ja sam voj'niik — reče. — I borim se protiv jnue’Jkara''.-a.
Muškaraca koji imaj'U oružje u iruoi!
Marija opazi kako je oborio karabin.
I tada je .izdade -snaga. Iznenada -joj sc izamruči .•ivc.sl.
Niišta nije osaćala.
Samo je kao iz valike daljine čula vojnika s ka­
ko govori. I Ito je bilo po'&lednje šfco joj je prodrlo 'do (ivrivli.
—r Uizećamo je sa so'bom — go'voirio je gO^as. — OdivtvV'ctno
je Segiveri. Pa, neka major odluči šta da se iradd ...
IX
Izdan vode nije bio ništa više nego redak muilj, .kojd je u
bledom svetilu dana .izgledao još prljaviji.
Nad zemilju i stene ■nadvila se tišina.
Segn je čekao izlazak sunca, u sanci vd.soke grani'linc »tone.
Nepomičan, zgrčen, zavdjen u pončo. Sa „vinčesterkom” u des­
nici.
S vremena na vreme začuo ,bi svog vranca ‘kako tiiho rže.
Životinja je osetila vodu. I nestmpljjivo je vuMa .povodac, koji je
Sejn omotao oko jedne sitene.
I Sejnu je .bila poifcrabna vo'da. Bio je žedan, a d ogrebotine
po telu na ikojima su se uhvatile krasite trebailo je d'a ohladi
i opere.

39. ★★★Š E J N ★★★
Ali, čekao je da dan ipotpuno svane, jer mu se orvo mesto
nije sviđailo. Dolcle god je biila tama, nije se usuđivao da priđe
bari. Bilo je to mesto opasno za svakoga kiO je bio progonjen.
U svakom itrenutku mogao je dobati nož među rebra illi kuglu
u leđa.
Zurio je u visoke stene ikoje su Oikružavaile baru.
U ovoj pro'kilotoj zemlji nije se zaipažalo -ništa živo.
Ništa se nije ni čulo ni videlo.
Ipak, Šejin oseti ikako itišina miriše na smrt.
Moguće je da je on u p-rvi mah zavarao svoje gonioce i da
su oni za izvesmo vreme izigubili njegov trag. Ali, još uvek su
mii bili za leđima. I neće odustaiti. Ni Harpo Rojail ni ljudi u
uniformama kojima je gos,podario onaj orna gazda. U to Sejn
nije ni trenutaik Eumnjao.
Uspravio se. *
Prišao je konju i oslobodio mu uzde. Potapša životinju ^
vraitu.
— Mi obojica trebamo tu prokletu voidu — prošapta mu.
— I zato moramo tamo.
JoB jednorn prelete pogledom po stenama. Onda krenu, la-
gajno, bešumno, sa „vinčestenkom” pod miškom, apreminom za
paljbu.
Vetar je duvao preko sitenovite zaravni i graniltnih kula.
Još uvek se u vaizduhu osećao miris kiše, i Sejn baci ibrz pogled
ka nebu. Bilo je sivo, oblaci su visili nisko, a iiza njih se samo
moglo dliuititi sunce.
Sejn stade tik uz ivicu bare. Kiša je zamutila. Voda je is-
punjavaila rupu u eteni preonika deset ikoraka i dovoljno je bi­
la duiboka da bude oo;ve(ku do grudi.
Ne ispuštajući pušku, Sejn polako čuonu. Levom rukom
skide šešir i zagrabi njime vo^u. Ne ispuštajući iz vida nijedan
detalj oko sebe, nijednu senku, nijedan kamen, pio je snažnim
gutljajima.
Voda je imala ukus na razmućenu žutu glinu.
I Sejn otpljunu kada se napio.
Pomislio je ponovo na čoveka u elegantnom odeiu.
Covek je imao pravo.
„Bedan posao” , govorio je u zadnjoj sobi terčme u Laredu.
„Prokleto bedan. Niko ga neće. I zato site ga dobiili, Sejne.”
Sejn navuče ponovo mokar šešir i nabi ga na čeilo. Onda
60 zagleda u vodu kao u iskrivljeno', mutno ogledalo.
37

40. ★★★Š E J N ★★★
Posao je završen, pomisli.
Više nije mogao da pomogne. Prvo starac, a sada i žena.
Os'talo mu je samo još jedno da učini; da se izgubi iz ovog
kraja što može brže ...
Ni po'la metra od njega, udari u kamen kugla kalibra 44 i
parčići prsnuše na sve strane.
Oštar bal iznenada sevnu Sejnovim licem i zas'lcipi ga.
On se instinktivno baci u stranu^i oitkoinlja se preko ste­
nja podalje o>d bare.
Tek je sad čuo pucanj i osetio da ga je oštar kamen pogo­
dio u Hce.
I tek je sada primetio da više ne drži „vLnčesJterku” u des­
nici. Isipustio je kao neki početniik.
Otvorio je ponovo oči. Boil je postajao jači i gledao je kao
kroz koprenu. Jedva je raspoznavao svog konja i posi'igao za
uzdama koje s'U se vuikle po .tlu.
Dalje odavde! — senulo mu je. Dalje!
Životinja se prope, u želji da se oslobodi.
Sajnovi prsti drža.li su povodac kao klešta. On .siko6i i is­
tovremeno poseže za „koLtom”.
Bilo ih je dvojica koji su pucali u njega. Jahači u «lujiač-
kim, širokim ogrtačima, ljudi iz Rojalove paklene liordc.
Pre .nego što je Sejn uspeo da izvuče oružje, bi'li .vu vcč tu.
— Harpo ga hoće živog! — nadjača glas luianj ko(j)iU. —
Misli na to! On hoće još da se razraouna s njim!
Sejn se osvrte. Proklinjao je bol i polusilepe oči, IMcde da
puca u pravcu iz kojeg je dopirao glas.
Omča lasa pogodi u istom trenutku njegov Ziglavak, izbi
mu revolver iz .prstiju i obrte ga.
Sejn posrnu.
Tik pred njim, već su bila komita, a jedna priililka st' po­
diže u sedlu. Video je lice pokriveno prašinom, oštr.ih, indi­
janskih crta.
Napadač taman htede da mu nabaci laso.
Sejn skoči napred, tačno među konjska koipiia. Laso ga
promaši. On se u padu otkotrlja ispod tela životinje i već u
sledećem trenutku bio je na nogama.
Indijanac odbrusi .nešto nerazumljivo. U očima m;u je sevao
bes. On pođe ka Sejnu.
Sejn ščepa Indijanca za či^mu i povuče ,ga iz sedla.
Covek iz sve snage tresnu o tle. Jeknu .pa umuče.

41. idcic S E J N 'k'k'k
Sej.n se nije obazirao na onesvešćenog. Potrča ka svojoj
„vi'nčes'terki”, koja je ležala ktaj bare, na rastojanju od petna­
est, možda dvadeset koraka.
Ali, onda je već i drugi jahač bio tu.
Sejn začu njegov smeh i shvati da neće usipeti da stigne do
svoje puške.
On se baci snažno unapred.
Hladna, prljava voda poiklopi se nad njim. Trenutak se­
kunde docnije, on ponovo izroni, držeći u ruci svoj dugački i
teški apačiki nož . . .
Napadač snažno zategnu uzde konja i zausitavi se na samoj
ivici vode.
Podiže „kolit” i pokuša, “sa konja koji je poigravao, da na­
nišani.
Sejn baci nož.
Teško sečivo zari se do korica u iame bandita. Ovaj iskrivi
lice od šoka i bola.
I sruši se iz sedla.
Sejn se ii nekoliko koraka nađe kraj svoje „vinčesterke” na
ivici bare.
Uhvati pušku oj trku i poj'Uri dalj« do svog konja. Nije ob­
raćao pažnju na svoje prokvašeno odelo. Za njega je sada pos­
tojalo samo jedno: dalje iz ove proklete pacovske klopke.
Stigao je do vranca i popeo se na njega.
U tom trenutku, začu ponovo topot. Okrenuvši se, primeti
plavog jahača koji se pojavio između stena. Covek u uniformi.
Za njim su dolazili drugi. Još i jo š ...
Onda prasnuše njihovi pucnji.
Meci zazviždaše među stenama.
•Sejn oseti kako telom životinje pod njim prođe trzaj.
Dok se ždrebac pogođen rušio usred trka, Sejn kriknu kao
da je meta/k pogodio njega.
On instinktivno izvuče noge iz uzengija i pusti uzde.
Tresnuo je snažno o tle.
Ali, jedva da je to i osećao.
U njemu je u to*m trenutku samo ključao gnev. Odmah je
bio na nogama.
Ona napuni „vinčesterku” .
Onda opali.
Metak po metak, slao je u uniformisane napadače, pucajući
s kuka, ne nišaneći i ne pogađajući.
39

42. ★★★ S e j n ★★■A'
Calk jii ikada je doibio prvi udarac kundakom, nije-ispustio
oružje.
Pao je na kdlena, joiš uvek pucajući. ■
Morali su ga još dvaput udariti.’
Onda Sejn pade licem prema tlu. Još uvek je diržao pušku
u ruci.
X
Kada se Marija osivestila, osetila je kaanen pod leđima: hla­
dan, četvintast i tvrd.' '
Onda oseti još nešto: neki 4odir,lagan, mek — skoro Icao
da neko prevlaiči prstom preko njenog lica, iz abraz, pa niz
virat, sve dailje i dalje do izreza grudiju.
Ona otvori oči. Još malo ošamućena, spiusiti pogled do jnosta
gde je osetilla taj dodir.
Insekt je bio veći od dlana. Na tartkim, drhtaviim noij'atgia
micao se po njenoj koži, vukući telo napred. Buljave beživotne
Ciči insefcta susretoše se sa ženinima. Tanika, skoro beabojina kri­
la su se- trzada. A na njima je bila šara nalilk namnfvaćku
gilaivu.
Ona kriknu. Zamahnu.
Insetot odlete i poče da vrluda po vaeduhu tamo-aimo. Opa­
zila je da je svetiljka ta >koja ga privlači.
Teturajući se, poče da kruži oko svetilosti, prid'afl'^.i sve
b5iže i bliže.
— Svetlost ga zaslepljuje — reče iznenada jc-diOin f^las. —
Jer, to su 'bića ikoja žive samo u tama, u n^oći. Svetlost jt? njihov
neprijatelj.
Ona se osvrte.
Glas. je poticao od jednog muškarca, koji je stajao ¡ncpo-
m'iično pred malim prozorom^ koji je više li&o na pui.*4kai-nicu.
Samo je nejasno razaznavao u poslednjim odlblescima da.na koji
su kroz otvore n,a izidu prodirali u prosto^riju.
M'Ušikarac- podiže iruku i pokaza ka svetiljfci.
Njene oči i nehotice počeše da prate taj pCkrct. Videla je
kako inseikt leti sve bliže svetiljci, slep i opijen.
— Noćna bića mirze svetio — reče muškarac. — Zato što
je ona smrtonosna za njih.
U tom trenu'tku, insetot doidirnu plamen. Iskre, cvrčanje..,
i on nestade, bez traga, kao prikaiza.
40

43. ★★★S e j n iric'k
— Mrze svetio — naistavio je miiSkarac. Okrenuo se ka
pro'zoiru i zagtledao se najpodje u suiton. — Tek kad doide noć, oni
počinju da žive. I još ih nešto plaši sem svetila; Iju'di, koji su
jaki i odvažni. Kao El Grefco. — Ponovo se okrete ka devojcd i
koraknu 'blize.
Sada ona vide uniformu i oiznake čina na raimenima muš­
karca, videda je crte njagoivog lica, tvrde i oštre u svetlositi
lampe. Major Segvera!
— Zašto si došla ovamo, devojko, u o'vaj toraj? — upita je.
Glas mu je bio protmuikao. — Ti si lepa. Treba da budeš tamo
gde je sunce, gde je svetlosit. — Segvera priđe još bliže. Njegov
pogled pređe preko nje, pre*ko njenog tela, preko njenog lica.
— Ovde je tama, devojiko. Zemlja crnog go'sipodara pripada
noći. Ovde mrze svetlost. A bića kao što si ti, očekuje ^mrt!
Gledala je netremice u majorove oči.
— Tii pričaš o smrti, Segvera? — frktaJa je kao mačka. —
Srart očekuje i tebe. I itvoig gospodara Aloikat-da! '
Segvera se nasmeja. Bio je to tih, gorak smeh.
— Misliš li ti mo'žda na Manuela Montegu i njegove ge-
riljerose? Veruješ li da će doći i osloboditi te? — Major priđe
lagano prozoru. Mamuze mu tiho zazveakaše. Za trenutak se
zagleda napolje.
— Montego je mntvac — nastavi. — Zivi mrtvac — sahra­
njen u brdima, u najdubljoj jami. A bez njega više nema revo­
lucije, nema ustanka, nema geriljerosa. Njegovi ljudi su otper-
jali u brda, gonjeni od mojih konjanika.
Marija kao da je jedva čula poslednje Segverine reči. Ona
se polako uspravi, lice joj preblede, a oči zaplamteše.
— Manuel — promrmlja. Korak po korak, priđe majoru.
— Manuel Montego je zarobljen? — Ona zavrte glavom. — Ne
— procedi.’— Nikada!
Segvera se okrete i poigleda je u oči. .
— Nikada on više neće videti s'unce — reče. — Nikada vi­
še, tako glasi Alokardova naredba!
— Manuel Montego ü irudniíku srebra? — Zena je bila uz­
buđena. Staila je tik kraj majora. — Ti lažeš, Segvera! — Glas
joj postade jak i kreštav. — Ti lažeš! — Reči su se odbijale od
zidova prostorije. —. Niteada se vi nećete domoći Manuela Mon-
tege! Nikada! — Ona zamahnu prema majorovom licu. Prsten
sa izglačainim rubinom na desnici sinu joj na svefflosti lampe.
41

44. 'k'k'kSEJNit'k'k
Segvera je uhvati za zglavak. Bila mu je potrebna snaga
da savlada vitko telo devojke.
— Straža! — povika. — Straža! Skinite mi ovu prokletu
ženu s vrata!
Dva vojnika utrčaše kroz vrata i odvukoše je od majora.
— Nikada se Vi nećete domoći Manuela Montege! — po­
navljala je El Grekova kći. Gnevna, očajna, otimala se iz ruku
vojnika, dok joj je kosa lepršala. — Nikada, kopilad!
Segvera se opipa po levom obrazu. Tamo gde je prsten sa
rubinom ostavio boinu ogrebotinu, oseti major ,krv.
— Grom i pakao — promrmlja. — Mačka ima dobre
kandže.
Ne skidajući pogled sa žene, Segvera priđe stolu koji se
nalazio pod prozorom.
Na njem-u je bila kaseta.
— Ne verujes mi, devojko? — upita. — Ja ću te uveriti.
Otvoirio je kasetu i zavukao ruku u nju.
Kada je ponovo izvukao, držao je u njoj prsten.
Bio je zlatan, a, optočen zlatom, na njemu je svetlucao
ru/bin, '
Segvera je držao dragi kamen na svelosti lampe, puštajući
ga da svebluca. Onda lagano priđe devojci.
— Evo — reče. — Evo, devojko. Pogledaj ga. — Tutnu
joj ga pred lice. — Poamaješ li ga? Isti je kao onaj Sto ti nosiš!
Razrogačenih očiju, zurila je ona u krvavocrven kamen.
Lice joj je pobledelo, a usne se stisnule u crtu.
— Postoje samo dva takva prstena — nastavi major. —
Jedan pripada tebi, a drugi Manuelu Montegi.
Ona je ćutala. Izgledalo je kao da viie nema snage u njoj.
— Montegu je prsten oduzet kao i sve ostalo — objasni
Segvera. — Tamo, ispod brda, više mu ništa ne treba — kao
ni mrtvacu u grobu!
— Manuele — promrmlja žena. — Manuele. — Suze joj
zamutiše pogled.
— Pustite je — naredi Segvera.
Vt’jniei poslušaše i korabnuše unazad.
Devojika lagano klonu na tle.
— Dokrajči me, Segvera — reče tiho i muklo, nc glcda-
joioi majora. — Dokrajči me,' kao što je Alokardo naredio. I
učini to po kratkom postupku.
U sobi je zavladala tišina.

45. ir k 'k S E J N irirtf
Segvera stavi prsten nazad na sto. Pogleda za trenutak
kroz prozor i vide kako se dan sve više gasi.
— Ti nećeš urareti — reče iznenada. — Suviše si lepa za
smrt. A što se tiče Alokardovog naiređenja ... — Seigveri se su-
ziše oči dok je gledao kroz proizor u tamu. — Naređenja ^rnog
gospodara me se više ne tiču — p,rom:rmilja. lagledailo je kao da
više gO'VO'ri sebi nego ženi. — To su loša naiređenja. Suviše lo­
ša da bi se izvršila. Ja ... — Nije dovršio rečenicu.
Hladna promaja ispuni u tom trenutku prostoriju i plamen
svetiljike zatrepta, pa se ugasi.
Napolju se videla samo tama. Došla je noć.
. Segvera se osvrnu.
— Svetio! — prosikta. — Upalite svetio, prokletstvo!
Iako major skoro ništa nije video,- osećao je svakim delićein
svoga tela: ON je bio tu — Alokardo!
Jedna krupna, tamna senka ispunila je okvir vrata, crnja
od pomrčine.
Devojka kriknu kad je ugleda. Ona poče da se povlači pred
njom sve dok na leđima ne oseti zid.
Senka uđe i pođe ika ngoj, sve bliže i bliže. Dva svetlucava
oka zurila su u nju mereći je. Od tog pogleda krv joj se ledila
u žilama.
Tamna prilika zaustavi se tik pred njom.
Lagano, vrlo lagano ispruži se njegova ruka ka El.Greko-
voj kćeri.
Žena se sasvim priljubila uza zid. Usne su joj drhtale, dah
kao da joj se zaustavio. Ona zatvori oči kada je prsti te spo­
dobe dotakoiše. Opipaše prvo kosu, pa lice, zatim meku kožu na
prevoju grudi. Kao da je sama sinirt bila pred njom. Jar, ruka
crnog gosipodara bila je hladna kao ruka leša.
— Imate prarvo, Segvera — začu se Aiokardov glas. Bio je
tih, ali se Sivaka reč čula jasno. — Lepa j e ... virio lepa. I šteta
je što mora da umre.
— Ne!
Segveri ta reč prosto izlete iz usta. — Ona vam neće pri­
pasti, Alokardo! Ne ova ženaj — Mamuze mu zvecnuše dok je
načinio dva koraka napred. Njegovo snažno telo se zateže, a
šaike stegnuiše u pesnice.
Alokairdo se naglo oikrete ka majoru. U njegovom pokretu
bdio je nešto što je podsećailo na opasnu zver.

46. 'k'k'k S E J N ★★★
— Ona mi pripada, Segvera! — reče. — Kao što mi i sve u
ovoj ssemliji pripada. I ja odlučujem šta će se s tom ženom do­
goditi. Ona mora da >umre, jer ja tako hoću!
Major i neliotice ustuknu pred nakoistrešenom prilikom.
A'M, Seigveriina mržnja ipak je ibila jača od straha.
— Dovoljno ste dugo naređivali, Alokardo — procedi. — I
ja sam dovoljno d<ugo &l<ušao! — Lice mu se iskrivilo, a glas
postao kreštav. Ne skidajući pogled sa crnog gospodara, on
poseže za fuitrollom s revodverom. — Vreme je da to prestane. I
to sada, pre nago što ibude kasno!
U tom trenu'tku, prasnu pucanj.
Oba stražara užasnuta odakočiše kad se major srušio.
Začu se šum na viratiima. Jedan čovek :je stajao tamo. Re­
volver mu je svetliucao u med. Bio je to Harpo Rojal.
Na stegnuitim ustima, koje kao da nisu imale usana, lobdelo
je neštao kao smešak, zao i podrugljiv.
— Major Segvera od danas više ne zapoveda — roče pri-
došlica vojnicima. Kratikim pokretom glave pokaza na Segvea-in
leš. — Odsada postoji samo jedan kojeg ćete slušati, a to je
Don Alokairdo. Bilo bi dobro da to shvatite što pre.
Oba vojnika oboriše pogled. Graške znoja sijale su im se
na licu. Onda jedan od nji’h klimnu glavom, i obliza suvc usne.
— Dobro— promrmlja. — Razumeíli smo.
Alokairdo je dotle ćuitao, stojeći nepomično usred so'be.
C5ma sen/ka u tami.
Sad se okrete i krenu lagano ika širom otvorenim vratima.
Pre nego što je sitigao do njih, još jednom stade.
Nijegov sveHuoavi pogled prešao je preko nepoimićnog ma-
jorovog tela.
Onda pogleda đevojlku.
— Još pre nego Sto se svrši ova noć, umrećeš — reče BI
Gireikovoj tećeri.
Ona htede da krilkne. Aid, grlo joj je bilo stegnuto od straha
i užasa.
Veeali su Sejnove rulce gvozdenim lancem, a na vrat mu
aomalkli omidu laisa^
Sa’ muttcom je držao koralk sa konjima vojndika.
44

47. ★★★Š E J N ★★★
Dugo već nije osećao bol.
NQge su mu bile .kao utrnuile. Telo mu se micalo kao a
transu, a čizme sxi mu meha.niaki stupale po kamenom tlu.
Ni^e imao pojma koliko ga je dugo bandit s indijanskim
licem vukao za soibo-m na lancu. Noć se navlačila na zemlj.u.
Nije znao ni to kuda vodi ovaj put kojim su ga već satima
vukli. Stenoviiti zidovi su se s obe strane puta penjali vrtogla­
vo u visinu. Duvao je vetar, a u daljini su kojoti zavij'aajem
pozdravljali dolazak noći.
Dva stražarsike kule pojaviše se neočekivano iza jednog
oiStrog zavijutka puta. Stajaie su s obe strane ces^te, nasađene
na oštre, divlje obronke.
Stražari se gore pojaviše. Karabini su svetlucali.
— Kuda? — viknu .glas sa kule.
— U tvrđavu! — Vođa kolone zateže uzde. Pokaza ka Sej­
nu. — Doveli smo zarobljenika.
Smeh mu odgovori sa visine.
— Peh za čoveka! Trebalo bi da uživa u ositatku puta. Jer,
to će biti pos'lednji put da hoda po ovoj zemlji!
Ponovo odjeknu smeh među stenama.
— Jesi li čuo, kopile? -— Drugi od Rojalovih bandiita pri­
vede konja tik U'z zaro>bljenoig. Njegovo milado iice bilo je žuto
od groznice i bofla. Desnicu je priitisnuo na rame u koje ga je
pogodio 'Sejnov nož. Sasušena krv videla se na ogrtaču. —
Na ikraju pu,ta čeika te pakao! Tamo ćeš za sve platiti!
Sejn ne odgovori. Crte lica mu ostadoše nepomične, a oči
poluzatvorene. Izgledao je kao da ne shvata značenje reči. Sta­
jao je nep.okretan i ćutljiv. Kosa mu je pala na lice, a košulja
bila poderana.
— Ovaj više ne čuje — primeti jedan od vojnika. On ot­
pljunu. — Taj je već s one strane, amigo.
“ Idemo! — povika vođa kolone. Podiže desnu ruku. — Na­
pred!
Zapadnjaka povukoše dalje na lasu. Od jakog trzaja on se
zatetura i posrnu. Onda tresnu na tle.
Drugi bandit iznenada istrže laso iz Indijančeve ruke.
— Prestani, Biglegse! — prosikta. — Harpo ga hoće živog
— ti znaš njegovo naređenje!
Banditi su se za trenutak gledali. Onda Biglegs mamuznu
svog konja.

48. ★★★Š E J N ★★★
Sejn se lagano podiže. Borio se za vazduh i jedva se držao.
Kao da se počeo budili iz transa.
Hteo je da živi.
I boriće se za svoj život.
— Miči se! — viknu bandit sa povredenim ramenom. O
povuče Šejna na lasu dalje.
Spotičući se, Sejn krenu za konjem. Njegov pogled klizio
je okolo.
Opazio je kako su se stene levo i desno od puta odmakle
i otvarale se kao široke dveri.
Kroz te dveri jahala je kolona.
Od onog, što je tada ugledao, Sejnu za trenutak zastade
dah.
Crn, ogroman, uzdizao se breg ka noćnom nebu. Na vrhu
zatupljena kupa od granita i bazalta, ogromna senka u posled­
njim zracima dana.
Tri kule stajale su na vrhu brda, tik pod teškim, crnim
oblacima. Tvrđava don Alokarda.
Kroz uske okuke vijugao je put ivicom brda naviše. Bio
je neravan. Sejn je više puta posrnuo. I više no jednom naleteo
na stenu.
Ali, snažan trzaj lasa opet bi ga podigao. Gruba vika go­
nila ga je dalje.
I on se vukao napred. Gledao je ka vrhu brda, ka tamnim
kulama tvrđave.
Prevalili su možda polovinu puta kad jahači zaustaviše
konje.
Sejn opazi da se na padini brda pojavila jedna zaravan.
Osvetljavale su je baklje.
U titravom svetlu plamena, raspoznavalo se četiri do pet
koloseka koji su vodili preko platoa, a tamo, gde su se oni
završavali, zjapila je velika jama u steni brdd, kao tamno ždre-
lo. Bio je to otvor jednog okna, ulaz u rudnik srebra crnog gos­
podara.
Iz otvora okna kotrljali su se vagončići, a zvuk njihovih
«letalnih točkova razlegao se kroz noć kao daleka, zaglušujuća
grmljavina.
Vagoni su bili napunjeni komadima stenja.
„Srebrna ruda” , pomisli Sejn. Pokušavao je još nešto da
raspoznaje. Video je stražare, vojnike koji su patrolirali ivicom
platoa.
48

49. ★★★S e j n ★★★
Na cevima njihovih „karabina” video se odsjaj baklji. On­
da vide pogurene, dronjave prilike, ljudi koji su više ličili na
.senke nego na živa bića. Gurali su teško natovarene vagone
po šinama i istovarivali srebrnu rudu preko jedne rampe. Ko­
madi stena kotrljali su se u dubinu, dižući oblak žute prašine,
koja se lagano rasprostirala po platou.
— Hajde, gringo! — Jedan kundak gurnu Sejna napred.
Vojnici ■su sjahali. Vodili su svoje životinje ka ivici plat­
forme. I tada, začu Sejn šum vode. Opazi u svetlosti baklji ske­
lu podignutu od balvana ‘na kojoj je ležao drveni žleb. Kroz
njega je tekla voda u dubinu, verovatno pokrećući lopatice ne­
kog mlina za mlevenje kamena koji je srebrnu rudu drobio
u prah.
Vojnici povedoše konje ka jednom kamenom bazenu. Tamo
se slivao jedan deo vode.
— Pij. gringo! — začu se glas. Trzaj lasa povuče Sejna ka
ivici bazena. — Bilo bi šteta kada bi umro od žeđi. Oni te hoće
živog!
Sejn s"e lagano naže nad vodu. Njegovom prebijenom l’'"’i
činio je dobro dodir hladne vode. Onda je počeo da pije snaž­
nim gutljajima. '
Trajalo je dugo dok je ugasio žeđ.
Kada se odmakao od vode, pogledao je pravo u oči jednog
čoveka.
Covek je bio star, vrlo star.
Lice mu je bilo izbrazdano. Surov život ostavio je tragove
za sobom.
Sejn nije prosto mogao da odvoji oči od tog lica, iako je
bilo staro. Jer su oči koje je ugledao, bile jasne, svetle, pogled
tvrd, prodoran. On je odavao nesalomivu snagu, nepokorivu
volju.
— Ko si ti? — upita starac.
Sejn se munjevito osvrnu levo i desno. Vojnici su bili dva­
desetak koraka udaljeni i pojili su konje. Bandit sa povređe-
nim ramenom hladio je svoju ranu. A Indijanac je zatezao sedlo.
Sejn ponovo pogleda starom u oči.
— Ja sam Sejn ~ reče. — A ko si ti?
Stari se nasmeja tiho.
— Ja nemam imena, hombre. Zaboravio sam ga već davno.
Isuviše sam star da bi mi to bilo važno. — Ponovo sđ nasmejao.
47

50. ★★★S e j n ★★★
— A suviše sam star i za to da radim u ovom prokletom brdu.
Dobar sam još samo za to da stražarima punim čuture vodom.
— Kratkim pokretom glave pokaza na tuce limenih pljoski,
koje su ležale kraj ivice. — Prokleta žuta prašina izaziva
žeđ — reče. — I isto tako ubija ljude u jamama. Polako, svaki
dan pomalo.
Sejnove ranjave usne se stisnuše.
— Ti znaš jako mnogo, stari — pdvrati. — Pričaj mi nešto
više o brdu i Alokardu.
Starčev smešak iznenada zamre.
— Nije dobro govQriti o crnom gospodaru — promuca uz­
rujano. — Mnogi, koji su o njemu pričali... — On iznenada
ućuta i pogled mu odluta mimo SejAa, zureći u tamu, tamo gde
su, u svetlosti baklji, zjapili rudarski šahtovi.
Šejnove oči i nehotice slediše starčev pogled.
Od onog što je video, sledio se kao da ga je iznenada pogo­
dio hladan dah smrti.
Tri-četiri tuceta ljudi izlazilo, je iz tamne rupe. Odeća im
je bila pocepana. Bilo je to samo nekoliko krpa natopljenih zno­
jem. Pokrivala ih je žuta prašina, koja im se na licima pretvo­
rila u debelu^ koru.
Ljudi su se kretali polako. Leđa su im bila povijena, oči
uprte u tle. Išli su ćuteći. Čuo se samo šum njihovoh teških
koraka
~ Raditi tamo teže je nego u paklu— začu Sejn glas sta­
rog. — Gore nego smrt, hombre.
Sejn procedi tešku psovku.
U istom trenutku, opazi kako se jedan od ljudi spotače o
kamen i pade rta plato.
I još nešto ugleda Sejn:- pod poderanom košuljom čoveka
nalazile su se patrone dinamita — dve, tri...
Nekoliko drugih ljudi priđoše mu bliže i uspraviše druga
na noge. Patrone opet munjevito nestadoše pod prnjama čove­
ka.
Ali, bilo ih je još samo dve.
Treća patrona otkotrljala se po strmom stenovitom tlu. I
zaustavila se nadohvat Sejnove ruke, na ivici bazena s vodom.
Šejnove oči se suziše.
Kolona ćutljivih ljudi bila je sad tačno iznad njega. A iz
jame, pojaviše se uniformisani, četvorica... petorica stražara.
48

51. u
'k 'k -k Š E JN ie 'k 'k
Nisu nosili „karabine” . Ali, u rukama su držali dugačke kožne
bičeve. A u duboko usađenim futrolama bili su im pištolji sa
dugom cevi.
— Napred, požuri! — odjekivala su naređenja platoom. Bi­
čevi zviznuše kroz vazduh.
Covek koji je pod prnjama nosio dinamit, zurio je nepre­
kidno u Šejna dok je u dugoj koloni marširao dalje. I Sejn
oneti strah u njegovim očima.
Vrhom čizme šutnu Sejn patronu dinamita u. vodu.
Samo trenutak docnije, pojavi se stražar pred njim. Merio
ga je. Sejn je osećao njegov pogled kao dodir ledene ruke . . .
Tama proguta tihu kolonu, a šum teških koraka se izgubi.
Sejn uzdahnu teško.
Izgleda da će se Alokardo uskoro suočiti sa velikom pobu­
nom, pomisli.
Još uvek je zurio u tamu, tamp gde je iščezla kolona. I po­
mislio je kako ne bi želeo da bude u koži Alokarda i njegovih
ljudi u uniformama, kad oni ćutljivi ljudi jednog dana upot­
rebe dinamit.
Udarac nogom pogodi Sejna i okrete ga.
— Napred, kopile! — prosikta jedan glas. Bio je to onaj
ranjeni bandit. — Ustaj! Idemo dalje! — Zateže laso i osovi
Šejna na noge, a udarac kundaka potera ga napred.
I dok je posrtao u tami, Sejn se još jednom’ osvrte ka vo­
di, tražeći priliku starca...
Ali, stari je već bio nestao . . .
XI
Harpo Rojal je lagano povlačio vrhom prsta po čeliku oruž­
ja, zarotirao bubanje jednom-dvaput, zatim opipao dršku u
kojoj je užarenim vrhom bovi-noža bilo urezano veliko „S”.
— Sejn — promrmlja vođa bandita. Odmerio je oružje
ruci, zureći za trenutak u urezano slovo. Onda usmeri ledene,
beživotne oči tamo gde se u prigušenom svetlu baklji razazna­
vala jedna ljudska prilika.
Sejn je stajao usred prostorije. Na crtama njegovog lica
poigravali su odsevi plamena, čineći ih još oštrijim i tvrđim.
4Sejn M 49

52. ★★★ S e j a /★★★
Zglavkovi ruku bili su mu vezani i dalje lancem. Jedan
stražar stajao je kraj njega i držao „karabin” uperen u pravcu
zarobljenika. Još dva uniformisana čoveka su u dnu prosto­
rije. Ni oni nisu skidali oka sa zarobljenog.
Harpo Rojal polako priđe visokom Zapadnjaku.
— Tvoj revolver pripada meni, hombre — reče, — Zadr-
žaću ga, pošto tebi više neće biti potreban. Ogledao je čelik
„kolta” na odsevu plamena. — Jedva čekam da ga isprobam.
Nedostaje mi još samo dobra meta. — Njegov pogled kliznu
preko lica čoveka u lancima.
Sejn uzvrati pogledom.
~ Doći će vreme kada ćeš konačno visiti — odvrati mu ti­
ho. — Za takvog kao što si ti. Roj ale, nema mesta na ovom sve­
tu, među ljudima.
Blede ubičine oči se suziše. On udari levom.
Sejn se zatetura unazad.
— Kopile — promrmlja Rojal. Desnom zateže oroz oružja,
koje je još držao u ruci. Polako podiže cev.
— Vreme je da se konačno s tobom razračunam — proce­
di. — Učiniću ono što sam već dugo želeo: da te smaknem. I
učiniću to sa tvojim sopstvenim oružjem, pa ću istovremeno
proveriti koliko valja ova stvarčica.
Ubičin prst dodirnu obarač.
— Dosta, Rojale! — Glas je dopro iz pozadine prostorije.
Tamo je bilo mračno, jer svetlost baklje nije dopirala donde.
Glas je govorio dalje, oštro i naređujući.
— Samo ja odlučujem o životu i smrti — niko više!
Harpo Rojal se osvrte i zagleda u tamu iz koje je dolazio
glas. Još uvek je držao oružje upereno u Šejna.
— On pripada meni — prosikta. — Ja ću ga lično poslati
u pakao! Na to sam već dugo čekao!
Glas se nasmeja tiho.
— Sta je to smrt, Rojale? A ovaj čovek tamo ne izgleda
]jao da se boji smrti.
Rojal je posmatrao Sejnovo lice. I na njegovim stisnutira
usnama kao da je ponovo lebdeo smešak.
~ Imate pravo, Alokardo — odvrati i obori cev oružja. —
Brz kraj je suviše dobar za tog psa. — On koraknu nazad i za­
danu revolver za pojas. Smešak mu postade jači. — Pašče mi
nešto bolje na pamet.
60

53. ★★★Š E J N ★★★
Sejn nije obraćao pažnju na revolveraša. Zurio je u tamu.
Jedva je raspoznavao jednu senku — veliku, skoro ogromnu.
Piilika jednog čoveka odevenog u crnu kožu.
Alokardo, gospodar srebrnih brda . ..
Covek u crnom načini dva koraka napred, a da još nije
istupio iz mrakai Stajao je tačno kraj ivice od koje je počinja­
la svetlost. Oči su mu svetlucale u tami. Bile su uperene u
.šejna.
— Ti si Sejn — poče Alokardo. — Covek koji mi uvek
iznova staje na put. — Aiokardov glas kao da je dolazio oda­
svud. — Njje dobro meni stati na put. Svako ko to pokuša,
mora za to da plati!
— Kao El Greko? — Sejn se polako uspravi. Lanci na nje­
govim rukama tiho zazveckaše.
Alokardo se nasmeja. Hladno. Podrugljivo.
— Stari je bio opasan kao puma. On je bio moj smrtni ne­
prijatelj. Nije bilo drugog izbora. Jedan od nas dvojice morao
je umreti. — Aiokardov smeh postade jači. — A i tebe očekuje
kraj, Amerikano. I ti nisi jedini kome sam danas izrekao smrt­
nu presudu. — Podigao je desnicu.
U suprotnom zidu, otvoriše se vrata. Dva vojnika stupiše u
prostoriju. Nosili su baklje. U njihovoj svetlosti videla se pri­
lika jedne žene ...
— Ledi! — procedi Sejn.
— Sejne... — . izgovori devojka to ime tiho, sasvim blago.
Opazila je muškarca u lancima. Smešak koji joj je lebdeo na
usnama, pretvori se u bolnu grimasu kada ugleda tragove uda­
raca na njegovom licu. — Sta se dogodilo, amigo?
Sejn sleže ramenima.
— Nisam baš imao mnogo sreće na ovom putu — odvrati.
— Covek ne može uvek da pobeđuje — primeti Harpo Ro­
jal. — U svakoj igri jedan gubi, a ovaj put si to ti, Sejne.
Sejn kao da i nije čuo njegove reči. Još uvek je gledao u
ženu. U njenu dugu, crnu kosu, u pocepanu odeću, u musavo
lice.
— Sta ćeš s njom, Alokardo? — upita crnog.
Ovaj se nasmeja tiho.
— Ona će umreti.
U magnovenju, načini Sejn dva-tri koraka napred.
51